VRBAS Media

Kategorija: Uncategorized

  • Ustavni Sud u Sloveniji suspendovao odluku o obaveznoj vakcinaciji

    Ustavni Sud u Sloveniji suspendovao odluku o obaveznoj vakcinaciji

    Ustavni sud Slovenije danas je privremeno suspendovao odluku vlade o obaveznom vakcinisanju državnih službenika, zato što je ocijenio da se na taj način krše njihova prava o radu.

    Nekoliko sindikata zatražilo je ocjenu ustavnosti odluke po kojoj radnici u državnoj upravi od petka 1. oktobra za dolazak na posao moraju da imaju potvrdu da su se vakcinisali najmanje jednom dozom vakcine protiv virusa korona ili da su virus preležali, prenosi agencija Hina.

    Sindikalci tvrde da onima koji to odbiju prijeti otkaz, a vlada tvrdi da je samo riječ o privremenoj mjeri kako bi se zaštitilo zdravlje i normalno funkcionisanje države.

    Ustavni sud je ocijenio da bi odluka mogla da dovede do otkazivanja ugovora o radu.

    “To bi značilo ne samo pogoršanje položaja zaposlenih nego bi ugrozilo njihova radna prava”, naveo je sud u obrazloženju.

    Ovom suspendovanom odlukom, koja je naišla na negativne kritike javnosti, bilo bi obuhvaćeno oko 130.000 ljudi koji su do prvog oktobra morali da dobiju barem prvu dozu vakcine, a do prvog novembra drugu, kako bi mogli da nastave da rade.

    Vlada je ovu mjeru, kako se navodi, namjeravala vremenom da proširi na druge kategorije stanovništva kako bi se broj vakcinisanih povećao na 70 odsto populacije.

  • Krizni štab u Srbiji ponovo zatvara kafiće u 17 časova?

    Virusolog Tanja Jovanović rekla je da bi trebalo ostaviti da rade prehrambene prodavnice, apoteke i eventualno benzinske pumpe.

    Već danima se spekuliše da će zbog naglog rasta broja novozaraženih koronavirusom biti donesene nove mere, a i sama premijerka Ana Brnabić je govorila da su na stolu i kovid propusnice, koje bi trebalo dodatno da pospeše stabilizaciju trenutno teške epidemiološke situacije.

    Jedna od preporuka medicinskog dela kriznog štaba jeste da se ograniči rad kafića i restorana, saznaje Kurir, ali to je još na nivou razmatranja.

    Sa sigurnošću se ništa još ne može konstatovati, pošto sednica kriznog štaba i dalje nije zakazana, ali se očekuje da bude do početka naredne sedmice.

    Da je potrebno uvesti restriktivnije mere, najavila je i virusologinja i profesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu Tanja Jovanović gostujući na RTS. Ona je kao članica Kriznog štaba kazala da posle 17 časova treba zatvoriti ugostiteljske objekte, a ostaviti prehrambene prodavnice, apoteke i eventualno benzinske pumpe da rade.

    • Epidemiološke mere imamo na papiru, ali se ponašamo kao da ne postoje. Nemamo inspekciju koja bi kažnjavala ljude koji ih se ne pridržavaju. Kada bismo poštovali osnovne mere, situacija bi bila dramatično drugačija.

    Ona je ocenila da je kasno za uvođenje kovid propusnica i da je potrebno prvo uspostaviti kontrolu nad epidemijom.

    • Epidemija je u ovom četvrtom talasu dostigla pik. Veliki je broj inficiranih, hospitalizovanih, ogromni su redovi ispred kovid ambulanti, a imamo bolesnike sa vrlo teškim kliničkim slikama.

    Jovanovićeva je istakla da je sada „epidemija nevakcinisanih“, kod kojih je moguće da se razvije teška klinička slika, i dodala da vakcine koje su u upotrebi u Srbiji još štite protiv delta soja. Kazala je da je 90 odsto studenata Medicinskog fakulteta u Beogradu vakcinisano, ali da je poražavajuće da je samo oko 30 odsto mladih imunizovano.

  • Preminulo 12 osoba, 358 novih slučajeva zaraze u Srpskoj

    Preminulo 12 osoba, 358 novih slučajeva zaraze u Srpskoj

    U pоsljеdnja 24 čаsа izvršеnо је tеstirаnjе 850 lаbоrаtоriјskih uzоrаkа, а nоvi virus kоrоnа (SARS-CoV-2) pоtvrđеn је kоd 358 оsоbа, podaci su Instituta za javno zdravstvo Republike Srpske

    Rаdi sе о 160 muškаrаcа i 198 žеnа, оd kојih је 74 mlаđе, 192 srеdnjе i 92 stаriје živоtnе dоbi.

    Prеmа mјеstu prеbivаlištа, 71 оsоbа је iz Bаnjаlukе, 43 iz Biјеljinе, pо 22 iz Grаdiškе i Zvоrnikа, 20 Priјеdоrа, 19 iz Mоdričе, 17 iz Trеbinjа, 16 iz Bilеćе, pо 12 iz Lаktаšа i Pаlа, 11 iz Dоbоја, pо 10 iz Istоčnоg Nоvоg Sаrајеvа i Fоčе, sеdаm iz Rоgаticе, šеst iz Prnjаvоrа, pо pеt iz Ribnikа, Rudоg i Ugljеvikа, pо čеtiri iz Vlаsеnicе i Ljubinjа, pо tri iz Dеrvеntе, Srеbrеnicе, Stаnаrа, Čајničа i Šipоvа, pо dviје iz Istоčnоg Stаrоg Grаdа, Kоtоr Vаrоšа, Čеlincа i Šеkоvićа pо јеdnа iz Brаtuncа, Brоdа, Višеgrаdа, Vukоsаvljа, Gаckа, Istоčnе Ilidžе, Kоstајnicе, Lоpаrа, Milićа, Mrkоnjić Grаdа, Оsmаkа, Pеtrоvа, Tеslićа i Hаn Piјеskа.

    U pоsljеdnjа 24 čаsa, Institutu zа јаvnо zdrаvstvо Rеpublikе Srpskе priјаvljеnо је 12 smrtnih slučајеvа. Rаdi sе о šеst muškаrаcа i šеst žеnа, srеdnjе i stаriје živоtnе dоbi, оd kојih su tri оsоbе iz Fоčе, pо dviје iz Priјеdоrа i Bаnjаlukе i pо јеdnа iz Tеslićа, Mrkоnjić Grаdа, Grаdiškе, Šipоvа, Prnjаvоrа.

    Dо sаdа је u RS pоtvrđеnо 75.360 slučајеvа virusа kоrоnа, а prеminula је ukupnо 4.241 оsоbа kоd kојih је pоtvrđеn tеst nа virus kоrоnа.

    Tеstirаnо је ukupnо 321.131 оsоbа.

    Ukupаn brој hоspitаlizоvаnih је 733, u Univеrzitеtskоm kliničkоm cеntru Rеpublikе Srpskе 304, а u оstаlim bоlnicаmа 429. Nа rеspirаtоru је 77 оsоbа (40 u Univеrzitеtskоm kliničkоm cеntru Rеpublikе Srpskе, 37 u оstаlim bоlnicаmа).

    U Rеpublici Srpskој pоd zdrаvstvеnim nаdzоrоm trеnutnо је 8.104 оsоbе.

  • NBA: Ko se ne vakciniše, neće biti plaćen

    NBA: Ko se ne vakciniše, neće biti plaćen

    Glavna tema u susret početku nove NBA sezone jeste vakcinacija.


    Pojavili su se navodi da je oko 90 odsto igračkog kadra vakcinisanog, ali bilo je i onih koji su javno istupili protiv vakcinacije.

    Ipak, stav NBA lige je jasan.
    “Svaki igrač koji odabere da se ne ponaša u skaldu sa smernicama lokalnih vlasti u vezi sa vakcinisanjem, neće biti plaćen za utakmice koje propusti“, izjavio je Majk Bes, izvršni potpredsednik NBA za komunikacije.

    Među predvodnicima grupe protivnika vakcine je Endrju Vigins. Košarkaš Golden Stejta zahtevao je izuzće od vakcinacije iz religijskih razloga, ali je to odbijeno.

    Igrači poput Kajrija Irvinga i Bredlija Bila javno su govorili da ne žele da se vakcinišu, dok se Lebron Džejms vakcinisao ali i dodao da on to ne preporučuje drugima.

    Košarkaš Orlanda Džontan Ajzak je navodno ponosan što nije vakcinisan, dok Dvajt Hauard nije želeo ni da komentariše ovo pitanje.

  • Provjerite da li imate korona virus: Aerodrom Banjaluka omogućio uslugu kovid testiranja

    Provjerite da li imate korona virus: Aerodrom Banjaluka omogućio uslugu kovid testiranja

    Aerodrom Banjaluka omogućio je u svojim prostorijama uslugu kovid testiranja, saopšteno je iz preduzeća “Aerodromi Republike Srpske”.

    U saopštenju se navodi da će uslugu testiranja obavljati banjalučka Zdravstvena ustanova “Helt ekspres” metodom antigenskog testiranja po cijeni od 37 KM, uz dobijanje rezultata u roku od 10 do 15 minuta.
    Predviđeno je i serološko testiranje po cijeni od 40 KM.

    “Nadamo se da ćemo ovom odlukom olakšati našim putnicima procedure vezane za putovanja”, navedeno je u saopštenju, uz napomenu da sve informacije vezane za kovid zahtjeve avio-kompanija putnici mogu dobiti na broj 051/535-225 Aerodroma Banjaluka.

  • Nakon smrti djevojke, Slovenija suspenduje vakcinu džonson i džonson

    Nakon smrti djevojke, Slovenija suspenduje vakcinu džonson i džonson

    Slovenačko Ministarstvo zdravlja odlučilo je danas da obustavi vakcinaciju vakcinama džonson i džonson, a na preporuku Instituta za javno zdravlje nakon što je 20-godišnja djevojka preminila u KC Ljubljana.

    Djevojka je nedavno vakcinisana vektorskom vakcinom džonson i džonson, ali je primljena u KC zbog pojave ugrušaka i krvarenja, prenosi slovenačko Delo.

    Šef neurologije Igor Rigler rekao je da ne može da potvrdi da li je do komplikacija došlo zbog vakcinacije, ali da je to vjerovatno povezano, budući da su se slični slučajevi dešavali u inostranstvu.

    Kazao je da se takvi slučajevi dešavaju jednom u 100.000 slučajeva.

    Predsjednica Komisije za vakcinaciju Bojana Beović rekla je da je za sada pametno da se obustavi vakcinacija vakcinom džonson i džonson.

    Slovenački ministar zdravlja Janez Poklukar rekao je da ne zna detalje slučaja, ali da je pokrenuta procedura kako bi se razjasnilo šta se desilo.

  • Preminulo 19 osoba, 349 novozaraženih u Srpskoj

    Preminulo 19 osoba, 349 novozaraženih u Srpskoj

    U pоsljеdnja 24 čаsа, u Institutu zа јаvnо zdrаvstvо Rеpublikе Srpskе, Univеrzitеtskоm kliničkоm cеntru Rеpublikе Srpskе, Univеrzitеtskој bоlnici u Fоči i u bоlnici Sv. Vrаčеvi u Biјеljini i Sv. аpоstоl Lukа u Dоbојu izvršеnо је tеstirаnjе 912 lаbоrаtоriјskih uzоrаkа, а nоvi virus kоrоnа pоtvrđеn је kоd 349 оsоbа.

    Rаdi sе о 174 muškаrаcа i 175 žеnа, оd kојih је 82 mlаđе, 185 srеdnjе i 82 stаriје živоtnе dоbi.

    Prеmа mјеstu prеbivаlištа, 68 оsоbа је iz Bаnjаlukе, 50 iz Biјеljinе, 21 iz Lаktаšа, 17 iz Nеvеsinjа, pо 15 iz Višеgrаdа i Dоbоја, 14 iz Trеbinjа, pо 12 iz Knеžеvа, Priјеdоrа i Prnjаvоrа, pо 11 iz Ribnikа i Fоčе, pо dеvеt iz Zvоrnikа i Šipоvа, оsаm iz Kоzаrskе Dubicе, pо sеdаm iz Brаtuncа, Kоtоr Vаrоšа i Čајničа,pо čеtiri iz Milićа, Nоvоg Gоrаždа, Rudоg i Šеkоvićа, pо tri iz Stаnаrа i Ugljеvikа, pо dviје iz Istоčnе Ilidžе, Istоčnоg Nоvоg Sаrајеvа, Mrkоnjić Grаdа, Nоvоg Grаdа, Sоkоcа i Tеslićа i pо јеdnа iz Bеrkоvićа, Brоdа, Grаdiškе, Dеrvеntе, Lоpаrа, LJubinjа, Mоdričе, Pаlа, Rоgаticе i Srеbrеnicе.

    U pоsljеdnjа 24 čаsa, Institutu zа јаvnо zdrаvstvо Rеpublikе Srpskе priјаvljеnо је 19 smrtnih slučајеvа. Rаdi sе о 11 muškаrаcа i оsаm žеnа, srеdnjе i stаriје živоtnе dоbi, оd kојih su pо pо tri оsоbе iz Bаnjаlukе i Grаdiškе, dviје iz Mrkоnjić Grаdа i pо јеdnа iz Biјеljinе, Sоkоcа, Nоvоg Grаdа, Priјеdоrа, Nеvеsinjа, Pеlаgićеvа, Nоvоg Gоrаždа, Rudоg, Čеlincа, Kоzаrskе Dubicе i Prnjаvоrа.

    Dо sаdа је u Rеpublici Srpskој pоtvrđеnо 75.002 slučајa virusа kоrоnа, а prеminulо је ukupnо 4.229 оsоbа kоd kојih је pоtvrđеn tеst nа virus kоrоnа.

    U Rеpublici Srpskој, tеstirаnо је ukupnо 320.281 оsоbа.

    Ukupаn brој hоspitаlizоvаnih u Rеpublici Srpskој је 745, u Univеrzitеtskоm kliničkоm cеntru Rеpublikе Srpskе 315 а u оstаlim bоlnicаmа 430. Nа rеspirаtоru је 74 оsоbа (40 u Univеrzitеtskоm kliničkоm cеntru Rеpublikе Srpskе, 34 u оstаlim bоlnicаmа).

    U Rеpublici Srpskој pоd zdrаvstvеnim nаdzоrоm trеnutnо је 7.918 оsоbа.

  • Banke u RS za pola godine zaradile 64 miliona KM

    Banke u RS za pola godine zaradile 64 miliona KM

    Sve banke u Srpskoj su pozitivno poslovale u prvoj polovine ove godine sa ukupnom dobiti od 64 miliona KM, stoji u Izvještaju Agencije za bankarstvo RS za šest mjeseci ove godine.

    Ovo je znatno bolji rezultat u odnosu na isti prošlogodišnji period, odnosno profit banaka je veći za čak 69 odsto ili za 26,4 miliona maraka

    “Ukupni prihodi banaka za prvih šest mjeseci iznose 240,9 miliona KM i veći su za 20,7 miliona KM ili 9% u odnosu na kraj 2020. godine.

    Prihodi od kamata i slični prihodi iznose 148,8 miliona KM i veći su za 3,6 miliona KM ili 2% u odnosu na kraj prošle godine, ali su smanjili učešće u ukupnim prihodima za 4,1 procentni poen”, stoji u izvještaju.

    Kako se dalje navodi, u strukturi prihoda od kamata i sličnih prihoda i dalje su najznačajniji prihodi po kamatama na kredite koji iznose 127,3 miliona KM ili 85,6 odsto ukupnih prihoda od kamata sa rastom u iznosu od 2,5 miliona KM ili 2% u odnosu na isti period lani.

    “Ukupni rashodi bankarskog sektora iznose 170,9 miliona KM i manji su za 8,2 miliona KM ili 5% u odnosu na isti period lani”, pojašnjava se u izvještaju.

    Štednja građana, uključujući i tekuće račune, iznosi 3,8 milijardi KM.

    “Oročena štednja čini 71,8 odsto, dok je krajem 2020. godine iznosila 73,8 odsto ukupne štednje građana i bilježi pad od 26 miliona KM ili 1%, dok štednja po viđenju bez tekućih računa građana čini 28,2 odsto ukupne štednje građana i veća je za 60 miliona KM ili devet odsto u odnosu na kraj 2020. godine”, ističe se u izvještaju i dodaje se, kada se dodaju tekući računi građana koji su veći za 139 miliona KM ili 12 odsto, vidimo da su ukupni depoziti građana veći za 173 miliona KM ili pet odsto u odnosu na kraj prošle godine.

    “Istovremeno, ukupna aktiva bankarskog sektora iznosi 10,3 milijarde KM i za 591,2 miliona KM ili za šest odsto je veća u odnosu na prošlu godinu. Ukupni krediti čine 58,9 odsto bruto bilansne aktive i iznose 5,6 milijardi KM i veći su za 111,4 miliona KM ili 2% u odnosu na lani”, navodi se u izvještaju.

    Najveće učešće u ukupnim kreditima od 48,1 odsto i dalje imaju krediti dati građanima, koji iznose 2,7 milijardi KM i veći su za 125,7 miliona KM ili pet odsto. Krediti dati privatnim preduzećima čine 34,8 odsto ukupnih kredita i veći su za 36,2 miliona KM ili dva odsto u odnosu na kraj prošle godine. Ostale kategorije kredita čine 17 odsto ukupnih kredita i imaju smanjenje u odnosu na kraj 2020. godine.

    Nekvalitetni krediti, odnosno krediti razvrstani u nivo kreditnog rizika 3 (NPL), iznose 258,6 miliona KM i u odnosu na kraj 2020. godine manji su za 28,9 miliona KM ili 10 odsto.

    Depoziti kao najznačajniji izvor finansiranja banaka sa učešćem od 77,5 odsto u ukupnoj pasivi iznose 7,1 milijardu KM i zabilježili su rast od 574,7 miliona KM ili za 9% u odnosu na kraj prošle godine,

    Depoziti građana imaju najveće učešće u strukturi depozita od 57,1% i porasli su za 193,7 miliona KM ili 5% u odnosu na kraj 2020. godine.

    Najveći rast depozita imaju Vlada i Vladine institucije od 410,7 miliona KM ili 66 odsto, depoziti javnih i državnih preduzeća za 34,9 miliona KM ili 11 odsto, depoziti privatnih preduzeća za 92,1 milion KM ili 10 odsto, depoziti neprofitnih organizacija za 10,9 miliona KM ili 10 odsto i ostali depoziti za 7,9 miliona ili 47 odsto, u odnosu na kraj 2020. godine

    Marko Đogo, predsjednik Sekcije za bankarstvo u Udruženju ekonomista RS SWOT, u razgovoru za “Nezavisne” kazao je da bilo kakvo ekonomsko poređenje sa prošlom godinom nije adekvatno, jer, kako kaže, lani je pandemija poremetila sve parametre.

    “Čini mi da ove godine ipak nije postignut nivo iz 2019. godine, ali to je godina koja je bila istorijska što se tiče poslovanja banaka. Međutim, sigurno da ovi podaci govore da smo vrlo blizu toga”, kazao je Đogo.

    Kako je zaključio, pozitivno poslovanje banka pokazuje da se vraćamo na godinu koja je bila rekorda te da to pokazuje mnogo brži oporavak od kovida-19 nego što se očekivalo.

  • SZO: Sve zemlje da sarađuju u drugoj fazi istraživanja

    SZO: Sve zemlje da sarađuju u drugoj fazi istraživanja

    Generalni direktor Svjetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Adhanom Gebrejesus rekao je danas da očekuje da će sve zemlje, uključujući Kinu, sarađivati u drugoj fazi istraživanja o porijeklu korona virusa.

    Gebrejesus je rekao da se nada da će sljedeća faza istraživanja početi što je prije moguće, prenosi agencija Rojters.

    Generalni direktor SZO je takođe ponovio svoju podršku Međunarodnom sporazumu o spremnosti i odgovoru na pandemiju korona virusa.

  • “Supervakcina” – štiti od svih varijanti koronavirusa i sa njom bi pandemiji došao kraj?

    “Supervakcina” – štiti od svih varijanti koronavirusa i sa njom bi pandemiji došao kraj?

    Srbija je među retkim državama u kojoj je protiv virusa SARS KoV-2 dostupno čak pet vakcina različitih proizvođača, pri čemu su domaći stručnjaci uključeni u proizvodnju dve vakcine.

    Prema najavi predsednika Aleksandra Vučića mogli bismo da očekujemo i pojavu šeste – “supervakcine”, koja bi obuhvatila sve varijante virusa koje dovode do obolevanja od kovida, što bi praktično značilo i kraj pandemije.

    Vakcine koje se trenutno koriste u imunizaciji protiv korone postižu samo delimičan uspeh. Većini ljudi one omogućavaju razvoj imunog odgovora, što štiti od nastanka vrlo teških oblika infekcije, dok bi “supervakcina” bila visokoefikasna.

    Ona bi sve vakcinisane trebalo da zaštiti od infekcije novim virusom korona ili makar od izbijanja bolesti kovida 19. Uz to, “supervakcina” bi bila apsolutno sigurna, što znači da ne bi trebalo da je prate bilo kakve nuspojave kod svih grupa stanovništva, uključujući i decu i starije osobe.

    Epidemiolog Radmilo Petrović kaže da je vakcina koja objedinjuje više sojeva istog ili različitih virusa već dobro poznata u medicini, a kao primer navodi vakcinu protiv gripa, koja sadrži više tipova infulence i vakcinu protiv tetanusa, difterije i velikog kašlja:

    “U mnogim laboratorijama širom sveta naučnici sigurno već pokušavaju da naprave vakcinu koja objedinjuje vuhanski, delta i lambda soj. S obzirom na to da je među njima vlada velika konkurencija, još niko javno ne govori o tome, već se utrkuju ko će prvi doći do kreiranja ove, kako je zovu, “supervakcine”. Još ako bi se ostvarile ideje pojedinih naučnika da vakcina bude u obliku spreja, to bi bila velika stvar. Jer nije mali broj onih koji oklevaju da se vakcinišu upravo zbog straha od igle”.

    Šekler o Moderninoj vakcini: Koncentracija RNK veća nego kod Fajzerove, može kao treća doza

    Inicijativa da se pronađe univerzalna, “supervakcina”, koja bi štitila od svih tipova virusa korona iz roda beta – jednog od četiri roda virusa korona, postojala je nekoliko godina pre pandemije. Inače, rodu beta pripada sedam sojeva virusa korona zaraznih za ljude, od kojih četiri uzrokuju blage prehlade, dok tri – SARS KoV, MERS KoV i SARS KoV-2 – često mogu biti i smrtonosni.

    Tri vodeća istraživača u svetu vakcina 2017. godine nisu dobila finansijsku podršku da kreiraju ovu “supervakcinu”, jer njihova zamisao nije ocenjena kao prioritena, što se vrtoglavo promenilo izbijanjem pandemije.

    “Fajzer je dobio sva odobrenja tek posle dve godine i zato ne bi trebalo da se čeka pojava univerzalnog cepiva da bi se dočekao kraj pandemije. Postojeće vakcine su dovoljno efikasne i one mogu da dovedu do završetka širenja zaraze, ali je problem što ljudi neće masovno da se vakcinišu”.

    Da je reč o izuzetno složenom projektu koji nije moguće brzo završiti potvrđuje i profesor Slobodan Janković, farmakolog.

    “Kombinovane vakcine, koje sadrže više sojeva ili vrsta uzročnika infektivnih oboljenja, znatno su složeniji preparati od monovakcina, i njihova proizvodnja, a zatim i ispitivanje bezbednosti i efikasnosti su veoma zahtevni”, kaže Janković.

    Naravno, kada se kompletira proces pretkliničkih i kliničkih ispitivanja vakcina prema važećim standardima navedenim u zakonima i podzakonskim aktima, i kada Agencija za lekove odobri upotrebu takvog cepiva, ono se može smatrati i efikasnim i bezbednim, i onda dolazi do izražaja njegova prednost u pogledu aktivnosti protiv većeg broja sojeva ili uzročnika.