VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Putin zabranio plaćanje kriptovalutama u Rusiji

    Putin zabranio plaćanje kriptovalutama u Rusiji

    Ruski predsjednik Vladimir Putin potpisao je zakon kojim se zabranjuju kriptovalute čime je potvrđeno da je rublja jedina prihvaćena novčana jedinica u Ruskoj Federaciji.

    Ruski predsjednik Vladimir Putin je potpisao zakon koji sprečava korištenje digitalne finansijske imovine kao sredstva plaćanja u Rusiji.

    Prema novom zakonu, digitalna imovina i digitalna prava više se ne prihvataju kao “novčani surogati” i stoga se ne mogu prihvatiti kao plaćanja za robu i usluge.

    Ostale monetarne jedinice su također zabranjene, čime se potvrđuje mjesto rublje kao jedine službeno prihvaćene valute u Rusiji.

    Usklađenost će biti osigurana tako što će operatere berze i preduzeća smatrati odgovornim za bilo kakvo kršenje. Prema ruskom zakonu, takvi operateri se smatraju subjektima nacionalnog platnog sistema i moraju poštovati propise koji, između ostalog, ograničavaju vrste transakcija koje im je dozvoljeno da obavljaju i zabranjuju pružanje proizvoda poluge i prinosa svojim klijentima.

    Finansijska sredstva sada može direktno steći ruska država bez učešća ili saglasnosti razmjene. Hartije od vrijednosti koje podržavaju digitalnu imovinu također mogu biti pravno ukinute bez obavještenja vlasnika imovine.

    Rusija je pokazala dvosmislen stav prema kriptovalutama jer je Ruska centralna banka u maju naznačila da je otvorena za ideju korištenja kriptovaluta za međunarodna poravnanja, ali ne nužno i domaća. S druge strane, ruski ministar industrije i trgovine izjavio je da će kripto plaćanja biti legalna “prije ili kasnije u ovom ili onom formatu”.

    Rusima u inostranstvu ne mora nužno biti odobren veći pristup kriptovalutama, jer su sankcije zabranile nekim kripto berzama da pružaju usluge ruskim građanima u Evropskoj uniji.

  • Zelenski otpustio dvoje visokopozicioniranih saradnika

    Zelenski otpustio dvoje visokopozicioniranih saradnika

    Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski smjenio je glavnu tužiteljicu Irinu Venediktovu i šefa Službe sigurnosti ove države Ivana Bakanova – što je prvi “unutrašnji potres” od početka ruske invazije.

    Prema dokumentu koji je Ured predsjednika objavio danas, zamjenik Venediktove, Oleksij Simonenko, imenovan je za vršioca dužnosti glavnog tužioca.

    Ko će, kao zamjena, doći na mjesto Venediktove za sada nije poznato.

    Venediktova, prva žena na funkciji glavnog tužioca, imenovana je u proljeće 2020. godine. Tokom svog mandata, Venediktova je bila izložena žestokim kritikama antikorupcijskih aktivista i medija, koji su ukazivali na njen propust da krivično goni slučajeve visokog profila. Poznata je i uloga njenog ureda u sabotiranju istraga o korupciji protiv ljudi povezanih sa Zelenskim, kao što su članovi njegove stranke i administracije.

    Prijatelj Zelenskog iz djetinjstva i dugogodišnji zaposlenik Bakanov imenovan je u augustu 2019. Prije nego što je ušao u politiku, Bakanov je bio advokat i top menadžer u kompaniji za zabavu Zelenskog Kvartal 95.

    Nekoliko sedmica prije smjene Bakanova, kružile su glasine da je Zelenski želio da ga otpusti jer nije adekvatno odgovorio na rusku invaziju na Ukrajinu.

    U dekretu se navodi da je Bakanov smijenjen zbog zanemarivanja dužnosti, što je dovelo do ljudskih žrtava ili drugih teških posljedica, prema Disciplinskom statutu Oružanih snaga Ukrajine.

    “Do danas je registrovan 651 krivični postupak u vezi sa veleizdajom i saradničkim aktivnostima zaposlenih u tužilaštvima, predistražnim istražnim organima i drugim agencijama za sprovođenje zakona“, rekao je Zelenski u svom današnjem obraćanju, sat vremena nakon što je objavljeno otpuštanja.

    Više od 60 članova osoblja Tužilaštva i SBU ostalo je na teritorijama koje je okupirala Rusija i sarađivalo s Rusima, dodao je Zelenski.

    “Ovakav niz zločina protiv temelja nacionalne sigurnosti države i veza koje su zabilježene između službenika sigurnosnih snaga Ukrajine i specijalnih službi Rusije postavljaju vrlo ozbiljna pitanja relevantnim liderima”, rekao je Zelenski.

  • Von de Leyen putuje u Azerbejdžan kako bi osigurala novi ugovor za uvoz plina

    Von de Leyen putuje u Azerbejdžan kako bi osigurala novi ugovor za uvoz plina

    Predsjednica Evropske komisije, Ursula von der Leyen će se sastati sa predstavnicima Azerbejdžana u Bakuu gdje se očekuje postizanje sporazuma kojim bi se povećao uvoz prirodnog plina u Evropu.

    Sporazum bi pomogao Evropi u smanjivanju ovisnosti o ruskoj energiji i umanjivanju zabrinutosti za snabdijevanje plinom nakon što je prošle sedmice počeo remont plinovoda Sjeverni tok 1.

    Plinovod Sjeverni tok 1 trebao bi da opet bude u pogonu do kraja sedmice, ali ruski ministar vanjskih poslova Sergej Lavrov da je budućnost ovog plinovoda povezana sa sankcijama protiv Moskve.

    Prema sporazumu koji je bio na uvidu Reutersu, novi ugovor bi povećao transport plina iz Azerbejdžana ka Evropi. Tako bi cilj bio da se do 2027. godine kroz plinski koridor transportuje 20 milijardi kubnih metara. Prošle godine je kroz ovaj plinovod isporučeno 8 milijardi kubih metara ovog energenta.

  • U Velikoj Britaniji danas pognoziran najtopliji dan u istoriji

    U Velikoj Britaniji danas pognoziran najtopliji dan u istoriji

    Ujedinjeno Kraljevstvo bi u danas moglo imati najtopliji dan u istoriji, s prognozama da će temperature doseći i do 41 stepen celzija.

    Meteorološki ured izdao je crveno upozorenje za vrućinu u velikim dijelovima Engleske, koji se protežu od Yorka i Manchestera do Londona i jugoistoka.

    Trenutna najviša temperatura u Velikoj Britaniji je 38,7 stepeni, zabilježena u Cambridgeu 2019. godine, piše BBC.

    Visoke temperature predviđaju se i u ostatku Ujedinjenog Kraljevstva.

    London bi u ponedjeljak trebao biti jedno od najtoplijih mjesta na svijetu, s temperaturama koje su iznad Zapadne Sahare i Kariba.

    Predviđa se da će grad biti topliji od Dakhle u Zapadnoj Sahari (24 stepena), Nassaua na Bahamima (32 stepena), Kingstona na Jamajci (33 stepena), Malage u Španiji (28 stepeni) i Atine u Grčkoj (35 stepeni).

  • Džoana: Region se naoružava, ali nema opasnosti od rata

    Džoana: Region se naoružava, ali nema opasnosti od rata

    Zemlje zapadnog Balkana pojačano se naoružavaju, ali ne postoji opasnost od novog sukoba, smatra Mirč Džoana, zamjenik generalnog sekretara NATO-a.

    On je pri boravku u Prištini ocijenio da organizacija ima strateški interes za stabilnost zapadnog Balkana, a pojačano naoružavanje on pripisuje ponašanju Rusije u Ukrajini i pojačanom interesu te zemlje za zapadni Balkan.

    AFP, koji je pratio ovaj medijski događaj, na kojem je učestvovao Džoana u svojoj analizi, podsjeća da BiH i Srbija nisu dio NATO alijanse, već su zemlje partneri, te ističe da je Srbija deklarisala neutralnost u odnosu na članstvo u bilo kojem vojnom savezu. Na stranici NATO-a u kontekstu ove posjete Prištini ističu da je Džoana regionu predstavio novi strateški koncept koji je usvojen u Madridu, koji potvrđuje stratešku važnost regiona za Alijansu. Iako je u regionu već duže vrijeme u toku naoružavanje svih zemalja, osim BiH, u NATO-u, kako se čini, i dalje vjeruju da je stanje pod kontrolom, a naoružavanje pripisuju kao odgovor djelovanju Rusije.

    Međutim, uprkos tome, bezbjedonosni stručnjaci slažu se s procjenom da u bližoj budućnosti nema opasnosti od novog rata u regionu.

    Marija Đorić, univerzitetski profesor u Beogradu i ekspert za bezbjednost, za “Nezavisne novine” kaže da ne vidi trenutno mogućnost da dođe do rata, iako, kako ističe, zapadni Balkan oduvijek prati “prokletstvo malih razlika”.

    “Na zapadnom Balkanu uvek postoje tenzije usled principa divide et impera koji su uspešno vekovima sprovodile razne inostrane sile. Iako je u ovom momentu u našem regionu puno nerešenih problema, rat je trenutno neprihvatljiva kategorija iz više razloga: prvo, narodi zapadnog Balkana su napaćeni usled besmislenih sukoba u prošlosti koji im ništa dobro nisu doneli i nemaju više ratnog kapaciteta. A drugo, velike sile koje su uvek diktirale sukobe u ovom regionu su sada opterećene drugim geopolitičkim problemima”, smatra ona.

    Dugoročno gledano, kako ocjenjuje, zapadni Balkan može biti iskorišten za obračun velikih sila.

    “Nadam se da ćemo mi ovoga puta biti pametniji i setiti se izreke koja kaže: ‘Kad se slonovi tuku, trava strada.’ Nadam se da smo nešto naučili iz prethodnih ratova i da smo shvatili da ovaj region treba ekonomski da se povezuje, jer imamo nešto što nas spaja, a to je – zajednica iste sudbine na ovim tragičnim balkanskim prostorima”, kaže ona.

    Inače, zanimljivo je da Aneks 1B Dejtonskog mirovnog sporazuma propisuje progresivne mjere s ciljem regionalne stabilnosti, a najvažniji element odnosi se na kontrolu naoružanja u regionu.

    “Strane se slažu da je važno postići saglasnost na uvođenju novih formi saradnje u polju bezbjednosti s ciljem izgradnje transparentnosti i povjerenja, kako bi došlo do izbalansiranih i stabilnih nivoa oružanih snaga s najnižim mogućim brojevima, što je u skladu sa bezbjednosnim interesima svih strana i kako bi se izbjegla trka u naoružanju u regionu”, navedeno je u ovom aneksu.

  • Turbina za “Sjeverni tok 1” otpremljena iz Kanade za Nemačku

    Turbina za “Sjeverni tok 1” otpremljena iz Kanade za Nemačku

    Kanada je poslala turbinu za gasovod “Sjeverni tok 1” u Nemačku 17. jula avionom nakon što su radovi na popravci završeni, objavio je u list Komersant, pozivajući se na ljude upućene u situaciju.

    Biće potrebno još pet do sedam dana da turbina stigne do Rusije ako ne bude problema sa logistikom i carinom, navodi list.

    Prvobitno je bilo planirano da remontovana turbina bude isporučena brodom, ali je plan u međuvremenu promenjem i poslata je avionom, a nakon dospeća u Nemačku biće otpremljena trajektom do Finske i isporučena Rusiji kopnenim putem, navodi list, a prenosi Tas.

    Nakon brojnih zahteva Nemačke, Kanada je 9. jula odlučila da vrati popravljenu Siemensovu turbinu, koju je zadržala pozivajući se na sankcije uvedene Moskvi.

    Evropska komisija je utvrdila da time neće biti prekršene sankcije EU, jer one ne obuhvataju opremu za transport gasa.

  • Potvrđeno: Sutra

    Potvrđeno: Sutra

    Turski predsednik Tajip Erdogan razgovaraće sa Vladimirom Putinom tokom posete Iranu koja je predviđena 18. i 19. jula, saopšteno je iz Erdoganove kancelarije.

    “Predsednik će održati bilateralni sastanak sa ruskim liderom”, navodi se u saopštenju.

    U Teheranu će se 19. jula održati sastanak Saveta na visokom nivou između Turske i Irana kojim će predsedavati Erdogan i iranski predsednik Ibrahim Raisi.

    U saopštenju se ističe da će istog dana u Teheranu biti održan i Sedmi trilateralni samit u Astana formatu na kojem će učestvovati predsednici Turske, Rusije i Irana.

    Iz Kremlja je ranije potvrđeno da će Putin posetiti Teheran 19. jula, gđe će učestovati na trilateralnom samitu sa Erdoganom i Raisijem.

    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov objavio je da će biti održan i sastanak Putina i Erdogana.

  • “Žozepe, Evropljani uveliko osećaju”

    “Žozepe, Evropljani uveliko osećaju”

    Evropske zemlje treba da se strpe, kako bi osetile efekat antiruskih sankcija, piše šef evropske diplomatije Žozep Borelj u svom blogu.

    “Sankcije zahtevaju strateško strpljenje, pošto za postizanje željenog efekta može biti potrebno mnogo vremena”, izjavio je političar.

    Po njegovim rečima, zabrana za isporuke visokotehnoloških proizvoda, između ostalog poluprovodnika, treba ozbiljno da se odrazi na ruske kompanije koje proizvode kućnu elektroniku, kompjutere, avione, automobile i vojnu industriju.

    Predsednik ustavnog komiteta Saveta Federacije Andrej Klišas, komentarišući izjavu Borelja, predložio je da “jednostavno sačekaju zimu”.

    “Borelj savetuje da se sačeka na efekat od sankcija protiv Rusije. Neka čekaju, mi ćemo sačekati do zime”, napisao je senator.

    “Borelj to i ne zna”
    “Stanovnici Evrope su već dočekali efekte antiruskih sankcija”, istakla je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

    Ona je na taj način prokomentarisala poziv šefa evropske diplomatije Žozepa Borela zemljama EU da budu strpljive dok ograničenja uvedena protiv Rusije ne počnu da daju efekta.

    “Žozepe, mnogi stanovnici EU odmah su osetili efekat antiruskih sankcija. Stanovnici Azije, Afrike i drugih udaljenih regiona takođe su osetili jednostrana nelegitimna ograničenja koja su Vašington i Brisel uveli Rusiji”, napisala je Zaharova na Telegramu.

    Ona je naglasila da “Borelj to i ne zna”.

    Nakon početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini Zapad je pojačao pritiske sankcijama na Moskvu.

    Neke zemlje su zamrzle rusku imovinu, i mnogi strani brendovi su napustili Rusiju.

    Evropska unija je usvojila šest paketa sankcija protiv Moskve, uključujući između ostalog i embargo na ugalj i naftu.

    To je izazvalo nagli porast inflacije i cena hrane i benzina u zapadnim zemljama.

    Kremlj je sankcije nazvao ekonomskim ratom bez presedana. Kako je istakao predsednik Rusije Vladimir Putin, politika obuzdavanja i slabljenja Rusije je dugoročna strategija za Zapad, a sankcije su zadale težak udarac celokupnoj globalnoj ekonomiji.

  • Šolc: EU više ne može priuštiti nacionalni veto

    Šolc: EU više ne može priuštiti nacionalni veto

    Evropska unija više ne može sebi priuštiti da pojedine članice iz sebičnih razloga ”ulažu nacionalni veto” kada se odlučuje o njenoj spoljnoj i bezbjednosnoj politici, ako želi da zadrži vodeću ulogu u globalnoj politici, izjavio je njemački kancelar Olaf Šolc.

    Zbog ”rata Moskve u Ukrajini” Evropa mora da se što prije ujedini, a to povećava pritisak da se okončaju ”sebične blokade” evropskih odluka pojedinih država članica, naveo je Šolc u članku koji je danas objavio list Frankfurter algemajne, prenosi Rojters.

    “Jednostavno više ne možemo sebi da priuštimo nacionalni veto, na primjer u spoljnoj politici, ako želimo da nas konkurentske velike sile i dalje poštuju”, dodao je on, prenosi britanska agencija.

    Šolc je negirao optužbe Kijeva i drugih zapadnih saveznika da Njemačka nije zauzela lidersku poziciju u rješavanju ukrajinske krize i dodao da bi članice G7 i druge zemlje mogle da pokušaju da zajedno pronađu rješenja za svjetsku prehrambenu krizu, klimatske promjene i pandemiju.

    Naveo je i da će Njemačka u narednim mjesecima dati prijedloge za zajedničku evropsku migracionu politiku, izgradnju sistema evropske odbrane, ostvarivanje tehnološkog suvereniteta i stabilnosti demokratije, navodi Rojters.

  • Medvedev: U slučaju napada na Krim Kijevu slijedi sudnji dan

    Medvedev: U slučaju napada na Krim Kijevu slijedi sudnji dan

    Pojedini ukrajinski političari pokušavaju da zaprijete Rusiji, imajući u vidu napad na Krim, ali ako se tako nešto desi, onda će za sve njih nastupiti sudnji dan, izjavio je danas zamjenik predsedavajućeg Savjeta za bezbjednost Rusije Dmitrij Medvedev.

    “Pojedini egzaltirani, krvavi klovnovi koji periodično iskaču sa nekim izjavama i pokušavaju da nam prijete, misleći na napad na Krim i tako dalje. S tim u vezi, želim da kažem da je sasvim očigledno, oni shvataju posljedice takve izjave. A posljedice su očigledne da ako se ovako nešto desi, za sve njih odmah će nastupiti sudnji dan. Veoma brzo i teško. Biće veoma teško sakriti se”, istakao je Medvedev.

    Prema njegovim riječima, Rusija će biti jaka ako bude vodila potpuno nezavisnu spoljnu politiku, u protivnom će zemlja jednostavno biti raskomadana.

    “Naša zemlja, ona je apsolutno jedinstvena. Najveća država na planeti. I može biti jaka samo ako bude vodila potpuno nezavisnu spoljnu politiku. Ako bude štitila svoje granice po cijelom perimetru. Ako bude zaštićena najsavremenijim vrstama naoružanja”, rekao je Medvedev na sastanku sa veteranima Drugog svjetskog rata.

    Prema njegovim riječima, Rusija mora da bude jaka kako niko ne bi mogao ni da pomisli da pokuša da preduzme agresivna dejstva protiv nje.