VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Stiže najgora etapa rata

    Stiže najgora etapa rata

    Lavov, ukrajinski grad na zapadu zemlje, priprema se za najgore, jer postaje jasnije da je ruska strategija uništiti glavnu energetsku infrastrukturu uoči zime.

    Vlasti su već kupile 600 peći na drva koji će se distribuirati po gradu koji se nalazi blizu poljske granice.

    “Planiramo da kupimo nekoliko hiljada”, rekao je za portal Politiko Serhij Kiral, zamenik gradonačelnika Lavova.

    “To bi mogla biti peć izgrađena u podrumu zgrade s izduvnom cevi koja vodi do nivoa ulice. To bi mogao biti otvoreni prostor u gradu, gde se ljudi mogu okupljati u određeno vreme kako bi se ugrejali, razgovarali, jeli i zatim se vratili u svoje hladne stanove”, kaže Kiral.

    Verovatno će se ove peći pokazati vitalnima za život u gradu u kom prosečne zimske temperature idu ispod nule.

    Rusko bombardovanje ukrajinskih gradova u ponedjeljak i utorak pokazalo je da Moskva sada pokušava da nadoknadi svoje poraze na bojnom polju udarajući na energetsku infrastrukturu i nastoji da potkopa moral Ukrajinaca gurajući ih u hladnoću i tamu kako se zima približava.

    Napadi krstarećim projektilima i bespilotnim letelicama delom Ukrajine u ponedeljak i utorak ciljali su elektrane, a lokalne su vlasti takođe izvestile da je došlo do prekida nabavke vodom.

    Gradonačelnik Lavova Andrij Sadovji objavio je fotografije iz grada noć nakon napada, prikazujući zgrade kao tamne siluete nakon prekida struje. Teško pogođen, grad je bio bez struje tokom ponedeljka i utorka.

    Mnogi Ukrajinci tvrde da će novi ruski ratni komandant Sergej Surovikin, ozloglašen po svom gađanju civilnih ciljeva u Siriji, uništavanje infrastrukture učiniti ključnim delom svoje ofanzive.

    Shvativši ovu opasnost pre Surovikinovog imenovanja, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski vršio je pritisak na zapadne saveznike za isporuku napredne PVO, upravo radi zaštite civilnih ciljeva, uključujući elektrane i brane.

    Predsednik SAD Džo Bajden obećao mu je isporuku u ponedeljak. U Kijevu, veliki privatni sanbdevač električnom energijom DTEK, pod kontrolom najbogatijeg nacionalnog oligarha Rinata Ahmetova, objavio je da bi od utorka mogla doći do kontinuiranog isključenja struje.

    Prema toj kompaniji, stanovnici Kijeva trebalo bi da očekuju ​​nestanke struje u trajanju do četiri sata dnevno.

  • Bajden zapretio Saudijcima: “Biće posljedica”

    Bajden zapretio Saudijcima: “Biće posljedica”

    Predsednik SAD Džo Bajden rekao je da će “biti posledica” za Saudijsku Arabiju posle prošlonedeljne odluke OPEK+ da smanje proizvodne kvote.

    Bajden je to rekao sinoć u interjvuu za televiziju Si-En-En (CNN), ali nije precizirao kakve bi odluke mogle da budu donete.

    “Biće posledica za to što su uradili, sa Rusijom”, rekao je Bajden za CNN.

    Nedavna odluka organizacije OPEK+, zemalja-proizvođača nafte i partnerskih zemalja, u kojoj je i Rusija, da smanji proizvodnju nafte za dva miliona barela dnevno, razljutila je Zapad gde su mnogi to videli kao potez koji će pomoći Putinu da finansira ruski rat u Ukrajini.

    Smanjenje proizvodnje takođe preti da očekivanim povećanjem cena benzina oteža situaciju za predsednika SAD Bajdena i njegovu Demokratsku stranku uoči novembarskih izbora za Kongres.

    Ranije juče portparol američkog Saveta za nacionalnu bepbednost Džon Kirbi rekao je da predsednik Bajden želi da “preispita” odnose između SAD i Saudijske Arabije posle odluke o smanjenju kvote za proizvodnju nafte, što bi moglo da dovede do skoka cena tog energenta.

    Kirbi je dodao da je Bajden spreman da radi sa američkim Kongresom da se razmotri kakvi odnosi treba da budu sa Saudijskom Arabijom.

    OPEK+ okuplja 13 zemalja članica OPEK predvođene Saudijskom Arabijom i njihovih deset partnera predvođenih Rusijom.

  • Varhelji poručio da su sve oči uprte u “elitu u BiH”

    Varhelji poručio da su sve oči uprte u “elitu u BiH”

    Ponuda o dodjeljivanju BiH statusa kandidata za učlanjenje u EU dobija se jednom i sa velikim očekivanjima, izjavio je evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji.

    On je na konferenciji za novinare nakon predstavljanja izvještaja za ovu godinu rekao da su sve oči uprte u “elitu u BiH”, te da se očekuje da se nakon izbora održanih 2. oktobra brzo uspostave institucije i da se vlasti usredsrede na reforme koje narod u BiH zaslužuje. Varhelji je napomenuo da je Evropska komisija spremna da bude partner u tome.

    Varhelji je naglasio da 14 prioriteta koje BiH mora da ispuni ostaju nepromijenjeni i da BiH mora da ih ispuni prije otvaranja pregovora o učlanjenju

    Komesar je naveo da EU godinama ulaže u zapadni Balkan, kako bi približila region bloku, te da je Unija u junu potvrdila privrženost pristupanju zapadnog Balkana bloku.

    On je podsjetio da je dosta toga urađeno kako bi se zemlje zapadnog Balkana ubijedile da ubrzaju procese integracije u EU, kroz sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Ekonomskog i investicionog plana za zapadni Balkan, te kroz prošireno učešće regiona u programima EU, ali i kroz inkluzivne okvire regionalne saradnje i jačanje regionalne ekonomske integracije, što može da ubrza ulazak regiona na jedinstveno tržište EU, koje Unija otvara regionu.

    Varhelji je naglasio da se mora smanjiti zavisnost EU i regiona od ruskog gasa, te da će posebna usredsređenost biti na sprovođenju plana ulaganja u vrijednosti od 30 milijardi evra koji je pokrenut prošle godine, kao i na detaljnu provjeru njegovog sprovođenja.

    Prema njegovim riječima, EU je već započela investiranje od 3,4 milijarde dolara u 24 projekta koji smanjuju socijalnu i ekonomsku prazninu između EU i regiona.

    Varhelji je naveo da EU želi da pomogne partnerima na zapadnom Balkanu da ojačaju energetsku bezbjednost, te da ubrzava sve projekte o energetskoj nezavisnosti, efikasnosti i tranziciji.

    On je podsjetio da je Komisija preporučila statuz za BiH, ali da se moraju ispuniti određeni uslovi.

    Varhelji je istakao da je ponuda Komisije “evropska ponuda narodu BiH” i da vlasti treba da potnuno iskoriste tu mogućnost i sprovedu potrebne reforme.

    U ranije objavljenom izvještaju Komisije, koji je Varhelji ponovio tokom konferencije za novinare, navodi se da BiH, kao prioritet, mora da usvoji dopune postojećeg Zakona o visokom sudskom i tužilačkom vijeću, te da usvoji novi zakon o visokom sudskom i tužilačkom vijeću i zakon o sudovima u BiH.

    Prema objavljenom tekstu, od BiH se očekuje i to da usvoji zakon o sprečavanju sukoba interesa, da preduzme odlučne korake ka jačanju sprečavanja i borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.

    EU očekuje od BiH da odlučno unaprijedi rad sa ciljem osiguravanja efikasne koordinacije na svim nivoima, posebno u upravljanju granicama i kapacitetima za upravljanje migracijama, te obezbjeđivanju funkcionisanja sistema za azil.

    Osim toga, od BiH se zahtijeva da osigura zabranu mučenja, prije svega uspostavljanjem preventivnog mehanizma na nivou BiH protiv torture i maltretiranja.

    U tekstu se ističe da BiH treba da garantuje slobodu govora i medija, te zaštitu novinara, prije svega obezbjeđivanjem odgovarajućeg sudskog postupka u slučajevima prijetnji i nasilja nad novinarima i medijskim radnicima.

    Od BiH se, prema tekstu saopštenja, očekuje i to da osigura rezultate u funkcionisanju na svim nivoima mehanizma koordinacije o pitanjima EU, uključujući razvoj i usaglašavanje programa za usvajanje pravne akvizicije EU.

  • Veliki kopneni napad sa Bjelorusijom?

    Veliki kopneni napad sa Bjelorusijom?

    Institut za rat je saopštio da Rusija vjerovatno vadi municiju i drugi materijal iz bjeloruskih skladišnih baza.

    Kako iz Instituta navode, to je nespojivo sa planiranjem velikog ruskog i bjeloruskog kopnenog napada na Ukrajinu.

    Glavna vojnoobaveštajna uprava Ukrajine saopštila je juče da je voz sa 492 tone municije iz grada Gomelja stigao na železničku stanicu Kirovskaja na Krimu, ali se ne zna tačno kada.

    Takođe su saopštili da Belorusija planira da pošalje dodatnih 13 vozova sa oružjem, opremom, municijom i drugim neutvrđenim materijalom iz pet različitih beloruskih baza na železničke stanice Kamenska i Marčevo u Rostovskoj oblasti. Geolokacija je, piše institut, utvrdila da najmanje dva beloruska voza prevoze tenkove T-72 i vojne kamione Ural u Minsku i lansere raketa zemlja-vazduh Tor-M2 u Oršu.

    “Prebacivanje beloruske opreme u Rusiju pokazuje da je malo verovatno da će ruske i beloruske snage uspostaviti okupljališta u Belorusiji. Beloruska oprema i zalihe Krima i Rostovske oblasti pokazuju da su ruske snage manje uverene u bezbednost ruskih kopnenih komunikacionih linija koje prolaze kroz severne i zapadne Luganske oblasti s obzirom na tamošnju ukrajinsku kontraofanzivu”, navodi se u analizi Instituta.

    U Bjelorusiji nema formiranja vojnih grupa
    Ukrajina, kažu, nije primetila formiranje vojnih grupa u Bjelorusiji i malo je verovatno da će Rusija i Belorusija napasti Ukrajinu sa beloruske teritorije.

    “Bez obzira na ovo, Bjelorusija materijalno podržava Rusiju i pruža svojim vojnicima utočišta iz kojih mogu da napadnu Ukrajinu. Ruske snage su u ponedeljak pogodile Kijev dronovima Šahed-136 lansiranim sa beloruske teritorije”, saopštio je Institut.

    Ukrajina je takođe navela da je Rusija pre dva dana u Bjelorusiji rasporedila 32 drona Šahed-136 i da će do petka rasporediti još osam, zaključio je institut.

  • “Volodimire, prestani”

    “Volodimire, prestani”

    Uprkos najboljim naporima američkog predsednika Džoa Bajdena, globalna i domaća koalicija za podršku Ukrajini se sve više raspada po šavovima.

    U ovoj situaciji, Bajden je privatno pozvao Volodimira Zelenskog da prestane da traži sve veću vojnu pomoć, rekavši da već čini dovoljno, piše Vašington Post, prenosi RT.

    U proteklih nekoliko meseci, američki predsednik Džo Bajden proveo je mnogo sati pregovarajući sa indijskim premijerom Narendrom Modijem, predsednikom Južne Afrike Sirilom Ramafozom i drugim stranim liderima koji nisu uvek podržavali zapadnu koaliciju u podršci Ukrajini, pozivajući ih da se okrenu protiv Rusije, prenosi list.

    S tim u vezi, Bela kuća je bila prijatno iznenađena kada je – zahvaljujući naporima Bajdena, Modi ipak pozvao Putina da “krene putem mira”.

    Anonimni izvor u Beloj kući nazvao je ove reči “neobičnim” za lidera koji je učinio sve što je bilo moguće da ostane neutralan u sukobu u Ukrajini.

    Kako je primetio Vašington post, Bajden sada naporno radi na održavanju onoga što je postao glavni cilj njegovog predsedavanja – globalne i domaće koalicije za podršku Ukrajini.

    Glasanje Ujedinjenih nacija o nacrtu rezolucije kojom se osuđuje rusko uključivanje četiri nova regiona u sredu biće veliki test napora Bajdenove administracije.

    Vašington se nada da će ubediti zemlje Latinske Amerike, Azije i Afrike da ne zauzmu neutralan stav i osude Moskvu.

  • Peskov: U Rusiji trenutno nema novog talasa mobilizacije

    Peskov: U Rusiji trenutno nema novog talasa mobilizacije

    U Rusiji trenutno nema novog talasa mobilizacije građana za učešće u specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    On je na taj način prokomentarisao izjave pojedinih načelnika da su dobili nove mobilizacione zadatke, prenijele su RIA novosti.

    Peskov je rekao da je potrebno sa svakim načelnikom pojedinačno razjasniti šta podrazumijevaju pod mobilizacijom.

    Načelnik Rostovske oblasti Vasilij Golubev rekao je juče da je region dobio novi mobilizacioni zadatak, a da su opštinske radne komisije već počele da ga sprovode.

  • Stoltenberg: Zapadni Balkan važan za NATO

    Stoltenberg: Zapadni Balkan važan za NATO

    Zapadni Balkan je važan za NATO, tamo smo dugo godina, prisutni smo dugi niz godina na Balkanu, pomogli smo da se okončaju dva brutalna rata tokom devedesetih prošlog vijeka, izjavio je danas u Briselu generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg.

    On je to rekao odgovarajući na pitanje Tanjuga kako vidi situaciju na Zapadnom Balkanu u vrijeme rata u Ukrajini.

    “Mi, NATO, imamo misiju KFOR na Kosovu, imamo štab u Sarajevu, blisko sarađujemo sa EU. NATO radi na osiguravanju bezbjednosti i slobode kretanja, pomaže EU na Kosovu u diplomatskim naporima u dijalogu između Beograda i Prištine. Radimo i sa EU u Bosni i Hercegovini. Imamo članice sa Zapadnog Balkana u svojim redovima, Sjevernu Makedoniju i Crnu Goru. Dakle, Zapadni Balkan je važan i nastavićemo da budemo fokusirani na taj region”, istakao je Stoltenberg.

  • Brisel u izvještaju o napretku o ‘značajnom padu’ usklađenosti Srbije sa EU

    Brisel u izvještaju o napretku o ‘značajnom padu’ usklađenosti Srbije sa EU

    Stopa usklađenosti Srbije s evropskom zajedničkom spoljnom politikom je značajno smanjena i od 64 odsto, kolika je bila 2020, sada je pala na 45 odsto, navodi se u godišnjem izvještaju Evropske komisije o Srbiji.
    U nacrtu izvještaja koji će biti objavljen danas, a u koji je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid, naglašava se da se Srbija nije uskladila sa sankcijama Rusiji, koje je Evropska unija (EU) uvela Moskvi zbog rata u Ukrajini.

    “Niz akcija i izjava Srbije je bio u suprotnosti sa spoljnopolitičkim stavom EU. Od Srbije se očekuje da kao prioritet ispuni obaveze i progresivno se uskladi s restriktivnim mjerama EU u skladu s pregovaračkim okvirom Srbije”, navodi se u dokumentu.

    Što se tiče regionalne saradnje, u izvještaju o Srbiji se ocjenjuje da je zemlja ostala posvećena unapređenju bilateralnih odnosa.

    Međutim, spominje se da su odnosi s Hrvatskom sve više zategnuti uz povremene političke sukobe.

    Odnosi Srbije s Crnom Gorom se u dokumentu ocjenjuju kao izazovni, ali se naglašava da su obje strane nagovijestile veću spremnost za resetovanje odnosa i napore na rješavanju otvorenih pitanja.

    Poseban dio se odnosi na proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine, pri čemu se ocjenjuje da nema konkretnog napretka u pregovorima o sveobuhvatnom i zakonski obaveznom sporazumu.

    U dokumentu se Beograd i Priština pozivaju da se bez daljeg odlaganja konstruktivno angažuju i unaprijede pregovore o sveobuhvatnom, pravno obavezujućem sporazumu o normalizaciji.

    Po pitanju borbe protiv korupcije, prema nalazima Evropske komisije, naglašava se da je Srbija učinila samo ograničeni napredak. S tim u vezi se spominje da je broj novih istraga i konačnih presuda povećan u 2021. u poređenju s godinu dana ranije, međutim da je pao broj prvostepenih optužnica.

    Navodi se da Srbija treba da pojača prevenciju i suzbijanje korupcije i poveća konačnu konfiskaciju imovine u predmetima visokog profila.

    Lošu ocjenu je Srbija dobila i po pitanju borbe protiv organizovanog kriminala, gdje se navodi da je obilježen samo ograničen napredak. Spominje se da je u proteklom periodu povećan broj novih istraga i konačnih presuda, ali da je opao broj optužnica i prvostepenih presuda, prenosi Nova.

    Takođe se navodi da je ograničen broj zapljena i konačnih konfiskacija. Priznaje se da je nivo razumijevanja i pristup konfiskaciji poboljšan, što bi, kako se kaže u izvještaju, trebalo da dovede do boljih rezultata u budućnosti.

    Nikakav napredak nije zabilježen u slobodi izražavanja, stoji u izvještaju Evropske komisije o Srbiji. Stručnjaci Komisije u izvještaju naglašavaju da su zabrinjavajući slučajevi prijetnji i nasilja nad novinarima i da treba dodatno ojačati u praksi nesmetano ostvarivanje slobode izražavanja.

    Paket proširenja zajedno s odvojenim izvještajima za svaku državu treba da usvoji kolegijum Evropske komisije, navodi RSE.

  • Evropska komisija ocijenila: Što skorije davanje statusa kandidata za BiH

    Evropska komisija ocijenila: Što skorije davanje statusa kandidata za BiH

    Evropska komisija ocijenila je, u izvještaju o napretku, da je BiH iznenađujuće postigla dalekosežan napredak u reformskom politici i preporučiće šefovima država i vlada članice EU što skorije davanje statusa kandidata, tvrdi njemački dnevnik Velt.
    Pozivajući se na izvještaj o napretku, koji će biti danas predstavljen, list prenosi da je konstatovano da BiH još nije ispunila svih 14 neophodnih reformskih prioriteta, ali je ostvarila značajan napredak.

    Slično kao u Ukrajini i Moldaviji, koje su 23. juna dobile status kandidata, BiH mora još ispuniti niz reformskih ciljeva prije nego što konkretno pristupni pregovori mogu započeti otvaranjem pregovaračkim poglavljima.

    Međutim, kao zvanični kandidat za pristupanje, zemlja će dobiti velike iznose finansijske podrške iz Brisela u okviru takozvane pretpristupne pomoći.

    Za razliku od BiH, navodi Velt, izvještaj Komisije o napretku Turske je veoma kritičan.

    “Pregovore o pristupanju sa Turskom i dalje karakteriše zastoj. Turska nije preokrenula negativan trend udaljavanja od Evropske unije. Postoji ozbiljno nazadovanje u oblastima demokratije, vladavine prava, osnovnih prava i nezavisnosti pravosuđa. Dijalog o ovim pitanjima ostaje sastavni dio odnosa EU i Turske”, navodi se u izvještaju.

    Istovremeno Komisija ističe važnu stratešku ulogu Turske.

    “EU ima strateški interes za stabilno i sigurno okruženje u istočnom Mediteranu i za razvoj odnosa sa Turskom zasnovanih na saradnji i obostranim interesima. Istovremeno EU je takođe spremna da brani svoje interese i interese država članica”, poručuje Brisel.

  • “Armagedon iz Sibira” mjenja sve?

    “Armagedon iz Sibira” mjenja sve?

    General Sergej Surovikin, novi komandant ruskih snaga u Ukrajini i komandant Ratnog vazduhoplovstva Ruske Federacije danas slavi 56. rođendan.

    Mnogi eksperti predviđaju da će “general Amargedon”, kako ga nazivaju, značajno izmeniti tok ruske specijalne operacije u Ukrajini.

    Stupanjem na dužnost pokrenuo je masovne raketne napade na Kijev i druge ukrajinske gradove i ključnu infrastrukturu, te počeo da “disciplinuje” ukrajinski režim, koji za njim već raspisao međunarodnu poternicu.

    “Sada je postavljen za komandanta Združene grupe ruskih snaga na teritoriji Ukrajine. Pored toga, on je i komandant Vazdušno-kosmičkih snaga. Samim tim, kombinacija ove dve dužnosti omogućava mu da brže i operativnije rešava brojna pitanja. Na primer, jučerašnje napade na Ukrajinu izvela je uglavnom dalekometna avijacija Vazdušno-kosmičkih snaga, koja je pod njegovom komandom. Činjenica da je postavljen na ovu funkciju omogućava mu da operativnije rešava pitanja između različitih rodova oružanih snaga, a u ovom konkretnom slučaju između kopnenih i vazduhoplovnih snaga, što je prilično ozbiljna prednost. Takođe, ima ozbiljno borbeno iskustvo, što mu omogućava da na najbolji i najefikasniji način sprovodi zadatke koji su mu dodeljeni”, kaže za Sputnjik ruski vojni ekspert Jurij Knutov.

    Dok ga zapadni mediji predstavljaju kao “brutalnog i nemilosrdnog”, u Rusiji Surovikin ima reputaciju hrabrog, odlučnog i neustrašivog generala. Strogog, ali pravičnog. Za njega kažu da je jedan od najtalentovanijih i najkompetentnijih ruskih vojskovođa, koga uvek šalju tamo gde je potrebno odlučno i brzo delovati. Ruski eksperti smatraju da je Surovikin najbolji izbor za ovu dužnost i da je “rođen da verno služi otadžbini”.

    “Mogu da kažem da je on veoma odlučan, čvrst i zahtevan general. Tako bih ga okarakterisao. U svakom slučaju, veoma striktno traži od svojih potčinjenih ispunjenje postavljenih zadataka, a što je najvažnije, istakao bih i njegovu određenu fleksibilnost i sposobnost analitičkog razmišljanja. Otvoren je za inovacije, za nove ideje i spreman je da ih sprovede. To je prilično dobra kombinacija različitih kvaliteta ili bolje rečeno, specifična kombinacija analitičkog uma i sposobnosti da uvodi inovacije”, kaže Knutov.

    Imenovanje generala Surovikina na mesto komandanta ruskih snaga u zoni specijalne vojne operacije, po svemu sudeći, označilo je početak nove faze ruske operacije i moglo bi da bude prekretnica sukoba u Ukrajini.

    Nakon što je preuzeo dužnost Surovikin je započeo najjače masovne udare visokopreciznim oružjem na infrastrukturne objekte – vojne komande i energetske objekte po celoj teritoriji, od Harkova do Odese, Lavova i Kijeva.

    Ovo su najintenzivniji napadi od početka ruske specijalne operacije u Ukrajini, 24. februara ove godine, a započeti su nakon terorističkog napada na Krimski most, iza koga stoje ukrajinske specijalne snage. Zbog toga rusko masovno raketiranje Ukrajine mnogi, a posebno na Zapadu, vide kao odmazdu Rusije za Krimski most.

    Jurij Knutov napominje da odluke o toku specijalne operacije generalno donosi Generalštab RF, te planove odobrava vrhovni komandant Vladimir Putin, dok je organizacija i realizacija tih planova na generalu Surovikinu.

    “Ako govorimo o toku operacije, onda je za sada glavni zadatak naših trupa da obuzdaju ofanzivu najmoćnijih pritivničkih snaga, da ih iscrpe, iznure, unište… U svakom slučaju, ne treba očekavati nikakve radikalne promene i brze pobede. Uostalom, ljudi koji se u Rusiji sada pozivaju i mobilišu, priključiće se trupama tek negde krajem novembra – početkom decembra, ne ranije. Dakle, ozbiljniji napredak treba očekivati sredinom novembra i bliže decembru”, zaključio je ekspert.

    Surovikin je rođen u Novosibirsku, najvećem gradu u Sibiru i trećem po veličini u Rusiji. Završio je školu viših oficira u Omsku i Vojnu akademiju Generalštaba.

    Ima blistavu karijeru tenkiste i oficira, a dogurao je do čina generala armije. Prošao je sve faze komande – komandovao je četom, bataljonom, pukom, divizijom.

    General Surovikin ima bogato ratno i komandno iskustvo. Veteran je građanskog rata u Tadžikistanu devedesetih godina, zatim drugog rata u Čečeniji i ruske intervencije u Siriji pokrenute 2015. godine. Ruski vojni eksperti kažu da je upravo on promenio tok rata u Siriji, slomio kičmu terorističkim formacijama i oslobodio preko 95 odsto teritorije te zemlje.

    Do sada je uspešno upravljao i grupacijom snaga Jug u Ukrajini. Bio je triput ranjavan, a odlikovan je Ordenom Heroja Rusije i mnogim drugim visokim priznanjima za hrabrost i vojničke zasluge.

    Prvi je u istoriji kopneni general ruske vojske kome je dodeljeno da vodi Vazdušno-kosmičke snage Ruske Federacije.

    O privatnom životu generala malo se zna, ali je poznato da je oženjen i da ima četvoro dece, tri ćerke i sina.