VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Berluskoni ima leukemiju

    Berluskoni ima leukemiju

    Bivšem italijanskom premijeru Silviju Berluskoniju (86) dijagnostikovana je leukemija, rekao je danas Rojtersu dobro obavješteni izvor.

    Berluskoni se od srijede nalazi na odjeljenju intenzivne njege u bolnici San Rafael u Milanu, nako što je imao problema sa disanjem.

    Milijarder i medijski tajkun, koji je četiri puta bio premijer Italije, posljednjih godina je u više navrata bio lošeg zdravlja i samo što je izašao iz bolnice prošle nedelje.

    On je imao tešku operaciju srca 2016. godine, kao i rak prostate, a više puta priman u bolnicu u posljednjih nekoliko godina nakon što je obolio od korona virusa 2020. godine, navodi Rojters.

  • Blinken i Gutereš razgovarali o Ukrajini, crnomorskom žitu i Avganistanu

    Blinken i Gutereš razgovarali o Ukrajini, crnomorskom žitu i Avganistanu

    Američki državni sekretar Entoni Blinken i generalni sekretar UN Antonio Gutereš ponovili su važnost očuvanja principa suvereniteta i teritorijalnog integriteta, u svjetlu agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine, saopštio je Stejt department.

    Blinken je u današnjem razgovoru zahvalio generalnom sekretaru Guterešu na njegovim naporima da ojača Inicijativu za crnomorsko žito i izrazio zabrinutost zbog stalnih ruskih prepreka ukrajinskom izvozu hrane, navodi se u saopštenju.

    On je još, prema saopštenju, ukazao na duboku zabrinutost SAD u vezi sa najnovijim zabranama talibana koje se odnose na pravo na rad žena u Avganistanu i izrazio zahvalnost za angažovanje UN na pomoći avganistanskom narodu.

  • Čavušoglu: Ako Švedska želi u NATO, moraće poduzeti daljne korake

    Čavušoglu: Ako Švedska želi u NATO, moraće poduzeti daljne korake

    Turski šef diplomatije Mevlut Cavusoglu poručio je da Švedska mora poduzeti daljnje korake kako bi Turska ratifikovala njezinu kandidaturu za članstvo u NATO-u.

    On je ovo istakao dan nakon što se Finska službeno pridružila vojnom savezu.

    Cavusoglu je rekao novinarima da je o kandidaturi Švedske za NATO i problemu američke prodaje borbenih aviona F-16 Turskoj razgovarao tokom susreta s američkim državnim sekretarom Antonyjem Blinkenom u Briselu.

    Takođe je novinarima danas rekao da će sa svojim ruskim kolegom Sergejem Lavrovom razgovarati o razvoju događaja u ukrajinskom ratu tokom njegovog posjeta Turskoj ove sedmice.

    Cavusoglu je naglasio da Ankara s Ujedinjenim narodima radi na rješavanju problema u vezi s izvozom žitarica i gnojiva preko Crnog mora. Kazao je i da je zabrinut zbog priprema zaraćenih strana za daljnje napade.

    Podsjećamo, jučer je zvanično Finska pristupila NATO-u.

    Dok je situacija sa Finskom bila nešto i lakša, Švedska je naročito predstavljala trn u oku Ankari, a situacija je eskalirala nakon protesta desničara na kojima je zapaljen i Kur'an.

    Čini se kako su ovi protesti, bar ukoliko se stvari posmatraju s ove tačke gledišta, zapečatili sudbinu Švedske kada je riječ o ulasku u NATO.

    Od tada, Turska je o proširenju NATO-a pričala isključivo sa aspekta Finske. U međuvremenu, Stoltenberg je obavio još nekoliko razgovora sa Erdoganom, a slično su učinili i američki i drugi zapadni zvaničnici.

    Napokon, početkom 2023. godine, Erdogan je “prelomio” te je rekako kako se može očekivati da Turska dopusti ulazak Finske u članstvo, ali ne i Švedske.

    Istovremeno, pored Turske, ratifikaciju dokumenata o ulasku Finske u NATO trebala je obaviti i Mađarska. Dok je Turska jasno objasnila šta joj predstavlja problem u širenju NATO-a na ove države, Mađarska na čelu sa Viktorom Orbanom ponašala se kao uvrijeđena mlada.

    Odluka o članstvu se iznova odgađala, a Orban je navodio nejasne razloge koji su uključivali moral i ponašanje ovih država prema Mađarskoj.

  • Putin otkrio uzrok rata u Ukrajini

    Putin otkrio uzrok rata u Ukrajini

    Rusija će aktivno voditi uravnoteženu multivektorsku spoljnu politiku, saopštio je ruski predsednik Vladimir Putin.

    On se obratio na ceremoniji uručenja akreditiva ambasadora 17 zemalja.Ruski predsednik je istakao da Moskva očekuje od partnera da se u odnosima pridržavaju principa ravnopravnosti. Rusija je otvorena za konstruktivno partnerstvo sa svim državama i ne namerava da se izoluje.

    “Naglašavam da je Rusija otvorena za konstruktivno partnerstvo sa svim zemljama bez izuzetka. Ne nameravamo da se izolujemo od bilo koga, nemamo pristrasne, a pogotovo ne neprijateljske namere ni prema kome. Računamo na to da će se partneri u odnosima sa nama pridržavati principa ravnopravnosti i uzajamnog uvažavanja interesa”, rekao je Putin.

    Putin je istakao poseban položaj Ruske Federacije kao izvorne države-civilizacije.

    Govoreći o odnosima sa SAD, on je istakao da da se oni nalaze u dubokoj krizi.

    “Odnosi Rusije i SAD, od kojih direktno zavisi globalna bezbednost i stabilnost, prolaze, nažalost, kroz duboku krizu”, rekao je Putin. Kako je istakao, u osnovi te krize su “principijelno različiti pristupi formiranju savremenog svetskog poretka”.

    On tvrdi da su podrška Vašingtona obojenim revolucijama i, kako je rekao, državnom udaru u Kijevu, doveli do današnjeg konflikta u Ukrajini, izjavio je Putin.

    Putin je napomenuo da se Rusija uvek zalagala za izgradnju rusko-američkih odnosa “isključivo na principima jednakosti, poštovanja suvereniteta i međusobnih interesa i nemešanja u unutrašnje stvari” i istakao da će se Moskva time rukovoditi i ubuduće.

    Komentarišući odnose Rusije i Evropske unije, Putin je naveo da su oni u poslednje vreme degradirali.

    “Šef delegacije Evropske unije koji se ovde nalazi verovatno deli mišljenje da su odnosi ove unije i Rusije poslednjih godina u velikoj meri degradirali, na naše veliko žaljenje. Razlog za to vidimo u tome što, ostavljajući po strani osnovnu početnu misiju i funkciju razvoja ekonomske saradnje i integracije na evropskom kontinentu, EU je pokrenula geopolitičku konfrontaciju sa Rusijom”, ocenio je Putin ističući da je upravo EU “inicirala sukob”.

  • Opkoljeni su?

    Opkoljeni su?

    Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je danas da je situacija u Bahmutu na istoku Ukrajine zaista teška.

    Dodao je i da će “odgovarajuće odluke” biti donete ako tamošnje ukrajinske trupe budu u riziku da ih opkole ruske snage.

    Zelenski je na konferenciji za novinare u Poljskoj rekao da mu je najvažnije da zaštiti živote vojnika, preneo je Rojters.

    On je zahvalio Poljskoj na “istorijskoj” pomoći, rekavši da ona treba da postane ključni partner u obnovi zemlje kada se “ruska invazija završi”.

    “Poljska radi na dobijanju dodatnih bezbednosnih garancija za Ukrajinu na samitu NATO koji će biti održan u julu, u litvanskoj prestonici Vilnjusu”, izjavio je poljski predsednik Andžej Duda.

    “Danas pokušavamo da dobijemo za Ukrajinu na narednom samitu NATO u Vilnjusu dodatne bezbednosne garancije koje će ojačati vojni potencijal Ukrajine”, rekao je Duda na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednikom Ukrajine.

    Predsednik Poljske je istakao da će Poljska isporučiti Ukrajini ukupno 14 borbenih aviona MIG-29.

    Duda je kazao da će Poljska poslati još četiri borbena aviona MIG-29 Ukrajini.

    “Četiri MIG-29 iz naših zaliha su već prebačeni ukrajinskom ratnom vazduhoplovtsvu. Trenutno se prebacuju još četiri MIG-a”, istakao je on, prenele su RIA novosti.

    Duda je dodao da je Poljska spremna da isporuči još šest borbenih aviona.

    “Očekujemo da bi uskoro mogli da budu prebačeni”, naglasio je on.Zelenski odlikovan.

    Duda je odlikovao svog ukrajinskog kolegu Ordenom belog orla, najvišim ordenom u Poljskoj.

    “Stali ste rame uz rame uz nas i mi smo vam zahvalni na tome”, rekao je Zelenski nakon što je dobio orden.

    On je istakao da veruje da su odnosi između dveju zemalja “istorijski odnosi, istorijski rezultat i istorijska snaga”.

    Duda je rekao da je uveren da će Ukrajina izaći kao pobednik iz sukoba.

    “Ne sumnjamo da je vaše ponašanje u kombinaciji sa herojstvom ukrajinskih vojnika spaslo Ukrajinu”, istakao je predsednik Poljske.

    On je naveo da ne sumnja da ponašanje Zelenskog spasava Evropu od “poplave ruskog imperijalizma”.

  • Počinje veliki napad na Ruse?

    Počinje veliki napad na Ruse?

    Očekuje se da bi u drugoj polovini aprila Ukrajina mogla da počne svoju dugo očekivanu i pripremanu kontraofanzivu.

    Stigli su prvi britanski tenkovi čelendžer i nemački leopard 2, a ukrajinski tenkovi su prošli ubrzani kurs “voženja”.

    Prema izvorima američkog Vol strit džornala, “ukrajinska kontraofanziva će odrediti dalji tok rata i uticati na moguće mirovne pregovore”. Međutim, niko se još ne usuđuje da predvidi na kom delu bojišta, koje se prostire na više od hiljada kilometara, ukrajinska vojska će krenuti u kontranapad jer će se, kako prenosi ukrajinski portal Ukrinform Džon Spenser, vojni analitičar Medison polisi foruma, “tražiti najslabije tačke ruske odbrane” celom dužinom bojišta.

    Naime, ruska ofanziva, koja je prema Putinovoj zamisli trebalo da se završi osvajanjem čitavog područja Donbasa do početka aprila, doživela je neuspeh, čak i krah, jer Rusi nisu uspeli ni da zauzmu grad Bahmut (Artjomovsk, kako ga zovu u Rusiji), iako borbe za njega vode od jula 2022. godine, niti su postigli neki veći “teritorijalni” uspeh i u tim bitkama, prema obaveštajnim podacima, izgubili pet do sedam puta više vojnika dnevno u proseku od ukrajinske strane.

    “Dva pravca”

    Ukrajinci imaju “dva pravca”, piše kijevska “Evropska pravda”, na kojima se može očekivati kontranapad – istočni, oko Harkova i prema Donjecku, i južni, od Zaporožja do Melitopolja i dalje do luke Berdjansk na Azovsko more.

    Prema rečima Filipsa O'Brajena, profesora sa škotskog univerziteta Sent Endruz, južni pravac je važan za Ukrajince. Naime, time bi se prekinula “kopnena veza” Rusije sa Krimom i ponovo izbila na Azovsko more, koje trenutno u potpunosti kontroliše ruska vojska, a time bi Ukrajina stvorila uslove za moguću operaciju oslobađanja Krima, koja je najdelikatnija stvar u celoj ovoj situaciji.

    S obzirom na to da Rusija smatra Krim svojom teritorijom (oni su to poluostrvo pripojili još 2014. godine) i da bi napad bio tretiran kao “pretnja Rusiji”, Dmitrij Medvedev je rekao i da se čak ni upotreba nuklearnog oružja u tom slučaju neće presuđivati. To, naravno, može biti u domenu pretnji i upozorenja, ali čak i pojedini ruski analitičari smatraju da Putin ni pod kakvim uslovima neće “odreći” Krima, još pre bi se odrekao Donjecka.

    Moćne tvrđave
    Ali upravo na tom području Rusija, od napuštanja Hersona sredinom prošle godine, gradi moćne barijere, neku vrstu “Mažinoove linije“, koja bi sprečila ovu ukrajinsku nameru, jer Rusi očekuju i glavni udar. u tom pravcu. Ali, kako piše list, uspeh ukrajinske kontraofanzive zavisiće pre svega od sposobnosti koordinacije različitih rodova vojske koji će biti uključeni – artiljerije, tenkova i pešadije, jer, kao i u dosadašnjem ratu, “vazdušni dueli “ se ne očekuju. Neki analitičari smatraju da je zakleta meta Ukrajine luka Berdjansk, čije bi oslobađanje dovelo rat do prekretnice.

    Međutim, Rusi svojim najavama o razmeštanju strateškog nuklearnog naoružanja u Belorusiji i ponovljenim spekulacijama o mogućoj umešanosti beloruske vojske ili napadima na zapadnu Ukrajinu i Kijev iz tog pravca, žele da spreče i „otupljuju“ te ukrajinske ambicije. Inače, deo ratnohuškačke javnosti i generala već duže vreme zagovara ruski udar na zapadnu Ukrajinu, kako bi se prekinuo dotok zapadne vojne i druge pomoći koja stiže uglavnom preko Poljske i Slovačke. Putin zato namerava da u narednih nekoliko meseci mobiliše još oko 300.000 do 400.000 vojnika, ali, kako piše nezavisni portal Meduza, uz izvesnu dozu opreza, kako mu to ne bi izazvalo eventualno nezadovoljstvo, pa čak i proteste u država. Doduše, mnogi ruski analitičari smatraju da se rusko društvo polako ali sigurno sprema da će rat trajati dugo i da “nauči da živi sa njim“. To je jedna od aktuelnih važnih „strategija“ Kremlja.

  • Bil Klinton: Žalim što sam ih ubjedio

    Bil Klinton: Žalim što sam ih ubjedio

    Bivši američki predsednik Bil Klinton rekao je da žali zbog svoje uloge u ubeđivanju Ukrajine da odustane od nuklearnog oružja.

    “Osećam se lično odgovornim jer sam ih naterao da pristanu da se odreknu svog nuklearnog oružja. I niko od njih ne veruje da bi Rusija izvela ovaj trik da Ukrajina i dalje ima svoje oružje”, rekao je on u intervjuu za RTE.

    U januaru 1994. Klinton, ruski predsednik Boris Jeljcin i ukrajinski predsednik Leonid Kravčuk potpisali su izjavu o eliminaciji strateškog nuklearnog naoružanja koje se nalazilo na teritoriji Ukrajine od sovjetskih vremena. U decembru 1994. godine potpisan je Budimpeštanski memorandum po kome se Rusija obavezala da će poštovati nezavisnost, suverenitet i postojeće granice Ukrajine.

    “Kada mu je to bilo zgodno, Putin je prekršio (Budimpeštanski memorandum) i prvi zauzeo Krim. Osećam se užasno zbog toga jer je Ukrajina veoma važna zemlja”, rekao je Klinton.

    U decembru 1994. godine u Budimpešti je potpisan sporazum na osnovu kojeg su Ukrajina, Kazahstan i Belorusija predale Rusiji nuklearno naoružanje zaostalo iz Sovjetskog saveza – Ukrajina 1900, Kazahstan 1.400 a Belorusija 100 bojevih glava. Oružje iz Ukrajine i Kazahstana je uništeno, dok su bojeve glave iz Belorusije delom uvrštene u nuklearni arsenal Rusije.

    Garanti Budimpeštanskog memoranduma bili su Amerika, Velika Britanija i Rusija. Najviše je dobila Amerika, koja je na taj način parafirala propast svog arhineprijatelja – Sovjetskog saveza. Ukrajina, Belorusija i Kazahstan su se oslobodili vrućeg krompira jer, kao zemlje u tranziciji, nisu mogle da plaćaju izuzetno skupo održavanje i obezbeđenje nasleđenog nuklearnog arsenala.

  • Interni dokument otkrio “pakleni” plan

    Interni dokument otkrio “pakleni” plan

    Bjeloruski predsednik Aleksandar Lukašenko danas će stići u Moskvu na razgovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Mediji otkrili “pakleni plan”.

    Dva saveznika trebalo bi da razgovaraju o nizu tema kojima dominira rat u Ukrajini, ali i o napretku u stvaranju savezne države Rusije i Bjelorusije. Tako je naveo Kremlj u saopštenju.Međutim, prema internom dokumentu koji su ranije videli pojedini mediji, Rusija planira da preuzme punu kontrolu nad susednom Bjelorusijom najkasnije do 2030. godine, pod izgovorom spajanja dve zemlje, preneo je N1 Zagreb.

    Drugog dana posete ruskoj prestonici, Lukašenko i Putin će razgovarati o “aktuelnim bilateralnim i međunarodnim pitanjima“, navodi se u saopštenju, a među bilateralnim pitanjima je i postavljanje taktičkog nuklearnog naoružanja na bjelorusku teritoriju direktno na granici sa Poljskom, što je Putin najavio tokom vikenda.

    Ruski predsednik je rekao da će Moskva u budućnosti rasporediti taktičko nuklearno oružje u susednoj Bjelorusiji, čvrstom savezniku, eskalirajući sukob sa Zapadom.

    Međunarodna pitanja će verovatno uključiti rat u Ukrajini i reakciju na pristupanje Finske NATO-u, koje je formalno završeno u utorak.

  • NATO: Putin se sprema za još

    NATO: Putin se sprema za još

    Generalni sekretar NATO izjavio da Alijansa mora da ustraje u vojnoj podršci Ukrajini jer se predsednik Rusije Vladimir Putin ne sprema za mir već za još rata.

    U kratkom obraćanju novinarima uoči današnjeg sastanka ministara zemalja članica NATO u Briselu, Jens Stoltenberg je rekao i da bi taj savez trebalo da podrži partnere koji se suočavaju s velikim protiskom od Rusije, kao što su Moldavija, Gruzija i BiH.

    Šef Severnoatlantske alijanse je takođe istakao da će ministri razgovarati o tome kako da se suprotstave “svim pretnjama” sa kojima se NATO suočava i “rastućoj strateškoj konkurenciji”, uključujući “strateško usklađivanje” Kine sa Moskvom.On je takođe pozvao saveznike da povećaju potrošnju za odbranu jer NATO ne može svoju bezbednost uzimati zdravo za gotovo.

  • Mađarska smatra da je NATO prekršio osnovni princip

    Mađarska smatra da je NATO prekršio osnovni princip

    Poziv zvaničnicima Kijeva da prisustvuju sastanku ministara zemalja članica NATO u Briselu je direktno kršenje principa Saveza, smatra Peter Sijarto.

    Mađarski ministar spoljnih poslova izjavio je u utorak da je mađarska delegacija došla na briselski sastanak u nadi da niko neće dovesti u pitanje valjanost naše ranije zajedničke odluke da NATO nije deo rata koji se vodi u našem susedstvu i da se mora učiniti sve da se spreči direktan sukob NATO-a i Rusije.

    “Pozivanje Ukrajine krši princip jedinstva saveznika unutar NATO-a, ali u duhu konstruktivnosti ćemo učestvovati na sastanku“, dodao je on.“Takođe ću jasno staviti do znanja da će Mađarska podržati sve integracijske napore Ukrajine samo ako Ukrajinci vrate zakarpatskim Mađarima prava koja su imali pre 2015”, zaključio je Sijarto, a preneo je Raša tudej.