VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Upozorenje: Čeka nas propast bankarskog sistema

    Upozorenje: Čeka nas propast bankarskog sistema

    Prvi čovek BlackRocka upozorava da su ove finansijske institucije verovatno samo “prve domine koje su pale”.

    Izjavom prvog čoveka najveće svetske korporacije za upravljanje investicijama Blackrock Lerija Finka, nervoza, nestabilnost i nejasnoće koje prate američko bankarsko tržište od kraha SVB ovog vikenda samo su porasle.

    Fink se u svom redovnom pismu investitorima osvrnuo na nedavni kolaps Silvergatea, Signature Banka i SVB-a, upozoravajući ih da su ove finansijske institucije verovatno samo “prve domine koje su pale” pre potencijalne “kaskade kroz čitav američki bankarski sektor koji čeka još padova i gašenja banaka”.

    Kako se njegova pisma investitorima objavljuju javno, deo u kom pominje krah američkih banaka Blic prenosi u celosti:

    Cena jeftinog novca – da li domine počinju da padaju?

    “Protekle nedelje videli smo najveći bankrot u poslednjih 15 i više godina pošto su federalni regulatori zaplenili banku Silicijumske doline. Ovo je klasična neusklađenost imovine i obaveza. Prošle nedelje su propale i dve manje banke. Prerano je znati koliko je šteta rasprostranjena.

    “Regulatorni odgovor je do sada bio brz, a odlučne akcije su pomogle da se izbegnu rizici od zaraze. Ali, tržišta su i dalje na ivici. Da li će neusklađenost imovine i obaveza biti druga domina koja će pasti?

    “Prethodni ciklusi zaoštravanja (monetarne politike) često su dovodili do spektakularnih finansijskih raspada – bilo da se radilo o krizi štednje i kredita koja se odvijala tokom osamdesetih i ranih devedesetih ili o bankrotu okruga Orange, Kalifornija, 1994. U slučaju S&L krize, to je bila “kriza koja se sporo odvija” – ona koja se samo nastavila. Na kraju je trajalo oko deceniju i više od hiljadu štediša je nestalo.

    “Još ne znamo da li će se posledice lakog novca i regulatornih promena preneti u celom američkom regionalnom bankarskom sektoru (slično S&L krizi) sa novim zaplenama i zatvaranjima.

    “Čini se neizbežnim da će neke banke sada morati da povuku kreditiranje ako bi ojačale svoje bilanse, a verovatno ćemo videti strože standarde kapitala za banke.

    “Na duži rok, današnja bankarska kriza će dati veći značaj ulozi tržišta kapitala. Kako banke potencijalno postaju sve ograničenije u svojim pozajmljivanjima, ili kako se njihovi klijenti probude zbog ovih neusklađenosti imovine i obaveza, očekujem da će se verovatno u većem broju obratiti tržištima kapitala za finansiranje. Zamišljam da mnogi korporativni blagajnici danas razmišljaju o tome da se njihovi bankovni depoziti čiste svake noći kako bi smanjili rizik druge uguvurne strane”, napisao je Fink.

  • Bankarska kriza je gotova?

    Bankarska kriza je gotova?

    Analitičar brokerske kompanije Odeon, Dik Bouv, ocenio je da je ”bankarska kriza gotova”.

    Nakon objavljivanja izveštaja u kojem se navodi da će najveće privatne banke u SAD obezbediti dodatnih 30 milijardi dolara likvidnosti za stabilizaciju Prve republičke banke, Bouv je da “bankarski sistem ima novac i upotrebiće ga da zaustavi ovo jednom zauvek”.

    Analitičar brokerske kompanije Odeon, Dik Bouv, ocenio je danas da je ”bankarska kriza gotova”, nakon objavljivanja izveštaja u kojem se navodi da će najveće privatne banke u SAD obezbediti dodatnih 30 milijardi dolara likvidnosti za stabilizaciju Prve republičke banke.

    Kako navodi Blumberg, banke JP Morgan, Banka Amerike i Siti Grup banka bi doprinele sa po pet milijardi dolara u depozitima, zajedno sa manjim depozitima iz drugih institucija.

    ”Federalne rezerve nemaju novca da spasu banku, ali sam bankarski sistem ima taj novac, i upotrebiće ga da zaustavi ovo jednom zauvek”, rekao je Bouv.

    Indeks KBV porastao je za čak 4,2 odsto nakon današnjih vesti, pošto je prethodno pao za 3,7 odsto. On dodaje da takav potez banaka podseća na 1998. kada se 14 banaka udružilo da spasu dugoročni kapitalni menadžment , spasavajući hedž fond i sprečavajući kolaps globalnih finansijskih tržišta.

    ”Jasno je da se bankarsko računovodstvo mora revidirati. Banke su iskoristile čitavu gomilu računovodstvenih mogućnosti da predstave lažnu sliku o čemu se radi. Uništili su poverenje u svoj sistem”, rekao je Bouv.

  • Poznat datum i dva scenarija ukrajinske ofanzive

    Poznat datum i dva scenarija ukrajinske ofanzive

    Ukrajinska vojska počeće aktivna ofanzivna dejstva protiv ruskih trupa u kasno proljeće ove godine, piše američki list Politico.

    Kako navodi izdanje, najvjerovatnije vreme za kontraofanzivu Oružanih snaga Ukrajine je maj.

    Američka vojska žuri da prebaci naoružanje i opremu na bojno polje ali i da obučava ukrajinske snage, uoči velike ofanzive na Rusiju koja se očekuje krajem proleća.

    Američki list naglašava da ukrajinska vojna komanda još nije u potpunosti odlučila o strategiji predstojeće kontraofanzive. Kako prenosi Politico, u Kijevu se razmatraju dva scenarija napada.

    Prvi predviđa ofanzivu od Hersonske oblasti do Krima. Proterivanje Rusa sa Krimskog poluostrva predstavljao bi finalni udarac za Zelenskog i Zapad. Međutim, novinari iz politika ne veruju u uspeh takve akcije.

    Činjenica je da je Rusija previše dobro ojačala odbranu Krima, a ukrajinska vojska jednostavno nema potreban broj ljudstva za probijanje ešalonirane odbrane.

    Ostaje druga opcija, koja predviđa napredovanje Oružanih snaga Ukrajine na istok, a zatim na jug, u nadi da će se prekinuti snabdevanje južne grupacije ruskih trupa i preseći kopneni koridor prema Krimu. Upravo ovoj ideji, prema Politiku, naginje vojna komanda kijevskog režima.

    Inače, u prilog ovoj verziji govori i pokušaj izviđanja na snazi u Zaporoškoj oblasti, koje su prethodnog dana organizovale Oružane snage Ukrajine. Pretpostavlja se da će u bliskoj budućnosti slični pokušaji, uprkos rizicima, biti nastavljeni.

  • Kina želi da Moskva i Kijev održe mirovne pregovore što prije

    Kina želi da Moskva i Kijev održe mirovne pregovore što prije

    Kina je zabrinuta zbog eskalacije sukoba u Ukrajini i želi da Moskva i Kijev održe mirovne pregovore što je prije moguće, izjavio je danas visoki kineski diplomata Ćin Gang u telefonskom razgovoru sa ukrajinskim šefom diplomatije Dmitrom Kulebom.

    Ćin je rekao da se Kina nada da će sve strane ostati mirne, racionalne i uzdržane i nastaviti mirovne pregovore što je prije moguće, saopštilo je kinesko Ministarstvo spoljnih poslova.

    Očekuje se da će kineski predsjednik Si Đinping posjetiti ruskog predsjednika Vladimira Putina sljedeće sedmice i održati virtuelni sastanak sa ukrajinskim predsjednikom Volodimirom Zelenskim.

    Kina, koja se uzdržala od osude Rusije zbog specijalne vojne akcije na Ukrajinu, pozvala je obje strane da pristanu na postepenu deeskalaciju koja bi vodila ka sveobuhvatnom prekidu vatre u svom dokumentu od 12 tačaka za političko rješenje ukrajinske krize.

    U kineskom planu se takođe poziva na zaštitu civila i poštovanje suvereniteta, podsjeća “Reuters”, navodeći da je taj plan mlako dočekan u Moskvi i Kijevu.

  • Kim: Sjeverna Koreja ispalila balističku raketu da bi utjerala strah u neprijatelje

    Sjeverna Koreja saopštila je danas da je ispalila interkontinentalnu balističku raketu da bi, kako je navela, “utjerala strah u neprijatelje”.

    Raketa je lansirana u četvrtak ujutro nekoliko sati prije nego što se južnokorejski predsjednik Jun suk-Jeol sastao sa japanskim premijerom Fumiom Kišidom na samitu koji je djelimično imao za cilj obnovu bezbednosnih veza između američkih saveznika suočenih sa sjevernokorejskim nuklearnim prijetnjama.

    Sjevernokorejska zvanična novinska agencija saopštila je da je predsjednik Kim Džong Un nadgledao probno ispaljivanje rakete “hvasong-17” i naglasio cilj da se “unese strah u neprijatelje” zbog, kako je rekao, “otvorenog neprijateljstva” koje su prema Sjevernoj Koreji pokazale zajedničke vojne vježbe SAD i Južne Koreje.

    Raketa je lansirana pod velikim uglom da bi se izbjegla teritorija suseda Sjeverne Koreje, a projektil je dostigao maksimalnu visinu od 6.045 kilometara i prešao 1.000 kilometara prije nego što je pao u vode kod istočne obale zemlje, saopštila je KCNA.

    Sjeverna Koreja je pojačala svoj odgovor na američko-južnokorejske vojne vježbe koje su najveće ove vrste posljednjih godina, tako što je ispalila četiri rakete za otprilike nedjelju dana, prenio je AP.

    Administracija američkog predsjednika Džozefa Bajdena želi bolje veze između Južne Koreje i Japana, koje su opadale zbog istorijskih pitanja posljednjih godina, jer se zalaže za jačanje mreže svojih saveznika u Aziji da bi se suprotstavila sjevernokorejskoj nuklearnoj prijetnji i rastućem uticaju Kine, ukazuje američka agencija, prenosi Tanjug.

    Osim kombinovanih vježbi koje su počele u ponedjeljak i traju do 23. marta, SAD i Južna Koreja takođe učestvuju u podmorničkim vježbama, zajedno sa Japanom, Kanadom i Indijom, a koje su počele u srijedu.

  • Šolc: U Njemačkoj i Evropi ne nazire se nova finansijska kriza

    Šolc: U Njemačkoj i Evropi ne nazire se nova finansijska kriza

    Berlinski kancelar Olaf Šolc izjavio je da se ne nazire nova finansijska kriza u Njemačkoj i Evropi nakon bankrota banke Silicijumske doline i turbulencija u vezi sa poslovanjem švajcarske Kredi Suis.

    “Ne vidim opasnost. Monetarni sistem više nije tako ranjiv kao što je bio prije finansijske krize”, rekao je kancelar u intervjuu za njemački list Handelsblat.

    On je naveo da ne očekuje nikakve posljedice po njemačke štediše.

    “Depoziti njemačkih štediša su sigurni. Ne samo zbog veće otpornosti bankarskog sistema i strožih propisa, već i zbog naše ekonomske snage. Živimo u sasvim drugom vremenu”, rekao je Šolc, osvrćući se na poređenja sa finansijskom krizom iz 2008. godine.

    Poslanici i bankarski regulatori su naučili lekcije iz bankrota Lemana, a bankarski propisi su stroži nego što su bili tada, rekao je njemački kancelar.

    “Vidimo da su odgovorni u SAD, Velikoj Britaniji i nedavno u Švajcarskoj djelovali brzo i odlučno”, dodao je.

    Poslije bankrota banke Silicijumske doline prošle nedjelje, došlo je do turbulencija u finansijskom sistemu, što je podsjetilo na finansijsku krizu iz 2008. godine.

    Švajcarska centralna banka podržala je danas banku Kredi Suis sa 50 milijardi švajcarskih franaka dodatne likvidnosti kako bi obuzdala krizu povjerenja u bankarski sektor, koja je izazvana turbulencijama u globalnom finansijskom sistemu.

  • Orban i Erdoan razgovarali u Ankari: Ulazak u rat nije opcija

    Orban i Erdoan razgovarali u Ankari: Ulazak u rat nije opcija

    Razgovori između premijera Mađarske Viktora Orbana i turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdoana u Ankari bili su fokusirani na rat u Ukrajini i pitanja energetske bezbednosti, saopštio je danas portparol mađarskog premijera Bertalan Havaši, prenijela je agencija MTI.

    On je naveo rekao da je Mađarskoj i Turskoj, kao susjedima Ukrajine, u interesu da se „pravedan mir“ postigne diplomatskim putem što je prije moguće.

    „Mora se izbeći ulazak u rat i njegova eskalacija“, navodi se u saopštenju dvojice lidera.

    Predsjednik Erdoaan je zahvalio Mađarskoj na solidarnosti koju je pokazala nakon zemljotresa u Turskoj i na „ogromnoj pomoći“, posebno na „herojskim“ naporima mađarskih timova za traganje i spasavanje.

    Orban je zatražio od Erdoana da osigura da Turska i dalje bude pouzdan partner u isporuci prirodnog gasa sa istoka, što je ključno za energetsku bezbjednost Mađarske.

    Kako je izvijestila turska agencija Anadolija, Orban je prisustvovao vanrednom samitu lidera Organizacije turkijskih država u Ankari. Tokom samita na temu “Upravljanje vanrednim situacijama i humanitarna pomoć”, učesnici su razgovarali o multilateralnoj saradnji i mehanizmima koordinacije u borbi protiv katastrofa i održali konsultacije o aktuelnim izazovima u regionu.

    Organizacija turkijskih država, koja se ranije zvala Turkijsko veće, međunarodna je organizacija koja se sastoji od nezavisnih turkijskih zemalja koje zajedno rade na jačanju međusobnih odnosa.

    Njene članice su Turska, Azerbejdžan, Kazahstan, Kirgistan i Uzbekistan, dok Mađarska, Turkmenistan i Turska Republika Severni Kipar imaju status posmatrača.

  • Ukrajinci nemoćni. Priznali: “Ne možemo da ih oborimo”

    Ukrajinci nemoćni. Priznali: “Ne možemo da ih oborimo”

    Ukrajinska protivvazdušna odbrana je sposobna da obori pet tipova neprijateljskih projektila.

    Međutim, ne može da pogodi rakete koje lete duž balističke putanje.

    Kako prenosi Ukrinform, ovo je u intervjuu za Kanal 24 rekao portparol Vazduhoplovstva Oružanih snaga Ukrajine Jurij Ignat.

    “Koje rakete možemo da oborimo: Kalibr (3M14) – krstareće rakete morskog baziranja (koju neprijatelj napada iz Crnog mora), H-101/H-555/H-55 – krstareće rakete vazdušnog baziranja, R-500 (9M728) – krstareća raketa na kopnu iz kompleksa Iskander-K (analog “Kalibra”), H-59 je vođena raketa vazduh-zemlja, H-35 je raketa koja može da se lansira iz vazduha, sa mora, ili kao obalska protivbrodska raketa”, rekao je Ignat.

    Istovremeno, prema njegovim rečima, Odbrambenim snagama je izuzetno teško da pogode balističke rakete koje se kreću veoma velikom brzinom. Konkretno, to su: 9M723 – balistička raketa “Iskander-M“; 9M79M – raketa Točka-U; projektili iz raketnih bacača; H-22 je nadzvučna protivbrodska krstareća raketa dugog dometa; R-800 – krstareća raketa kopnenog baziranja “Oniks“; H-47 – hipersonična aerobalistička raketa Kinžal; H-31P je protivradarska raketa avijacije.

    “Sve ove rakete lete brzo – balističkom putanjom i zapravo padaju na cilj ogromnom brzinom. Da bi se oborilo ono što već pada, potrebni su specijalni protivvazdušni raketni sistemi”, objasnio je portparol.

    Ignat je takođe napomenuo da je čak 30 odsto oborenih krstarećih raketa dokaz uspešnog rada PVO. Trenutno, glavni kompleksi koji su u službi Vazduhoplovstva Oružanih snaga Ukrajine su Buk-M1 i S-300.

    Kako prenosi Ukrinform, tokom noći i zore 9. marta ruska vojska je izvršila masivan raketni napad na Ukrajinu. Tokom vazdušne uzbune, eksplozije su odjeknule u Kijevu, Nikolajevu, Harkovu, Odesi, Zaporožju, Žitomiru, Kijevu, Ivano-Frankovsku, Hmeljničkom, Ternopolju i Lavovskoj oblasti.

    Neprijatelj je lansirao 81 projektil iz različitih baza. Odbrambene snage Ukrajine uništile su 34 od 48 ruskih krstarećih raketa H-101/H-555 i Kalibr lansiranih 9. marta, a uništene su i 4 od 8 lansiranih bespilotnih letelica Šahed-136/131. Rusi su prvi put pustili odjednom 6 “Kinžala“, kojih u Ruskoj Federaciji ima oko 50.

  • Udar na još jednu banku

    Udar na još jednu banku

    Akcije američke banke “First Republic Bank” pale su danas na berzi za više od 30 odsto tokom ranog trgovanja.

    FRC je imala treću najvišu stopu neosiguranih depozita među američkim bankama, posle banke Sicilujmske doline (SVB) i Signačer banke, koju su regulatori zatvorili tokom vikenda, preneo je CNBC.

    Borba za akcije regionalnih banaka, kako je navedeno, nastavljena je uprkos najavi američkih regulatora o dodatnoj podršci.Zatvaranje banke SVB prošlog petka ostavio je investitore u neizvesnosti da identifikuju druge regionalne banke, koje imaju slične probleme sa bilansom stanja, odnosno visoku stopu neosiguranih depozita i obveznica ili zajmova sa dugim rokom dospeća.

  • Makron planira prisiliti penzionu reformu kroz parlament

    Makron planira prisiliti penzionu reformu kroz parlament

    Francuska vlada upotrijebiće svoje izvršne ovlasti kako bi progurala nepopularnu penzionu reformu predsjednika Emanuela Makrona kroz parlament bez glasanja. Odluka o korištenju ustavnog alata donesena je nekoliko minuta prije glasanja o zakonu, koje se trebalo održati u Narodnoj skupštini.

    U četvrtak je sazvano Vijeće ministara kako bi se vladi omogućilo pokretanje člana 49.3. ustava za usvajanje reforme, što je dovelo do višemjesečnih društvenih nemira.

    Ustavni alat (dekret) omogućuje da se tekst usvoji bez glasanja zastupnika u Narodnoj skupštini.

    Kao rezultat toga, vlada bi se mogla suočiti s izglasavanjem nepovjerenja od strane opozicije.

    Premijerka Elizabet Born bila je izviždana jer je u četvrtak poslijepodne prekinula sjednicu Nacionalne skupštine kako bi pokrenula član 49.3.

    “Ne možemo se kockati s budućnošću naše penzije”, rekla je komori.

    Odluka o pokretanju člana 49.3 došla je usred neizvjesnosti oko toga ima li Makron dovoljno podrške unutar vlastite stranke i desničarskih Republikanaca da zakon prođe kroz Narodnu skupštinu, prenosi “Rfi”.