VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Pao kralj kokaina iz BiH, superkartel harao evropskim narko-tržištem

    Pao kralj kokaina iz BiH, superkartel harao evropskim narko-tržištem

    Edin Gačanin Tito, državljanin BiH, kojeg zovu i “kralj kokaina”, ali i “balkanski Eskobar”, uhapšen je u Dubaiju, u velikoj međunarodnoj policijskoj akciji u okviru koje je palo 49 osoba označenih kao “visoke mete” koje su formirale superkartel, a koji je kontrolisao oko trećine trgovine kokainom u Evropi.

    Javljaju to strani mediji, pozivajući se na policijske izvore, a postoje tvrdnje da je vođa ovog kartela upravo Gačanin, kojeg, kako se dodaje, američka DEA smatra jednim od 50 najvećih svjetskih trgovaca drogom.

    Prema dostupnim informacijama, Nizozemsko javno tužilaštvo će Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) za Gačanina, te još jednog muškarca koji je pao u Dubaiju, uputiti zahtjev za izručenje.

    U ovoj akciji, kodnog naziva “Pustinjsko svjetlo”, zaplijenjeno je oko 30 tona kokaina, te novac i skupocijena vozila, a hapšenje Gačanina za “Nezavisne novine” su potvrdili izvori iz bh. bezbjednosnih agencija.

    Tito, inače rođeni Sarajlija je, kako pišu mediji, toliko “jak” u narko-svijetu da je je telefonskim pozivom mogao da sredi kupovinu i transport tona kokaina iz Južne Amerike do Zapadne Evrope.

    Hapšenja su, inače, dio međunarodne operacije koju koordiniše EUROPOL, a uz Nizozemsku, uključene su i policijske i pravosudne službe iz Španije, Francuske, Belgije, UAE i Sjedinjenih Američkih Država.

    Sudeći prema dostupnim informacijama, protiv Gačanina, koji ima nizozemsko i bh. državljanstvo, kriminalistička istraga pokrenuta je na temelju presretnutih Sky poruka.

    “Krivični predmet protiv njega vode tužioci Državnog tužilaštva Nizozemske”, objavila je nizozemska policija.

    Kako se dodaje, nije osumnjičen samo za uvoz velikih količina kokaina. Sumnjiče ga, naime, i za pripremu uvoza gotovo 8.000 kilograma sirovina za proizvodnju amfetamina. Sirovinama za proizvodnju droge krajnje odredište bila je bila firma u Nizozemskoj.

    Osumnjičeni je, dodaje se, vjerovatno imao vodeću ulogu u uvozu zabranjene robe. To uključuje seriju od oko 1.800 kilograma kokaina koji je uvezen preko luke Hamburg 2020. godine s odredištem u Nizozemskoj. Takođe se, preko Sky chatova, sumnja da je kao organizator, posrednik i finansijer učestvovao u uvozu 739,5 kilograma kokaina iz Durbana (Južna Afrika) u Roterdam.

    Jedan od osumnjičenika je, kako navode mediji, i tridesetsedmogodišnji muškarac nizozemskog i marokanskog državljanstva. Državno tužilaštvo u Roterdamu protiv njega vodi proces zbog uvoza hiljada kilograma kokaina u Nizozemsku 2020. i 2021. godine, učešća u zločinačkoj organizaciji, pranja velikih količina novca, korupcije i oružja. Istraga o njemu započela je raspakivanjem Sky aplikacije.

    Riječ je, dodaje se, o teškim krivičnim djelima koja upućuju na međunarodnu trgovinu drogom iz uglavnom Južne Amerike. Uhapšeni se sumnjiči za važnu koordinacijsku ulogu u uvozu kokaina.

  • Ruska vojska u ofanzivi

    Ruska vojska u ofanzivi

    Na brifingu Ministarstva odbrane Rusije saopšteno je da su vazdušno-kosmičke snage Rusije izvele napad.

    Napad je izveden na koncentraciju ljudstva i vojne tehnike Oružanih snaga Ukrajine u Dnjepropetrovskoj oblasti.

    Tom prilikom likvidirano je više od 100 ukrajinskih vojnika.

    “Oružane snage Rusije odbile su dva kontranapada ukrajinske vojske južno od Donjecka i, likvidirano je više od 50 ukrajinskih vojnika. Oružane snage Ukrajine pokušale su da krenu u ofanzivu u Kuzejomovke u LNR, ali su vraćene na prvobitne položaje, izgubivši više od 50 vojnika”, saopšteno je.

    Oružane snage Ukrajine izgubile su i do 80 ljudi tokom neuspešnih kontranapada u području Artjomovska.

  • Pakleni plan Vladimira Putina za Bjelorusiju

    Pakleni plan Vladimira Putina za Bjelorusiju

    Zapadni mediji tvrde da Vladimir Putin namjerava da ukloni predsjednika Bjelorusije Aleksandra Lukašenka.

    Kako mediji navode, Putinov cilj je jasan, a to je pripajanje Bjelorusije Rusiji. Prema Bildu, ruska vojna obaveštajna služba bi navodno mogla “narednih dana da pokuša da sprovede scenario koji uključuje ili pokušaj atentata na bjeloruskog predsjednika ili njegovu imitaciju”.

  • Moskva očekuje napad?

    Moskva očekuje napad?

    Znakovi sa uputstvom za skloništa pojavili su se na ulicama ruskih gradova u blizini granice sa Ukrajinom, ali i na udaljenijim lokacijama.

    “Biće postavljeno oko 700 znakova do početka decembra u gradu Belgorod blizu ukrajinske granice”, rekao je gradonačelnik Valentin Demidov.Postavljanje znakova koji ukazuju na skloništa označava “drugu fazu” u pripremama civilne odbrane, kaže Demidov.

    “U prvoj fazi smo pregledali sve lokacije koje mogu da obavljaju ovu funkciju i pokrenuli proceduru za odobravanje pristupa i praćenje stanja skloništa”, rekao je Demidov.

    Stanovnici su takođe počeli da primećuju znakove za skloništa u Rostovu na Donu, oko 150 kilometara istočno od lučkog grada Mariupolja koji je sada pod ruskom kontrolom.

    Šef ruskog Saveta za bezbednost je naredio u aprilu kompletan popis skloništa u regionima blizu ukrajinske granice.

    Ruski predsednik Vladimir Putin je pre dve nedelje sazvao prvi sastanak Saveta bezbednosti od početka invazije na kojem se razgovaralo o pripremama civilne odbrane.

    Vlasti u ruskim pograničnim regionima, uključujući Belgorod, tvrde da su dronovi, rakete i artiljerija vršili napade na njihovo tlo od samog početka Specijalne operacije u Ukrajini.

    Čak i u jugozapadnom Sibiru, daleko od ukrajinske granice, opštinski radnici su u Novokuznjecku postavili 3.000 znakova za skloništa.

    Procenjuje se da će oko 16.500 skloništa širom Rusije biti u potpunosti pripremljeno za korišćenje. Mediji napominju da su mnoge lokacije skloništa poverljive i nisu dostupne javnosti.

  • Kuleba: Mnoge države tajno šalju oružje Ukrajini

    Kuleba: Mnoge države tajno šalju oružje Ukrajini

    Odrežene države tajno dostavljaju oružje Ukrajini, uprkos javnim istupima da to ne nameravaju da učine, izjavio ukrajinski ministar spoljnih poslova.

    Naime, Dmitrij Kuleba izjavio je u petak za francuski list “Le Parizijen” da te države Ukrajini oružje dostavljaju u tajnosti, preko posrednika.“Većina tih zemalja kaže da oni ništa ne dostavljaju, ali u stvari, sve se odigrava iza zavese”, rekao je Kuleba, ali nije objasnio o kojim je to državama reč, preneo je Raša tudej.Njegov komentar zapravo je bio odgovor na pitanje da prokomentariše pisanje zapadnih medija da brojne zemlje koje javno šalju vojnu pomoć Ukrajini, sada imaju problema sa vojnim zalihama za sopstvene potrebe.

  • NATO na udaru Rusije

    NATO na udaru Rusije

    NATO je saučesnik u zločinima kijevskog režima, izjavila je portparol Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

    Ona je to kazala komentarišući izjavu generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga da NATO povećava proizvodnju opreme i municije sovjetskog tipa potrebne Ukrajini.Stoltenberg je ranije rekao da su članice alijanse povećale proizvodnju opreme i municije iz sovjetskog doba potrebne Ukrajini, koja koristi artiljeriju iz sovjetskog doba. Prema Stoltenbergovim rečima, to je postalo moguće jer je jedan broj zemalja NATO-a “zadržao proizvodne kapacitete”.

    “NATO je saučesnik u zločinima kijevskog režima”, napisala je Zaharova na svom Telegram kanalu, komentarišući Stoltenbergove reči.

    Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.

  • “Ups, Pentagon se za***ao “

    “Ups, Pentagon se za***ao “

    Zbog isporuke ogromne količine vojne pomoći Ukrajini, SAD sada imaju velikih problema da ispoštuju ranije postignut dogovovr o pomoći Tajvanu.Kako piše “Vol strit džurnal”, zvanični Vašington do sada je potrošio više od 18,2 milijarde dolara kako vbi se osigurala vojna pomoć Ukrajini, uključujući i slanje artiljerije dugog dometa i raketnih sistema. Istovremeno, planirane isporuke Tajvanu takođe su porasle sa 14 na 18 milijardi dolara, od prošlog decembra.Tajvan je “narudžbenicu”, u okviru koje je i protiv-tenkovsko naoružanje, potpisao još 2015. godine, ali isporuka još uvek nije izvršena. Iako zvanični Tajpej, nije komentarisao kašnjenje u isporuci američkog oružja, tamošnji minister odbrane dao je naznačiti da će i dalje biti odlaganja zbog “međunarodne situacije”.U izjavi za “Vol strit džurnal” portparolka Pentagona Sabrina Sajndž je rekla da će SAD nastaviti da ulažzu napore kako bi se dogovoreni kapaciteti dostaqviuli Tajvanu, što je pre moguće, dok će se postarati I o tome da Ukrajina može sama da se odbrani.

  • Amerika štedi milijarde dolara slanjem oružja Ukrajini

    Amerika štedi milijarde dolara slanjem oružja Ukrajini

    Sjedinjene Američke Države štede milijarde dolara slanjem oružja i novca Ukrajini, izjavio je britanski ekonomista Timoti Eš.SAD su potrošile milijarde dolara pomoći Kijevu od početka ukrajinske krize. Pre izvesnog vremena Bela kuća je ponovo zatražila od Kongresa da odobri još 37,7 milijardi dolara za podršku Ukrajini. Čudno, na ovaj način Sjedinjene Države štede mnogo novca, prenosi Newsweek.Timoti Eš smatra da je potrošnja na Ukrajinu obična sitnica u poređenju sa onim što SAD dobijaju zauzvrat. Potrošnja za podršku Kijevu procenjuje se na samo 5,6 odsto ukupne potrošnje Sjedinjenih Država za odbranu, koja će 2022. godine iznositi 715 milijardi dolara.

    Ukrajinska kriza pružila je Vašingtonu odličnu priliku da oslabi jednog od svojih glavnih geopolitičkih rivala, Rusiju. Ako bi SAD odbile da podrže ukrajinsku državu, onda bi sa velikom verovatnoćom u budućnosti morale da se suoče sa jakom Ruskom Federacijom i tada bi američki gubici bili višestruko veći od trenutne potrošnje na Kijev.

    “Rusija je glavni protivnik Sjedinjenih Američkih Država, vrhunski rival koji ne zaostaje iza Kine. Sa stanovišta hladne geopolitike, ovaj sukob pruža SAD odličnu priliku da potkopaju i oslabe odbrambenu sposobnost Ruske Federacije u oblasti konvencionalnog naoružanja, bez upuštanja u borbu i praktično bez rizika po živote Amerikanaca”, rekao je britanski stručnjak za Newsweek.

    SAD se rukovode isključivo pragmatizmom, slanjem oružja i finansiranjem Ukrajine. Time pokušavaju da izmore Rusiju sa najmanjim gubicima za sebe. Timoti Eš je uveren da je to osnovni princip kojim se rukovode američki političari.

    Britanski ekonomista takođe smatra da će praćenje nove trke u naoružanju koju je Moskva “sada pokrenula sa Zapadom” sigurno završiti bankrotom ruske ekonomije.

    Rusija, čiji je BDP 1,8 milijardi dolara, nema šanse da održi korak sa potrošnjom na odbranu Zapada, čiji je ukupni BDP 40 milijardi dolara.

    “Vladimir Putin će morati da preusmeri potrošnju na odbranu, rizikujući društvene i političke nemire koji predstavljaju opasnost za njegov režim”, rekao je Eš.

    “Zamislite samo koliko će zapadna vojna pomoć biti isplativa ako na kraju rezultira promenom režima u Rusiji”, zaključuje britanski stručnjak.

  • Boing dao prijedlog, NATO oduševljen

    Boing dao prijedlog, NATO oduševljen

    Vojni inventari SAD i saveznika se smanjuju, a kako se rat produžava, Ukrajina se suočava sa sve većom potrebom za sofisticiranijim oružjem.Dok se Zapad bori da zadovolji ukrajinsku potražnju za dodatnim oružjem, Pentagon razmatra predlog kompanije Boing da se Ukrajini isporuče jeftine, male precizne bombe koje se postavljaju na rakete kojih ima u dovoljnom broju, što bi Kijevu omogućilo da dejstvuje i daleko iza ruskih linija, javlja Rojters.Sistem koji je predložila kompanija Boing, nazvan GLSDB, jedan je od desetak planova za proizvodnju nove municije za Ukrajinu i ostale američke istočnoevropske saveznike, potvrdili su britanskoj agenciji izvori iz vojne industrije.Prema dokumentu u koji je Rojters imao uvid, GLSDB bi mogao da bude isporučen već u proljeće 2023. godine.

  • Kličko: Kijev se sprema za sve

    Kličko: Kijev se sprema za sve

    Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko izjavio je da se glavni grad Ukrajine sprema za sve i da se razmatra i evakuacija stanovnika.Kličko je u intervjuu za RBC-Ukrajina zamolio svakog građanina Kijeva da uzme u obzir različite scenarije i bude spreman, pošto, kako je naveo, podaci vojske pokazuju da ruske snage planiraju da nastave napade na infrastrukturu Ukrajine.Kličko je rekao da bi bila velika greška ne pripremati se za različite scenarije, prenosi Unian.

    Istakao je da vlasti Kijeva čine sve da spreče potpuni prekid u snabdevanju strujom, ali da je važno shvatiti da se mora pripremati za sve.

    Kličko je napomenuo da već postoji plan delovanja, čak i za slučaj evakuacije.

    “Ne isključujem najgori scenario. Neće biti potpune evakuacije, možda delimične, ali se to ne može nazvati evakuacijom. To je privremeno preseljenje određenih kategorija ljudi u prigradska naselja, gde mogu da rade službe”, rekao je Kličko.

    Kličko je poručio građanima Kijeva da je neophodno da obezbede tehničku i pijaću vodu, hranu, toplu odeću, kao i da napune telefone i laptopove.