VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Putin olakšao Ukrajincima da dođu do ruskog državljanstva

    Putin olakšao Ukrajincima da dođu do ruskog državljanstva

    Ruski predsjednik Vladimir Putin potpisao je danas ukaz kojim se olakšava procedura za državljane Ukrajine da dobiju ruski pasoš.

    “Stanovnici Ukrajine, Donjecke Narodne Republike i Luganske Narodne Republike i ljudi koji nemaju stalno državljanstvo DNR, LNR ili Ukrajine, imaju mogućnost da se prijave za dobijanje državljanstva Ruske Federacije u skladu sa zakonom o državljanstvu Ruske Federacije”, navodi se u Putinovom ukazu, prenio je TAS S.

    Prethodna verzija ukaza pokrivala je samo stanovnike DNR, LNR, i regiona Herson i Zaporožje u Ukrajini.

  • Ukrajinci slabe?

    Ukrajinci slabe?

    Raketama “Kalibar” u Dnjepropetrovskoj oblasti je uništeno skladište municije za američke višecevne bacače raketa HIMARS, haubice M777, samohodne topove “Pion”.

    To je saopštilo ministarstvo odbrane Rusije.”Visokoprecizne rakete dugog dometa “Kalibar” u blizini sela Radušno, Dnjepropetrovska oblast, uništile su skladišta municije za višecevne raketne sisteme HIMARS, haubice M777 i samohodne topove 2S7 Pion koje su SAD isporučile Ukrajini”, saopštilo je ministarstvo.

    Ruski lovac Su-35S u vazdušnom boju oborio je ukrajinski Su-25 u području Bogatira, DNR.

    Pored toga, ukrajinska 25. vazdušno-desantna brigada, koja je stacionirana kod Severska, izgubila je više od 70 odsto svog sastava. Pri tom, komanda brigade namerno drži u zabludi rođake poginulih vojnika, vodeći ih kao nestale ili dezertere, navodi se u dokumentu.

    Ruska avijacija uništila je i 27 komandna centra, 53 položaja i tri skladišta oružja kod Nikolajeva.

  • Ukrajince čeka spreman odgovor

    Ukrajince čeka spreman odgovor

    Ministarstvo odbrane Ukrajine najavilo je “iznenadni blickrig” na jug, saopštivši da je za tu avanturu spremno milion ljudi.

    Po mišljenju ruskog reportera Evgenija Podubnog, ruska vojska ima odgovor na planove ukrajinskog Generalštaba.

    “Jasno je da kijevski režim nema toliki broj ljudi koji su spremni da daju život za Ukrajinu, kao ni sredstva da povrate južne teritorije. Najavljena još jedna bliska pobeda pokazuje da ukrajinski Generalštab već pravi plan koliko hiljada ljudi će biti poslato na pokolj. Kijevske zločince nije briga koliko ljudi će poginuti tokom takozvane ‘kontraofanzive’, samo im je bitan video-izveštaj koji će poslati kolektivnom Zapadu, koji će tada, prema planu režima, lakše slati Ukrajini teško oružje”, napisao je na svom telegram kanalu Podubni.

    U vezi s tim, po njegovom mišljenju, ukrajinske jedinice mogu početi haotičnije da granatiraju teritoriju Hersonske oblasti, kako bi to predstavili kao borbu za povratak izgubljenih teritorija.

    “Koliko će pri tom poginuti civila – kijevskim zločincima je svejedno”, dodao je on.

    Imaju još jedan cilj – videti kakva će biti reakcija Rusije, smatra Podubni.

    “Međutim, i tu su se ukrajinski stratezi prešli. Taktika ukrajinske komande je vrlo predvidljiva, i za nju naša vojska već ima, siguran sam, odgovor”, zaključio je ruski ratni reporter.

    Ranije je ministar odbrane Ukrajine Aleksej Reznikov saopštio da Kijev namerava da okupi milionsku vojsku, kako bi povratila kontrolu nad jugom zemlje – nad Hersonskom i Zaporoškom oblasti. Potpredsednica vlade Ukrajine Irina Veraščuk zatražila je od građana tih oblasti da napuste ovu teritoriju jer se očekuje ukrajinska kontraofanziva.

  • Njemci u škripcu?

    Njemci u škripcu?

    U njemačkoj armiji mnogi tenkovi i helikopteri ne rade, a vojnicima nedostaje čak i toplijeg donjeg veša.

    Da li takva vojska može da odgovori na plan NATO da masovno pojača trupe na istočnom krilu?

    Jedinice NATO za brzo delovanje zamišljene su kao “hitna pomoć” ovog vojnog saveza. U roku od 48 sati bi trebalo da budu bilo gde, ako zatreba.

    Prošle sedmice je na samitu Alijanse u Madridu utanačeno da se na istoku Evrope broj vojnika ovih trupa poveća sa 40.000 na čak 300.000. To je odgovor na rusku agresiju u Ukrajini.

    Ali, to dovodi u neprilike nemački Bundesver koji, prema najavama ministarke odbrane Kristine Lambreht (SPD), treba da stavi na raspolaganje 15.000 pešadinaca. Od toga će tri do pet hiljada biti u Litvaniji, gde je trenutno samo hiljadu nemačkih vojnika.

    Uz to, Nemačka treba da da 65 aviona, 20 brodova, kao i jednu elitnu jedinicu komandosa KSK.

    Pitanje je da li je Bundesver u stanju da to sve obezbedi. Jer, od kraja Hladnog rata dosta se štedelo u vojsci. Nedavno je za poseban program opremanja Bundesvera opredeljeno vrtoglavih sto milijardi evra, ali će to potrajati.

    Što pre u šoping
    Krajem aprila je Lambreht u Bundestagu govorila o lošem stanju armije. “Na papiru imamo 350 tenkova tipa Puma, a zapravo je njih 150 spremno za upotrebu”, rekla je ona. Ili borbeni helikopter Tigar: od 51 takve mašine, samo devet su u letnom stanju.

    Nedostaje pancirnih prsluka, ruksaka, uređaja za noćno osmatranje, čak i toplog donjeg veša kakav je neophodan za trupe koje idu na hladni istok Evrope.

    Andre Vistner, predsednik Udruženja Bundesvera – neke vrste sindikata nemačkih vojnika – kaže da sto milijardi nije dovoljno, da verovatno treba dvostruko više. “Ogroman je izazov da se preuzmu ovi zadaci u trenutku kad imamo najmanji Bundesver svih vremena”, rekao je on za javni servis ZDF.

    Trenutno nemačka armija ima 183.000 vojnikinja i vojnika.


    Stratezi se još savetuju na šta potrošiti pare. “Regali su prazni”, kaže Kristijan Meling iz Nemačkog društva za spoljnu politiku. “Tržište vojne opreme nešto proizvodi tek kad kažete šta hoćete. Ne može tenk da se kupi na izvol'te kao u supermarketu”.

    “Ako Bundesver želi da dobije potrepštine, uskoro će morati da se poruči kako bi se kupili tenkovi, artiljerija i ostalo”, upozorava Meling za DW.

    Nedostaci u opremi, poput uređaja za komunikaciju i satelita, mogu se zabašuriti u mirnodopska vremena, kaže Meling. “Ali u ratna se ti deficiti brutalno vide. Ko ih nema, može da izgubi glavu”.

    Smena epoha
    Stručnjaci govore o novoj epohi u kojoj Nemačka mora da se oprosti od strategije uzdržavanja.

    “Kontingenti NATO koji su sada na istočnom krilu na Baltiku, zamišljeni su kao neka vrsta žičane ograde”, kaže nam Frank Zauer sa Bundesverovog univerziteta u Minhenu. Ideja je bila da se spreči ili uspori mogući upad ruskih trupa, i tako dobije na vremenu.

    “Ali s obzirom na ruski rat u Ukrajini, sada se rezonuje da žičana ograda nije dovoljna. Moramo od početka da budemo sposobni za odbranu. Zato je zaključeno ovo masovno povećanje trupa”, navodi Zauer.

    Profesor dodaje da bi Nemačka uz to mogla da ima ulogu čvorišta u kojem se obavljaju logistički zadaci. Promene će, smatra, biti trajne po Bundesver jer nastupa nova epoha.

    “Da li možemo da uspemo? Rekao bih da možemo. Ali, da li ćemo uspeti? To ne znam jer je izazov veliki”, zaključuje Zauer.

  • Ruski haker: Ukrajinska obaveštajna služba radi sa kriminalcima

    Ruski haker: Ukrajinska obaveštajna služba radi sa kriminalcima

    Ukrajinska obaveštajna služba radi sa kriminalcima i krijumčarima na preprodaji zapadnog oružja na “crnom tržištu”, rekao je ruski haker za RIA Novosti pod uslovom da ostane anoniman.

    Američki obaveštajci Kijevu dostavljaju radarske podatke, kao i satelitske snimke, uključujući teritoriju Rusije, koja je potom izložena raketnim i artiljerijskim napadima na civile, naveo je on.

  • Milionska vojska kreće u napad?

    Milionska vojska kreće u napad?

    Ukrajina namerava da okupi milionsku vojsku, kako bi povratila kontrolu nad jugom zemlje – nad Hersonskom i Zaporoškom oblasti, saopštio je ministar odbrane Aleksej Reznikov.

    Potredsednica vlade Ukrajine Irina Veraščuk zatražila je od građana tih oblasti da napuste ovu teritoriju jer se očekuje ukrajinska kontraofanziva.

  • “Potpuni prekid isporuka gasa – najverovatniji scenario”

    “Potpuni prekid isporuka gasa – najverovatniji scenario”

    Francuski ministar finansija Bruno Le Mer upozorio je danas da postoji velika šansa da Rusija potpuno obustavi isporuke gasa Evropi.

    Le Mer je tokom ekonomske konferencije na jugu Francuske rekao da je prekid isporuka ruskog gasa “najverovatniji scenario” i naglasio da se francuska vlada priprema za to.

    “Mislim da je potpuni prekid isporuka ruskog gasa realna mogućnost i moramo da se pripremimo za takav scenario”, rekao je Le Mer, a prenosi Rojters.

    On je istakao da francuska vlada radi na identifikaciji kompanija, koje bi trebalo da dobiju prioritetnu zaštitu u slučaju prekida snadbevanja, dodaje Politiko.

  • “21. jul kritični datum za cijelu Evropu”

    “21. jul kritični datum za cijelu Evropu”

    Zbog remonta na gasovodu Severni tok 1, čiji početak je zakazan za danas, i Austrija će dobijati manje isporuke ruskog gasa.

    To je rekla ministarka energetike Leonore Gevesler, koja smatra da će 21. jul, kada je planiran završetak radova, biti kritični datum za snabdevanje gasom cele Evrope.

    “Niko danas ne može da prognozira da li će nakon remonta biti obnovljene isporuke u punom obimu”, kazala je Gevesler.

    Remont će, kaže, imati posledice po popunjavanje austrijskih skladišta za gas.

    Gevesler je poručila da se i pored toga može postići cilj vlade, a to je popunjenost skladišta od 80 odsto, ako nakon završetka remonta budu dogovorene količine gasa u punom obimu isporučivane.

    “21.jul je kritični datum za snabdevanje gasom cele Evrope”, podvukla je ona.

    Gasovod Severni tok 1 za direktno snabdevanje gasom Austrije nema ključnu ulogu.

    “Austrija pretežno dobija isporuke ruskog gasa gasovodom preko Ukrajine. Ali potpunom obustavom isporuke preko Severnog toka 1 očekuje se i jasno smanjenje isporuka Austriji”, navela je ona.

    Uobičajeni remont gasovoda Severni tok 1 ranije nije nailazio na veliku pažnju javnosti u Evropi, ali ove godine, zbog rata u Ukrajini i tenzija sa Rusijom, stvorio je nervozu na celom kontinentu, pa tako i u Austriji, jer se strahuje da kroz taj gasovod ni nakon okončanja radova ne potekne gas.

  • Obustavljen protok gasa

    Obustavljen protok gasa

    Isporuke ruskog gasa preko gasovoda “Sjeverni tok” obustavljene su jutros u 6.00 časova po srednjoevropskom vremenu, navodi se u podacima operatora cjevovoda.

    Protok je obustavljen u obje cijevi radi servisiranja, uključujući testiranje mehaničkih komponenti i autonomnih sistema.

    Očekuje se da će remont trajati od 11. do 21. jula.

  • UN: Svijet bi 15. novembra trebao imati 8 milijardi ljudi

    UN: Svijet bi 15. novembra trebao imati 8 milijardi ljudi

    Očekuje se da će svjetska populacija do 15. novembra dosegnuti 8 milijardi, pokazuju projekcije UN-ovog Odjela za ekonomska i socijalna pitanja.

    Indija će do 2023. godine prestići Kinu kao najmnogoljudnija zemlja svijeta.

    “Dok očekujemo rođenje osmomilijardite osobe na Zemlji, to je podsjetnik na našu zajedničku odgovornost da brinemo o našoj planeti i trenutak za razmišljanje o tome gdje još uvijek ne ispunjavamo svoje obveze jedni prema drugima”, rekao je generalni sekretar UN-a Antonio Guterres u izjavi, ne navodeći konkretne slučajeve.

    To je također “vrijeme za slavljenje naše različitosti, priznavanje naše zajedničke ljudskosti i divljenje napretku u zdravstvu koji je produžio životni vijek i dramatično smanjio stope smrtnosti majki i djece”, rekao je šef UN-a, prenosi Hina.

    Prema odjelu UN-a koji je izradio prognozu, svjetska populacija trenutno raste najsporijom stopom od 1950. Svjetska populacija mogla bi dosegnuti oko 8,5 milijardi 2030. i 9,7 milijardi 2050. godine, dosegnuvši vrhunac od oko 10,4 milijarde ljudi u 2080-ima prije nego što ostane na ovom nivou do 2100.

    Dok je neto pad plodnosti primijećen u nekoliko razvijenih zemalja, porast stanovništva koji se očekuje u narednim desetljećima bit će koncentriran za više od polovine u osam zemalja, predviđa UN-ov odjel. To su Demokratska Republika Kongo, Egipat, Etiopija, Indija, Nigerija, Pakistan, Filipini i Tanzanija.