VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Rusija se ne boji “Patriota”

    Rusija se ne boji “Patriota”

    Rusija nije dobila nijedan predlog za “božićni prekid vatre” u Ukrajini, saopštio je Kremlj. Takođe, zvanična Moskva odgovorila je i na slanje “Patriota”.

    Podsetimo, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je Rusiju da počne sa povlačenjem trupa do Božića kao prvi korak ka mirovnom sporazumu.Portparol Kremlja je odgovorio na pitanje o isporukama američkih PVO sistema Patriot Ukrajini, rekavši da će “Patriot” biti legitimna meta ruskih snaga, ukoliko SAD isporučee to oružje u okviru vojne pomoći Kijevu.

    Peskov rekao je da će Patrioti definitivno biti meta Rusije, ali da neće da komentariše nepotvrđene medijske izveštaje o slanju tog oružja, preneo je Tass.

    Nije jasno koliko će raketnih sistema biti poslato, ali tipična baterija ovog oružja uključuje radarski set koji detektuje i prati ciljeve, kompjutere, energetske sisteme, stanicu za aktiviranje raketa i do osam lansera, od kojih svaki sadrži četiri rakete.

    Ukrajina je zatražila od SAD da pošalju napredni sistem protivvazdušne odbrane dugog dometa koji je veoma efikasan u presretanju balističkih i krstarećih projektila i kako bi se odbranila od ruskih raketnih i napada dronovima, podseća britanski nacionalni servis.

    Rusi ponovo napali Herson
    Šef regionalne vojne uprave u Hersonu izjavio je da su Rusi granatirali 42 puta ovu regiju tokom proteklog dana.

    “Neprijatelj je ponovo granatirao stambena područja Hersona. Napadači su pogodili jahtaški klub, školu, sportski objekat, te privatne i stambene zgrade. Nažalost, ima civilnih žrtava. Ruski okupatori su ubili jednu osobu, a još jedan stanovnik regije je ranjen”, rekao je Januševič.

  • Ruska pravoslavna crkva zabrinuta za srpske manastire na KiM

    Ruska pravoslavna crkva zabrinuta za srpske manastire na KiM

    Ruska pravoslavna crkva sa zabrinutošću prati dešavanja na Kosovu i Metohije, destabilizacija u regionu negativno utiče na bezbjednost drevnih pravoslavnih manastira koji se tamo nalaze, rekao je za Sputnjik protojerej Nikolaj Balašov, savjetnik patrijarha moskovskog i cijele Rusije Kirila.

    • Pratimo sa pažnjom i zabrinutošću, molimo se za našu braću i sestre. Naravno, destabilizacija velikih razmjera koja je trenutno primjetna neizbježno podriva bezjbednost drevnih manastira koji se nalaze na Kosmetu – rekao je Balašov.

    Situacija na sjeveru KiM je eskalirala nakon hapšenja bivšeg pripadnika prištinske policije Dejana Pantića.

    Sjever KiM je blokiran što od strane građana, što od strane policije. Srbi protestuju već peti dan, a škole na sjeveru neće raditi do daljnjeg.

    Prištinska policija zabranila je prolaz i vozilima i pješacima na administrativnim prelazima Јarinje i Brnjak.

  • Inflacija u Velikoj Britaniji pala sa 41-godišnjeg maksimuma

    Inflacija u Velikoj Britaniji pala sa 41-godišnjeg maksimuma

    Inflacija u Britaniji je pala u novembru sa 41-godišnjeg maksimuma na 10,7 posto sa oktobarskih 11,1 odsto, što je oštriji pad nego što se očekivalo, objavila je danas Nacionalna kancelarija za statistiku (ONS).

    Ekonomisti koje je anketirao Rojters prognozirali su da će stopa inflacije pasti na 10,9 procenata.

    Bazna inflacija, koja isključuje cijene energije, hrane, alkohola i duvana, i koju neki ekonomisti smatraju boljim pokazateljem dugoročnog trenda cijena, skliznula je na 6,3 odsto u novembru u odnosu 6,5 posto u oktobru.

    Međutim, inflacija u britanskom uslužnom sektoru, za koju neki zvaničnici u Banci Engleske (BoE) misle da pokazuje stepen u kojem kompanije prenose pritisak na plate, nije pala sa 30-godišnjeg maksimuma od 6,3 procenta zabilježenog u oktobru.

    “Cijene i dalje rastu, ali manje nego u isto vrijeme prošle godine, a najupečatljiviji primjer za to su cijene motornih goriva”, rekao je Grant Ficner, glavni ekonomista ONS-a.

    BoE se bori sa inflacijom koja je daleko iznad ciljanih 2,0 posto i zbog koje je oštro podigla ključnu kamatu u posljednjih 12 mjeseci.

    Ekonomisti očekuju da će BoE na sutrašnjoj sjednici ponovo povećati referentnu kamatnu stopu na 3,5 procenata sa sadašnjih 3,0 odsto, čak iako je inflacija naizgled dostigla vrhunac i donijela malo olakšanje domaćinstvima,koja pritiska rast troškova života.

    BoE je prošlog mjeseca saopštila da se Britanija suočava s dugom recesijom i da je malo vjerovatno da će se inflacija vratiti na cilj do početka 2024, a Kancelarija za budžetsku odgovornost je upozorila na najveći pritisak na životni standard od kada je 1950-ih počela da se vodi ta evidencija.

    Nakon najnovijih podataka o inflaciji, ministar finansija Džeremi Hant je izjavio da je “od vitalnog značaja donošenje teških odluka koje su potrebne za suzbijanje inflacije”.

    Britaniju inače potresa talas štrajkova, posebno u javnom sektoru u kojem plate zaposlenih ne prate one u privatnom sektoru ili rast cijena. Hant je rekao da bi velika povećanja plata u javnom sektoru usporila tempo pada inflacije, navodi Rojters.

  • Nekoliko eksplozija u centru Kijeva, pogođene dvije administrativne zgrade

    Nekoliko eksplozija u centru Kijeva, pogođene dvije administrativne zgrade

    Gradonačelnik Kijeva Vitalij Klička je rano jutros izvijestio o višestrukim eksplozijama u glavnom gradu Ukrajine, prvi takav put poslije nekoliko sedmica od posljednje eksplozije u ovom gradu.

    Kličko je u objavi na Telegramu napisao da je došlo do eksplozija u centralnoj četvrti glavnog grada u kojoj se nalaze mnoge vladine agencije i zgrade. Pogođene su dvije administrativne zgrade, kažu vlasti, ali za sada nije poznato da li ima žrtava.

    Kijevski sistemi protivzračne odbrane oborili su u srijedu 10 ruskih bespilotnih letelica, rekao je gradonačelnik, dok su SAD blizu finalizacije planova za slanje svog PVO sistema Patriot u Ukrajinu, što je potencijalno ključni potez u sukobu. Gradonačelnik Kličko rekao je da su sistemi protivzračne odbrane oborili 10 dronova iranske proizvodnje Shahed i da je došlo do eksplozija u centralnom okrugu Ševčenkovski.

    Kijevska administracija je saopštila da su, prema preliminarnim informacijama, oštećene dvije administrativne zgrade u Ševčenkovskom i da se razjašnjavaju informacije o potencijalnim žrtvama.

  • Lajčak: Barikade ukloniti dogovorom, a ne buldožerima

    Lajčak: Barikade ukloniti dogovorom, a ne buldožerima

    Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak izjavio je, poslije sastanka sa premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem, da je najboljie da se barikade na sjeveru KiM uklone političkim dogovorima, a ne buldožerima.

    “Ja sam diplomata, za mene su politički dogovori najbolji način za uklanjanje barikada, a ne buldožeri“, izjavio je Lajčak nakon sastanka na kome je pored njega i Kurtija učestvovao i specijalni izaslanik predsjednika SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, navode Reporteri, a prenosi Tanjug.

    Lajčak je rekao da će se nakon ovog sastanka sastati i sa predstavnicima KFOR-a i EULEKS-a.

    ”Imao sam dugu diskusiju sa Kurtijem. Detalje neću iznositi u javnost, jer sam usred misije i posjetu regionu nastavljam u Beogradu. Sastaću sa komandantima KFOR-a i EULEKS-a, da vidim njihovu procjenu situacije na terenu, a onda ćemo pokušati da pronađemo moguća rješenja za situaciju na sjeveru”, kazao je Lajčak.

    Ističe da tenzije na KiM nikome ne pomažu.

    “Mislim da niko normalan nije zadovoljan ovakvom situacijom na sjeveru“, zaključio je Lajčak.

  • Sijarto: Sankcije uvedene Rusiji nanijele više štete Evropskoj uniji

    Sijarto: Sankcije uvedene Rusiji nanijele više štete Evropskoj uniji

    Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto rekao je da sankcije Zapada uvedene Rusiji nisu uspjele da okončaju sukob u Ukrajini i samo su pogoršali ekonomsku situaciju u Evropi, kao i da planirani deveti paket sankcija neće biti izuzetak.

    • Sankcije su nanijele ozbiljnu štetu svima, ali Evropa nažalost još uvek nije napustila ovu politiku – rekao je ministar u video obraćanju, objavljenom na njegovoj Fejsbuk stranici, prenosi TASS.

    Prema njegovim riječima, deveti paket sankcija koji je sada u pripremi “po svemu sudeći će dodatno pogoršati situaciju u Evropi”.

    • Proteklih osam paketa sankcija pokazalo je da je svaki od njih naneo više štete nama, Evropljanima, nego onima kojima su bili namenjeni – rekao je ministar.

    Dodao je da uvedene sankcije nisu uspele da okončaju sukob u Ukrajini već da su samo stvorile probleme i teškoće za zemlje Evropske unije.

    • Naš cilj je da odbranimo nacionalne interese Mađarske. Ne smemo dozvoliti da sankcije još više štete mađarskoj ekonomiji – saopštio je Sijarto.

    Mađarski ministar je pozvao sve Mađare da izraze svoj stav o sankcijama tokom konsultacija na nacionalnom nivou u zemlji koje će trajati do 15. decembra.

  • Kina ulaže milijarde u razvoj poluprovodnika

    Kina ulaže milijarde u razvoj poluprovodnika

    Kina planira paket pomoći vredan više od 135 milijardi evra za razvoj svoje industrije poluprovodnika, rekla su tri izvora.

    Peking planira da odobri jedan od svojih najvećih paketa fiskalnih podsticaja za pet godina, uglavnom kroz subvencije i poreske olakšice za podsticanje proizvodnje i istraživanja poluprovodnika, rekli su izvori. Plan, koji bi prema izvorima mogao da bude realizovan već u prvom kvartalu sledeće godine, još nije objavljen, prenosi Indeks.

    Kako se saznaje, većina finansijske pomoći koristila bi se za subvencionisanje kupovine domaće poluprovodničke opreme od kineskih firmi. Kompanije bi imale pravo na subvenciju od 20 odsto na troškove nabavke.

    Kina je objavila da je razvoj njene industrije čipova politički prioritet. Plan fiskalne podrške dolazi nakon što je američki predsednik Džo Bajden u avgustu potpisao zakon kojim se obezbeđuju grantovi od 52,7 milijardi dolara za proizvodnju i istraživanje poluprovodnika u SAD, kao i oko 24 milijarde dolara poreskih olakšica za fabrike čipova.

    Stimulativnim paketom, Peking ima cilj da pojača podršku kineskim kompanijama za proizvodnju čipova da grade, prošire ili modernizuju domaću proizvodnju, montažu, pakovanje i istraživanje i razvoj, rekli su izvori. Najnoviji plan Kine takođe uključuje preferencijalni poreski položaj za domaću industriju poluprovodnika.

  • Kina pokrenula tužbu protiv Amerike

    Kina pokrenula tužbu protiv Amerike

    Kina je pokrenula trgovinski spor pred Svetskom trgovinskom organizacijom (WTO) protiv Sjedinjenih Država.

    Spor je pokrenut zbog mera kontrole izvoza kineskih čipova, odnosno njihovog uvoza u SAD, saopštilo je kinesko ministarstvo trgovine, prenosi Indeks.

    Sjedinjene Države su u oktobru donele sveobuhvatni skup propisa s namerom usporavanja kineske industrije poluprovodnika, što je izazvalo žalbe Kine.

    Kina pokreće pravne radnje pred WTO-om zbog neophodnog načina rešavanja naših zabrinutosti i odbrane naših legitimnih interesa”, piše u saopštenju kineskog ministarstva trgovine, koje prenosi diplomatska misija u Ženevi.

    Dodaje se da su američka ograničenja “ugrozila stabilnost globalnih industrijskih lanaca snabdevanja”.

    Kineski “zahtev za konsultacije” je prvi korak u dugoj proceduri pred WTO-om.

    “Primili smo kineski zahtev za konsultacije povezan s određenim radnjama SAD-a koje utiču na tržište poluprovodnika”, rekao je portparol kancelarije američkog trgovinskog predstavnika Adam Hodž.

    “Kao što smo već saopštili NR Kini, ove ciljane akcije odnose se na nacionalnu bezbednost, a WTO nije prikladan forum za raspravu o pitanjima koja se odnose na nacionalnu bezbednost”, rekao je Hodž u izjavi poslatoj na mejl.

    Kineska žalba na američko ograničenje njihovog izvoza čipova dolazi nekoliko dana nakon presude WTO-a protiv Vašingtona u odvojenoj tužbi o carinama na metal koje je, između ostalog, uvela i Kina. Sjedinjene Države, redovni kritičar arbitražnog postupka WTO-a, odbacile su zaključke WTO-a.

  • “Patriot” stiže u Ukrajinu?

    “Patriot” stiže u Ukrajinu?

    Sjedinjene Države završavaju planove za slanje odbrambenog raketnog sistema Patriot u Ukrajinu.Konačna odluka mogla bi da bude objavljena već ove nedelje, potvrdilo je nekoliko američkih zvaničnika.Plan slanja Patriota u Ukrajinu još čeka odobrenje američkog ministra odbrane Lojda Ostina, a zatim će ići na potpis američkom predsedniku Džou Bajdenu. Očekuje se da će obojica odobriti raspoređivanje, izjavila su za CNN tri američka zvaničnika.

    Kada plan bude odobren, rakete “Patriot” bi trebalo da budu poslate u Ukrajinu vrlo brzo, a Ukrajinci će biti obučeni za njihovu upotrebu u američkoj vojnoj bazi u Grafenveru u Nemačkoj, rekli su dužnici.

    Odbrambeni sistem Patriot se smatra jednim od najboljih sistema odbrane dugog dometa protiv nadolazećih balističkih i krstarećih projektila. To je sistem koji bi mogao da obori ruske rakete i avione daleko od ciljeva koje Rusi pokušavaju da pogode u Ukrajini, navodi CNN.

    Podsetimo, ove jeseni su ruske snage pokrenule seriju masovnih napada raketama i dronovima širom Ukrajine, a Kijev već mesecima moli svoje zapadne saveznike za dodatne, sofisticirane sisteme PVO. Nedavni ruski napadi na energetsku infrastrukturu Ukrajine doveli su administraciju američkog predsednika Džoa Bajdena pod dodatni pritisak da Ukrajini isporuči odbrambeni sistem rakete Patriot.

    “Ono što se dešava na terenu” nateralo je Bajdenovu administraciju da donese odluku, rekao je zvaničnik za CNN.

  • Eskobar ističe da su SAD protiv povratka snaga Srbije na sjever Kosova

    Eskobar ističe da su SAD protiv povratka snaga Srbije na sjever Kosova

    Specijalni predstavnik SAD za zapadni Balkan Gabrijel Eskobar rekao je da se SAD kategorički protive povratku srpskih snaga na sjever Kosova.

    Mi to kategorički odbacujemo. Mi to uopšte ne podržavamo – rekao je Eskobar za Radio Slobodna Evropa, povodom najave Beograda da će tražiti od KFOR povratak srpskih snaga na sjever Kosova.

    Na pitanje kakav bi bio odgovor SAD ako bi Beograd zaista poslao vojsku na sjever Kosova, Eskobar je rekao da ne očekuje da će se to zaista desiti.

    – Podvući ću, Kosovo ima snažne bezbjednosne garancije SAD koje se manifestuju učešćem u KFOR – rekao je Eskobar.

    U tački četiri Rezolucije Savjeta bezbjednosti UN 1244 predviđeno je da se “dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog vojnog i policijskog osoblja dozvoli povratak na Kosovo i Metohiju radi obavljanja dužnosti u skladu sa aneksom dva”.