VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Amerika u velikom problemu

    Amerika u velikom problemu

    Amerikanci 8. novembra izlaze na birališta podjeljeni i zabrinuti za demokratiju.

    Demokratija će, pored ekonomske situacije, porasta kriminala i prava na abortus biti u njihovim umovima kad budu glasali na izborima na polovini predsedničkog mandata.

    Takozvani međuizbori održavaju se svake dve godine, a na njima se biraju svi članovi Predstavničkog doma Kongresa i trećina Senata, veliki broj guvernera i državnih i lokalnih zvaničnika.

    Ove godine su svih 435 mesta u Predstavničkom domu i 35 od 100 u Senatu na glasačkom listiću, dok 36 od 50 država biraju svoje guvernere.

    “Najednostavnije rečeno, radi se o izborima širom zemlje na kojima predsednik nije na glasačkom listiću”, rekao je “Glasu Amerike” (VOA) Ilejn Kejmark, stručnjak za američku izbornu politiku Instituta Brukings.

    Iako predsednici nisu na listiću, birači daju svoju ocenu njihovih dosadašnjih poteza. Najveća nagrada na izborima je kontrola nad Kongresom, koja je trenutno u rukama demokrata predsednika Džoa Bajdena. Ali, demokratska većina u Kongresu je veoma tanka. Senat je podeljen 50:50, iako presudni glas potpredsednice Kamale Haris daje demokratama prednost, dok je kontrola nad Predstavničkim domom predsedavajuće Nensi Pelosi na tankoj margini, navodi CNN.

    Dve različite kampanje
    U borbi za prevlast na Kapitolu dve stranke vode kampanje usredsređene na potpuno različita pitanja.

    “Za republikance je glavno pitanje visoka inflacija, a za demokrate abortus i, kako smatraju, radikalizacija Republikanske stranke”, ističe Kejmark.

    Malo je slaganja oko toga šta bi tačno demokrate moglo da košta kontrole nad Кongresom ali se zato svi slažu da u njihovim redovima, uprkos javnom izražavanju samopouzdanja, kao i u Beloj kući, raste anksioznost da će republikanci zauzeti bar jedan, a možda i oba njegova doma.

    Bajden, koji je bio uveliko na margini u poslednjim nedeljama kampanje, u sredu se vanredno obratio naciji, govoreći na temu ugrožene demokratije i ekonomije.

    “Ovogodišnje glasanje je, naime, drugačije od prethodnih i dovodi se u vezu sa izazovima i pretnjama demokratiji nakon predsedničkih izbora 2020. na kojima je Bajden porazio Donalda Trampa”, rekla je za VOA šefica biroa AP-a u Vašingtonu Ana Džonson.


    “Ono što se dogodilo posle izbora 2020, sa pokušajima Trampa da poništi izborni rezultat u nekoliko država i naravno napadom na američki Kapitol 6. januara 2021, doprinelo je da u fokusu zaista bude to koliko su izbori i njihov integritet važni”, istakla je Džonson.

    Bajden je u govoru apelovao na sve Amerikance, “bez obzira na partiju, da “dočekaju ovaj trenutak od nacionalnog i generacijskog značaja”, preneo je “Njujork tajms”.

    “Moramo glasati znajući ko smo bili i šta smo u opasnosti da postanemo”, rekao je on.

    “Američka demokratija je pod napadom jer je poraženi bivši predsednik odbio da prihvati rezultate izbora 2020… Velika ironija je da su to bili najnapadaniji izbori u našoj istoriji”, istakao je Bajden.

    On je ukazao da se u trenutku dok on govori “postoje kandidati koji se nadmeću za sve nivoe funkcija u SAD… a koji se neće obavezati da prihvate rezultate” tih izbora.

    “To je put do haosa u Americi. To je bez presedana”, istakao je Bajden.


    Glasači opterećeni
    Ove godine američki glasači su opterećeni brojnim teškim pitanjima – od inflacije i prava na abortus, do bezbednosti i kriminala. Ekonomija zemlje se još oporavlja od pandemije, a republikanci tvrde da su demokrate odgovorne za visoke cene goriva i za inflaciju.

    Jedna od glavnih poruka koje demokrate šalju svojim biračima je da će da zaštite pravo na abortus, koje je američki Vrhovni sud poništio u junu. Bajden je sledećeg meseca potpisao uredbu kojom se štiti pravo na abortus, dok je prošlog meseca obećao da će iskoristiti pravo veta da zaštiti ta prava ukoliko republikanci dobiju većinu u Kongresu.

    Ali, dok su se demokrate bavile pravom na abortus, socijalnom zaštitom i stanjem demokratije, rebublikanci su prisvajali glasače igrajući na kartu ekonomije. Neke demokrate sada priznaju da njihov pristup možda nije bio najbolji i strahuju da je vreme za bilo kakvu značajnu promenu strategije koja bi mogla da utiče na izbore – možda isteklo.

    “Кasno je za promenu”, rekao je poslanik demokrata iz Milvokija Dejvid Boven.

    Pretnja
    Ali, američke birače ove godine ne muče samo ekonomija i stanje demokratije, među njihovim prioritetima sada je i javna bezbednost.

    “Vidim preokret u nekima od trka u državama u kojima se republikanci više okreću ka pitanjima kriminala”, rekla je VOA-i Ejmi Dejsi, analitičarka Američkog Univerziteta.

    Nasilni napad na supruga Nensi Pelosi uoči izbora bio je signal uzbune za mnoge, uključujući Bajdena koji je upozorio na eskalaciju pretnji političkog nasilja. Svega nekoliko sati nakon vesti o tom napadu, američka vlada je podelila bilten organima zakona i reda u kojem se upozorava na “pojačanu pretnju” nasilnog ekstremizma prema kandidatima i izbornim radnicima.

    BBC ukazuje da retorika demokrata i republikanaca prati kulminaciju nasilja i nasilnih pretnji koji su se dešavali cele godine, uključujući pretnje ubistvom sudije Vrhovnog suda Breta Kavanoa, napad na guvernera Lija Zeldina, pretnje oružjem demokratskoj kongresmenki Pramili Džajapal i pretnje smrću republikanskoj Mardžori Tejlor Grin.

    Šta ako republikanci preuzmu Predstavnički dom?
    Republikancima treba samo pet mesta da bi preuzeli većinu od demokrata, a izbori se dešavaju u nekoliko desetina distrikta u različitim državama, piše VOA. Ako republikanci preuzmu donji dom imenovaće i novog predsedavajućeg koji će na dužnost stupiti 3. januara 2023. Oni će odlučivati o odborima i o tome o kojim će se zakonskim predlozima raspravljati.

    Lider republikanaca u donjem domu Kevin Mekarti već je predstavio program “Posvećenost Americi”, sa zakonskim predlozima iz oblasti ekonomije i bezbednosti granica koje će republikanci izneti ako preuzmu većinu.

    Dok bi povratak republikanske većine bila pobeda za Trampa, za Bajdena bi to značilo da bi njegova agenda bila praktično mrtva u preostale dve godine njegovog mandata.

    Šta je sa Senatom?
    Senat bi mogao da ode na obe strane posle kongresnih izbora, ali deluje da demokrate i dalje imaju šanse da održe tanku većinu, odnosno ostanu na 50 mesta.

    U suprotnom, republikanski Senat bi mogao da usvaja zakone koje bi prihvatio i republikanski donji dom, što bi pojačalo pritisak na Bajdena. Repubublikanski Senat bi takođe otežao Bajdenu time što bi blokirao ili odlagao potvrđivanje njegovih kandidata za sudije ili pripadnike izvršne vlasti.

  • Rusija: Imate vremena do 18. novembra

    Rusija: Imate vremena do 18. novembra

    Ujedinjene nacije obećale su Rusiji da će uskoro moći da postignu ukidanje ograničenja na izvoz ruskih prehrambenih proizvoda, u skladu sa sporazumom o žitu.

    To je izjavio prvi zamenik stalnog predstavnika Rusije pri UN Dmitrij Poljanski.

    On je za list Izvestija rekao da Moskva podseća UN da imaju vremena da ispune svoje obaveze do 18. novembra, kada ističe sporazum o izvozu žita iz ukrajinskih luka.

    Poljanski je naveo da će Moskva, prilikom odlučivanja o produživanju sporazuma, proceniti efikasnost sprovođenja ruskog dela sporazuma i napora UN.

    Sporazum o izvozu žitarica i prehrambenih proizvoda iz ukrajinskih luka postignut je u Istanbulu 22. jula i sastoji se od dva dokumenta. Prvi je dokument o izvozu žita iz ukrajinskih luka, a drugi o izvozu ruskih prehrambenih proizvoda i đubriva.

    Prvi sporazum važi 120 dana i ističe 18. novembra, a drugi je na tri godine, navodi Izvestija.

    Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Andrej Rudenko izjavio je 3. novembra da se ruski deo sporazuma o izvozu ruskog žita, hrane i đubriva “veoma loše sprovodi” i da će Moskva to uzeti u obzir prilikom odlučivanja o produžavanju sporazuma nakon isteka njegovog važenja 18. novembra.

  • Kina ulaže dve milijarde dolara za istraživanje litijuma

    Kina ulaže dve milijarde dolara za istraživanje litijuma

    Kineska rudarska kompanija Tibet Summit Resources Co. Ltd. objavila je nameru da uloži 2,2 milijarde dolara u dva projekta istraživanja litijuma u ​​Argentini.

    To se navodi u saopštenju koje je objavilo argentinsko Ministarstvo spoljnih poslova, prenose Novosti.

    Predsednik kompanije Jianrong Huang podelio je ove planove dok je razgovarao sa argentinskim ambasadorom Sabinom Vacom Narvajom na sajmu China International Import Expo u Šangaju.

    Kako je objasnio predsednik Tibet Summit Resources-a, njegova kompanija namerava da uloži oko 700 miliona dolara u projekat Đavolje slane ravni (Salar de Diablillos) u provinciji Salta, za koji se očekuje da će proizvesti 50.000 tona litijum karbonata za baterije od sledeće godine.

    Očekuje se da će kompanija uložiti još 1,5 milijardi dolara u izgradnju fabrike u solani Arizaro, takođe u Salti, koja bi mogla da proizvede između 50.000 i 100.000 tona litijum karbonata do 2024.

    Tibet Summit Resources je takođe saopštio da očekuje otvaranje oko 10.000 radnih mesta u oblastima u kojima će se sprovoditi ovi projekti.

  • Hil: Srbi da se vrate u institucije, a Kosovo da poštuje obaveze

    Hil: Srbi da se vrate u institucije, a Kosovo da poštuje obaveze

    Sjedinjene Države su saglasne sa Evropskom unijom da nedavni događaji u odnosima između Kosova i Srbije dovode u opasnost važan napredak postignut u dijalogu koji se vodi uz posredovanje EU, izjavio je ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil.

    „Povlačenje Srba iz kosovskih institucija nije rješenje za trenutne sporove i ima potencijal da dalje eskalira tenzije na terenu. Sjedinjene Države se stoga pridružuju EU u pozivu Srbiji i predstavnicima kosovskih Srba da poštuju svoje obaveze iz dijaloga i vrate se u kosovske institucije svojim dužnostima, uključujući policiju, pravosuđe i lokalne administracije“, rekao je Hil u odgovoru na upit N1.

    On je kazao da se SAD pridružuju EU i u pozivu kosovskim vlastima da bez odlaganja poštuju obaveze, što znači da se odmah produži proces za preregistraciju vozila i obustavi svaka kaznena mjera protiv vlasnika KM tablica dok strane u okviru dijaloga ne reše pitanje registarskih tablica.

    „To takođe znači i odmah otpočeti pregovore o osnivanju Zajednice srpskih opština, što je obavezujuća pravna obaveza za Kosovo. Kontinuirani neuspjeh Kosova da sprovede ovu obavezu podriva princip vladavine prava i šteti ugledu i kredibilitetu Kosova“, rekao je Hil.

    On je pozvao dve strane da „izaberu put dijaloga i uzdrže se od akcija koje bi dovele do nasilja i konfrontacije“.

    „Sjedinjene Države u potpunosti podržavaju napore EU da nastavi da posreduje u pregovorima. Obje strane treba da pokažu da su spremne da traže rješenja na konstruktivan način i da poštuju obaveze preuzete u dijalogu koji se vodi uz posredovanje EU“, rekao je Hil.

  • Nema povlačenja za Ruse: Ukrajinci nemoćni?

    Nema povlačenja za Ruse: Ukrajinci nemoćni?

    Ruske snage drže liniju odbrane u Hersonu, uprkos pokušajima Ukrajine da je probiju, izjavio je proruski zamenik guvernera Hersonske oblasti Kiril Stremousov.

    “Situacija u regionu Herson je nepromenjena. Uprkos konstantnim pokušajima nacista da probiju liniju odbrane, naše trupe se drže”, naveo je Stremusov na Telegram kanalu, preneo je TAS S.

    Administarcija Hersonske oblasti saopštila je danas da su brojna naselja, uključujući i grad Herson, ostali bez vode i električne energije nakon, kako navode, ukrajinskog akta sabotaže.

    U saopštenju objavljenom na Telegramu, administracija Hersona je navela da su snabdevanje strujom i vodom privremeno prekinuti, nakon što su u terorističkom napadu oštećena tri dalekovoda u regionu, preneo je Rojters.

  • Kreće bitka za Herson

    Kreće bitka za Herson

    Ukrajinska vojska tvrdi da su stanovnici Hersona, koji je pod ruskom okupacijom, dobijali SMS poruke u kojima se upozorava da što pre napuste svoje domove.

    Ruski vojnici su navodno upozorili preostale civile u gradu da se ukrajinska vojska sprema za masovni napad i upozorili ljude da se evakuišu na desnu obalu Dnjepra.

    Ruska vojska se sprema za ukrajinsku kontraofanzivu na grad Herson, koji su Rusi zauzeli u prvim danima sukoba. Ruski predsednik Vladimir Putin je u septembru dekretom anketirao Herson i još tri regiona, a zatim proglasio vanredno stanje u svim regionima.

    Natalija Humenjuk, portparolka ukrajinskih snaga na jugu, rekla je na državnoj televiziji da Rusija istovremeno “okupira i evakuiše” Herson, pokušavajući da ubedi Ukrajince da se povuku, tvrdeći da se ruska vojska zapravo ukopava. On tvrdi da su Rusi ostavili značajnu količinu opreme i pripremili vatrene položaje.

    Ranije je objavljena informacija da je Herson ostao bez struje. Agencija TASS je prenela saopštenje hitnih službi da je projektil HIMARS-a pogodio i oštetio branu. Nešto kasnije RIA Novosti su objavile da u Herosnu nema struje i da bi povod za to mogla biti najava da će bitka za grad uskoro početi.

    U velikom izveštaju iz Hersona, glavnog grada istoimenog regiona, dopisnik Gardijana piše da je grad neprepoznatljiv. Od oko 350.000 stanovnika pre početka rata, danas ovde živi samo oko 70.000 ljudi. Većina njih je napustila grad tokom ruske evakuacije civila preko reke Dnjepar ili pobegla jer su verovali u ruske tvrdnje da će Ukrajinci uništiti hidroelektranu Kahovka i napasti Herson.

  • Ukrajina planira evakuisati tri miliona stanovnika Kijeva

    Ukrajina planira evakuisati tri miliona stanovnika Kijeva

    Dok se bore da održe električnu mrežu teško oštećenu ruskim projektilima, zvaničnici u Kijevu kažu da su počeli planirati nekada nezamislivu mogućnost, potpuni nestanak struje koji bi zahtijevao evakuaciju otprilike tri miliona preostalih stanovnika.

    Situacija je izuzetno loša, s obzirom da je 40 posto ukrajinske energetske infrastrukture oštećeno ili uništeno. Općinski radnici postavljaju 1.000 skloništa za grijanje koja mogu poslužiti kao bunkeri dok inženjeri pokušavaju popraviti elektrane bez potrebne opreme, piše The New York Times.

    Kako bi pokušali spriječiti potpuni pad mreže, ukrajinska nacionalna energetska kompanija saopštila je u subotu da će nastaviti sa stalnim isključenjima struje u sedam regija.

    Ogroman pritisak na sposobnost Ukrajine da obezbjeđuje energiju rezultat je široko rasprostranjenog gađanja kritične energetske infrastrukture širom zemlje od strane ruskih snaga.

    Šteta izazvana ruskim udarima nanijela je novu patnju ukrajinskim civilima i natjerala zvaničnike da računaju na mogućnost da bi daljnja šteta mogla učiniti da oni ne budu u mogućnosti da pružaju osnovne usluge.

    “Razumijemo da ako Rusija nastavi sa takvim napadima, možemo izgubiti cijeli sistem električne energije”, rekao je Roman Tkachuk, direktor sigurnosti općinske vlade Kijeva.

    Zvaničnicima u glavnom gradu je rečeno da će vjerovatno znati najmanje 12 sati unaprijed da je mreža na ivici kvara. Ako dođe do te tačke, rekao je Tkachuk, “počet ćemo obavještavati ljude i tražiti od njih da odu.”

    “Ako nema struje, neće biti ni vode ni kanalizacije. Zato trenutno Vlada i gradska uprava poduzimaju sve moguće mjere da zaštite naš sistem napajanja”, rekao je on.

    Kako se zima približava, grad priprema skloništa za grijanje koja mogu zaštititi i civile od ruskih projektila. Većina je unutar obrazovnih ustanova, ali vlasti su zatražile da se njihove precizne lokacije ne prijavljuju kako ne bi postale lake mete.

  • Spaseno 26 osoba nakon pada aviona

    Spaseno 26 osoba nakon pada aviona

    Mali putnički avion u kojem su bile 43 osobe srušio se jutros u jezero Viktorija, u Tanzaniji, dok je pokušavao da sleti na aerodrom u Bukobi, izvjestila je danas državna televizija TBC prenoseći da je 26 ljudi spaseno.
    Lokalne vlasti saopštile su da je 26 ljudi iz aviona kompanije “Precision Air”, koji je poletio iz glavnog grada Dar es Salama, spaseno i prebačeno u bolnicu, prenio je AP.

    “Uspjeli smo da spasemo priličan broj ljudi”, rekao je novinarima komandir policije provincije Kagera Vilijam Mvampagale.

    Dodao je da je letjelica naišla na probleme i loše vrijeme i da je u trenutku pada aviona padala kiša.

    TBC je prenio da je avion, koji je poletio iz Dar es Salama, jutros pao u jezero Viktorija zbog oluje i jake kiše.

    Video snimci i slike koje su kružile društvenim mrežama pokazuju da je avion skoro potpuno potopljen.

    Spasilački čamci su raspoređeni, a radnici hitne pomoći nastavljaju da spasavaju druge putnike zarobljene u avionu, dodao je TBC.

    Predsjednica Tanzanije Samia Suluhu Hasan pozvala je na smirenost dok se spasilačka operacija nastavlja.

  • Putinova zamka – sljedi odmazda?

    Putinova zamka – sljedi odmazda?

    Zamka koju su Severnoatlantska alijansa i EU postavile ruskom predsedniku Vladimiru Putinu nije uspela, pišu analitičari lista The American Conservative.

    Štaviše, po mišljenju stručnjaka, NATO i EU su sami upali u ovu zamku.

    “Zapad je pokrenuo veliki ekonomski rat protiv Rusije. I izgubljen je. Odmazda Rusije sada preti da parališe Evropu i samo budale se tome mogu iznenaditi”, istakli su analitičari.

    Iako EU i dalje ima prostora da izvrši pritisak na rusku ekonomiju, nedostatak dogovora među zemljama EU otežava donošenje novih sankcija Rusiji, piše El Pais.

    Kako novine primećuju, Brisel i dalje može da deluje u oblastima kao što su ruski izvoz uranijuma, dijamanata, nafte i gasa, nadajući se da će sankcije ipak pogoditi Moskvu na srednji i dugi rok.

    Zemlje poput Nemačke i Holandije smatraju da sledeće korake treba preduzeti krajnje oprezno kako bi zadržali karte u rukavu protiv Rusije i sačuvali jedinstvo EU.

  • “Odmah odgoditi odluku o registarskim tablicama i obustaviti kaznene mjere za Srbe”

    “Odmah odgoditi odluku o registarskim tablicama i obustaviti kaznene mjere za Srbe”

    Portparol EU Peter Stano pozvao je vlasti samoproglašenog Kosova da odmah odgode primjenu odluke o registarskim tablicama i da obustave kaznene akcije za građane Srbije koji imaju automobile sa srpskim registarskim oznakama.

    EU ponovo traži od kosovskih vlasti da bez odlaganja poštuju svoje obaveze. To znači momentalno produženje procesa preregistracije vozila i obustavu bilo kakve kaznene akcije protiv vlasnika registarskih oznaka KM, naglasio je Stano.

    Stano je podsjetio i na obaveze koje institucije samoproglašenog Kosova imaju da sprovode sporazum o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom.

    – Skupština Kosova je ratifikovala Briselski sporazum i Ustavni sud samoproglašenog Kosova je odlučio da se uspostavi Asocijacija/Zajednica. Stoga je njeno uspostavljanje zakonska obaveza za samoproglašeno Kosovo. Kontinuirano nesprovođenje ove obaveze krši princip vladavine prava i šteti ugledu i kredibilitetu samoproglašenog Kosova – rekao je Stano.

    On je dodao da je odgovornost strana da garantuju mir i stabilnost.

    – Svaka akcija, poput paljenja automobila, ili zastrašujuća retorika koja bi mogla da dovede do tenzija, neprihvatljiva je i izazvaće odgovarajuću reakciju međunarodne zajednice – naveo je Stano u odgovoru za “Albanijan post”.

    Stano je ocijenio da povlačenje srpskih predstavnika iz institucija samoproglašenog Kosova nije rješenje za aktuelne sporove, ali “ima potencijal za eskalaciju tenzija na terenu”.

    Portparol EU je pozvao Srbiju i Srpsku listu da poštuju svoje obaveze i vrate se u institucije samoproglašenog Kosova kako bi ispunili zadatke koje su preuzeli, uključujući policiju, pravosuđe i lokalne uprave.

    On je naveo da nedavana dešavanja dovode u opasnost godine napornog rada i dostignuća u okviru dijaloga Beograda i Prištine uz posredovanje EU i ometaju bezbjednosnu situaciju u regionu i šire.

    Stano je garantovao da je za svaku akciju koja bi dovela do konfrontacije, u bliskoj koordinaciji sa mirovnom misijom NATO na Kosovu (Kfor) i Kosovskom policijom, Misija EU za vladavinu prava (Euleks) spremna da obezbijedi stabilnost na teren.

    – EU je spremna da nastavi da olakšava pregovore, ali obje strane moraju pokazati spremnost da konstruktivno traže rješenja i poštuju svoje obaveze preuzete u dijalogu – zaključio je Stano.

    Politički i institucionalni predstavnici Srba odlučili su da Srbi napuste sve političke institucije na Kosovu i Metohiji, skupštinu, vladu i četiri opštine, kao i u pravosudne organe, policiju i administraciju.

    Predsjednik Srpske liste Goran Rakić rekao je da te odluke biti na snazi dok Priština ne počne da poštuje sporazume i pravo, dok ne povuče odluku o tablicama i formira Zajednicu srpskih opština.