VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Pistorijus želi prekid sukoba: Nije vreme za odluku o članstvu Ukrajine u NATO-u

    Pistorijus želi prekid sukoba: Nije vreme za odluku o članstvu Ukrajine u NATO-u

    Ministar odbrane Nemačke Boris Pistorijus izjavio je da sada nije vreme za odluku o članstvu Ukrajine u NATO-u.
    – Članstvo Ukrajine u NATO-u trenutno nije na dnevnom redu – rekao je Pistorijus za ZDF.

    Prema riječima njemačkog ministra, neće biti brze odluke o tome da li će se Ukrajina pridružiti EU ili NATO-u. “Vrata su otvorena, ali sada nije vrijeme za odluku – smatra Pistorijus.

    Dodao je da prijem Ukrajine u NATO mora biti razmotren nakon završetka rata, a ne “sada iz solidarnosti”.

    Pistorijus smatra da Ukrajina mora da dobije rat, ali da to ne znači nužno da će rat biti dobijen vojno.

    – Cilj mora biti mirovni sporazum koji uključuje povlačenje Rusije – rekao je Pistorijus.

  • Putin se sprema – napašće Britaniju?

    Putin se sprema – napašće Britaniju?

    Svet postaje znatno opasniji, otrežnjujuća istina je da se Kina i Rusija spremaju za širi sukob, piše britanski list Telegraf.

    Dugo se spekulisalo, ali sada znamo sigurno: ruski špijunski brodovi mapiraju vetroelektrane i ključne kablove kod britanske obale, a razlog za to može biti samo jedan – da se sabotira kritična infrastruktura Ujedinjenog Kraljevstva i Evrope u slučaju rata punog razmera sa Zapadom, piše ugledni britanski list Telegraf.

    Oni nastavljaju: otrežnjujuća istina je da se Kina i Rusija spremaju za širi sukob. To ne znači da će se isto desiti, ali Britanija hitno treba da prepozna razmere pretnje sadašnjem poretku. Naš svet postaje znatno opasniji, a London nije spreman.

    Analitičar Bob Sili piše: “Naš kolektivni odgovor u proteklih 15 godina bio je porican, podstaknut ruskim novcem. Rat u Ukrajini nam je otvorio oči upravo je ove nedelje sekretar kabineta Riši Sunak izdao upozorenje bez presedana o sajber pretnjama našem nacionalnom infrastrukturu. I ministar odbrane Ben Volas je bio dosledan – ali moramo učiniti mnogo više”.

    Neki od najbližih saveznika Britanije, poput Poljske, ponovo se naoružavaju brzinom bez presedana. Ako se desi najgore, oni će biti spremni da brane evropsko tlo. Ali NATO alijansa je i dalje opasno izložena na moru, navodi pomenuti list.

    Rusija pomno ispituje ranjivost Evrope. Pored hrane, svakodnevni zahtevi savremenog društva uključuju izvore energije i komunikaciju. Podvodnih arterija moderne civilizacije je iznenađujuće malo.

    Na primer, samo tri gasovoda isporučuju čak 43 odsto britanskog gasa. Pet interkonektora isporučuje električnu energiju. Komunikacionih kablova ima više, ukupno 70, ali je dovoljno samo nekoliko dubokomorskih sabotaža da se “naš svet“ zaustavi bez ispaljenog metka.

    Dobili smo uveravanja da ce vetroparkovi ojačati našu energetsku bezbednost, ali je malo analiza razmatralo njihovu vojnu izloženost, piše Sili.

    Nova ratna pravila
    Putin je dve decenije postavljao temelje za nekonvencionalno ratovanje. Rusko vojno razmišljanje posmatra sukobe kao kombinaciju vojnih i nevojnih oruđa državne moći.

    To je oblik totalnog rata, u kojem se koristi sve od kulture do kibernetičkih i konvencionalnih alata. Ovo odražava uverenje Kremlja da su se pravila rata promenila. Već godinama je jasno da brojne ilegalne grupe deluju pod kontrolom Kremlja. Rusija već dugo koristi organizovani kriminal da obavlja svoj prljavi posao. Nakon globalnog rasta plaćeničke grupe Vagner, uticaj ovih grupa će se samo povećati, navodi britansli list Telegraf. .

    Putin procenjuje opcije za napad na Zapad, ali ne želi da izazove vojni odgovor NATO-a. Kako bi Velika Britanija ili NATO reagovali na sabotažu neke misteriozne grupe, naizgled nepovezane sa Moskvom, koja bi rezultirala uništavanjem dubokomorskih kablova ili nekim drugim fizičkim oštećenjem? Da li bi vojni odgovor bio izvodljiv? Možemo li zaista rizikovati rat zbog sumnje? Vladimir Putin zna odgovor na to pitanje.

    Ovaj vek biće svedok borbe između dve verzije čovečanstva.

    Onaj koji predstavlja otvorena društva nasuprot onom koji predstavlja zatvorene, autoritarne sisteme koji koriste sve oblike državne represije da ugnjetavaju narod i ugrožavaju druge.

    To je borba koju nismo želeli, ali koju ne možemo i ne smemo izgubiti. Kao što smo videli toliko puta sa Putinom, rat je ne samo zamisliv već je i neophodan. Čak i sada, koristeći svoje špijunske brodove u Severnom i Baltičkom moru, preti da proširi sukob u Ukrajini van te teritorije. To mu ne smemo dozvoliti, zaključuje ugledni britanski list.

  • Kijev: Izdaja

    Kijev: Izdaja

    Grupa ukrajinskih vojnika optužena je za izdaju zbog navodnog davanja informacija koje su omogućile Rusiji da napadne vojni aerodrom.

    Kako je saopštila saopštila ukrajinska bezbednosna agencija SBU vojnici su pokušali “bez koordinacije sa relevantnim državnim organima“, da zaplene ruski avion prošlog jula, nakon što je njegov pilot rekao da će prebeći.

    Oni su optuženi da su otkrili detalje o lokaciji osoblja i aviona ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva tokom navedene operacije koja je omogućila Rusiji da izvrši uspešan raketni napad na aerodrom Kanatovo u centralnoj Ukrajini, u blizini grada Krivog Roga, prenosi hrvatski portal pisanje britanskog Gardijana.

    Tokom ruskog napada, ukrajinski komandant je poginuo, a 17 ljudi je ranjeno. Uništena su i dva ukrajinska borbena aviona, dok su aerodrom, zgrade i oprema pretrpeli značajnu štetu, dodaje SBU u saopštenju objavljenom na Telegramu.

    SBU nije saopštila za koliko je vojnika osumnjičena i nije saopštila njihov identitet, ali je istakla da su optuženi za izdaju i zloupotrebu položaja.

    “Prema istrazi, (vazdušni) napad je izazvan samovoljnim akcijama pojedinih vojnika koji su odlučili da zaplene avion ruskog vazduhoplovstva, čiji je pilot navodno pristao na ponudu da prebegne u Ukrajinu”, navodi se u saopštenju.

    “Ove akcije pojedinih vojnika, koje su dovele do teških posledica, pogibije i ranjavanja ukrajinskih branilaca i nanele štetu odbrambenim sposobnostima zemlje, zahtevaju odgovarajuću pravnu procenu”, zaključuje SBU.

  • Rusija neće dozvoliti ulazak Ukrajine u NATO

    Rusija neće dozvoliti ulazak Ukrajine u NATO

    Rusija neće dopustiti da Ukrajina uđe u NATO, izjavio je poslanik Državne dume Rusije sa Krima, general-major u rezervi Leonid Ivlev.

    “Za Rusiju ulazak Ukrajine u NATO znači da će se pojaviti izvor stalne vojne opasnosti. Rusija to ne može i neće dozvoliti“, rekao je Ivlev za Sputnjik.

    Po njegovim rečima, izjava generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga koji je tokom posete Kijevu rekao da će se Ukrajina na kraju pridružiti Alijansi samo još jednom potvrđuje učešće NATO-a u vojnom sukobu na strani Ukrajine.

    “NATO isporučuje Ukrajini naoružanje i vojnu tehniku, obučava vojnike, a Stoltenberg tom izjavom doprinosi eskalaciji rata“, zaključio je poslanik.

  • “Prva 24 sata su ključna, ako ne udare svom snagom…”

    “Prva 24 sata su ključna, ako ne udare svom snagom…”

    Većina spekulacija i debata se odnosi na to kada i gde će ukrajinske snage da udare, kolika će sila biti okupljena i koliki će uticaj imati zapadno oružje.

    Malo je verovatno da iko izvan ukrajinske komande zna da li Ukrajina sada ima odlučujuću prednost u vatrenoj moći, municiji, broju trupa i logistici na bojnom polju, piše Blic.

    Najčešća ocena trenutne situacije je da je rat prešao u fazu iscrpljivanja jer nijedna strana nema odlučujuću prednost.

    “Šta god da se desi na ukrajinski dan D, ukrajinskim snagama neće biti lako”, piše dalje “Blic” i dodaje da postoji samo jedan način da Ukrajina izbegne dalje iscrpljivanje u prvim satima predstojeće ofanzive: da izazove paralizu ruskog vojnog vrha i paniku širom ruskog ranga.

    Najveće šanse za uspeh Ukrajine će doći ako ruski vojnici odustanu od bez velike borbe. Čak i kada bi odnos snaga bio povoljan za Ukrajinu to, samo ne bi bilo dovoljno za postizanje ovih efekata. Umesto toga, nematerijalni faktori kao što su taktičko iznenađenje, vođstvo na bojnom polju i borbeni moral će verovatno biti odlučujući u prva 24 sata, piše “Forin polisi”.

    Ovi nematerijalni faktori odrediće da li će Ukrajinci uspeti da uspaniče Ruse, da parališu rusko vojno rukovodstvo i izazovu privremeni slom komande i kontrole. U ovom scenariju, ukrajinske oklopne kolone probijaju slojevitu rusku odbranu, brzo napreduju u rusku pozadinu i ugrožavaju komandne i kontrolne čvorove kao što su vojni štabovi i centri za snabdevanje.

    Ova vrsta sloma je upravo ono što se dogodilo tokom munjevite kontraofanzive Ukrajine u septembru 2022. u oblasti Harkov. Ukrajinci su artiljerijskim napadima postavili uslove za napad. Tada, iako su Rusi primetili gomilanje ukrajinskih snaga, napadači su postigli taktičko iznenađenje, izazvali privremenu paniku i slom ruske komande.

    Postizanje taktičkog iznenađenja u početnim satima ofanzive biće od ključnog značaja, jer povećava šanse za lokalnu vatrenu nadmoć i povoljan odnos snaga, barem na kratko.

    Ovo ne zahteva da ukrajinsko okupljanje snaga ostane tajna – što je malo verovatno u svakom slučaju, s obzirom na satelitske snimke i izviđačke dronove. Umesto toga, da bi razvukla ruske snage i sprečila koncentraciju branilaca, Ukrajina će morati da ostavi Rusiju da se pita kada će te snage da udare. U isto vreme, Ukrajina će morati da se pobrine da se lokacija izabrana za pokušaj proboja brzo proširi kako bi se omogućio dubok prodor — na primer, brzim zauzimanjem važnih puteva, raskrsnica ili železničkih čvorova.

    Osim taktičkog iznenađenja, vođstva i morala, postoji još jedan faktor koji će odrediti uspeh kontraofanzive – u kojoj meri će ruska strana moći brzo da mobiliše svoju operativnu rezervu. I to će se u velikoj meri utvrditi u prva 24 sata. Ako opšta panika zakrči puteve sa ruskim snagama u povlačenju, pokretnim rezervama koje se drže u pozadini biće teško da stignu do mesta proboja.

  • Rusi greškom bombardovali vlastiti grad

    Rusi greškom bombardovali vlastiti grad

    Rusko ministarstvo odbrane je potvrdilo da je borbeni avion Su-34 slučajno bombardovao grad Belgorod blizu granice s Ukrajinom.

    Regionalni guverner Vjačeslav Gladkov je rekao da je eksplozija u centru grada ostavila ogroman krater širok 20 metara. Dvije žene su povrijeđene, a oštećeno je nekoliko zgrada.

    Incident se dogodio u četvrtak u 22:15 sati po lokanom vremenu, a istraga je u toku. Fotografije i klipovi objavljeni na društvenim mrežama prikazuju oštećene stanove, dok se na jednoj od njih vidi automobil na krovu objekta.

    Belgorod je grad u kojem živi oko 370.000 ljudi, udaljen je 40 kilometara od granice s Ukrajinom, odnosno sjeverno od ukrajinskog Harkova. Ruski avioni redovno lete iznad ovog grada na putu prema Ukrajini.

  • EU odobrila nacrt zakona koji reguliše tržište kriptovaluta

    EU odobrila nacrt zakona koji reguliše tržište kriptovaluta

    Poslanici Evropskog parlamenta u četvrtak su odobrili nacrt ambicioznog zakona (MiCA) kojim Brisel prvi put pokušava da reguliše tržište kriptovaluta.

    Evropska komesarka za finansijsku stabilnost i finansijske usluge Mejrid Mekginis očekuje da će MiCA postati važeći zakon u EU od jula, nakon što ga odobre parlamenti zemalja članica Evropske unije, piše Blumberg, prenosi Tanjug.

    “Kao što smo vidjeli ovih mjeseci, nadzor i čvršća pravila su prijeko potrebni da bi se izbegao kolaps nalik na krah projekata FTX, Tera Luna, Celzijus i Vojažer”, dodala je komesarka Mekginis.

    Dio zakona vezan za stabilne kriptovalute (stablecoin) će početi da važi tek u julu sljedeće godine.

    Prema zakonu MiCA, svaka kompanija koja u Evropskoj uniji nudi usluge vezane za kriptovalute će morati da bude registrovana u jednoj od država članica, što će joj omogućiti da radi po cijeloj EU.

    Nadležni organi EU će nadzirati rad platformi za trgovanje kriptovalutama i paziti da se ne ponovi krah tržišta kao u poznatom slučaju kriptoberze FTX.

    Zakon koji se pripremao tri godine, ima i svoje kritičare, a mnogi mu zamjeraju da ne ide ukorak sa vremenom i ne reaguje na aktuelne probleme vezane za kriptovalute.

    MiCA ni na koji način ne reaguje na novije fenomene kao što su pozajmljivanje kripto valuta, decentralizovano finansiranje kripto valutom bez posrednika (DeFi) ili nezamjenljive tokene (NFT).

    Šef Evropske centralne banke Kristin Lagard je zbog pomenutih nedostataka već zatražila da se donese novi, unaprijeđeni zakon, MiCA 2.

    Pored toga, nova pravila ugrožavaju anonimnost korisnika kriptovaluta, pošto MiCA primorava kriptoberze da objave informacije o transakcijama, odnosno identitet pošiljalaca i primalaca.

    Šefovi kripto industrije uglavnom kažu da je ovaj zakon “bolje nego ništa” i hvale evropski pristup tržištu sa kriptovalutama koji nije represivan kao onaj u SAD.

  • Lavrov: Skoro ništa nije učinjeno za rješenje ruske zabrinutosti

    Lavrov: Skoro ništa nije učinjeno za rješenje ruske zabrinutosti

    Skoro ništa nije učinjeno da bi se riješile zabrinutosti Rusije u vezi sa sporazumom za izvoz žitarica preko Crnog mora, rekao je danas ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

    Rusija je u više navrata saopštila da neće obnoviti Sporazum nakon 18. maja ukoliko se Zapad ne saglasi da ukine niz zabrana za isplate, logistiku i osiguranje koje, kako navodi, otežavaju izvoz poljoprivrednih proizvoda.

    “Ništa praktično nije učinjeno”, naglasio je Lavrov po dolasku u Havanu.

    Prema sporazumu, juče su nastavljene inspekcije brodova sa ukrajinskim žitom iz crnomorskih luka.

    Stalni predstavnik Rusije u UN Vasilij Nebenzja ranije je izjavio da će se Lavrov u ponedjeljak, 24. aprila, sastati sa generalnim sekretarom UN Antonijom Guteresom.

    Izvoz iz crnomorskih luka u Ukrajini obnovljen je prošlog mjeseca za narednih 60 dana, ali je Rusija sugerisala da se možda neće saglasiti sa daljim produženjem, ukoliko Zapad ne ukloni prepreke za izvoz ruskog žita i đubriva.

    Crnomorski sporazum o žitu predstavljao je pokušaj UN da ublaže prehrambenu krizu izazvanu sukobom u Ukrajini.

    Sporazum su potpisali Rusija, Ukrajina, Turska i UN u julu prošle godine, a on je dva puta produžavan i njime je omogućen izvoz hrane i đubriva iz ukrajinskih luka Odese, Černomorska i Južnjija.

  • Još jedno neuspješno lansiranje

    Još jedno neuspješno lansiranje

    Zvezdani brod Ilona Maska SpaceX eksplodirao je tokom svog drugog neuspešnog lansiranja u orbitu za nedelju dana.

    Najmoćnija raketa na svetu, koja nije imala posadu, podigla se sa platforme u južnom Teksasu i očistila lansirnu platformu, što je bila njena prva prekretnica.

    Ali počela je da pada nakon četiri minuta u letu, dok se pripremala da se odvoji.

    Ovo je bio drugi pokušaj prvog lansiranja u orbitu. Ponedeljak je bio planirani dan pokušaja lansiranja, ali je misija prekinuta zbog greške nekoliko trenutaka pre poletanja.

    Mask je u ponedeljak tvitovao: “Čini se da je ventil za pritisak zamrznut, tako da ako uskoro ne počne da radi, nećemo ga lansirati danas.“

    Takođe je rekao da SpaceX gradi još nekoliko Starship raketa i da sveukupno veruje da postoji 80 odsto šanse da će jedna od njih stići u orbitu pre kraja godine.

    Misija, koja bi poslala Zvezdani brod jednom oko Zemlje pre nego što bi pljusnula u Tihi okean u blizini Havaja, bila bi rana prekretnica u Maskovoj ambiciji da letelica prevozi ljude i teret na Mesec i Mars.

    Ilon Mask je prošlog meseca tvrdio da postoji 50 odsto šanse da njegova letelica eksplodira tokom lansiranja.

  • Pentagon se oglasio: Američki vojni dron snimio NLO iznad Bliskog istoka?

    Pentagon se oglasio: Američki vojni dron snimio NLO iznad Bliskog istoka?

    Šef američkog Ureda za rešavanje anomalija u svim domenima (AARO) podelio je sa Senatom zanimljiv video-snimak NLO-a koji je snimio američki vojni dron na Bliskom istoku.

    Tokom saslušanja u američkom Senatu, prikazan je snimak neidentifikovane kugle koja leti kroz vazduh i koju je snimio američki vojni dron na Bliskom istoku. Na saslušanju bio je dr Šon Kirkpatrik iz američke Kancelarije za rešavanje anomalija svih domena (AARO) u Pentagonu.Kirkpatrik je rekao potkomitetu Senata za oružane snage da se stotine slučajeva predmeta neobičnog oblika koje su videli američki piloti još uvek istražuju. On je dodao da je većina ovih slučajeva, koje prati Pentagon, zasnovana na lako objašnjivim podacima.

    AARO do sada nije pronašao verodostojne dokaze vanzemaljskih aktivnosti, vanzemaljske tehnologije ili objekata koji prkose poznatim zakonima fizike, rekao je Kirkpatrik, prenosi CNN.

    Šta je AARO?
    AARO je osnovan prošle godine da istraži uočene anomalije iz vazduha. Američka vlada prati više od 650 slučajeva onoga što naziva “neidentifikovanim vazdušnim fenomenom” (UNF), dok je popularniji naziv za takve pojave i dalje “neidentifikovani leteći objekat” (NLO).

    “Od više od 650 njih, oko polovine smo dali prioritet zbog njihove anomalne zanimljive vrednosti. Sada moramo da ih pročešljamo i saznamo za koliko njih imamo stvarne podatke”, objasnio je Kirkpatrik.

    Kirkpatrik je naglasio senatorima da njegova kancelarija pomaže američkom Ministarstvu odbrane i obaveštajnoj zajednici da identifikuju nove strane tehnologije, kao što je saradnja sa vladom SAD na identifikaciji kineskog špijunskog balona oborenog kod obale Južne Karoline u februaru.

    Video-snimak kao dokaz?
    Kirkpatrik je takođe podelio dva video-snimka slučajeva sa kojih je skinuta oznaka tajnosti, jedan je rešen, a drugi još uvek nerešen.

    Prvi snimak prikazuje malu leteću kuglu koju je snimio američki vojni dron na Bliskom istoku 2022. godine. Biće skoro nemoguće u potpunosti ga identifikovati samo na osnovu tog video-snimka, priznao je Kirkpatrik.

    Drugi snimak uključuje snimke prikupljene u Južnoj Aziji ranije ove godine, na kojima je objekat proleteo pored dve bespilotne letelice MK-9 reaper, od kojih je jedna uspela da snimi nešto što je izgledalo kao pogonski trag iza objekta. Kirkpatrik je rekao da su u početku mislili da je to zaista anomalija, ali nakon što su pogledali snimak kadar po kadar, otkrili su da je to senka.

    Ovo je infracrveno, ovo je toplotni potpis motora na putničkom avionu koji je slučajno leteo u blizini mesta gde su bila ta dva drona MK-9, objasnio je Kirkpatrik senatorima.

    Senatori su pitali i o mogućoj tehnologiji koja dolazi iz Rusije i Kine. Kirkpatrik je rekao da je zabrinut u nekoliko slučajeva da događaji možda pokazuju napredak u tehnologiji. Takvi slučajevi se prosleđuju obaveštajnoj zajednici.

    “Oni su manje skloni riziku u tehničkom napretku od nas. Oni su samo voljni da isprobaju stvari i vide da li rade. Da li postoje sposobnosti koje bi se mogle upotrebiti protiv nas u zoni (obaveštajnoj, nadzornoj i izviđačkoj) i oružju? Apsolutno. Da li imam dokaze da imaju u ovim slučajevima? Ne, ali imam neke zabrinjavajuće pokazatelje”, rekao je Kirkpatrik.