VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Otkriveno je: Ukrajina mjenja vojne planove

    Otkriveno je: Ukrajina mjenja vojne planove

    Ukrajina je promenila neke od svojih vojnih planova nakon curenja desetina dokumenata Pentagona.

    To je za Si-En-En rekao izvor blizak ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom.Dokumenti su deo obaveštajnog materijala SAD i NATO-a koji je procureo u poslednjih nekoliko meseci i koji se pojavio na platformi društvenih medija “Discord”.

    Oni procenjuju snagu moskovske ratne mašinerije, ali i nagoveštavaju kritične nedostatke ukrajinske vojske.

    Dok su ukrajinski zvaničnici odbacili dokumente kao “lažne”, američki zvaničnici su potvrdili i Njujork tajmsu i Si-En-En-u da su dokumenti legitimni, iako se čini da su neki od njih izmenjeni.

    Savetnik šefa Kancelarije predsednika Ukrajine Mihail Podoljak rekao je u Telegramu da veruje da su dokumenti “zasnovani na velikoj količini izmišljenih informacija” i da nemaju “nikakve veze sa stvarnim planovima Ukrajine”.

    Dokumenti takođe otkrivaju da su SAD špijunirali predsednika Zelenskog, što je duboko frustriralo ukrajinske zvaničnike, rekao je za CNN izvor blizak predsedniku.

  • Veliki skandal: Amerika na nogama

    Veliki skandal: Amerika na nogama

    Amerika traga za osobom koja je odgovorna za nedavno curenje tajnih vojnih i obaveštajnih podataka.

    Zapadni bezbednosni stručnjaci i američki zvaničnici smatraju da je u pitanju neko iz SAD.

    “Istraga je fokusirana na pretpostavku da su dokumenta procurela iz SAD, pošto su mnogi objavljeni dokumenti bili samo u američkim rukama”, rekao je Rojtersu bivši visoki zvaničnik Pentagona Majkl Malroj.

    Mnogi dokumenti su fotografisani, što sugeriše da je to namerno izveo neko ko je želeo da našteti naporima Ukrajine, SAD i NATO, izjavio je ranije Malroj.

    Nova serija poverljivih dokumenata, u kojima se detaljno opisuju tajni detalji američkih nacionalnih bezbednosnih interesa od Ukrajine preko Bliskog istoka do Kine, pojavila se u petak na društvenim mrežama, što je dodatno uznemirilo Pentagon i doprinelo previranjima u kojima se našla Bajdenova administracija, preneo je Njujork tajms.

    Prema pisanju tog lista, analitičari upućeni u razmere curenja poverljivih informacija, kažu da je po svemu sudeći objavljeno više od 100 dokumenata, što bi, u zavisnosti od stepena tajnosti, moglo da bude veoma štetno.

    Istražitelji trenutno operišu sa četiri ili pet mogućih teorija.

    Prema jednoj teoriji, pretpostavlja se da iza curenja podataka stoji nezadovoljna osoba koja je zaposlena u američkoj obaveštajnoj agenciji.

    U drugoj teoriji se smatra da je za curenje dokumenata odgovorna “krtica”, koja je aktivno želela da nanese štetu američkim bezbednosnim interesima.

  • Mask odbio da izbriše tvit Medvedeva

    Mask odbio da izbriše tvit Medvedeva

    Vlasnik kompanije “Tviter” Ilon Mask odbio je da sa platforme te društvene mreže izbriše objavu zamjenika predsjedavajućeg Savjeta bezbjednosti Rusije Dmitrija Medvedeva.

    Jedan od korisnika “Tvitera” skrenuo je ranije pažnju Masku na objavu Medvedeva, koji je u subotu, 8. aprila, napisao da “Ukrajina više nikome nije potrebna”.

    Mask, koji je vlasnik kompanija “Tesla” i “Spejs iks”, odgovorio je da su “sve vijesti u određenoj mjeri propaganda i da ljudi treba sami da donose svoje odluke”, uz napomenu da “Tviter” nije namijenjen za ograničavanje, ali ni za promovisanje naloga ruskih državnih struktura, navodi TASS, a prenosi Srna.

    “Tviter” je u aprilu prošle godine saopštio da će blokirati korisnike povezane sa državnim vlastima koje navodno ograničavaju pristup “otvorenom internetu”.

    Neimenovani portparol “Tvitera” rekao je tada da će se mjera odnositi, prije svega, na ruske vlasti i da će obuhvatiti više od 300 naloga.

  • Amerikanci u velikom problemu?

    Amerikanci u velikom problemu?

    Curenje poverljivih američkih dokumenata o Ukrajini zakomplikovalo je odnose Vašingtona sa saveznicima, objavio je “Njujork tajms”.

    Kako navodi taj list, pozivajući se na američke zvaničnike, Vašington ne veruje nikome, čak ni svojim saveznicima, jer najnoviji tajni dokumenti Pentagona koji su procurili u javnost pokazuju da “ne samo da Amerikanci imaju obaveštajnu moć da prodru u ruske vojne i bezbednosne strukture, već špijuniraju i same Ukrajince i, recimo, Južne Korejce.”

    “Među savezničkim zemljama sada postoje sumnje u sposobnost Vašingtona da čuva svoje tajne”, piše list, dodajući da izgleda da SAD špijuniraju, ne samo Ukrajinu, već i tako važne saveznike kao što su Izrael i Južna Koreja.

    Prema američkim zvaničnicima, američki FBI je u petak pokrenuo istragu o izvoru curenja informacija, navodi list.

    Ranije danas je “Njujork tajms” objavio, pozivajući se na zvaničnike upoznati sa tim, da je procurila nova serija poverljivih dokumenata o Ukrajini, Kini i Bliskom istoku.

  • Makron: Evropa mora da smanji ovisnost od Sjedinjenih Američkih Država

    Makron: Evropa mora da smanji ovisnost od Sjedinjenih Američkih Država

    Evropa mora da smanji ovisnost od Sjedinjenih Američkih Država i da izbjegne da bude uvučena u sukob Kine i Amerike oko Tajvana, izjavio je francuski predsjednik Emmanuel Macron u intervjuu u svom avionu na povratku iz trodnevne posjete Kini.

    U razgovoru sa novinarom portala Politico i dvojicom francuskih novinara, Macron je ponovio svoju teoriju o „strateškoj autonomiji“, koja podrazumijeva da Evropa, koju vjerovatno vodi Francuska, postane „treća supersila“.

    Evropa se suočava sa velikim rizikom zbog toga što je „ušla u krize koje nisu naše, a to je sprečava da izgradi svoju stratešku autonomiju“, kazao je Macron.

    Kineski predsjednik Si Đinping podržao je Macronov koncept strateške autonomije i kineski zvaničnici se na njega stalno pozivaju u svojim odnosima sa evropskim zemljama.

    Bio bi paradoks da savladani panikom povjerujemo da smo samo američki sljedbenici i pitanje na koje Evropljani treba da odgovore je da li je u našem interesu da ubrzamo krizu na Tajvanu, a moj odgovor je ne, rekao je Macron.

    Najgore bi bilo, upozorio je, da mi Evropljani pomislimo da moramo da postanemo sljedbenici ove teme i da se ugledamo na agendu SAD i kinesku pretjeranu reakciju.

    „Evropljani ne mogu da riješe krizu u Ukrajini“
    Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajden je prije dva dana u Pekingu rekla da je za Evropu neprihvatljiva prijetnja silom da bi se promjenio status quo Tajvana, na šta joj je Si odgovorio da su u zabludi svi koji misle da mogu da utiču na stav Kine po tom pitanju.

    Makron se u tome slaže sa predsjednikom Kine.

    „Evropljani ne mogu da riješe krizu u Ukrajini. Kako bismo mi vjerodostojno mogli reći Tajvanu da ćemo biti tamo za njih ako urade nešto pogrešno. To ćete uraditi samo ako želite da dodatno povećate tenzije“, kazao je Macron.

    Na zajedničkom sastanku sa Sijem, Macron i Von der Layen su imali slične stavove o Tajvanu, ali je francuski predsjednik nakon toga razgovarao više od četiri sata sa kineskim liderom, samo u prisustvu prevodilaca, poslije čega su njegove izjave o Tajvanu bile daleko blaže od onih koje je u razgovoru sa novinarima iznjela predsjednica EK.

    Macron je u intervjuu naveo i da je Evropa povećala ovisnost od SAD u pogledu oružja i energije i da se mora fokusirati na jačanje sopstevene odbrambene industrije, a sugerisao je i da bi Evropa trebalo da smanji zavisnost od „ekstrateritorijalnosti američkog dolara“, što je ključni politički cilj Moskve i Pekinga.

    Ako se tenzije između dvije supersile povećaju, nećemo imati ni vremena, ni resursa da finansiramo našu stratešku autonomiju i postaćemo vazali, upozorio je Macron.

  • Peskov: Histerična reakcija Zapada na plan o atomskom oružju u Bjelorusiji

    Peskov: Histerična reakcija Zapada na plan o atomskom oružju u Bjelorusiji

    Zapad se ne sjeća nuklearnog oružja SAD u Evropi, ali histerično reaguje na namjere Rusije da izgradi skladišta za takvo naoružanje u Bjelorusiji, rekao je danas portparol ruskog predsjednika Dmitrij Peskov.

    • Kolektivni Zapad nije sklon tome da se prisjeća teme američkog nuklearnog oružja, koje se nalazi u Evropi, oko naše zemlje, ali je u ovom slučaju sklon ovoj histeričnoj reakciji na naše planove da izgradimo skladište za taktičko nuklearno oružje na teritoriji Bjelorusije – rekao je Peskov televiziji “Rusija 24”.

    Moskva i Kijev ranije su objavili da su postigli dogovor o razmještanju ruskog atomskog naoružanja u Bjelorusiji, prenosi TASS.

  • Zelenski: Na putu smo ulaska u NATO

    Zelenski: Na putu smo ulaska u NATO

    UkrajinskiI predsednik Volodimir Zelenski je rekao da još uvek vidi svoju zemlju na putu ka pristupanju NATO-u uprkos što se ne nazire kraj ratu.

    Ovog meseca smo videli dobar smer “kretanja prema NATO-u”, kroz novu vojnu pomoć Zapada i druge izraze međunarodne podrške, rekao je Zelenski u svojoj dnevnoj videoporuci.

    Zelenski je spomenuo i predlog Litvanije da pozove Ukrajinu da postane članica NATO-a na samitu vojnog savez koji će se održati u julu u Vilnusu i zahvalio se toj zemlji.

    Parlament te baltičke zemlje je odlučio ovog meseca da zatraži da se Ukrajina pozove da se pridruži savezu na samitu zakazanom za 11. i 12. jula.

  • Sučeljeno 10 kineskih i 10 tajvanskih brodova

    Sučeljeno 10 kineskih i 10 tajvanskih brodova

    Gotovo 20 vojnih brodova – oko 10 kineskih i 10 tajvanskih – sučeljeni su u blizini srednje linije Tajvanskog moreuza, izjavio je za Rojters neimenovani izvor.

    Kina je danas, u okviru trodnevnih vojnih vežbi, izvela simulirane napade na stranu vojsku u blizini jugozapadne obale Tajvana, rekao je taj izvor.

    Kinesko ministarstvo odbrane saopštilo je danas da je kineska avijacija uključila dodatne avione u vojne vežbe u blizini Tajvanskog moreuza.

    Ministarstvo odbrane u Tajpeju saopštilo je da Tajvan prati aktivnosti kineskih raketnih snaga i da tajvanske jedinice PVO održavaju visok stepen budnosti, prenosi Rojters.

    Kako je navedeno, u subotu je 71 kineski avion i devet brodova prešlo preko središnje linije Tajvanskog moreuza.

    Kineska ratna mornarica takođe je počela trodnevne vojne vežbe u Tajvanskom moreuzu, koje Peking naziva upozorenjem snagama na Tajvanu koje se zalažu za nezavisnost.

    Peking je planirao vojne vežbe severno, južno i istočno od Tajvana, nakon što se tajvanska predsednica Cai Ing-ven sastala u četvrtak sa predsednikom Predstavničkog doma američkog Kongresa Kevinom Makartijem u Kaliforniji, što je Kina, koja Tajvan smatra svojom teritorijom, snažno osudila.

  • Izrael raketirao Siriju, situacija u toj regiji sve napetija

    Izrael raketirao Siriju, situacija u toj regiji sve napetija

    Izraelska vojska je danas saopštila da je kao odgovor na rakete ispaljene prema njihovoj zemlji ispalila svoje rakete te je pritom pogodila nekoliko ciljeva u Siriji.

    Šest raketa ispaljeno je prema Golanskoj visoravni, koja je pod izraelskom okupacijom, počevši od sinoć, priopćile su Izraelske obrambene snage (IDF), što je dodatno pojačalo napetosti u regiji nakon započetih sukoba.

    Napadi su uslijedili u dva navrata, priopćio je IDF. U drugom su dvije rakete “prešle na izraelski teritorij”, a jedna raketa je presretnuta. Prethodno su lansirane tri rakete od kojih je jedna pala na južnu Golansku visoravan. Nema izvješća o žrtvama.

    “Pogodili smo lansere, vojni kompleks, topničke položaje”

    Kao odgovor, IDF je priopćio da je pogodio lansere u Siriji iz kojih su ispaljene rakete, kao i sirijski vojni kompleks, radarske sustave i vojne topničke položaje.

    Golanska visoravan je strateški važna stjenovita regija, duga oko 60 kilometara i široka 25 kilometara. To područje je Izrael priskrbio tijekom Šestodnevnog rata 1967. godine te ga je anektirao 1981. godine.

  • Putinova popularnost u Americi — raste

    Putinova popularnost u Americi — raste

    Popularnost koju ruski predsednik Vladimir Putin trenutno uživa u Sjedinjenim Američkim Državama nije viđena od 2020. godine, piše Njuzvik.

    Prema anketi koju je u prvom kvartalu 2023. sprovela britanska kompanija za istraživanje tržišta JuGov, Putinu je naklonjeno 21 posto Amerikanaca. Poređenja radi, Putinu je u prvom kvartalu 2021. bilo naklonjeno oko 15 posto Amerikanaca. Interesantno, nakon invazije na Ukrajinu naklonjeno mu je bilo 17 posto građana SAD-a.

    Pozitivno mišljenje o Rusima prošle je godine imalo 15 posto Amerikanaca, a ove ga godine ima tek devet posto.

    Prema Galapovoj anketi na temu globalnih kretanja, gotovo tri od pet Amerikanaca o Rusiji je imalo vrlo negativno mišljenje.

    Poređenja radi, vrlo negativno mišljenje o Rusiji prošle godine je imalo 42 posto Amerikanaca. Što se tiče 2021., tada je vrlo negativno mišljenje imalo 36 posto građana SAD-a.

    S druge strane, ove godine je pozitivno mišljenje o Ukrajini imalo 68 posto Amerikanaca. Galap je rekao da Rusi nikad tokom posljednjih 35 godina nisu imali ovako lošu reputaciju. Prema njegovoj anketi, većina Amerikanaca, 51 posto ispitanika, vojnu moć Moskve vidi kao veliku pretnju.

    Prema anketi koju je JuGov proveo između 22. decembra 2022. i 2. januara 2023. godine, a u kojoj je učestvovalo 1000 Amerikanaca, Putina je 55 ispitanika videlo kao vrlo negativnog. S druge strane, svega devet posto ispitanika videlo ga je kao vrlo pozitivnog. U toj anketi ga je većina videla kao delomično ili jako snažnog vođu.

    Prema statističkom portalu Statista, Putina 2014. nije podržavalo 69 posto Amerikanaca. Podsetimo, Rusija je te godine ilegalno aneksirala poluostrvo Krim.

    Prema podacima koji su objavljeni 30. marta, više od 80 posto Rusa podržava Putina.

    Statista kaže da je ruskom predsedniku popularnost porasla u odnosu na septembar 2022., mesec kada je naredio delimičnu mobilizaciju rezervista.