VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Misteriozne oznake na tenkovima

    Misteriozne oznake na tenkovima

    Nakon što su viđena bjeloruska vojna vozila na kojima su naslikani “borbeni simboli”, sve je veća bojazan da će se Belorusija pridružiti Rusima u ratu.Na TV snimku se vidi kako oklopna vozila učestvuju u takozvanim vežbama “borbene gotovosti” u blizini ukrajinskih granica. Na njima su naslikani crveni kvadrati, koji bi trebalo da pomognu vozačima da se međusobno prepoznaju tokom stvarne borbe.Pored toga, u Bjelorusiju je sleteo ruski avion za rano upozorenje i kontrolu Beriev A-50, a poslednji put u Belorusiji primećen je februar ove godine.

    Dejli mejl piše i da deo javnosti veruje da postoji pritisak na beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka da rasporedi svoje snage u Ukrajini, ali on okleva – verovatno zato što se plaši da bi njegova prilično slaba vojska bila uništena u borbama.

    Pošto je kontrola nad vojskom ključna za održavanje kontrole nad zemljom, takav preokret događaja bio bi ozbiljan izazov za Lukašenkovu vladavinu – i to samo dve godine nakon što je za dlaku preživeo poslednji narodni ustanak.

    S druge strane, uvođenje beloruskih trupa u borbu bi verovatno malo promenilo na duži rok, ali bi moglo da stvori kratkoročne taktičke prednosti za Putina, primećuje Dejli mejl.

    Zapadne obaveštajne službe i dalje veruju da je napad iz Belorusije malo verovatan. Ali najnovije akcije beloruske vojske, uključujući i protivterorističku vežbu prošle nedelje, primorale su Ukrajinu da ozbiljno preispita namere Minska.

    Treba zapamtiti da su Rusija i Bjelorusija formalno deo “zajedničke države” i da su tesno povezane ekonomski i vojno. U video izjavi koju je ranije ove nedelje objavilo belorusko Ministarstvo odbrane, Aleksander Volfovič, državni sekretar Saveta bezbednosti, rekao je da je vojnoj jedinici dodeljen zadatak da obezbedi “tačku na južnoj granici”.

    “Naši zadaci će proizaći iz toga kako se razvija ono što Rusija naziva svojom specijalnom vojnom operacijom u Ukrajini”, dodao je on.

    Zapadni vojni analitičari kažu da beloruskoj maloj vojsci nedostaje snaga i borbeno iskustvo da napravi odlučujuću razliku, ali rizik da bi mogla da interveniše sa severa predstavlja tešku smetnju za Ukrajinu, koja je uglavnom fokusirana na borbu protiv ruskih snaga na jugu i istoku.

    Ministarstvo odbrane Bjelorusije saopštilo je ranije da će, u okviru vežbe najavljene u utorak, vojnici biti brzo premešteni u “određena područja” i da će biti izgrađeni mostovi preko reka Neman i Berezina u zapadnoj i istočnoj Belorusiji.

    “U tom periodu planirano je izmeštanje vojne tehnike i ljudstva i privremeno ograničavanje kretanja građana i saobraćaja na pojedinim javnim putevima i deonicama terena”, navodi se u saopštenju.

  • Šta radi Evropa? 8 od 27 – ništa

    Šta radi Evropa? 8 od 27 – ništa

    Mere koje preduzimaju vlade zemalja Evropske unije za smanjenje potrošnje gasa i električne energije znatno variraju širom Evrope.

    I one su nedovoljne su za postizanje ciljeva uštede energije, otkriva analiza Evropske kancelarije za životnu sredinu (EEB).Prema istraživanju EEB-a, mere koje su evropski lideri usvojili pre četiri meseca za smanjenje potrošnje gasa u svojim zemljama za 15 posto i struje za 10 procenata – vrlo su neujednačene.

    “Osam od 27 država EU još nije uvelo nikakve mere za smanjenje potrošnje gasa i električne energije. Ni u domaćinstvima ni u preduzećima ili državnim telima“, pokazuje studija EEB, prenosi agencija Anadolija.

    Prema studiji, samo je 12 država EU usvojilo neke obavezne mere za smanjenje potrošnje energije. Zemlje koje uvoze velike količine ruskog gasa, poput Italije i Nemačke, uvele su najstrože mere za uštedu gasa.

    One manje zavise od gasa, poput Francuske i Španije, takođe prednjače u EU s merama za smanjenje potrošnje energije, pri čemu ciljaju i javni i privatni sektor, uključujući domaćinstva, kao i industriju i mala preduzeća.

    Švedska, Finska, Luksemburg, Holandija, Austrija i istočnoevropske zemlje naginju ka labavijim merama za smanjenje potrošnje energije.

    Iako su među zemljama koje najviše zavise od gasa, s udelom od 30 do 40 posto u ukupnoj potrošnji energije, Holandija i Hrvatska su primenile samo dobrovoljne mere za uštedu gasa.

    Rumunija i Litvanija, koje se uveliko oslanjaju na fosilna goriva, nisu sprovele nikakve mere za smanjenje potrošnje energije.

    “Što pre smanjimo potrošnju, brže ćemo smanjiti uzlazni pritisak na cene energije, što će efektivno pružiti olakšanje domaćinstvima i industriji“, kaže povodom nalaza studije zamenik menadžera za klimatske politike u EEB-u, David Sabadin.

    On je pozvao kreatore politike da prioritet daju smanjenju potražnje za energijom u uslovima brojnih izazova s kojima će se EU suočiti kod punjenja skladišta gasa uoči zime sledeće godine.

    “Smanjenje potražnje za energijom mora biti glavni prioritet za kreatore politike, a ne kratkoročne mere s kojima ćemo se zarobiti u neefikasnom sistemu koji ‘guta’ fosilna goriva. EU definitivno može da učini više na koordinaciji akcija za uštedu energije među svojim državama članicama“, rekao je on.

  • Vigemark ističe da Euleks ima kontradiktorne informacije o uhapšenom Pantiću

    Vigemark ističe da Euleks ima kontradiktorne informacije o uhapšenom Pantiću

    Šef Euleksa Lars Gunar Vigemark izjavio je da misija EU ima kontradiktorne informacije o uhapšenom Dejanu Pantiću i da još ne znaju gdje se on nalazi.

    Imam kontradiktorne informacije. Imam informacije i da je primio terapiju i da nije. Istražujemo ovu situaciju. Dostavili smo lijekove kosovskoj policiji u Leposaviću i zahtijevali da budu predati Pantiću koji je zadržan na lokaciji koju zvanično ne mogu da potvrdim, jer ne znam tačno gdje je – rekao je Vigemark.

    On je naveo da mu je rečeno da su Pantiću predati lijekovi, ali da “postoje kontradiktorne izjave” zbog čega će poslati policijsku jedinicu i policijskog savjetnika u Leposavić.

    Vigemark ističe da je veoma važno da Pantić bude tretiran u skladu sa odgovarajućim standardima i da je u odgovarajućem pritvorskom centru.

    On je rekao za “Kosovo onlajn” da “nije siguran na kojoj je lokaciji Pantić fizički pritvoren, da li je ta lokacija odgovarajuća prema kosovskom zakonu, da li se poštuju njegova prava, da li je vidio advokata i da li je u kontaktu sa porodicom”.

    Vigemark je dodao da Pantić “mora da sarađuje u pogledu davanja izjave i da mora biti svjestan optužbi.

    – Koliko razumijem saslušan je putem video linka i određeno mu je zadržavanje od 30 dana. Budite sigurni da pomno pratimo ovaj slučaj – rekao je Vigemark.

  • Eskobar: Odbacujem ideju da bi trebalo da militarizujemo problem

    Eskobar: Odbacujem ideju da bi trebalo da militarizujemo problem

    Ne želim da prejudiciram ishod pregovora, ali želim da kažem jednu stvar. Ovo je početak rješenja dugoročnih problema za ovaj region. Tražili smo od Prištine da uspostavi ZSO, iz perspektive SAD to je obavezujuće. Moramo da nađemo način da tu ideju ostvarimo – rekao je večeras specijalni izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar.

    Prema njegovim riječima, ideju o osnivanju ZSO trebalo bi ostvariti odmah.

    Odgovarajući na pitanje o eventualnom slanju Vojske Srbije na KiM, Eskobar je naveo:

    – Kategorički odbacujem ideju da bi trebalo da militarizujemo problem, već moramo da vodimo dijalog. Moj stav je da se Srbi vrate u institucije, potrebni su nam tamo i da bi trebalo da budu uklonjene barikade – kazao je Eskobar .

    Upitan koju poruku je donio u Beograd, on kaže da bi iz svake krize trebalo da tražimo optimizam i rješenja koja ćemo primijeniti u budućnosti.

    – Ne tražim rješenje za političare koji su umješani već za mlade ljude koji napuštaju ovaj region – dodao je Eskobar.

    Podsjetimo, danas su više od dva sata trajali razgovori, najprije predsjednika Srbije Aleksandra Vučića i specijalnog predstavnika EU Miroslava Lajčaka, kojima se nešto kasnije pridružio i Eskobar.

    Eskobar je razgovarao i sa predsjednicom Vlade Srbije Anom Brnabić i ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem.

    Do ovih sastanaka dolazi nakon tenzija na Kosovu i Metohiji koje traju danima, a okidač za posljednja dešavanja bilo je hapšenje bivšeg policajca Dejana Pantića na Jarinju prije pet dana. Tada su Srbi sa sjevera Kosova, u znak protesta, na nekoliko lokacija podigli barikade, prenosi Blic.

  • Sve je u rukama Zelenskog?

    Sve je u rukama Zelenskog?

    Zvaničnik američkog Veća za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi kazao je da Volodimir Zelenski treba da odluči kada će doći do pregovora sa Rusijom. On je sa “CNN” rekao da bilo kakve diskusije o tome da li je pravo vreme za pregovore s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o okončanju rata u Ukrajini treba “prepustiti predsedniku Vladimiru Zelenskom, a ne SAD-u”. Kirbi je odmah dodao da se “inicijalne procene da bi se rat mogao završiti do kraja godine sada ne čine verovatnim”.

    “Mi bismo voleli da rat završi, ako ne danas, onda pre kraja ove godine koji se, naravno, brzo približava. No, s obzirom na ono što vidimo na terenu u Ukrajini, teško je zaključiti da će rat biti gotov do kraja godine”, rekao je Kirbi za CNN

  • Šolc protiv ograničavanja cijene gasa

    Šolc protiv ograničavanja cijene gasa

    Njemački kancelar Olaf Šolc ponovo je izrazio rezerve Njemačke prema planu Evropske unije da ograniči cijenu gasa.

    Rekao je da takav limit može da vodi manjim isporukama gasa u Evropu, piše dpa.”Olaka trenutna rešenja ne postoje. Ne možemo, na primer, tek tako da intervenišemo sa cijenama gasa, pa da onda u Evropu bude isporučeno premalo gasa”, rekao je Šolc u sredu u parlamentu.

    Kancelar je rekao da je i za dogovor unutar EU o “plafonu” cene gasa važno da se to shvati.

    Savet EU na nivou ministara energetike je u utorak nastavio da radi na sporazumu o ograničavanju cene gasa, a Šolc je kazao da očekuje dobar i pragmatičan dogovor.

    Članice EU, između ostalog i zbog primedbi Nemačke, ponovo nisu uspele da se dogovore o evropskom “plafonu” za cenu gasa. Nemački ministar privrede Robert Habek (Habeck) rekao je da je na vanrednom sastanku ministara energetike postignut napredak u nekim tehničkim pitanjima i u vezi sa strukturom mehanizma limitiranja cene.

    Otvoreno je ostalo pitanje maksimalne cene, što treba da se reši na sledećem sastanku ministara u ponedeljak, rekao je Habek.

    Evropska komisija je, posle pritiska većeg broja članica EU, predložila da pod određenim uslovima cenu gasa, koji se prodaje na holandskoj virtuelnoj gasnoj berzi TTF, ograniči na maksimalno 275 evra za megavat čas.

    Šolc je u Bundestagu istakao i veliki napredak u energetskoj bezbednosti. Nema, rekao je, boljeg dokaza za to od puštanja u rad plutajućeg terminala za tečni gas kod Vilhelmshafena u subotu. Uskoro će, dodao je, biti još terminala.

    Kancelar se zahvalio radnicima i inženjerima koji su u rekordnom roku obavili “tako izvanredan posao”. “I njima možemo da zahvalimo što ove godine dobro prolazimo kroz zimu”, rekao je Šolc.

  • Na pomolu dogovor Kijeva i Moskve

    Na pomolu dogovor Kijeva i Moskve

    Predsjednik Međunarodnog Komiteta Crvenog krsta /MKCK/ Mirjana Spoljarić Eger rekla je danas da postoji mogućnost velike razmjene zarobljenika u konfliktu Ukrajine i Rusije.
    “Kada je riječ o razmjeni svi za sve, to se dešavalo u poršlosti i to je poznata praksa. Moguće je da se to desi i u međunarodnom konfliktu Rusije i Ukrajine”, rekla je novinarima Spoljarić Egerova.
    Ona je dodala da je to mogućnost i nešto što mogu da preduzmu obje strane, ali je odbila da saopšti više detalja.

  • Borelj priznao: U EU nema jednoglasne podrške

    Borelj priznao: U EU nema jednoglasne podrške

    Šef Evropske diplomatije Žozep Borelj priznao je da stvaranje nema jednoglasne podrške u EU za stvaranje nekakvoh specijalnog međunarodnog suda za Ukrajinu.

    On je istakao da je “apsolutno tačno da u borbi protiv nekažnjivosti moramo da radimo više”, ali nije objavio svoje dalje planove u ovom pravcu.

    “Postoji polemika da li nam je potrebno još nešto pored Međunarodnog krivičnog suda kako bismo se borili protiv nekažnjivosti u Ukrajini. Ja sam zajedno sa EK izneo predlog ministrima (inostranih poslova na sastanku 12. decembra) i razmotrili smo ga, istina bez konkretnog rezultata. Možda će se formirati još nešto, ovo je interesantna diskusija, koja nije dala konkretan odgovor”, rekao je Borelj u govoru na forumu o ljudskim pravima u Briselu.

    Zamenik ministra inostranih poslova Rusije Sergej Rjabkov komentarisao je da je očigledno da su pokušaji formiranja međunarodnog suda o dejstvima Rusije u Ukrajini nelegitimni. On je dodao da čak iako bude formiran, Moskva neće snositi nikakve posledice zbog toga.

    Krajem novembra šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da je Evropska komisija predložila da se formira specijalni međunarodni sud za Ukrajinu pod okriljem UN za istragu i krivično gonjenje ruske agresije.

  • Rusija prvi put pretekla Irak

    Rusija prvi put pretekla Irak

    Rusija se po prvi put pojavila kao najveći snabdevač naftom Indiji, zamenivši Irak.

    To se desilo jer su rafinerije prošlog meseca kupovale naftu iz Moskve u strahu da bi gornja granica cena od 5. decembra mogla da udari na zalihe i uguši puteve plaćanja, pokazali su podaci dobijeni iz trgovinskih izvora, prenosi Rojters.Indijski uvoz nafte iz Rusije porastao je peti mesec zaredom, na ukupno 908.000 barela dnevno (bpd) u novembru, što je 4% više u odnosu na oktobar, pokazuju podaci.

    G7, Australija i 27 zemalja Evropske unije ograničile su cenu ruske nafte na 60 dolara po barelu, počevši od 5. decembra, u pokušaju Zapada da ograniči sposobnost Moskve da finansira rat u Ukrajini.

    Ruska nafta je činila oko 23% ukupnog uvoza Indije od oko 4 miliona barela dnevno u novembru, pokazuju podaci.

    Ukupan uvoz Indije u novembru opao je za 11% u odnosu na oktobar zbog nižih kupovina indijske rafinerije Naiara Enerdži koju podržava Rusija, koja je tokom meseca zatvorila svoju rafineriju od 400.000 bpd radi održavanja, pokazuju podaci.

    Indija, koja je retko kupovala rusku naftu zbog skupe logistike, postala je drugi najveći naručilac ruske nafte posle Kine, pošto su rafinerije otkupile sirovu naftu po sniženju.

    Prošlog meseca indijski uvoz nafte iz Iraka opao je na najniži nivo od septembra 2020, dok je uvoz iz Saudijske Arabije pao na najniži nivo u poslednjih 14 meseci, pokazuju podaci.

    Indijske rafinerije koje su prvobitno bile oprezne kada je u pitanju naručivanje ruske nafte za utovar nakon 5. decembra, nastavile su kupovine iz Moskve pošto sankcije dozvoljavaju direktno plaćanje ruske nafte, rekli su izvori.

    Tokom perioda od aprila do novembra, prvih osam meseci ove godine, Irak je nastavljao da bude najveći snabdevač naftom Indiji, a sledile su Saudijska Arabija i Rusija, koja je bila spustila UAE na četvrtu poziciju.

  • Njemačka ne može ispuniti obaveze prema NATO

    Njemačka ne može ispuniti obaveze prema NATO

    Ministarka odbrane Njemačke Kristina Lambreht priznala je da Bundesver trenutno ne može u potpunosti da ispunjava svoje obaveze u okviru NATO, piše “Špigl”. Taj njemački list je objavio, pozivajući se na poverljivi izveštaj Komiteta za odbranu, da se u dokumentu navodi da je u ovom momentu spremnost za izvršavanje zadataka Alijanse, kao što je, na primer, jačanje njenog istočnog krila, u principu, obezbeđena, iako “delimično i sa ograničenjima”.Pored toga, u izveštaju se navodi da nemačka vojska ima problem sa raspoređivanjem NATO snaga za brzo reagovanje tokom sledeće godine.

    Kao primer ističe se prisustvo kontingenta Severnoatlantske alijanse u Litvaniji, gde Bundesver, zajedno sa drugim NATO partnerima, formira takozvanu borbenu brigadu.

    Pored toga, “Špigl” ističe da mogu da nastanu problemi sa raspoređivanjem snaga Bundesvera i u Slovačkoj.

    Nedostaci Oružanih snaga Nemačke koji se pominju u izveštaju, ne tiču se samo misija u inostranstvu. Oni postoje i kad je u pitanju bezbednost vazdušnog prostora iznad Nemačke. Konkretno, postoje značajni znaci zastarelosti kopnenih sistema, uključujući radare za vazdušni prostor, vazdušne radiostanice ili softver za komandne punktove.

    Mada bi “zastareli sistemi” obezbedili operativnu gotovost, u izveštaju upozoravaju da bi se u budućnosti mogla očekivati “povećana učestalost kvarova” u radu tehnike.

    Prethodno je nemačka ministarka odbrane Kristina Lambreht bila na udaru opozicije i koalicionih partnera.

    Nemački “Velt” tvrdi da nemačka vojska ima municije za samo par sati borbe, dok “Politiko” navodi kako je ministar finansija Kristijan Lidner odbio zahtev Lambrehtove za novac kojim bi municija bila kupljena.