VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Lansirana raketa s kineskim astronautima

    Lansirana raketa s kineskim astronautima

    Kina je lansirala danas svemirski brod “Šenžou 15” sa tročlanom posadom prema kineskoj orbitalnoj stanici, javila je državna televizija.
    Raketa “Dugi marš 2F” lansirana je u 23.08 časova po lokalnom vremenu iz centra na sjeverozapadu Kine, u pustinji Gobi.

    Ovo će biti prva zamjena posade u orbiti u istoriji kineskog svemirskog programa.

    Nova posada zamijeniće trojku koja boravi u kineskoj svemirskoj stanici od početka juna. Povratak prve posade na Zemlju očekuje se početkom decembra, a do tada će na stanici boraviti šest osoba, što je još jedan rekord kineskog programa.

    Svemirska stanica dizajnirana je da traje najmanje deset godina, a za to vrijeme njeni stanovnici će obaviti više od 1.000 naučnih eksperimenata – od proučavanja adaptacije biljaka na svemir do ponašanja fluida i mikrogravitaciji.

    Kineski letovi u svemir sa posadom počeli su 2003. godine, a prvi Kinez koji je letio u orbitu bio je Jang Livei. On je postao heroj za milione ljudi kod kuće.

  • Bajden: Obezbjediti sredstva za Ukrajinu i za borbu protiv korone

    Bajden: Obezbjediti sredstva za Ukrajinu i za borbu protiv korone

    Američki predsjednik Džozef Bajden izjavio je danas da su obezbjeđivanje sredstava za Ukrajinu i finansiranje mjera za borbu protiv korona virusa njegovi prioriteti prije nego što republikanci preuzmu kontrolu nad Predstavničkim domom.
    Bajden je razgovarao sa liderima demokrata i republikanaca u Kongresu o tome šta se može učiniti u preostalim nedjeljama kada demokrate i dalje kontrolišu i Dom i Senat, prenio je Rojters.
    Njemu su se u razgovorima pridružili predsjednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi, lider republikanaca u Predstavničkom domu Kevin Makarti, lider većine u Senatu Čak Šumer i lider republikanaca u Senatu Mič Mekonel.
    Američki predsjednik je rekao da se na njegovoj listi prioriteta takođe nalaze predstojeći štrajk na željeznici i finansiranje vlade poslije 16. decembra.
    “Nadam se da ćemo pronaći i druge zajedničke tačke”, rekao je Bajden.
    Republikanci su osvojili tijesnu većinu u Predstavničkom domu na izborima održanim 8. novembra, a vlast će preuzeti u januaru.
    Bajdenove demokrate zadržale su kontrolu nad Senatom.

  • Sprema se veliki napad na ključni grad

    Sprema se veliki napad na ključni grad

    Izgleda da ruske snage planiraju “prilično velike vazdušne napade” na Ukrajinu, izjavio je danas analitičar za bezbednost i odbranu. Profesor Majkl Klark, bivši direktor britanskog instituta za bezbednost i odbranu Roial United Services, rekao je ovo u intervjuu za Skaj njuz.

    “Na Tviteru kruži mnogo satelitskih snimaka ruskih vazdušnih baza, izgleda da bi moglo biti mnogo aktivnosti u vazduhu”, rekao je Klark i dodao da ruske snage “polako napreduju” ka ključnom gradu Bahmutu na istoku Ukrajine.

    Što se tiče Hersonske oblasti na jugu Ukrajine, tamo Rusi na istočnoj obali reke Dnjepar “duboko kopaju za zimu i pripremaju rovove”, rekao je Klark.

    “Rusi udaraju po Bahmutu već četiri nedelje i pokušavaju da ga napadnu iz tri pravca. Izgleda da su napredovali na jugu”, dodao je Klark.

  • Sprema se masovni napad – poznat datum. To neće biti samo preokret, to će biti… Kraj

    Sprema se masovni napad – poznat datum. To neće biti samo preokret, to će biti… Kraj

    Retko se dešava da se proruski i proukrajinski izvori u nečemu slože. Čak i u pobjedama i porazima, objašnjenja i tumačenja su dijametralno suprotna.Tako su proruski izvori uporno pokušavali da veliki ruski poraz u ofanzivi u Harkovu prikažu kao namerno povlačenje radi skraćivanja bojnog polja, uz obrazloženje da oblast Harkova nikada nije trebalo da bude okupirana.

    S druge strane, proruski izvori slave svako zauzimanje čak i najmanjeg sela od leta kao stratešku pobedu. Posebno u Donjecku, posebno oko Bahmuta.

    Sasvim netipično, i proruski i proukrajinski izvori poslednjih nedelja najavljuju veliku rusku prolećnu ofanzivu. Proruski mediji to opisuju kao veliku operaciju koja ne samo da će preokrenuti tok rata, već ga i okončati. Naravno, pod uslovom da podrška ruske javnosti ostane na veoma visokom nivou.

    Proukrajinski mediji pominju i mogućnost da bi ruska prolećna ofanziva mogla ozbiljno da ugrozi odbrambene sposobnosti Ukrajine. Zbog toga pozivaju Zapad da Ukrajini isporuči mnogo više naoružanja, municije i vojne opreme nego što je imala do sada.

    Rusi bi mogli da iskoriste masovnost kao glavnu prednost.

    Najveći ruski problem je što bi glavni adut prolećne ofanzive trebalo da bude masovnost. Dovoljno velike snage koje će masovno slamati ukrajinsku odbranu (kao u Drugom svetskom ratu). A da bi to postigli potrebno je da formiraju ogromne rezervne jedinice od milion do dva miliona vojnika.

    Ukrajinski generalštab tu cifru povećava na pet miliona. Ovu tvrdnju zasnivaju na dokumentu “Zaključci rata sa NATO-om u Ukrajini” koji je sačinjen za rusko najviše političko rukovodstvo. Ukrajinci tvrde da je jedan od zaključaka da je najveći problem ruske vojske (uz nesposoban komandni kadar i zastarelo naoružanje) nedovoljan broj vojnika spremnih za borbu i da je jedini način da Rusija pobedi u Ukrajini formiranje armija od čak pet miliona ljudi.

    Da bi formirao snage od dva miliona vojnika spremnih za akciju u Ukrajini, Putin bi morao da naredi još jednu rundu mobilizacije, mnogo masovniju od prve. Sa nešto više od 300.000 do sada mobilisanih rezervista, ruska vojska može da rasporedi oko 500.000 vojnika u Ukrajinu.

    Naravno, pod uslovom da pošalje sve mobilisane rezerviste u Ukrajinu. Povrh toga, tu je i jesenji kontingent vojnih obveznika na odsluženju vojnog roka. Ruski vojni rok traje 12 meseci i služe ga muškarci od 18 do 27 godina. Vojni rok se ne služi samo u vojsci, već i u Ministarstvu unutrašnjih poslova i graničnoj straži.

    Činjenica je da je prethodnih godina veoma veliki broj regruta uspeo da izbegne vojnu službu jer su uslovi bili veoma loši (česti su primeri fizičkog i psihičkog zlostavljanja). Zbog toga, iako u Rusiji svake godine oko 680 hiljada mladića napuni 18 godina, oko 260 hiljada je poslato u vojnu službu. Tako je barem bilo do ove godine.

    Brojni su izveštaji da su ove godine regrutne komisije imale mnogo strožije kriterijume, što znači da je znatno veći broj regruta upućen u vojsku. S obzirom na to da su sve okupirane teritorije Ukrajine “pripojene” Rusiji, ne postoji zakonsko ograničenje da se svi ovi vojni obveznici, nakon osnovne obuke, ne šalju u Ukrajinu.

    Uz sve regrute, Rusiji i dalje nedostaje preko milion vojnika

    Sudeći po snimcima sa Jutjuba, na kojima mobilisani rezervisti svoje uniforme, šlemove i pancire nazivaju kineskim smećem, Rusija od Kine nabavlja opremu za opremanje svojih vojnika.

    Maksimalna nosivost An-124-100 je čak 120 tona. Pa čak i ako ruski Antonovci lete iz Kine sa manjom masom tereta, redovnim letovima tako velikih transportnih aviona svakodnevno se prevozi mnogo uniformi, šlemova i pancira. Mnogo više nego što je potrebno za opremanje 300 hiljada vojnika. Jedini zaključak je da ruska vojska stvara zalihe za znatno veću mobilizaciju.

    Bjeloruski ministar koji je iznenada preminuo bio za zbližavanje sa Zapadom
    Iako na prvi pogled vest o iznenadnoj i iznenadnoj smrti beloruskog ministra spoljnih poslova Vladimira Makeja nema nikakve veze sa ruskim planovima za veliku prolećnu ofanzivu, nije tako.

    Ministar Makej je bio najveći zagovornik poboljšanja beloruskih odnosa sa Zapadom i udaljavanja od Rusije. Makei je ove nedelje trebalo da prisustvuje sastanku Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Poljskoj kako bi se sastao sa ključnim zapadnim političarima i zvaničnicima, sednici na kojoj je zabranjen ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

    Za Moskvu je nezamislivo svako oklevanje Belorusije u pogledu podrške ruskoj agresiji na Ukrajinu. Napadi ruskih bombardera na severnu i zapadnu Ukrajinu izvode se iz beloruskog vazdušnog prostora. Beloruske kasarne i poligone ruska vojska koristi za obuku mobilisanih rezervista. Oružje i municija za ruske snage u Ukrajini dolaze iz beloruskih skladišta i magazina.

    I što je najvažnije, ruska vojska namerava da na proleće ponovo iskoristi belorusku teritoriju za pokretanje velike ofanzive ka Kijevu i zapadnoj Ukrajini. Nije da ruski generali veruju da će ovoga puta uspeti da osvoje Kijev, ali bi ponovni prodor ruskih snaga iz Belorusije u Ukrajinu trebalo da veže ogromne ukrajinske snage, što bi znatno olakšalo ruskim snagama na istoku Ukrajina da slomi otpor.

    Iznenadna smrt ministra Makeja, za koju mnogi teoretičari zavere veruje da je najverovatnije izazvana otrovom razvijenim u laboratoriji ruske tajne službe FSB, poruka je beloruskom predsedniku Aleksandru Lukašenku da sada nije vreme da menja stranu.

  • “Rusija i Putin se neće opet prevariti”

    “Rusija i Putin se neće opet prevariti”

    Ruski profesor Dmitrij Trenin ističe da je Putin svestan da su sporazumi iz Minska iz 2014. i 2015. bili greška, te da se Rusija neće ponovo prevariti.

    Ruski predsednik Vladimir Putin prokomentarisao je, tokom sastanka s majkama ruskih vojnika, da sada smatra da su sporazumi iz Minska iz 2014. i 2015. bili greška.

    Objasnio je da Moskva u to vreme nije znala kakva su osećanja stanovništva Donbasa pogođenog sukobom, i nadao se da bi Donjeck i Lugansk na neki način mogli da se integrišu s Ukrajinom pod uslovima određenim u Minsku.

    Međutim, profesor Dmitrij Trenin, član Ruskog saveta za međunarodne poslove, ističe da je moguće da je Putin bio spreman da novim vlastima u Kijevu da šansu da reše to pitanje i ponovo izgrade odnose s Moskvom, što po njegovom mišljenju potvrđuju i njegovi postupci, i razgovori s tadašnjim ukrajinskim predsednikom Petrom Porošenkom. Putin se navodno nadao da bi stvari mogle da se reše s Nemcima, Francuzima i američkim rukovodstvom.

    Priznanja grešaka su retka među aktuelnim liderima, ističe Trenin, ali su važna kao pokazatelji lekcija koje su naučili.

    To iskustvo očigledno je navelo Putina da pokrene specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini pošto osam godina ranije Moskva nije trebalo da veruje Kijevu, Berlinu i Parizu već je trebalo da se osloni na sopstvenu vojnu moć ne bi li oslobodila svoje stanovništvo na području Ukrajine.

    Drugim rečima, sadašnje pristajanje na primirje nalik onom potpisanom u Minsku bila bi još jedna greška koja bi omogućila Kijevu i njegovim podržavaocima da se bolje pripreme za nastavak borbi.

    Trenin dodaje i da ruski lider shvata da mnoge nacije koje se nisu pridružile antiruskoj koaliciji, od Kine i Indije do Indonezije i Meksika, zagovaraju prekid ratnih dejstava budući da su njihovi ekonomski izgledi narušeni rusko-ukrajinskim sukobom. Otuda i zvanične izjave Kremlja da je Moskva otvorena za dijalog, ali samo na osnovu postojeće geopolitičke realnosti – da su Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje deo Ruske Federacije. Treba napomenuti i da Moskva nije povukla ciljeve specijalne vojne operacije, koji uključuju demilitarizaciju i denacifikaciju Ukrajine.

    Što se Kijeva tiče, pošto je napokon postigao operativne uspehe na bojnom polju, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski formalno je zabranio sve kontakte s Kremljom.

    Realnost je, ističe ruski profesor, da glavne strane uključene u sukob u Ukrajini, odnosno Vašington i Moskva, ne smatraju sadašnjost ili blisku budućnost dobrim vremenom za pregovore.

    Iz perspektive SAD, uprkos sankcijama koje je Zapad uveo Rusiji i nedavnim neuspesima koje je ruska vojska doživela u Harkovu i Hersonu, Moskva je daleko od toga da bude poražena na bojnom polju ili destabilizovana na unutrašnjem planu.

    Iz ruske perspektive, svako primirje ili mir koji ostavlja Ukrajinu kao “antirusku”, neprijateljsku državu, jednak je porazu.

    Čini se da će se rat nastaviti do 2023. godine, a možda i nakon toga. Razgovori verovatno neće početi pre nego što bilo koja strana bude spremna da popusti, zaključuje Raša tudej na srpskom.

  • NATO poslao poruku: Odbranićemo svaki pedalj

    NATO poslao poruku: Odbranićemo svaki pedalj

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg poručio je danas u Bukureštu da je vojna alijansa spremna da odbrani svaki pedalj svoje teritorije.

    Stoltenberg je, govoreći na skupu u organizaciji Aspen instituta Rumunije i nemačkog Maršal fonda, ukazao da je Rumunija snažan i veoma važan saveznik NATO.

    “To ponavljam svakog dana. Veliki doprinos NATO-u Rumunija daje i time što mi je dala odličnog zamenika generalnog sekretara”, naglasio je on.

    Stoltenberg je najavio da se ministri spoljnih poslova NATO sastaju u Bukureštu u vreme kada divlja ruski rat na granicama Rumunije.

    “Ovo je kritično vreme po našu bezbednost, ali šaljemo poruku NATO je tu, budan i spreman da odbrani svaki pedalj svoje teritorije. Kao odgovor na rat u Ukrajini podigli smo spremnost naših trupa. Udvostručili smo naše borbene jedinice sa dve na osam. Prošle nedelje NATO je sprovela vežbe u Rumuniji u kojoj su učestvovali avioni iz Španije, Turske, Sad i Francuske. Time smo pokazali kako NATO saveznici sarađuju i da su spremni da odbrane svaki pedalje zemlje, ali i svoj vazdušni prostor”, kazao je on.

    Rekao je da NATO nije deo konflikta u Ukrajini, ali da pruža podršku toj zemlji.

    “Ukrajina je nacija koja ima pravo na samoodbranu, koje je zapisano i u Povelji UN. Putin se suočava sa neuspehom i odgovara na to sa više brutalnosti. Imamo sve više raketnih napada na civilnu infrastrukturu. To je strašno za Ukrajinu, ali je to teško vreme i za nas u Evropi, i celom svetu”, podvukao je Stoltenberg.

    Kazao je da svi mi plaćamo cenu rata Rusije protiv Ukrajine, ali mi je plaćamo u novcu, a Ukrajinci krvlju.

    “Ako pustimo Putina da pobedi svi ćemo platiti veću cenu, jer tada će lekcije koju bi Putin i ostali autoritarni lideri naučili bila da se isplati koristiti silu. To bi učnilo naš svet mnogo krhkijim i opasnijim. Zato je u našem interesu da podržimo Ukrajinu”, naglasio je on.

    Stoltenberg je kazao da nema održivog mira ako agresor pobedi, ako ugnjetavanje i autokratija pobedi demokratiju.

    Ukazao je da je vazno nastaviti vojno podržati Ukrajinu kako bi stekla što bolji položaj pred mirovne pregovore, kada do njih dođe. “Naša poruka je da NATO ostaje uz Ukrajinu koliko god to bude potrebno”, podvukao je on.

    Stoltenberg je kazao da je ruska agresija na Ukrajinu počela još pre osam godina, i da je od tada NATO u pripravnosti. Generalni sekretar je kazao da ruski rat protiv Ukrajine nije naveo NATO da zaboravi na dalje partnere koji su izloženi agresiji Rusije ili ruskim pretnjama, kao što su Gruzija, Moldavija i BiH.

    Naglasio je da je važno jačanje njihove otpornosti i modernizacija vojnih snaga kako bi mogle bolje da se brane. “Ako su te zemlje bezbednije onda smo i mi sigurniji”, kazao je Stoltenberg.

    Upitan za Kinu, Stoltenberg je kazao da širenje prisustva te zemlje pokazuje da je potrebno da se stalno prati otpornost i bezbednost zemalja NATO.

    Rekao je da NATO nema nameru da postane globalni vojni savez, ali vidi da Kina širi svoje prisustvo, od sajber prostora, preko Afrike, ali i jačanja uticaja unutar Evrope, uključujući aktivnosti pokušaja kontrole kritične infrastrukture.

    S tim u vezi ukazao je na 5G mrežu, rekavši da su neki 2019. tvrdili da se radi samo o komercionalnoj odluci, kao što je to, kako su tvrdili, bilo i u vezi gasa.

    “Mislim da je ono što smo videli iz slučaja ruskog gasa da to jesu komercionalne odluke, ali koje imaju veze sa našom bezbednošću. Moramo uzeti u obzir bezbednosne aspekte prilikom donošenja takvih odluka”; poručio je Stoltenberg.

    On je ukazao da je NATO izradio preporuke za jačanje otpornosti kritične infrastrukture, koje nemaju fokus Kinu, ali su vezane i za tu zemlju.

  • Rusija prebacuje deo protivvazdušne odbrane u Bjelorusiju

    Rusija prebacuje deo protivvazdušne odbrane u Bjelorusiju

    Rusija je prebacila veliki konvoj vojne opreme u Bjelorusiju.

    Konvoj uključuje najmanje 15 raketnih sistema “Zemlja-vazduh” Tor-M2 i 10 inženjerskih vozila, izvestila je beloruska grupa Hajun, koja prati kretanje ruskog oružja.

    Prema tom izveštaju, “ovo nije poslednji vojni konvoj s teretom ove vrste”, prenosi Kijev Independent.

    Ukrajinski generalštab saopštio je u ponedeljak da se Rusija sprema da premesti nekoliko jedinica iz Bjelorusije na okupirane teritorije Ukrajine.

    U Belorusiji je stacionirano do 12.000 mobilisanih ruskih vojnih obveznika, izvestio je 25. novembra Nacionalni centar otpora ukrajinske vojske.

  • Japan povećava budžet za odbranu u jeku tenzija sa Kinom i Severnom Korejom

    Japan povećava budžet za odbranu u jeku tenzija sa Kinom i Severnom Korejom

    Japanski premijer Fumio Kišida zatražio je sinoć od svoje vlade da pripremi povećanje budžeta za odbranu na visini od dva odsto BDP-a do 2027. godine, znatno iznad cifre od jedan odsto na koju se zemlja ograničavala do sada.

    Japan tu odluku donosi u vrijeme kada nastoji da ojača strategiju odbrane i sigurnosti da se suprotstavi rastućim prijetnjama koje prema zemlji predstavljaju Kina i Sjeverna Koreja, kao i na osnovu nove svjetske geopolitičke situacije posle ruskog osvajanja Ukrajine.

    Japansko ministarstvo odbrane je u augustu zatražilo novi rekordni godišnji budžet od 5.590 milijardi jena (39 milijardi eura) za 2023/2024 fiskalnu godinu koja počinje u aprilu, što je povećanje od dva odsto u odnosu na prvobitni budžet za tekuću godinu.

    Konačni iznos će vjerovatno biti viši kao i za ovu fiskalnu godinu koji je na kraju prešao 6.000 milijardi jena posle uključenja dodatnih zahtjeva.

    “Preduzećemo budžetske mjere da povećamo potrošnju u oblasti odbrane na dva odsto BDP do 2027”, rekao je novinarima ministar odbrane Jasukazu Hamada nakon sastanka sa premijerom Kišidom.

    To pitanje je sporno u Japanu iz više razloga, između ostalog pacifistički poslijeratni ustav zemlje ograničava vojne kapcitete Snaga samoodbrane, japanske vojske.

    Prema lokalnim medijima jedan od ciljeva dodatne potrošnje biće obezbjeđenje kapaciteta za “kontra napad” oružjem koje može da cilja neprijateljske poligone za lansiranje raketa, koje će i dalje Tokio opisivati kao defanzivne.

    Prema anketi koju je sprovela novinska agencija Kijodo više od 60 odsto Japanaca povoljno bi gledalo na obezbjeđivanje kapaciteta za kontra napad.

    Drugo sporno pitanje vezano je za finansiranje dodatnih vojnih troškova, pošto je povećanje poreza nepopularno, uključujući i unutar Liberalnodemokratske partije premijera Kišide. Njegova vlada već se suočava sa visokim troškovima vezanim za starenje stanovništva, pandemiju i rat u Ukrajini.

    Prema Kijodu trećina Japanaca podržava redukcije u drugim budžetskim sektorima da se finansira povećanje troškova za odbranu.

  • Evropske zemlje povećale uvoz ruskog gasa

    Evropske zemlje povećale uvoz ruskog gasa

    Evropske zemlje su povećale uvoz ruskog tečnog prirodnog gasa od januara do oktobra za 42 odsto u poređenju sa istim periodom lani, piše britanski list “Fajnenšel tajms”.
    Iz Rusije je za deset mjeseci ove godine isporučeno rekordnih 17,8 milijardi metara kubnih tečnog prirodnog gasa. Glavni kupci su bili Belgija, Španija, Holandija i Francuska.

    Od ukupno uvezenog “plavog goriva” morskim putem u evropske zemlje za taj period ruski gas čini 16 odsto.

    Sa druge strane, u Evropu je od početka godine gasovodima isporučeno 62,1 milijardi kubnih metara ruskog gasa, što govori da Stari svijet nije u potpunosti spreman da se odrekne gasa iz Rusije, piše u tekstu.

    Prema mišljenju eksperta iz Centra za globalnu energetsku politiku sa Kolumbijskog univerziteta u NJujorku En-Sofi Korbo, Rusija bi jednog dana mogla da prekine sa isporukama gasa u Evropu. U tom slučaju, navodi Korbo, Evropljani bi bili primorani da kupuju gas na “još skupljem spot tržištu”.

    Ona vjeruje da bi Rusija mogla da rasporedi svoje tankere sa tečnim prirodnim gasom u zemljama poput Bangladeša i Pakistana i prodavati gas po nižim cijenama kako bi stekla “političku prednost” i “izvršila pritisak na Evropljane”.

    Britanski list podsjeća da je 2021. godine Evropa ukupno uvezla 155 milijardi kubika ruskog prirodnog gasa, uključujući tečni prirodni gas.

    Ekspert Georg Zakman smatra da EU ne bi trebalo da odustane od ruskog tečnog prirodnog gasa, ali da bi trebalo da razvije mehanizam da bi se zaštitila u slučaju da “Rusija počne selektivno da šalje gas pojedinačnim kupcima u Evropi kako bi stekla političke poene i narušila evropsko jedinstvo”, prenosi “Sputnjik”.

  • Šta su Amerikanci tražili od zemalja članica NATO-a

    Šta su Amerikanci tražili od zemalja članica NATO-a

    “Fajnenšel tajms” piše da bi sastanci ministara zemalja članica NATO-a, koji počinju danas, mogli da donesu novu dimenziju globalnih geopolitičkih odnosa.

    Taj zaključak američki list izvodi iz činjenice da će visoki zvaničnici SAD insistirati na zauzimanju puno čvršće politike prema Kini.

    FT piše i da su zadnjih nekoliko sedmica predstavnici Vašingtona lobirali kod drugih evropskih članica NATO saveza za zaoštravanje retorike prema Kini, kao i na konkretne akcije obuzdavanja kineskih vlasti. Suprotstavljanje Kini američki je predsednik Džo Bajden ranije postavio kao glavni cilj svoje spoljne politike, ali se Americi silom prilika fokus prebacio na rat u Ukrajini.

    To što sada SAD insistiraju na stavljanje konfrontacije s Kinom u agendu NATO saveza dolazi u ekstremno osjetljivom trenutku za kineske vlasti jer traju masovni protesti protiv politike zaključavanja , ali i Komunističke partije, kao i predsednika Sija. Otvara se pitanje i kakva bi mogla biti reakcija Kine u slučaju drastičnog zaoštravanja politike NATO-a.

    Kako piše Gojko Drljača, autor brojnih tekjstova u Jutarnjem listu, pre invazije na Ukrajinu, koketiranje s primanjem Ukrajine u članstvo NATO saveza činilo se kao logični korak, ali je danas verovatnije da bi veći deo članica odustao od te ideje, ako bi taj potez zaustavio ruski napad.

    Zato se postavlja pitanje da li je dizanje pritiska na Kinu, na kojem insistiraju Sjedinjene Države, korak prema vraćanju neke vrste hladnoratovskih odnosa u globalnu međunarodnu politiku, kad su političke tenzije ionako ekstremne?

    Prema pisanju FT-a, visoki zvaničnici SAD ističu pred sastanak u Bukureštu kako se NATO još letos dogovorio oko novog “strateškog koncepta” kako bi “adresirali sistemske izazove” koje postavlja Kina.

    Amerika nudi evropskim saveznicima u NATO-u da na sastanku u Bukureštu dogovore “jačanje naše otpornosti prema izazovima koje postavlja Narodna Republika Kina”.

    Koordiniranje NATO članica protiv Kine, tvrdi FT, visoko je na listi prioriteta Sjedinjenih Država. Ambasadorka SAD-a pri NATO savezu, Džulijen Smith, tvrdila je da NATO mora da počne da odgovara kineskim izazovima na konkretne načine.

    Ministri bi na sastanku u Bukureštu trebalo da rasprave novi izveštaj o Kini pa bi ta zemlja trebalo po prvi put da se jasno identifikuje kao izazov u pitanjima “interesa, sigurnosti i vrednosti”.

    Taj izveštaj navodno obrađuje pitanja kineskog vojnog razvoja, napora da utiče na članice NATO saveza I treće zemlje, a obrađuje i kinesko-ruske odnose.

    Uporedo s težnjama SAD, u EU se procenjuje u kojoj meri bi unija smela da zaoštri ekonomske odnose s Kinom. Većina članica EU, a posebno Nemačka i Francuska, ne vide se na istoj liniji prema Kini kao i Sjedinjene Države.