VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Zelenskom se žuri

    Zelenskom se žuri

    Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski pozvao je danas lidere na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji da požure sa sporazumima, isporukom i odlukama.

    “Moramo da požurimo. Potrebna nam je brzina, brzina naših sporazuma, brzina naše isporuke da bismo ojačali brzinu naših odluka da ograničimo ruski potencijal. Brzina nema alternativu, jer je brzina ta od koje zavisi život”, rekao je Zelenski na konferenciji putem video-linka, preneo je Si-En-En.

    “Kašnjenje je uvek bilo i još uvek je greška. Dok mi pregovaramo kako da ojačamo našu odbranu savremenim tenkovima, Kremlj razmišlja o načinima da zadavi Moldaviju”, kazao je Zelenski.

    On je istakao da je očigledno da Ukrajina neće biti poslednja stanica, kako je rekao, “invazije” predsednika Rusije Vladimira Putina i da je od vitalnog značaja da Zapad ne odlaže isporuke oružja da bi pomogao Ukrajini da odbije ruske snage, preneo je Rojters.

    “On će nastaviti svoje kretanje do kraja… uključujući sve druge države koje su u nekom trenutku bile deo sovjetskog bloka”, rekao je Zelenski.

    On je, međutim, naglasio da ne misli da Rusija može da pobedi.

    Zelenski je Ukrajinu uporedio sa Davidom, a Rusiju sa Golijatom u biblijskoj priči u kojoj pobeđuje David, naoružan kamenom i praćkom.

    On je kazao da je David pobedio Golijata delovanjem, a ne razgovorom i da Golijat nema šanse.

  • Šolc: Nema jedinstvenog stava

    Šolc: Nema jedinstvenog stava

    U Nemačkoj nema jedinstva kada je reč o isporukama oružja Kijevu i sankcijama Rusiji, kaže njemački kancelar Olaf Šolc na Minhenskoj konferenciji o bezbjednosti.

    “Da, ima nekih – a mi smo u demokratskoj državi – koji nisu tako uvereni da je zaista dobra ideja da se uvode seve ove sankcije i da se isporučuje sve to mnoštvo oružja Ukrajini. Ipak, čak i veći deo tih ljudi na kraju priznaje da vlada mora da preduzima odgovorne odluke”, rekao je Šolc.

    Kancelar je, takođe, spomenuo da su i pristalice isporuka naoružanja ponekad prinuđene da priznaju da se takve odluke usvajaju kolektivno, na nivou zajednice partnera.

    Prema njegovim rečima, Nemačka ne produžava trajanje sukoba u Ukrajini svojim isporukama naoružanja Kijevu.

    “Razumem da su pojedini ljudi zabrinuti i da postavljaju pitanje u vezi s našim odlukama, ali ja želim da im kažem: ne produžavaju rat naše isporuke oružja, naprotiv”, rekao je Šolc.

    On je dodao da je Nemačka svojim dejstvima okončala decenijski princip da ne isporučuje oružje u zone konflikta.

  • Putin najavio nove investicije Gazproma

    Putin najavio nove investicije Gazproma

    Ruski predsednik Vladimir Putin je pohvalio ruskog gasnog giganta, obećavajući da će Gasprom napredovati uprkos pokušajima Zapada da smanji razvoj kompanije.

    Dodao je da će rast tražnje za gasom u budućnosti biti najveći u Aziji.

    Otkako je Putin poslao trupe u Ukrajinu, najveća svetska kompanija za prirodni gas bori se sa naglo nižom prodajom gasa Evropi jer Zapad nastoji da smanji zavisnost od ruskih energenata i smanji prihode ruskog budžeta, piše Rojters.

    Gasprom, koji drži oko 15% svetskih rezervi i zapošljava oko 490.000 ljudi, jedna je od najmoćnijih kompanija u Rusiji.

    Putin je rekao da je cela Rusija ponosna na Gasprom, koji je osnovan kao akcionarsko društvo pre 30 godina iz sredstava sovjetskog ministarstva gasa.

    “Uprkos nelojalnoj – otvoreno rečeno – konkurenciji, direktnim pokušajima spolja da se ometa i obuzda njegov razvoj, Gasprom ide napred, pokrećući nove projekte”, rekao je Putin generalnom direktoru Alekseju Mileru.

    “Prethodnih 30 godina svetska tražnja za gasom se praktično udvostručila, u narednih 20, prema procenama stručnjaka, porašće još 20 odsto, a možda i više. U takozvanom prelaznom periodu tražnja će biti ogromna. Pri tome više od polovine tog rasta će biti ostvarena u zemljama Azijsko-pacifičkog regiona, pre svega u Kini, imajući u vidu tempo rasta kineske privrede”, rekao je Putin.

  • Ubijen vođa ID-a

    Ubijen vođa ID-a

    Vođa Islamske države Hamza el-Hosi ubijen je u Siriji u napadu helikoptera koji su izvele američke snage.

    Četiri aktivna pripadnika su povređena.

    Centralna komanda Sjedinjenih Američkih Države najavila je napad u petak u saopštenju.

    “Sinoć, tokom napada helikoptera SAD i Sirijskih demokratskih snaga na severoistok Sirije, ranjena su četiri američka vojnika”, stoji u saopštenju.

    “Vođa Islamske države Hamza el-Homsi je ubijen. Pripadnici i radni pas se leče u američkoj medicinskoj ustanovi u Iraku”, navodi se.

    Malo se zna o El-Homsiju. Njegova uloga u terorističkoj organizaciji nije jasna.

    Upad je usledio nedelju dana nakon što je u odvojenom napadu SAD i SDF ubijen Ibrahim el Kahtani, još jedan zvaničnik Islamske države koji je planirao da pomogne zatvorenicima ID da pobegnu iz pritvorskih centara.

  • Hiljade kompanija namirisalo epsku zaradu u Ukrajini?

    Hiljade kompanija namirisalo epsku zaradu u Ukrajini?

    Menadžeri su svesni da će obnova Ukrajine zahtjevati ogroman broj poslova.

    Hiljade kompanija su u “niskom startu” za dobijanje poslova na obnavljanju Ukrajine kao da se radi o trci za zlatom, iako se još ne zna kada i kako će se završiti rat, piše Jutarnji list.

    Svima je jasno da će se graditi stotine, pa i hiljade, novih škola, bolnica, stambenih zgrada, puteva, železnica, fabrika… A obnova kompletne energetske infrastrukture biće bukvalno epski posao, nakon što je ukrajinska energetska infrastruktura postala glavna meta Putinovog režima.

    Na neki način može se reći da se aktivira “Maršalov plan” za Ukrajinu za koji se procenjuje da bi mogao da bude težak od najmanje 138 do ogromnih 750 milijardi dolara raznovrsnih poslova. Maršalov plan bio je američki program pomoći Zapadnoj Evropi nakon Drugog svetskog rata. Činjenica je kako ukrajinska trgovinska komora već proglašava da je Ukrajina “najveće gradilište na svetu”, a Jutarnji list prenosi neke od stavki članka objavljenog u Njujork tajmsu o pripremi ukrajinske investicijske oluje mnogo pre završetka ratnih operacija.

    Iako je još nejasno kako će se tačno finansirati obnova Ukrajine (ispituje se npr. legalnost korišćenja zamrznute ruske imovine u inostranstvu) niz kompanija već se pozicionira za dobijanje poslova na vrlo različite načine.

    Samo se na jedan izložbeni sajam u Varšavi pod nazivom “Obnovimo Ukrajinu” prijavilo više od 300 kompanija iz 22 zemlje. Tokom sastanka u Davosu ukrajinska kuća bila je najposećenije mesto, razgovaralo se o potencijalnim investicijama.

    Bez obzira na to što još nisu poznati detalji finansiranja obnove, jasno je da će mnogo pomoći stizati s različitih destinacija, pa sastanci na kojima se govori o ukrajinskim prioritetima u obnovi imaju izrazitu poslovnu težinu.

    Više od 700 francuskih kompanija tako je pohrlilo na konferenciju koju je na temu ukrajinske obnove upriličio predsednik Makron. Finska je, pak, sponzorisala vebinar s ukrajinskim zvaničnicima na kojem su finske kompanije prezentovale svoje tehnologije i postojeća rešenja: montažne kuće, transformatore, prečistače vode…

    Ključno pitanje o kome se trenutno raspravlja na nivou nekoliko zapadnih administracija i njihovih poslovnih zajednica zainteresovanih za poslovanje u Ukrajini jeste ko će kontrolisati novac u procesu rekonstrukcije, odnosno ko će plaćati, po kom osnovu i kako.

    Nemačka je, na primer, najavila stvaranje garantnog fonda za investicije u Ukrajini. O istom razmišlja i Francuska za poslove veće od 100 miliona evra. Ukrajinske vlasti najavljuju da će prvi investitori u rekonstrukciju dobiti poseban tretman, ali je nejasno šta to znači.

    Ono što je sigurno, među prvim investitorima u Ukrajini će biti one kompanije koje su pre rata tamo već razvile biznise, koji se sada u mnogim slučajevima bore za čisto poslovno preživljavanje.

    Za ulaganje u obnovu Ukrajine zainteresovana je i “flota” ogromnih zapadnih investicijskih fondova. Blek rok, recimo, planira da pokrene novi privatni equity fond s 500 miliona evra početne investicije, a planom prikupljanja 25 milijardi od više država i privatnih investitora. Veruju u velike poslove u energetici, čistoj energiji, rudarstvu…

    Jasno je da je ključna pretpostavka rekonstrukcije prestanak ratnih sukoba i bezbednost, na šta je Zelenskog već upozorio glavni izvršni direktor Forteskju metals grupe.

  • Makron: U Ukrajini ne može biti mira dok Rusija ne bude poražena

    Makron: U Ukrajini ne može biti mira dok Rusija ne bude poražena

    Francuski predsjednik Emanuel Makron izjavio je danas da u Ukrajini ne može biti mira dok Rusija ne bude poražena. Makron je, na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, rekao da još nije došao čas dijaloga, jer je Rusija izabrala rat i odlučila da gađa civilnu infrastrukturu i počini ratne zločine, prenio je Gardijan.

    Makron je ocijenio da napad Rusije mora da propadne i pozvao saveznike da povećaju vojnu pomoć Ukrajini.

    “Jedinstvo i odlučnost su važni da bi se Ukrajini pružila sredstva da se vrati za pregovarački sto na prihvatljiv način i da radi na dugoročnom miru pod uslovima za koje su se Ukrajinci odlučili”, istakao je Makron.

    Makron je govoreći o plaćeničkoj grupi “Vagner” rekao da je, kada je razgovarao sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom prije godinu dana, gotovo povjerovao da on nema nikakve veze sa tom grupom, ali da je sada jasno da oni djeluju kao, kako je naveo, “mafijaško” oruđe za činjenje zločina.

    Francuski predsjednik je apelovao na Evropu da troši više sredstava na odbranu i na održavanje dijaloga koji bi uključio NATO, Veliku Britaniju i SAD o nuklearnim karakteristikama Alijanse.

    Makron je rekao da podržava eventualnu reformu Savjeta bezbjednosti UN.

  • Sastaju se Putin i Lukašenko

    Sastaju se Putin i Lukašenko

    Putin i šef Bjelorusije Aleksandar Lukašenko sastaju se danas u Minsku. Teme će biti pitanja bezbjednosti i odbrane.

    Lideri Rusije i Bjelorusije poslednji put su se sastali u decembru. U to vreme se spekulisalo da bi Bjelorusija mogla da se pridruži ratu na strani Rusije. Bjelorusija je do sada podržavala Rusiju, a ruske snage su napale Ukrajinu sa teritorije Bjelorusije.

    Ali Bjelorusija nije poslala svoje trupe u Ukrajinu, a pre nekoliko dana su rekli da će to učiniti samo ako budu napadnuti.

  • NATO odobrio BiH projekte vrijedne desetine miliona evra

    NATO odobrio BiH projekte vrijedne desetine miliona evra

    Na ministarskom sastanku zemalja članica NATO o Inicijativi za izgradnju odbrambenih i bezbjednosnih kapaciteta zvanično je odobren paket pomoći odbrambeno-bezbjednosnom sistemu BiH, koji obuhvata devet projekata pomoći za odbrambeni sistem i tri projekta pomoći za bezbjednosni sistem BiH.

    Sastanak je održan 14 i 15. februara u sjedištu NATO u Briselu, a kako je saopšteno iz Ministarstva odbrane BiH, zemlje članice NATO i određene partnerske zemlje su iskazale veliki interes za učešće i realizaciju predviđenih projekata.

    – S tim u vezi, u narednom periodu će se pristupiti izradi implementacijskog plana, što će odrediti i dinamiku isporuke opreme predviđene projektima pomoći za opremanje Oružanih snaga BiH i Ministarstva bezbjednosti BiH. Radi se o projektima koji vrijede desetine miliona evra, a čija će realizacija značiti praktičnu podršku odbrambeno-bezbjednosnom sistemu BiH i u svakom slučaju značajno doprinijeti jačanju odbrambeno-bezbjednosnih kapaciteta – navodi se u saopštenju.

    Podsjećamo, na prošlom NATO Samitu koji je održan u Madridu 20. juna 2022. godine, donosena je Odluka o prilagođenom paketu pomoći BiH.

  • Važno obraćanje na godišnjicu rata: Šta će Si reći?

    Važno obraćanje na godišnjicu rata: Šta će Si reći?

    Si Đinping bi navodno trebalo da održi “mirovni govor” na godišnjicu početka rata u Ukrajini.

    Ovo je rekao ministar spoljnih poslova Italije Antonio Tajani, koji je rekao da mu je to rekao najviši kineski diplomata Vang Ji. Oni su se sreli u četvrtak u Rimu.

    Kina je od prvog dana rata naglašavala svoju neutralnost, nastojeći da izbalansira svoje veze sa Zapadom i Moskvom. Ali je odbila da proda oružje Rusiji i nije se direktno uključila u sukob, nadajući se da će sačuvati pristup globalnom tržištu.

    Ali istovremeno je diplomatski sarađivala sa Rusijom i iskoristila sniženu cenu ruske nafte.

  • Kina i SAD sarađuju – i to na rekordom nivou

    Kina i SAD sarađuju – i to na rekordom nivou

    Bilateralna trgovina između Kine i SAD dostigla je rekordan nivo u 2022. godini, saopštilo je Ministarstvo trgovine Kine, pozivajući se na podatke obe zemlje.

    Portparolka Ministarstva Šu Jueting izjavila je da to pokazuje da je ekonomska struktura između dve zemlje bila veoma komplementarna.

    “To takođe pokazuje obostrano korisnu prirodu ekonomske i trgovinske saradnje”, rekla je ona, prenosi Kineski međunarodni radio.

    Šu je navela da se ekonomska i trgovinska saradnja između Kine i SAD tiče vitalnih interesa obe zemlje i ima ključnu ulogu u globalnom ekonomskom rastu.

    ”Američko-kineski poslovni savet smatra da će povezivanje između SAD i Kine koristiti narodima dve zemlje”, navela je Šu.