VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Zatler: Pobjedu ne treba proglašavati dok se ne dobije bitka za kandidatski status

    Bilo bi mudro da se ne proglašava pobjeda dok se ne dobije zadnja bitka za kandidatski status Bosne i Hercegovine i potrebno je sačekati zvaničnu odluku šefova zemalja članica Evropske unije u četvrtak, kazao je šef Delegacije Evropske unije u BiH Johan Zatler.

    Izrazio je zadovoljstvo jer su nakon sjednice Savjeta za opšte poslove Evropske unije došle pozitivne informacije i snažne poruke u pravcu odluke o dodjeli kandidatskog statusa.

    Podsjetio je da je u junu tri sata trajala rasprava o Bosni i Hercegovini te iako su izgledi dobri treba sačekati četvrtak, ali bit će to veliki iskorak za BiH jer prije otvorenih pregovora o članstvu potrebno je prije svega dobiti formalno status kandidata.

    “Bez tog koraka nema drugih koraka, ali vrlo jasno sam naglašavao da nakon dodjele tog statusa potrebno je već naredni dan vidjeti konkretne aktivnosti i konkretan rad”, podvukao je Zatler, a prenosi Fena.

    Kandidatski status stoga bi trebao biti poruka novoizabranim vlastima da rade dinamično i suštinski na ispunjavanju ključnih kriterija koji su pred BiH.

    “Taj status bit će signal ostatku svijeta te investitorima koji žele doći da ulažu u BiH”, zaključio je Zatler.

  • Bjeloruska vojska podigla borbenu gotovost na granici

    Bjeloruska vojska podigla borbenu gotovost na granici

    Bjeloruska vojska podigla je borbenu gotovost trupa na granici sa Ukrajinom u okviru nenajavljene inspekcije borbene gotovosti svojih trupa koja je započela danas.
    Rojters prenosi da je državni sekretar za bezbjednost Belorusije Aleksandar Volfovič rekao da ovaj zadatak proističe iz analize onoga što Rusija naziva ”specijalnom vojnom operacijom”.
    Kako navodi agencija, ova akcija bjeloruske vojske, zajedno sa antiterorističkom vojnom vježbom prethodne nedjelje u Kijevu je izazvala zabrinutost da bi Bjelorusija mogla da se pridruži Rusiji u sukobu u Ukrajinom.

    Minsk je ranije saopštio da neće ulaziti u rat u Ukrajini, ali je Bjelorusija krajem februara dozvolila ruskim snagama da napadnu sjever Ukrajine sa bjeloruske teritorije, a u oktobru je rasporedila trupe zajedno sa ruskim snagama u blizini ukrajinske granice.

    Rojters podsjeća da je bjelorusko ministarstvo odbrane ranije saopštilo da je ”u ovom periodu planirano premještanje vojne opreme i ljudstava, kao i privremeno ograničavanje kretanja građana pojedinim javnim putevima”.

    Agencija navodi da zapadni vojni analitičari kažu da bjeloruskoj vojsci nedostaju snaga i iskustvo u borbi, ali da bi njen eventualni napad na sjever Ukrajine predstavljao teret za Kijev koji se fokusira na borbu protiv ruskih snaga na jugoistoku.

  • Procurio tekst EU prijedloga za sporazum između Kosova i Srbije

    Procurio tekst EU prijedloga za sporazum između Kosova i Srbije

    Portal Koha Ditore je objavio tekst za koji se vjeruje da je predloženi “Osnovni sporazum između Kosova i Srbije”. Dokument je stranama dostavljen još u augustu, a u međuvremenu su visoki EU dužnosnici rekli da je isti prijedlog ažuriran i da je sada to priejdlog svih 27 zemalja članica EU.

    Izvori za portal “Koha Ditore” su kazali da je dostavljena verzija bez ažuriranja koja su napravljena u međuvremenu, ali da nije bilo promjena u glavnim tačkama i idejama.

    Osnovni sporazum između Kosova i Srbije

    Visoke ugovorne strane; Svjesni svoje odgovornosti za očuvanje mira; Predani doprinosu plodonosnoj regionalnoj saradnji i sigurnosti u Evropi;

    Shvaćajući da su nepovredivost granica i poštovanje teritorijalne cjelovitosti i suvereniteta, kao i zaštita nacionalnih manjina osnovni uslova mira;

    Polazeći od historijskih činjenica i ne prejudicirajući različita stajališta stranaka o temeljnim pitanjima, uključujući i pitanje statusa;

    Theme

    SAMOUPRAVA ZA SRBE
    75
    Procurio tekst EU prijedloga za sporazum između Kosova i Srbije
    B. H.
    87
    Shutterstock (Foto: Ilustracija)
    Shutterstock (Foto: Ilustracija)
    1 sat
    Facebook
    Messenger
    Twitter
    Email
    Email
    Portal Koha Ditore je objavio tekst za koji se vjeruje da je predloženi “Osnovni sporazum između Kosova i Srbije”. Dokument je stranama dostavljen još u augustu, a u međuvremenu su visoki EU dužnosnici rekli da je isti prijedlog ažuriran i da je sada to priejdlog svih 27 zemalja članica EU.

    Izvori za portal “Koha Ditore” su kazali da je dostavljena verzija bez ažuriranja koja su napravljena u međuvremenu, ali da nije bilo promjena u glavnim tačkama i idejama.

    Osnovni sporazum između Kosova i Srbije

    Visoke ugovorne strane; Svjesni svoje odgovornosti za očuvanje mira; Predani doprinosu plodonosnoj regionalnoj saradnji i sigurnosti u Evropi;

    Shvaćajući da su nepovredivost granica i poštovanje teritorijalne cjelovitosti i suvereniteta, kao i zaštita nacionalnih manjina osnovni uslova mira;

    Polazeći od istorijskih činjenica i ne prejudicirajući različita stajališta stranaka o temeljnim pitanjima, uključujući i pitanje statusa;

    Sa željom stvaranja uslova za saradnju stranaka na dobrobit građana,

    Dogovoreno je sljedeće:
    Članak 1

    Strane će međusobno razvijati normalne, dobrosusjedske odnose na temelju jednakih prava.

    Obje strane međusobno će priznavati relevantne dokumente i nacionalne simbole, uključujući pasoše, diplome, tablice vozila i carinske pečate.

    Članak 2

    Obje strane će se voditi svrhom i načelima utvrđenim u Povelji Ujedinjenih naroda, posebno onima o suverenim pravima država, poštovanju njihove nezavisnosti, autonomije i teritorijalne cjelovitosti, pravu na samoodređenje, zaštiti ljudskih prava i nediskriminacija.
    Članak 3

    U skladu s Poveljom Ujedinjenih naroda, stranke će svaki nesporazum između sebe rješavati isključivo mirnim putem i suzdržavat će se od prijetnje silom ili upotrebe sile.
    Članak 4

    Stranke polaze od pretpostavke da nijedna od ove dvije ne može zastupati drugu stranu u međunarodnoj sferi niti djelovati u njezino ime.

    Srbija se neće protiviti članstvu Kosova ni u jednoj međunarodnoj organizaciji.

    Članak 5

    Obje strane podržavat će svoje težnje da postanu članice Evropske unije.
    Članak 6

    Iako ovaj temeljni sporazum predstavlja važan korak normalizacije, obje strane će s novim zamahom nastaviti proces dijaloga koji vodi EU, a koji će dovesti do pravno obvezujućeg, sveobuhvatnog sporazuma za normalizaciju odnosa.

    Strane su saglasne produbiti saradnju u budućnosti u područjima ekonomije, nauke i tehnologije, saobraćaja i povezanosti, odnosa u pravosuđu i provedbi zakona, pošte i telekomunikacija, zdravstva, kulture, vjere, sporta, zaštite okoliša, nestalih osoba i drugih područja sličnih kroz postizanje konkretnih dogovora

    Članak 7

    Obje strane su predane postizanju konkretnih dogovora, u skladu s relevantnim instrumentima Vijeća Europe i korištenjem postojećih europskih iskustava, kako bi se osigurala odgovarajuća razina samouprave za srpsku zajednicu na Kosovu i mogućnost pružanja usluga u neka specifična područja, uključujući mogućnost financijske pomoći iz Srbije i kanale direktne komunikacije srpske zajednice s Vladom Kosova.

    Strane će formalizirati status Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i osigurati visoku razinu zaštite srpske vjerske i kulturne baštine, u skladu s postojećim europskim modelima.

    Članak 8

    Strane će razmijeniti stalne misije. Oni će biti smješteni u dotičnom sjedištu vlade.

    Praktična pitanja vezana uz raspoređivanje misija bit će posebno obrađena.

    Članak 9

    Obje strane ističu predanost EU-a i drugih donatora stvaranju posebnog paketa financijske pomoći za zajedničke projekte stranaka za ekonomski razvoj, povezanost, zelenu tranziciju i druga ključna područja.
    Članak 10

    Stranke će osnovati zajedničku komisiju, kojom će predsjedati EU, za praćenje provedbe ovog sporazuma.

    Obje strane potvrđuju svoju obvezu provedbe svih dogovora dijaloga iz prošlosti.

  • Oglasio se Stoltenberg i poslao poruku Beogradu i Prištini: NATO je spreman

    Oglasio se Stoltenberg i poslao poruku Beogradu i Prištini: NATO je spreman

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, komentarišući tenzije na KiM, poslao jasnu poruku obema stranama. Naime, on je za francusku TV stanicu “Frans 24”, odgovarajući na pitanje koliko je zabrinut zbog poslednjih događaja na KiM, odgovorio da je njegova poruka obema stranama da se uzdrže od izjava koje doprinose eskalaciji sukoba i poteza, i da pomognu da se tenzije spuste.

    “NATO je veoma fokusiran na pitanje Kosova, kao i Zapadnog Balkana. Imamo dugu istoriju, pomogli smo da se okončaju dva etnička rata, najpre u BiH, a kasnije i na Kosovu. Naše snage su još uvek tamo prisutne kroz NATO snage, odnosno Kfor koji broji skoro 4.000 pripadnika i koji je ključni faktor u stabilizaciji regiona i stuacije”, rekao je generalni sekretar NATO.

  • Potvrđeno: “Nećemo slati vojnike u Ukrajinu”

    Potvrđeno: “Nećemo slati vojnike u Ukrajinu”

    Sjedinjene Američke Države ne nameravaju da šalju svoje trupe u Ukrajinu, već će se ograničiti na materijalnu podršku, izjavio je predsednik SAD Džozef Bajden.

    “Da li šaljemo trupe u Ukrajinu? Ne, šaljemo (vojnu) opremu kao i ranije. Vredne milijarde dolara”c, rekao je Bajden novinarima u svetlu izveštaja o planovima Vašingtona da poveća brojno prisustvo američkih vojnih snaga u zemlji.

    Ranije je televizija “En-Bi-Si“ javila, pozivajući se na tri neimenovana američka zvaničnika, da SAD žele da povećaju broj svojih vojnika u Ukrajini kako bi se povećala kontrola nad isporukama oružja i pomoglo u upotrebi značajnih sistema.

    Kako se navodi, “nekoliko desetina“ američkih vojnika trenutno se nalazi u Ukrajini, uključujući „veoma malu“ grupu koja proverava da li zapadno „oružje stiže do onih kojima je namenjeno“.

    “Ministar odbrane (SAD Lojd) Ostin i drugi vojni rukovodioci žele da prošire misiju kontrole i obezbede prisustvo specijalista u zemlji koji bi pomagali Ukrajini da primenjuje ključne sisteme naoružanja, uključujući protivvazdušnu odbranu i sredstva za borbu protiv bespilotnih letelica”, navodi televizija.

    “En-Bi-Si“ tvrdi da plan o kojem se raspravlja uključuje dodatno slanje „malog broja“ američkih vojnika u Ukrajinu.

    Rusija je ranije uputila notu zemljama NATO-a zbog isporuka naoružanja Ukrajini. Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov istakao je da pumpanje Ukrajine oružjem sa Zapada ne doprinosi uspehu rusko-ukrajinskih pregovora i da će imati negativan efekat.

  • “Povucite se. Za Božić…”

    “Povucite se. Za Božić…”

    Predsednik Volodimir Zelenski pozvao je Rusiju da za Božić povuče okupacione trupe iz Ukrajine.

    Na ovaj način bi Moskva pokazala svoje iskrene namere. To je naveo u svom obraćanju liderima zemalja G7.

    “Ako Rusija povuče svoje trupe iz Ukrajine, onda će to obezbediti trajni prekid neprijateljstava. Nadam se da ćete podržati naš poziv, jer je to globalni interes i deo naše formule za mir. Ne vidim razlog zašto Rusija ne bi uradite to sada, za Božić. Odgovor iz Moskve će pokazati šta oni zaista žele”, naglasio je šef države.

    Pored toga, Zelenski je predložio sazivanje specijalnog samita – Global Peace Formula Summit.

    “Predlažem da se sazove poseban samit – Global Peace Formula Summit – da se odluči kako i kada možemo da primenimo tačke ukrajinske mirovne formule. Predlažem da, kao i druge savesne države, identifikujete svoje vođstvo u sprovođenju mira, formulu ili njene specifične tačke. Pozivamo Rusiju da sprovede konkretan diplomatski korak ka nagodbi o kojoj se toliko priča u Moskvi”, rezimirao je ukrajinski lider.

  • Zaharova: Moskva će pomoći Beogradu u odbrani nacionalnih interesa na Kosmetu

    Zaharova: Moskva će pomoći Beogradu u odbrani nacionalnih interesa na Kosmetu

    Rusija će pomoći Beogradu da brani svoje zakonite nacionalne interese u vezi sa Kosovom i Metohijom na osnovu rezolucija Savjeta bezbjednost UN, saopštila je portarol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
    Ona je podsjetila da je Rezolucija 1244 Savjeta bezbjednosti UN i dalje na snazi, prenijela je RIA Novosti.

    “Nastavićemo da pomažemo Beogradu da brani svoje nacionalne interese u vezi sa Kosovom i Metohijom na osnovu Rezolucije 1244 Savjeta bezbjednosti UN, koja je i dalje na snazi bez izuzetaka i pruža realnu šansu za pronalaženje uravnoteženog i poštenog rješenja za problem Kosova i Metohije u skladu sa međunarodnom pravom”, navela je Zaharova u saopštenju.

    Bivši pripadnik Kosovske policijske službe Dejan Pantić uhapšen je na administrativnom prelazu Jarinje u subotu, 10. decembra. Srbi na sjeveru Kosova i Metohije odgovorili su postavljanjem barikada na više lokacija na putnim pravcima koji Kosovsku Mitrovicu povezuju sa Leposavićem i Zubinim Potokom, a na barikade su poslate patrole Kfora i Euleksa.

    Premijer privremenih institucija u Prištini Aljbin Kurti juče je zahtijevao od Srba da do uveče sklone barikade, upozorivši da će, u suprotnom, poslati policijske snage

  • Počinje obračun sa crkvom

    Počinje obračun sa crkvom

    Vlasti u Kijevu naredile su sprovođenje kaznenih mjera za sedam visokih crkvenih velikodostojnika ukrajinske pravoslavne crkve koja ima veze sa Moskvom.

    “Činimo sve da obezbedimo da država agresor ne može da povlači nikakve konce zbog kojih bi ukrajinsko društvo moglo da pati”, rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, najavljujući ove mere u svom noćnom video obraćanju, prenosi Rojters.Prema nalogu koji je izdao Savet bezbednosti Ukrajine, svim sveštenicima je zaplenjena imovina i oni podležu zabrani niza ekonomskih i pravnih aktivnosti, kao i de fakto zabrani putovanja, navodi britanska agencija.

    Savet bezbednosti Ukrajine je prošlog meseca naredio istragu o aktivnostima UPC i razmatra se zakon o ograničavanju njenih aktivnosti.

    Služba bezbednosrti je saopštila prošlog meseca da je jedan arhiepiskop UPC u eparhiji na zapadu Ukrajine delio objave koje “ponižavaju nacionalnu čast i ugled Ukrajinaca” i “doprinose raspirivanju verske netrpeljivosti i mržnje”, preneo je Rojters.

    Portparol crkve povezane sa Rusijom rekao je prošle nedelje da je ona uvek delovala u okviru propisa i da nema bilo kakvih zakonskih osnova za vršenje pritiska na njene sledbenike, navodi britanska agencija.

    Pre tri godine Vaseljenski partijarh Vartolomej predao je ukaz o autokefalnosti poglavaru Pravoslavne crkve Ukrajine, koja se tako formalno odvojila od Ruske pravoslavne crkve, ali moskovski i većina drugih pravoslavnih patrijaraha odbili su da prihvate tu odluku.

  • Ruska vojska u Bjelorusiji

    Ruska vojska u Bjelorusiji

    Vojnici Oružanih snaga Rusije na poligonima u Bjelorusiji vrše intenzivnu obuku za napad na utvrđenja i borbu u urbanim sredinama.

    To je saopšteno na Telegramu Ministarstva odbrane Rusije.

    Na snimcima se vidi kako vojnici u belim uniformama i automatima napadaju objekte od cigle i drveta koje predstavljaju naselja. U obuci učestvuju tenkovi i borbena vozila pešadije.

    “Moja četa sada ima obuku pod nazivom ‘urbane borbe’, smatra se da je to najsloženiji borba za motorizovane jedinice”, reka je komandir čete.
    On je naveo, da se tokom vežbe borbena vozila pešadije, koja čuvaju tenkovske jedinice, uvlače u “grad”, a nakon toga vojska odlazi na sigurnu poziciju.

    “Zatim tenkovi izvode akcije po gradu, vrše pritisak na protivnika, nakon čega se vrši napad na grad”, naveo je komandir ruske vojske.
    Ranije je načelnik generalštaba Oružanih snaga Belorusije i prvi zamenik ministra odbrane Viktor Guljevič izjavio, da Minsk najviše brine granica sa Ukrajinom.
    Prema njegovim rečima, Ukrajina je preduzela mjere kako bi prekinula ono što ih je povezivalo i da se razgraniče. Dodao je da Minsk nije davao povoda za to, ali da je Kijev navodio da Bjelorusija preti napadom na Ukrajinu.

  • Kijev bijesan na Berlin

    Kijev bijesan na Berlin

    Njemačka okleva da snabdeva Ukrajinu glavnim borbenim tenkovima Leopard 2, izjavio je u nedelju ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba.

    On je dodao da Kijev ne shvata sasvim zašto Berlin okleva oko isporuka, s obzirom na svu vojnu podršku koja je već na putu Ukrajine.Kuleba je rekao da se Nemačka obavezala da će Ukrajini poslati još pošiljki oružja, koje, međutim, i dalje neće uključivati tenkove koje je Kijev više puta tražio.

    “Takva odluka još nije doneta, nikakva obećanja nisu data. Ali radimo na tome”, rekao je on.

    Kuleba je zamerio Berlinu zbog njegovog stava po tom pitanju, rekavši da ukrajinska vlada ne može da razume zašto Nemačka šalje artiljeriju, ali ne i teški oklop.

    “Da budem iskren, ne razumemo ovu liniju argumenata”, rekao je ministar, dodajući da nedostatak oružja znači da će sukob trajati duže, što ne odgovara interesima ni Ukrajine ni njenih zapadnih pristalica.

    Zvaničnik je dalje rekao da su Ukrajini potrebni generatori i transformatori da bi preživela zimu usred stalnih ruskih udara na energetsku infrastrukturu zemlje.

    Rusija je počela da gađa ukrajinske energetske objekte početkom oktobra nakon što je optužila Kijev za napad na njegovu kritičnu infrastrukturu, uključujući strateški Krimski most. Kuleba je istakao da je scenario potpunog zamračenja u Ukrajini realan, dodajući da ne očekuje masovni egzodus Ukrajinaca iz zemlje.

    Ministar je rekao da veruje da će ljudi pobeći u ruralna područja “gde imate priliku da se grejete na drva”.

    Ukrajinski zvaničnici su u više navrata kritikovali Nemačku što nije poslala više vojne opreme.

    U nedelju, Aleksej Makejev, izaslanik Kijeva u Nemačkoj, osudio je nacionalne vlasti zbog odbijanja da pošalju PVO sisteme američke proizvodnje Patriot u Ukrajinu. Takođe je pozvao Nemačku da ubrza druge isporuke oružja, tvrdeći da njegova zemlja “nema više vremena da čeka oružje”.

    Nakon početka vojne operacije Moskve u Ukrajini krajem februara, Nemačka je, zajedno sa drugim zapadnim zemljama, Kijevu dostavila veliku količinu naoružanja, uključujući sisteme protivvazdušne odbrane i samohodne haubice.

    Moskva je više puta upozoravala Zapad da bi snabdevanje Ukrajini oružjem samo produžilo sukob.