VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Zelenski: Branićemo Bahmut, ali ne po svaku cijenu

    Zelenski: Branićemo Bahmut, ali ne po svaku cijenu

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski rekao je da Ukrajina nastavlja braniti Bahmut, grad u istočnoj regiji Donjeck kojeg Rusi već mjesecima očajnički pokušavaju osvojiti, ali će pritom paziti na cijenu koju za to plaća u životima branitelja.

    U Bahmutu je prije rata živjelo oko 70.000 ljudi, a ukrajinski dužnosnici procjenjuju da je u gradu nakon višemjesečne ruske opsade i strašnih razaranja ostalo manje od 5.000 civila.

    U intervjuu za talijanski dnevni list Corriere Della Serra, Zelenski je rekao: “To nije naročito velik grad. Baš kao i mnoge druge gradove u Donbasu, Rusi su ga potpuno razorili”. “Za nas je važno ga obraniti, ali ne po svaku cijenu, ne ako će svi umrijeti”, dodao je.

    Dio analitičara navodi da je važnost Bahmuta više simbolička nego strateška. Padne li Bahmut, Rusima bi mogao biti otvoren put prema osvajanju drugih gradova u zapadnom dijelu Donjecka. Rusi napadaju Bahmut od srpnja, a napad predvode plaćenici iz zloglasne skupine Wagner, koji uz ogromne gubitke polako osvajaju teritoriju okolnih sela.

  • “Preko Srbije”: Putin “kreće” na Balkan?

    “Preko Srbije”: Putin “kreće” na Balkan?

    Ruski opozicionar Mihail Hordorkovski ukazao je da će predsednik Rusije Vladimir Putin, preko Srbije pokušati da destabilizuje Balkan.

    Prema njegovim rečima on želi da oteža život Evropljanima, i dodao je da Rusija ima veliki uticaj na Austriju.

    “Putin podržava radikale bilo koje vrste. Cilj mu je destabilizacija kako bi mogao da se pozicionira kao neko ko upravlja nestabilnom situacijom. Ako se rat nastavi pokušaće da destabilizuje Balkan, kako bi otežao život Evropljanima”, rekao je Hodorkovski.

    “Na sreću su Rusi idioti. Oni su to u Crnoj Gori pokušali i od sebe odgurnuli tu zemlju, izgubili na uticaju. Ali ne može se uvek računati na to da će uvek biti idioti. Nakon sankcija je uticaj Rusije postao manji, na primer, u Nemačkoj. Ali desničarske partije su prirodni partneri Putina. To i zna. I pošto glasači radikalne desnice uobičajeno podržavaju Putina, onda ni ne gube podršku ako Putin započne rat. To treba obrazrivo pratiti “, objasnio je Hodorkovski za bečki dnevnik “Standard”.

    “Putinov uticaj je ogroman”
    On je istakao i da Rusija ima ogroman uticaj i u Austriji.

    “Imajući u vidu broj profesionalnih ubica-spavača, za Putina je mnogo lakše da ubije nekoga u Austriji nego u bilo kojoj drugoj evropskoj državi”; objasnio je on.

    Zbog toga je, naglašava, bugarski novinar Hristo Grozev iz bezbednosnih razloga nedavno napustio Beč.

    “Putinov uticaj u Austriji je ogroman, i to pokazuju rezultati mog Centra “dosije”, koji istražuje njegov ilegalni uticaj na druge države. Ne znam koliko će Austrija želeti ponovo da zauzme ulogu kao za vreme Hladnog rata, kada je Beč, tako reći, bio centar interakcije obaveštajnih službi. Kada je bio mesto za zaobolaženje sankcija. Zbog današnje integracije Evrope nisam siguran koliko bi druge zemlje bile srećne ako bi Austrija preuzela tu ulogu”, naglasio je on.

  • Kraj? Tek 2027. godine

    Kraj? Tek 2027. godine

    Bivši ruski komandant i poslanik ruske Dume Andrej Guruljov nedavno je rekao da bi ruski rat u Ukrajini mogao da traje najmanje do 2027. godine, a možda i duže.

    On je to rekao tokom televizijskog programa koji je na Tviteru sa engleskim titlovima objavio Anton Geraščenko, savetnik ministra unutrašnjih poslova Ukrajine, u nedelju.

    Odbacio suverenitet Ukrajine

    “Završetak rata može potrajati. Generalno, predviđam da će to biti 2027-2030, a ne ranije”, rekao je Guruljov.

  • Desetine mrtvih u poplavama

    Desetine mrtvih u poplavama

    Brazilske vlasti saopštile su da je 36 ljudi poginulo nakon što su obilne kiše izazvale poplave i klizišta u dva obalna grada sjevernog Sao Paula, bacivši mrlju na festivalske svečanosti koje su u toku i gdje je pokrenuta hitna akcija.

    Neutvrđeni broj turista koji su se okupili na brazilskom festivalskom slavlju ostao je zarobljen nakon nezapamćenih kiša koje su u kratkom vremenskom periodu pogodile gradove.

    Gradovi Sao Sebastiao, Ubatuba, Ilhabela i Bertioga – koji su najteže pogođeni – morali su iznenada otkazati svoje festivalske svečanosti kako bi preduzeli rad spašavanja kako bi pronašli nestale, povrijeđene i mrtve nakon što ih je pogodila nesreća.

    Slike iz nekih od najteže pogođenih područja pokazivale su čitave kvartove potopljene vodom sa vidljivim samo krovovima nekih kuća, dok su auto-putevi i ceste ostale odsječene zbog srušenog drveća.

    Cesta koja povezuje Rio de Žaneiro s gradom Santosom odsječena je nakon klizišta i poplavnih voda, prenosi “Independent”.

  • Iran demantovao da je obogatio uranijum do 84 odsto čistoće

    Iran demantovao da je obogatio uranijum do 84 odsto čistoće

    Iran je danas demantovao navode da je obogatio uranijum do 84 odsto čistoće, što je blisko klasi nuklearnog oružja.

    “Do sada nismo pokušali da obogatimo iznad 60 odsto. Prisustvo čestica iznad 60 odsto obogaćenja ne znači proizvodnju sa obogaćenjem iznad 60 odsto”, rekao je portparol Iranske organizacije za atomsku energiju, Behrouz Kamalvandi, prenijela je zvanična novinska agencija IRNA.

    Iran obogaćuje uranijum do 60 odsto čistoće od aprila 2021. godine, a mediji su javili da je prije tri mjeseca počeo da obogaćuje uranijum na drugom mjestu Fordov koje je ukopano u planinama i da čistoća iznosi oko 90 odsto.

    Blumberg njuz izvjestio je u nedjelju da su inspektori Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) otkrili prošle sedmice uranijum obogaćen do 84 odsto.

    Kamalvandi je taj izvještaj okarakterisao kao klevetu i rekao da iskrivljuje činjenice, prenio je Rojters.

    Inspektori IAEA kontrolišu nuklearni program Irana, jer SAD i druge zapadne zemlje strahuju da bi Teheran mogao da proizvede nuklearno oružje.

  • Broj žrtava u Turskoj prešao 41.000

    Broj žrtava u Turskoj prešao 41.000

    Broj žrtava zemljotresa u Turskoj premašio je danas 41.000, saopštili su zvaničnici.

    Uprava za katastrofe (AFAD) objavila je da je trenutni broj poginulih 41.020.

    Operacije potrage i spasavanja završene su u većem dijelu regiona koji je zahvaćen zemljotresom 6. februara.

  • Borelj pozvao Vučića i Kurtija na razgovore u Brisel

    Borelj pozvao Vučića i Kurtija na razgovore u Brisel

    Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borelj izjavio je da su predsjednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer samoproglašenog Kosova Aljbin Kurti pozvani u Brisel 27. februara i da se nada da će “prihvatiti prijedlog kao put da normalizuju svoje odnose”.

    Pozvao sam ih da dođu i vode cjelodnevne razgovore jer imamo prijedlog na stolu i nadam se da će biti u stanju da ga prihvate kao put da normalizuju svoje odnose, rekao je Borelj za Dojče vele.

    Na pitanje koliko je uvođenje sankcija Rusiji važno za put Srbije ka EU, Borelj je rekao da se Srbija ne usklađuje sa spoljnom poilitikom EU u dovoljnoj mjeri.Tražimo od svih članova međunarodne zajednice, posebno od onih koji su kandidati za članstvo u EU, da se usaglase sa našim sankcijama. Posebno od kandidata tražimo da se usklade sa našom spoljnom politikom. Svakako da se Srbija ne usklađuje sa našom spoljnom politikom onoliko koliko bismo htjeli. To je dio razgovora i angažovanja prema Srbiji – dodao je Borelj.

  • “Ukrajina nema šanse da stupi u NATO”

    “Ukrajina nema šanse da stupi u NATO”

    Ukrajina neće postati deo NATO-a u doglednoj budućnosti, piše komentator Hal Brands u članku za “Blumberg”.

    Prema rečima novinara, postoje dva plana za budućnost postsovjetske republike. Prvi od njih predviđa članstvo zemlje u asocijaciji, ali to se neće desiti zbog pravila koje ne dozvoljava pokretanje procesa ulaska u slučaju teritorijalnih sporova ili oružanih sukoba sa drugim državama.

    “Kijev može postati žrtva surove ironije, kada samo jedan uslov onemogućava članstvo u NATO”, istakao je autor materijala.

    Drugi plan, kako tvrdi Brands, jeste da se Ukrajina zadrži kao “saveznik” Zapada i da se nastavi sa snabdevanjem zemlje oružjem i teškom opremom.

    Ali, kako je primetio autor članka, Kijevu će biti veoma teško da održi Oružane snage, s obzirom na to da zbog sukoba privreda zemlje nije u najboljem stanju, a republika će biti u velikoj meri zavisna od Zapada.

    “Tako će Ukrajina verovatno ostati ekonomska štićenica Zapada, a Vašington i njegovi saveznici će finansirati odbranu zemlje u doglednoj budućnosti. Čak i ako zemlja ne uđe u NATO, kraj sukoba može biti samo početak dugoročnih obaveza Zapada Ukrajini”, sumirao je Brends.

  • Šta se dešava u bunkeru Volodimira Zelenskog?

    Šta se dešava u bunkeru Volodimira Zelenskog?

    Britanski list “Tajms” je objavio članak u kome se govori o situaciji u bunkeru Volodimira Zelenskog i u njegovom kabinetu.

    Kako piše list, britanski novinar je u Kijevu i razgovarao o bunkeru sa raznim ukrajinskim zvaničnicima koji su upoznati sa situacijom u skloništu.

    Među izvorima su savetnik Zelenskog Aleksandar Rodnjanski i ministar poljoprivrede Nikolaj Soljski.

    “Kontrolni punktovi sa naoružanim obezbeđenjem se nalaze u svakoj ulici koja se nalazi oko kancelarije Zelenskog, prolaze samo oni koji imaju odgovarajuća dokumenta i pasoš”, navodi se u materijalu.

    Naglašava se da vojnici traže od svakoga lozinke koje se menjaju svaki dan. “To su često besmislene fraze koje Rusi teško izgovaraju”, pojašnjava se u članku i dodaje da u zgradi ne uključuju osvetljenje, kao i da su zavese uvek navučene.

    Glavni predstavnici ukrajinskih vlasti su nakon početka specijalne operaciji smešteni u podzemne bunkere.

    Prema jednom izvoru lista, prvobitno je bilo planirano da zvaničnici ostanu pod zemljom nedelju dana.

    Međutim, piše list, Zelenski i njegovi pomoćnici su u bunkeru živeli skoro dva meseca. Svi koji su sa Zelenskim bili u bunkeru su morali da potpišu da će čuvati tajnu. Dokument zabranjuje da se šire informacije o planu objekta, njegovom položaju, predmetima koji su u njemu, ali i informacije o hrani.

    Navodi se da je grupa ljudi koji su sa Zelenskim bili u bunkeru informacije o sukobima dobijala zahvaljujući svojim mobilnim telefonima.

    Jedan ukrajinski zvaničnik je listu rekao da je jedne noći odlučio da izađe iz skloništa i da večera u restoranu. Poslao je fotografiju neimenovanom ukrajinskom poslaniku, a on mu je odgovorio psovkama. Kasnije je naručio burgere i drugu hranu za sve koji su se nalazili u bunkeru.

  • Hitan zadatak za Zelenskog

    Pred posetu američkog predsednika Džozefa Bajdena Poljskoj, administracija Bijele kuće je tražila od Ukrajine da aktivira dejstva na bojnom polju.

    Prema informacijama novinara, američki analitičari se plaše da će ruska vojska naneti poraz ukrajinskoj vojsci na jugu i istoku, a isporuke zapadnog naoružanja Ukrajini će se usporiti.

    “Bajdenova administracija je po hitnom postupku zahtevala od administracije predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog da konsoliduje svoja dostignuća i, eventualno, nanese kontranapad. Bela kuća je takođe rekla timu Zelenskog, prema rečima nekoliko zvaničnika, da se pripremi za ofanzivu, s obzirom na to da oružje i pomoć iz Vašingtona i Evrope slobodno teku, plašeći se da bi podrška evropskih suseda Ukrajini uskoro mogla da bude ograničena“, piše “Politiko“.

    Po mišljenju eksperata, Rusiji i dalje ostaju dve važne prednosti na bojnom polju – snaga i vreme. Zato su akcije Severnoatlantske alijanse pod sumnjom.