VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Napadi na Mikolajiv

    Napadi na Mikolajiv

    Ruska vojska uništila je za dan osam ukrajinskih skladišta raketnog i artiljerijskog naoružanja u južnoj Mikolajivskoj oblasti i u istočnoj Donjeckoj, saopštio je portparol ruskog Ministarstva odbrane general-potpukovnik Igor Konašenkov, prenosi Interfaks.

    Ukrajinski zvaničnici naveli su ranije da je Rusija noćas izvela “masovni raketni napad” na jug zemlje, uključujući udare na infrastrukturu u crnomorskoj luci Mikolajiv.

    “Masivan raketni udar izveden je na jug Ukrajine, iz pravca Crnog mora, uz korišćenje avijacije”, rekao je gradonačelnik Oleksandr Senkevič za ukrajinsku državnu televiziju, ne navodeći detalje, preneo je Rojters.

    On je na Telegramu naveo da su u MIkolajivu odjeknule snažne eksplozije, dodao je Gardijan. Senkevič je apelovao na građane da ostanu u skloništima.

  • “Sjeverni tok 2 može da zadovolji potrebe Evrope, ali…”

    “Sjeverni tok 2 može da zadovolji potrebe Evrope, ali…”

    “Gasovod Sjeverni tok 2 spreman je u potpunosti da zadovolji potrebe evropskih zemalja, ali je zatvoren iz političkih razloga.”

    To je danas izjavio ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

    “Severni tok 2 je potpuno spreman da zadovolji evropske potrebe za tom vrstom goriva. Jednostavno je zatvoren iz čisto političkih razloga”, rekao je Lavrov na konferenciji za novinare u Ugandi, prenosi TASS.

    On je podsetio da je, uprkos tome što su ispoštovani svi propisi EU tokom izgradnje, Evropska komisija retroaktivno usvojila propise koje usporavaju završetak projekta.

    Lavrov je ocenio da EU čini sve da ograniči kapacitet Severnog toka 1 i dodao da Zapad ne može da objasni Rusiji status Simensove turbine za taj gasovod koja je remontovana u Kanadi.

  • EU postigla dogovor

    EU postigla dogovor

    Danas je održan sastanak ministara energetike EU u Briselu.

    Zemlje članice Evropske unije postigle su dogovor o dobrovoljnom smanjenju potražnje gasa za 15 odsto ove zime, saopštio je Savet Evropske unije.

    “Ovo nije bila nemoguća misija! Ministri su postigli politički dogovor o smanjenju potražnje za gasom uoči predstojeće zime”, navodi se u tvitu češkog predstavništva Saveta EU.

    “U nastojanju da povećaju sigurnost snabdevanja energijom u EU, države članice su danas postigle politički dogovor o dobrovoljnom smanjenju potražnje prirodnog gasa za 15 odsto ove zime. Uredba Saveta takođe predviđa mogućnost da se pokrene ‘upozorenje Unije’ (Union alert) o bezbednosti snabdevanja, u kom slučaju bi smanjenje postalo obavezno”, navodi se u saopštenju Saveta.

    Savet je dodao da su se zemlje EU dogovorile da smanje potražnju za gasom između 1. avgusta i 31. marta “merama po sopstvenom izboru”.

    “Dok će sve zemlje EU uložiti najbolje napore da ovo ispune, Savet je naveo neka izuzeća i mogućnosti za odstupanja od obaveznog cilja smanjenja, kako bi se odrazile posebne situacije država članica i osiguralo da su smanjenja gasa efikasna”, ističe se u saopštenju.

    Zemlje EU koje nisu međusobno povezane na gasne mreže drugih država članica biće “oslobođene obaveznih smanjenja gasa jer ne bi mogle da oslobode značajne količine gasa iz gasovoda u korist drugih država članica“.

    Savet EU je takođe istakao da je Evropska komisija dužna da razmotri mogućnost produženja sporazuma do maja 2023. godine.

    Ovo je usledilo nakon što je nemačka novinska agencija DPA, pozivajući se na neimenovane izvore, rekla da su se zemlje članice EU dogovorile o hitnom planu za dobrovoljno smanjenje potrošnje gasa kao način da se smanji zavisnost od Rusije i kako bi bile spremne za scenario u kojem uvoz prestaje, prenosi Sputnjik International.

    Izvori su tvrdili da takozvani plan “Uštedi gas za sigurnu zimu” predviđa dobrovoljno smanjenje potrošnje prirodnog gasa za 15 odsto u periodu od avgusta 2022. do marta 2023. godine.

    “Usvajanje predloga smanjenja gasa u rekordnom roku nesumnjivo je ojačalo našu zajedničku energetsku bezbednost. Sadašnja ušteda gasa će poboljšati spremnost. Zima će biti mnogo jeftinija i lakša za građane i industriju EU”, rekao je češki ministar industrije i trgovine Jozef Sikela, prenosi Teletrader.

    Prema planu, inicijalni cilj od 15% počeće od 1. avgusta 2022. do 31. marta 2023. godine, čime će blok uštedeti do 45 milijardi kubnih metara gasa. U početku će to biti dobrovoljno, ali ako se cilj ne postigne, može postati obavezno.

  • Lajen: Evropa spremna da se suoči s prekidom isporuke gasa

    Lajen: Evropa spremna da se suoči s prekidom isporuke gasa

    Predsjednica Evropske komiske Ursula fon der Lajen pozdravila je političku odluku Savjeta EU kojom se prihvata prijedlog o samnjenju potrošnje gasa u Evropi i priprema za nastupajuću zimu.

    “U pitanju je odlučan korak u suočavanju s potpunim prekidom snabdijevanja gasom. Zahvaljujući današnjoj odluci, Evropa je spremna da se bavi svojom energetskom bezbjednošću kao Unija”, poručila je Lajen.

    U pisanom saopštenju, predsjednica Evropske komisije podsjeća da je Savjet EU postigao politički dogovor u rekordnom roku, a na osnovu prijedloga Komisije “Uštedite gas za sigurnu zimu”, koji je podnesen prošle nedjelje, a koji predviđa “uredno i koordinisano” smanjenje potrošnje gasa širom EU.

    “Kolektivna posvećenost smanjenju za 15 odsto je veoma značajna i pomoći će da popunimo skladište uoči zime”, navodi Lajen.

    Ona dodaje da se usvojenim prijedlogom, koji predviđa mogućnost da se proglasi “stanje uzbune EU” koje pokreće obavezno smanjenje potrošnje gasa u državama članicama, daje snažan signal da će EU učiniti sve što je potrebno da obezbijedi sigurnost snabdijevanja i zaštite potrošača, bilo da su to domaćinstva ili industrija.

    “EU je obezbijedila čvrste temelje za nezamjenljivu solidarnost između država članica suočenih s Putinovom energetskom ucjenom. Najava Gasproma da dodatno smanjuje isporuke gasa Evropi preko Sjevernog toka 1, bez opravdanog tehničkog razloga, dodatno ilustruje nepouzdanu prirodu Rusije kao snabdjevača energentima”, zaključuje se u saopštenju.

  • “Zapadu ponestaje mjera za vršenje pritiska na Moskvu”

    “Zapadu ponestaje mjera za vršenje pritiska na Moskvu”

    Zapadne zemlje se takmiče u preduzimanju koraka protiv Rusije, ali im ponestaje mjera za vršenje pritiska na Moskvu, rekao je novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    Komentarišući potencijalnu zabranu izdavanje šengenskih viza Rusima, Peskov je istakao da se vidi kako se zemlje EU i Sjeverne Amerike bukvalno takmiče jedne sa drugima u preduzimanju neprijateljskih mjera protiv Rusije.

    “Međutim, isto tako vidimo da im ponestaje mjera od kojih očekuju da izvrše pritisak na nas i natjeraju nas da promijenimo stav, iako je to pogrešno mišljenje”, naveo je Peskov.

    On je naglasio da će Moskva “veoma negativno” reagovati i djelovati u slučaju da Finska ograniči izdavanje viza Rusima, ali da se Rusija nada da takva inicijativa neće biti sprovedena, javio je TASS.

    “Reakcija Rusije biće negativna. Koliko mi znamo, ta ideja još nije sprovedena i nadamo se da neće biti. Ali, naravno, bilo kakve slične aktivnosti u vezi sa ruskim državljanima izazvaće kontramjere, odgovor”, upozorio je Peskov.

    Peskov je dodao da će reakcija Moskve na takvu odluku Finske biti “razumljiva i predvidiva”.

  • SAD stavila BiH na listu visokorizičnih zemalja zbog naglog porasta broja zaraženih korona virusom

    SAD stavila BiH na listu visokorizičnih zemalja zbog naglog porasta broja zaraženih korona virusom

    Državni Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) u SAD stavili su BiH na listu zemalja sa visokim rizikom za putovanje zbog naglog porasta broja novozaraženih korona virusom.

    Unovom izvještaju koji je CDC objavio, BiH je stavljena na listu tri listu zemalja sa visokim rizikom za putovanje.

    Zbog toga preporučuju svima, koji nisu vakcinisani, da odlože putovanje u BiH uz naglasak da i pored obavljene vakcinacije postoji mogućnost zaraze.

    CDC je takođe iznio i niz preporuka za sve koji, uprkos upozorenjima, planiraju dolazak u našu zemlju.

    Svako od dvije godine ili stariji trebaju pravilno nositi masku u zatvorenom prostoru. Ako imate oslabljen imuni sistem ili ste pod povećanim rizikom od teške bolesti, čak i ako ste vakcinisani protiv korona virusa, razgovarajte sa svojim ljekarom o riziku i razmislite o odgađanju putovanja u Bosnu i Hercegovinu – piše u izvještaju CDC.

    Preporučuju i pridržavanje svih epidemioloških mjera koje su na snazi u BiH, prenosi Klix.

  • Erdogan ponovo pravi problem Švedskoj i Finskoj za ulazak u NATO

    Erdogan ponovo pravi problem Švedskoj i Finskoj za ulazak u NATO

    Presjednik Turske Recep Tayyip Erdogan ponovo je iznio svoj stav protivljenja ulasku Švedske i Finske u NATO pakt – bar dok ne rješe povezanost sa terorističkim grupama koje ugrožavaju bezbjednost Ankare.

    Erdogan je rekao da Turska još uvijek čeka konkretne korake koje Švedska i Finska trebaju poduzeti, a koje se odnose na vezu sa terorističkim grupama kao što su Kurdistanska radnička stranka (PKK), FETO i druge.
    “Turska neće napraviti kompromis po pitanju terorizma. Očekujemo konkretne korake od NATO-a kao i to da Švedska i Finska okončaju podršku terorističkim grupama kao što su Kurdistanska radnička stranka i FETO”, rekao je predsjednik Turske, te dodao:

    “Ne treba očekivati ​​ustupke od Turske u vezi sa kandidatima za ulazak u NATO – Švedskom i Finskom – osim ako se ne otklone bezbjednosni problemi Ankare”, tvrdi on, prenose turski mediji.


    Što se tiče sukoba sa Sirijom, Erdogan je rekao da je ta država postala gnijezdo za terorističke grupe i da Rusija i Iran moraju odlučiti na čijoj su strani.

    Erdogan je također osudio nastavak saradnje SAD-a sa teroristima u sjevernoj Siriji – aludirajući na odnos Centralne komande sa PKK.

    “Američka umiješanost u terorističke grupe završit će tako što će ona upasti u rupu koju je iskopala”, rekao je Erdogan.

  • “Treba priključiti sve što može da se priključi”

    “Treba priključiti sve što može da se priključi”

    Ministar privrede njemačke pokrajine Bavarske Hubert Ajvanger namerava da reaktivira već isključene nuklearne elektrane.

    Ajvanger je za “Dojčlansdfunk” rekao da sada treba priključiti na mrežu sve što može da se priključi.

    Nuklearna elektrana Gundremingen C, u Bavarskoj, koja je krajem prošle godine isključena, raspolaže nuklearnim gorivom koje bi moglo proizvoditi struju do avgusta iduće godine.

    Takođe i još dve nuklearke koje su isključene mogle bi, prema njegovim rečima, biti reaktivirane.

    Za tri nuklearke koje trenutno proizvode struju Ajvanger je zatražio produženje radnog veka.

  • Kinezi lansirali 23 tone otpada u svemir

    Kinezi lansirali 23 tone otpada u svemir

    Kina je tokom vikenda lansirala novu raketu Long March 5B koja je sa sobom ponela novi modul za kinesku svemirsku stanicu Tijangong. Modul Ventjian sadrži naučnu opremu za obavljanje eksperimenata u svemiru te prostor za boravak astronauta.

    On se pridružio modulu Tajnhe koji je lansiran prošle godine, a do kraja ove Kinezi planiraju da lansiraju još jedan modul, nazvan Mengtijan.

    Lansiranje drugog modula Kina uspešno u svemir lansirala drugi modul svoje svemirske stanice.

    No, nije problem što Kina lansira nove module i gradi svoju svemirsku stanicu, već što se događa s tim snažnim raketama nakon što obave svoj posao.

    Tokom prve faze u orbiti, Long March 5B odbacio je 23 tone otpada, za koje stručnjaci računaju da će nekoliko dana kružiti u orbiti. Problem je što će taj otpad u nekom trenutku pasti na Zemlju. Deo će izgoreti prilikom prolaska kroz atmosferu, ali, upozoravaju, neće sav.

    Na nesreću, verovatno je da će 21 tona teška jezgra ostati u niskoj orbiti i nekontrolisano pasti na Zemlju, upozorio je astronom Džonatan Mekdauvel iz Centra za astrofiziku Harvard-Smitsonijan. U razgovoru za Gizmodo istakao je da bi bio prijatno iznenađen da su Kinezi promenili dizajn jezgra, čime bi se povećala šansa da ostaci izgore prilikom ulaska u atmosferu.

    Verovatno nisu i sad nas očekuje još jedna vožnja, kao i prošli put, istakao je on.

    Stručnjaci upozoravaju kako postoji šansa da taj svemirski otpad završi na naseljenom području. Naime, delovi kineske rakete već su se dva puta rušili na Zemlju. I dok je 2020. deo rakete koji nije izgorio pao u Indijski okean, 2021. to nije bio slučaj, već je pogodio nekoliko sela na Obali slonovače.

    Studija objavljena u Nature Astronomy upozorava kako će, zbog sve veće gužve u svemiru, u sledećih deset godina porasti rizik od ljudskih žrtava zbog pada svemirskog smeća na Zemlju. U studiji se navodi kako rizik iznosi čak 10 odsto da će biti ljudskih žrtava. Koliko i gde, nije moguće izračunati.

  • Rusi iznenada povećali pritisak; Ukrajinci na oprezu

    Rusi iznenada povećali pritisak; Ukrajinci na oprezu

    Ruski energetski gigant Gasprom naglo je, bez prethodne najave, povećao pritisak u gasovodu kojim se ruski gas isporučuje u Evropu.

    To je saopštio ukrajinski državni operater gasovoda.

    Kako je upozorila ukrajinska kompanija, takvi porasti pritiska mogli bi da izazovu vanredne situacije, uključujući pucanje gasovoda, a operateri gasovoda dužni su unapred da obaveste jedni druge o tome.

    Gasprom nije bio dostupan za komentar, prenosi Rojters.

    Rusija je nastavila da pumpa gas kroz Ukrajinu iako su dve zemlje u ratu.

    Gasprom je u ponedeljak saopštio da je njegova isporuka gasa Evropi kroz Ukrajinu iznosila 41,7 miliona kubnih metara, u odnosu na 41,2 miliona kubnih metara dan ranije.

    Gasprom je u ponedeljak, pozivajući se na nalog agencije za nadzor, objavio da će dotok gasa u Nemačku preko Severnog toka 1, kojim se zaobilazi Ukrajina, opasti od srede na 33 miliona kubnih metara dnevno.

    To je polovina uobičajenog protoka gasa, koji već sada iznosi samo 40 odsto standarnih kapaciteta.