VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • “Nema napretka ka deeskalaciji na KiM, pad u saradnji sa Prištinom”

    “Nema napretka ka deeskalaciji na KiM, pad u saradnji sa Prištinom”

    Pomoćnik generalnog sekretara NATO Tomas Gofus danas je izjavio da na Kosovu i Metohiji nije došlo do napretka kada je riječ o deeskalaciji situacije.

    To ugrožava bezbjednost svih ljudi na Kosovu, kao i osoblja NATO, rekao je Tomas Gofus grupi novinara u Prištini, prenosi Rojters.

    On je naveo da Beograd i Priština nisu poslušali međunarodne pozive da preduzmu korake ka deeskalaciji tenzija.

    Gofus je dodao da je došlo do pada “praktične i političke saradnje sa Kosovom”.

    – To je u suprotnosti sa evroatlantskim težnjama kosovskog naroda – istakao je američki zvaničnik.

    On je naveo da, nakon ruske invazije na Ukrajinu, “niko ne bi trebalo da rizikuje još jedan sukob u Evropi koji bi potkopao mir i stabilnost stečenu tolikim žrtvama”.

    Gofus je rekao da su 93 vojnika Misije KFOR povrijeđena tokom sukoba sa srpskim demonstrantima, od kojih neki i teško.

    – Ovo je apsolutno neprihvatljivo i ne smije da se ponovi. NATO je to jasno stavio do znanja i srpskim vlatima – naveo je on.

    Sa druge strane, tokom protesta je povrijeđeno 52 Srba, navodi britanska agencija.

  • Zelenski: Želio sam da kontraofanziva počne ranije i tražio oružje za to

    Zelenski: Želio sam da kontraofanziva počne ranije i tražio oružje za to

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski izjavio je da je želio da ukrajinska kontraofanziva počne ranije i da je pozivao zapadne saveznike da Ukrajini isporuče oružje da bi se to omogućilo.

    Zelenski je rekao u srijedu da kontraofanziva sada ide sporijim tempom zbog toga što je počela kasnije i zbog toga što je Rusija učvrstila odbranu.

    Zelenski je za CNN istakao da je zahvalan SAD kao lideru u podršci Ukrajini, ali je dodao da je bio rekao i američkim i evropskim liderima da Ukrajina želi da počne ranije kontraofanzivu i da je za to potrebna njihova pomoć u oružju i opremi, prenosi Tanjug.

    U pojedinim dijelovima zemlje ukrajinska vojska ne može “ni da pomisli da započne” napade jer nema odgovarajuće oružje, napomenuo je Zelenski, navodeći da je veći dio teritorije sada miniran. Zelenski je rekao da su Rusi dobili dodatno vrijeme da postave više mina i pripreme svoje odbrambene linije, što je dovelo do usporavanja ukrajinske kontraofanzive.

  • “Kako je moguće da Njemačka tako široko promaši”

    “Kako je moguće da Njemačka tako široko promaši”

    Njemačka vlada je usvojila predlog budžeta za 2024. godinu.

    Dokument predviđa rezanje rashoda za tridesetak milijardi evra u poređenju sa tekućim budžetom, na 445,7 milijardi evra.

    To markira zaokret od slobodnog kriznog trošenja u vremenu pandemije i energetske krize.

    Ministar finansija Kristijan Lindner je početkom sedmice najavio vraćanje takozvane kočnice na javno zaduživanje, utemeljene u zakonu i suspendovane pod pandemijom.

    Nacrt budžeta predviđa novo zaduživanje od 16,6 milijardi evra, što je unutar zakonskog limita.

    Vlada je zadržala potrošnju za odbranu i pojedine druge sektore, ali je skresala sredstva iz domena socijalnog staranja i transporta, što je izazvalo oštre kritike sindikata i pojedinih udruženja.

    Sindikati kritikuju
    Savez nemačkih sindikata (DGB) je kao “kočnicu budućnosti” kritikovao predlog restriktivnog budžeta za 2024, a paljbu po rezovima su osule i neke druge organizacije.

    “Srezan budžet je u suštini nepotreban, tendencionalno antisocijalan i štetan po privredu”, rekao je član uprave DGB Štefan Kercel za agenciju dpa.

    Vlada budžetskim rezovima šalje pogrešan signal i direktno hladi domaću tražnju i privredu, što je “kontraproduktivno pod sadašnjim okolnostima ekonomske neizvesnosti,” dodao je Kercel.

    DGB predlaže veću potrošnju i “masivna ulaganja” u transport, infrastrukturu i digitalizaciju, odnosno suprotno od štednje kakvu je najavilo ministarstvo finansija.

    “Kina i SAD ulažu stotine milijardi u budućnost. Ako Nemačka ovde prikoči, izgubiće trku na dugu stazu”, upozorio je Kercel.

    “Kočnica javnog zaduživanja je kočnica budućnosti”, ocenio je Kercel, uz primedbu da ona ne bi trebalo da bude prepreka “smislenim i neophodnim” investicijama.

    Nacrt je pre usvajanja kritikovalo i nacionalno udruženje vozača ADAC, jer “neodbranjivo je da će ulaganje u putnu mrežu stagnirati uprkos povećanim nametima na kamionski prevoz.”

    Slično su reagovali biciklisti, žaleći se što će rezovi usporiti razvoj infrastrukture.

    “Kako je moguće da Nemačka tako široko promaši klimatske ciljeve u saobraćaju, pa da opet precrta sredstva za biciklističku infrastrukturu”, pitalo je udruženje biciklista ADFC.

    Vlada je usvojila predlog budžeta potrošnje srezane sa 476,3 milijardi iz 2023. na 445,7 milijardi.

    Ministarstvo finansija je početkom nedelje najavilo kraj krizne potrošnje i povratak budžetske discipline, odnosno reaktiviranje zakonom utemeljene kočnice javnog zaduživanja.

    Prioriteti potrošnje će u narednim godinama biti odbrana, digitalizacija i zaštita klime, dok drugi portfelji, na primer socijalno staranje i transport, moraju da računaju na rezove.

    Poslodavci podržavaju
    Nacrt restriktivnog saveznog budžeta za 2024. našao se pod paljbom nemačkih sindikata, ali preduzeća ga podržavaju.

    “Kurs konsolidacije je ispravan”, rekao je predsednik krovne organizacije poslodavaca Rajner Dulger.

    “Treba nam održiva finansijska politika i u takvom nastojanju podržavamo vladajuću koaliciju”, rekao je, opisavši nacrt sa potrošnjom srezanom za više od 30 milijardi evra kao “dobar signal” u vreme neivesnosti na međunarodnom finansijskom tržištu.

    Predsednik poslodavaca je pozvao i na ograničenje doprinosa za socijalno osiguranje. “Potrebna nam je i kočnica troškova socijalnog osiguranja i jasne smernice za ograničavanje stope doprinosa na do 40 odsto”, rekao je Dulger.

  • Rusija o britanskom izveštaju: Zapanjeni smo koliko lažete

    Rusija o britanskom izveštaju: Zapanjeni smo koliko lažete

    Tvrdnje načelnika Štaba za odbranu britanske vojske Tonija Radakina da je ruska vojska izgubila “polovinu borbene sposobnosti“”zapanjuju koliko su lažne.

    Ovo je saopštilo Ministarstvo odbrane Rusije.

    “Procene britanskog admirala Radakina koje je objavio ‘Fajnenšel tajms’ o gubicima ruskih oklopnih vozila, zajedno sa tvrdnjama da su se ‘prepolovile borbene sposobnosti’ ruskih Oružanih snaga, zapanjuju zbog razmera laži”, navodi se u saopštenju ruske vojske.

    Rusko Ministarstvo podseća da, sa druge strane, britanski vojni komandanti, uključujući ministra odbrane zemlje Bena Volasa “jauču zbog njihovih totalno opustošenih zaliha oružja” i stotina komada vojne tehnike koji su poslati za ukrajinsku “kontraofanzivu”, ali koji su “neočekivano” izgoreli prilikom sukoba sa Oružanim snagama Rusije.

    “Toliko hvaljene krstareće rakete ‘storm šedou’ sve češće pogađaju objekte civilne infrastrukture, nažalost dovodeći do žrtava među civilima. Ili padaju pre nego što eksplodiraju i svojim ‘udarima’ plaše samo skočimiševe”, ocenjuje ruski vojni resor.

    Kako se navodi, britanska vojna tehnika koja je isporučena Kijevu je “staro gvožđe” koje će nakon pretapanja biti korisno za obnovu DNR, LNR, Hersonske i Zaporoške oblasti.

    “Logika i ciljevi propagandnih izjava admirala Radakina u britanskom parlamentu su očigledni – da se iz osiromašenog budžeta izvuče novac za kupovinu novog naoružanja za vojsku umesto starudije koja se šalje u Ukrajinu”, zaključuje ruska vojska.

    Međutim, ističe se, britanske poreske obveznike je sve teže ubediti u neophodnost daljih isporuka oružja Kijevu usled neuspeha Oružanih snaga Ukrajine na bojnom polju.

    “Pošto ukrajinska vojska ne ostvaruje rezultate na bojnom polju, a sada je sve jasnije da nema ni izgleda za to, ostaje samo da se mašta o tome da je ruska vojska ‘izgubila borbenu sposobnost”, poručuje ruski vojni resor.

    Sudeći po izjavama Radakina, Štab za odbranu britanske vojske prekvalifikovao se iz organa za stratešku analizu i planiranje u ogranak “Bi-Bi-Sija”, navodi ruska strana.

  • Stiglo naređenje: Povlačite sve “Leoparde 2”

    Stiglo naređenje: Povlačite sve “Leoparde 2”

    Ruska strana tvrdi da je glavnokomandujući ukrajinskom vojskom general Valerij Zalužni izdao naređenje o privremenom povlačenju svih “Leoparda 2” iz borbe.

    Iako tu informaciju treba uzeti s rezervom, s obzirom na to da dolazi s ruske strane, najnovije izjave iz ukrajinskog političkog vrha da ukrajinska vojska menja taktiku sa oslobađanja teritorija u nanošenje što većih gubitaka, impliciraju da bi tvrdnje o povlačenju “Leoparda” mogle biti istinite.

    Podsetimo, Ministarstvo odbrane Rusije objavilo je sredimom juna snimak na kojem se, kako je navedeno, vide zarobljena borbena vozila NATO.Reč je upravo o tenkovima “Leopard”, nemačke proizvodnje, kao i o američkim “Bredlijima”. I brojni zapadni mediji preneli su fotografije uništenih i zapaljenih “Leoparda” i Bredlija”, što je ruski predsednik prokomentarisao rečima: “Lepo gore ovi ‘leopardi’ i ‘bredliji'”.

  • Kraj! Kontraofanziva je propala

    Kraj! Kontraofanziva je propala

    Upravo je prošlo prvih mesec dana ukrajinske kontraofanzive okoja je trebalo da bude velika i da preokrene tok rata.

    Nažalost, navodi Index.hr, do sada su veliki samo ukrajinski gubici. Zbog toga ne čudi da je ukrajinski politički i vojni vrh odlučio da je obustavi.

    Zadatak da ukrajinsku i svetsku javnost obavesti o kraju ofanzive dobio je generalni sekretar Veća za nacionalnu bezbednost i odbranu Oleksij Danilov.

    On je na Tviteru napisao: “U ovom stadijumu aktivnih sukoba, ukrajinske odbrambene snage ispunjavaju zadatak broj jedan: maksimalno uništenje ljudske snage, opreme, skladišta goriva, vojnih vozila, zapovednih sedišta, artiljerije i protivvazdušnih snaga ruske vojske.”

    U prevodu, ukrajinski vojni vrh odustao je od daljih pokušaja većih ofanzivnih operacija, tj. velika prolećno-letna ukrajinska ofanziva se zaustavlja jer je uništavanje neprijateljske žive sile i tehnike i ovako redovan zadatak svake vojske tokom rata, bez obzira bile one u ofanzivi ili defanzivi.

    Glavna odlika ofanzivnih operacija je zauzimanje teritorija. Ako pritom neprijatelj ima veće gubitke, tim bolje. Stoga ako nema pokušaja zauzimanja teritorija, nema ni ofanzive, zaključuje Index.

    Ukrajinski politički i vojni vrh sve se više ljutio na kritike sa Zapada da ofanziva ne ide nikako, a kako sečini, navodi se dalje u tekstu, ukrajinski vojni vrh posebno živcira što se Rusi ne povlače već se aktivno brane kontranapadima na svakom delu ratišta gde izgube neki položaj.

    I naravno, Ukrajince živciraju tvrdnje zapadnih medija da je ukrajinska ofanziva ogroman neuspeh, a počela su I da se postavljaju nezgodna pitanja zašto je to tako. Za to imaju 70 milijardi razloga. Samo su SAD za godinu dana dale više od 40 milijardi dolara vojne pomoći Ukrajini. Druge države dale su više od 30 milijardi, pa se sad javnost opravdano pita kud je otišla sva ta pomoć.

    Drugim rečima, s više od 70 milijardi dolara vojne pomoći u godinu dana zapadna javnost ima itekako pravo da postavlja pitanja o ukrajinskoj ofanzivi i zašto nije uspela, a ukrajinski politički i vojni vrh se mora naviknuti da ih neće zauvek samo tetošiti, već da će sa Zapada dolaziti i nezgodne kritike.

  • Ne probijaju ni prvu liniju odbrane

    Ne probijaju ni prvu liniju odbrane

    Oružane snage Ukrajine su po treći put krenule u kontraofanzivu i to uoči samita NATO-a, koji će biti održan u Vilnjusu od 11. do 12. jula.

    “Juče je bila očigledna činjenica da su pre samita NATO-a u Viljnusu pokrenuli treći talas kontraofanzive, isto na Zaporoškom pravcu. Sada sve gori, od Dnjepra do granice koja spaja Zaporošku oblast i DNR”, rekao je savetnik lidera Donjecke Narodne Republike Igor Kamakovski u emisiji “Salavjov lajv”.

    Međutim, akcije ukrajinske vojske su neuspešne, Oružane snage Ukrajine (OSU) ne mogu da probiju ni prvu liniju ruske odbrane, ocenio je Kamakovski.

    Pritom, dodao je savetnik Denisa Pušilina, u pravcu Luganska Ukrajina vrši udare koji će da skrenu pažnju ruske vojske na taj deo fronta, a u blizini Avdejevke ukrajinske trupe se “bore da poboljšaju svoju poziciju”.

    Ukrajinska ofanziva na južno-donjeckom, zaporoškom i donjeckom pravcu počela je 4. juna, a glavni udar Oružanih snaga Ukrajine usmeren je na Zaporošku oblast. Kijev je u borbu poslao brigade koje je obučavao NATO i koje koriste zapadnu opremu i naoružanje.

    Ukrajinske trupe su od početka takozvane kontraofanzive, od 4. juna, izgubile oko 2.500 jedinica različitog naoružanja na svim linijama fronta, rekao je ranije ruski ministar odbrane Sergej Šojgu.

    “Samo na južnodonjeckom, zaporošskom i donjeckom pravcu, gde Oružane snage Ukrajine neuspešno napadaju, uništeno je 15 aviona, tri helikoptera, 920 oklopnih vozila, uključujući 16 tenkova ‘leopard”, naveo je ministar.

    “To je skoro 100 odsto tenkova ovog tipa koje su isporučile Poljska i Portugalija”, precizirao je.

    Bez obzira na značajne gubitke, ukrajinsko rukovodstvo zahteva od komande Oružanih snaga Ukrajine da nastavi ofanzivu, kazao je Šojgu i objasnio da ih na to primorava Zapad.

  • “Ni cent više za Ukrajinu”

    “Ni cent više za Ukrajinu”

    Lider partije ABP i bivši ministar unutrašnjih poslova Bugarske Rumen Petkov pozvao je EU da sasluša kritička mišljenja o finansijskoj pomoći Ukrajini.

    Prema njegovim rečima, ŠOS (Šangajska organizacija saradnje) i BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) postaju ozbiljni međunarodni faktori na koje Evropa mora da računa i sa njima sarađuje.”BRIKS i ŠOS – to je pola sveta. BRIKS u smislu broja stanovnika, ekonomske moći je nešto mnogo ozbiljnije od našeg velikog vlasnika demokratije, EU”, izjavio je on za TV “Eurokom”.

    Bivši ministar je dodao da, ako Evropa to ne uvidi i ne otpočne sa njima aktivan, efikasan dijalog, služeći interesima koji su Evropi strani, ništa dobro se neće desiti.

    “Vidimo da Evropa nastavlja da učestvuje u ratu u Ukrajini, ali zaboravljamo da čujemo apel premijera (Mađarske Viktora) Orbana da dok ne dobijemo izveštaj o 70 milijardi evra, koje smo dodelili kao pomoć Ukrajini, ne treba da damo više ni centa”, poručio je Petkov.

    Prethodno je predsednik Bugarske Rumen Radev pozvao novu vladu da se stara o bugarskoj vojsci a ne o pružanju vojne pomoći Ukrajini.

  • Bivši evropski poslanik: Zelenski sprema užasnu provokaciju

    Bivši evropski poslanik: Zelenski sprema užasnu provokaciju

    Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski priprema užasnu provokaciju na Zaporoškoj nukelarnoj elektrani.

    Ovo je izjavio bivši poslanik Evropskog parlamenta Florijan Filipo.

    “Oni su bez dvoumljenja organizovali diverzije na ‘Severnim tokovima’, a sada je Zelenskom potreban ‘veliki udar’ nekoliko dana uoči samita NATO-a”, napisao je političar na Tviteru.

    Filipo je naveo da je napad na Zaporošku nuklearku ukrajinskom lideru potreban kao izgovor za isporuke novog zapadnog naoružanja kijevskom režimu.

    Savetnik direktora “Rosenergoatoma” Renat Karča je u utorak izjavio da Kijev tokom noći 5. jula priprema napad na Zaporošku nuklearku, uz primenu visokopreciznog oružja i dronova-kamikaza.

  • Delegacija EU: projekti iz RS nisu ispunili kriterijume

    Delegacija EU: projekti iz RS nisu ispunili kriterijume

    Finansiranje za infrastrukturne projekte u Republici Srpskoj ostaje dostupno i svi projekti poslani na odobrenje se razmatraju po transparentnim kriterijima na osnovu njihove relevantnosti i zrelosti, rekao je Nezavisnim Ferdinand Kenig, portparol Delegacije EU.

    On je istakao da EU ostaje posvećena ravnomjernom razvoju cijele BiH i da želi podržati prosperitet i stabilnost u cijeloj državi, te napominje da je za najnoviji investicijski paket u okviru Evropskog investicionog plana za zapadni Balkan na odobrenje poslan veoma mali broj projekata iz RS, a da i oni koji su poslani nisu ispunili potrebne kriterije za finansiranje.

    Kenig je, međutim, podsjetio da je u februaru 2022. godine, kao odgovor na političku krizu koju su izazvali zvaničnici RS, Evropska komisija objavila da je finansiranje suspendovano za dva infrastrukturna projekta na Koridoru Vc, vrijedna 600 miliona evra, a čije je finansiranje predviđeno kroz Investicioni okvir za zapadni Balkan.

    “Odluka o suspenziji sredstava iz 2022. godine može biti promijenjena po okončanju političke krize, a EU bi željela vidjeti završen Koridor Vc radi svih građana BiH. Nažalost, nedavna eskalacija situacije od strane predstavnika RS slična je modelu aktivnosti koje podrivaju nadležnosti državnog nivoa i institucija što je i dovelo do suspenzije finansiranja dva infrastrukturna projekta prošle godine”, rekao je on.

    Podsjećanja radi, Evropska komisija je u petak predstavila novi finansijski paket za zapadni Balkan od 14 investicija u transport, energiju, ekologiju, ljudski kapital i podršku privatnom sektoru, ukupne vrijednosti 2,1 milijardu evra. U Direkciji za evropske integracije BiH su nam pojasnili da je BiH dobila četiri projekta vrijednosti 298 miliona evra, ali među njima nije nijedan projekat iz RS.

    “Među odobrenim infrastrukturnim aplikacijama su Koridor Vc – dionica Ozimice – Poprikuše, Koridor Vc – dionica Mostar sjever – Mostar jug, Rehabilitacija i modernizacija Crpno-akumulacijske hidroelektrane Čapljina i Projekt Vode Sarajevo – Rekonstrukacija mreže vodosnabdijevanja, a odobrena aplikacija za tehničku pomoći odnosi se na implementaciju pilot sistema za upravljanje otpadom u Srednjoj Bosni”, kažu oni za Nezavisne. Ističu da je BiH u ovom pozivu dobila znatan dio kolača odnosno oko tri četvrtine odobrenih grant sredstava za zapadni Balkan, što je, kako naglašavaju, stavlja u red vodećih u korištenju ovih sredstava u regionu.

    “Da bi ova sredstva postala operativna potrebno je da BiH potpiše sporazume sa međunarodnim financijskim institucijama, a za što će biti nadležno Ministarstvo financija i trezora BiH”, naglasili su.

    Kako saznajemo, RS je podnijela jedan investicioni projekt koji nije dobio podršku, te jedan zahtjev za pomoć. Investicioni projekt se odnosi na investiranje u vodovodnu i kanalizacionu mrežu u Doboju, Gradišci, Laktašima, Prijedoru, Tesliću i Vukosavlju, dok se zahtjev za podršku odnosi na modernizaciju signalizacije i telekomunikacionih sistema na mreži Željeznica RS.

    Oliver Varheji, evropski komesar za susjedstvo i proširenje u Evropskoj komisiji, je nakon predstavljanja najnovijeg paketa istakao da je to novi signal partnerima na zapadnom Balkanu da je njihova budućnost u EU, kao i da se raskorak u razvoju nastavlja smanjivati.

    “Ovi projekti će bolje povezati region iznutra i sa EU, pomoći dekarbonizaciji ekonomija i podržati konkurentnost privatnog sektora u regionu. Sada pozivam naše partnere sa zapadnog Balkana i međunarodne finansijske institucije da pokrenu ove projekte što je prije moguće kako bi građani i preduzeća u regionu mogli iskoristiti prednosti ovih investicija”, rekao je Varheji.