VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Zašto su ukrajinske brojke mrtvih tajna?

    Zašto su ukrajinske brojke mrtvih tajna?

    Broj mrtvih u Ukrajini dramatično se povećava, kažu nove procene neimenovanih američkih zvaničnika.

    Iako su zvanične brojke državna tajna u Ukrajini, Njujork tajms je preneo reči neimenovanog američkog zvaničnika koji je rekao da je već preko 70.000 mrtvih i čak 120.000 povređenih.

    Procena je da je to ogroman broj s obzirom na to da se procenjuje da oružane snage Ukrajine samo pola miliona.
    Kako se podseća, u proleće su procene o ukrajinskim gubicima bile da je u ratu poginulo oko 17.500, a skok na preko 70.000 može se objasniti kontraofanzivom.

    “U početnim danima bilo je posebno teško ukrajinskoj pešadiji. Gore nego u Bahmutu”, rekao je BBC-jevom novinaru jedan zapovednik brigade koji se bori na jugu UKrajine, odakle je kontraofanziva počela.

    Žuto-plave ukrajinske zastave vijore se iznad svakog groba vetru. Ima ih na stotine. Veliki talas gubitaka svakodnevno preplavljuje istočna i južna bojišta, puneći groblja u gradovima i selima duž Ukrajine.

    Ukrajinska zamenica ministra odbrane Hana Maljar ranije je izdala izjavu upozoravajući da će oni koji objavljuju brojke o žrtvama biti izloženi krivičnom gonjenju.

    “Zašto su ti podaci tajna?” pitala je retorički. “Jer tokom aktivne faze rata, neprijatelj koristi broj mrtvih i ranjenih da izračuna naše verojatne dalje akcije… Ako neprijatelj ima te informacije, počeće da razume neke od naših sledećih koraka.”

    Zamenik zapovednika bataljona koji koristi nadimak “Lermontov”, koji je razgovarao s reporterom BBC-ja, bio je u mračnom raspoloženju.

    “Rusi neće prestati”, rekao je on, pa dodao: “Ne možete pregovarati s njima. Zapad to ne razume.”

  • Sijarto: Kontroverzna pitanja sa Švedskom oko ulaska u NATO još nisu riješena

    Sijarto: Kontroverzna pitanja sa Švedskom oko ulaska u NATO još nisu riješena

    Mađarska još nije uspjela da riješi sporove sa Švedskom u vezi sa članstvom u NATO, izjavio je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.


    Finska i Švedska su, u pozadini događaja u Ukrajini u maju 2022. godine, aplicirale za ulazak u Alijansu. Finska je 4. aprila postala 31. članica NATO-a, dok švedska aplikacija još nije dobila mađarsko i tursko odobrenje.

    “Parlament Mađarske bi ove jeseni trebalo da donese odluku o ratifikaciji pristupanja Švedske NATO-u, pošto je vlada podnijela relevantne dokumente ranije ove godine”, rekao je Sijarto u intervjuu za turski TV kanal “TRT Vorld”.


    Šef mađarske diplomatije je istakao da su dosadašnji pokušaji da se riješe sporovi sa Stokholmom propali, dodajući da je Mađarska postala “meta i žrtva ovog političkog spora” i da je na udaru miješanja u unutrašnju politiku.

    Prema njegovim riječima, Mađarska se, kao saveznik Turske, redovno konsultuje o članstvu Finske i Švedske u NATO-u sa predsjednikom Redžepom Tajipom Erdoganom i ministrom spoljnih poslova Hakanom Fidanom.

    “Iako Mađarska ne želi da postane prepreka na putu švedskog članstva u NATO, ona takođe uzima u obzir turske interese, jer odbrambeni savezi moraju biti zasnovani na povjerenju”, naveo je mađarski ministar, prenosi agencija MTI.


    Što se tiče rata u Ukrajini, Sijarto je rekao da je Mađarska u “jedinstvenoj situaciji” i ukazao da Ukrajini živi oko 150.000 Mađara, od kojih su mnogi regrutovani u ukrajinsku vojsku i izgubili život.

    “Mađarska poziva na hitan prekid vatre i mirovne pregovore i odbija da dozvoli isporuku oružja Ukrajini preko svoje teritorije”, naglasio je Sijarto i istakao da što se prije završi rat, to će manje Ukrajinaca i ukrajinskih Mađara ginuti.

    Kako je naveo, Mađarska poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine “bezuslovno” i podržava oko milion izbjeglica koje su stigle od početka rata.


    “Shodno tome, Mađarska očekuje od Ukrajine da vrati prava mađarske manjine kakva su bila 2015. u pogledu upotrebe maternjeg jezika, kulture i administracije”, zaključio je Sijarto.

  • Kijev nešto sprema

    Kijev nešto sprema

    Zamenik šefa kabineta predsednika Ukrajine Igor Žovkva najavio je sastanak ambasadora u Kijevu na kome će se razgovarati o ukrajinskoj formuli mira.

    Žovkva je naglasio da diskusije o formuli mira ne uključuju samo zapadne zemlje, već i zemlje globalnog juga, uključujući Južnu Afriku, Brazil, Indiju i Kinu.

    Mi se rukovodimo našom formulom, uzimamo u obzir sve predloge, posebno Kine i Brazila, koji su racionalni i kompatibilni sa interesima mira i interesima Ukrajine. Na sledećem sastanku ambasadora ove nedelje u Kijevu, biće više od 70 učesnika, kazao je on, prenosi Ukrajinska pravda.

    Žovkva je izrazio nadu da će na jesen biti održan samit formule mira.

    Mir u Ukrajini može da se zasniva samo na formuli mira Ukrajine, jer u Ukrajini još traje rat, zaključio je Žovkva.

    On je rekao da će formula mira biti jedna od glavnih tema govora Volodimira Zelenskog na Generalnoj skupštini UN u septembru.

  • I Pentagonu je jasno: Trajaće, još

    I Pentagonu je jasno: Trajaće, još

    Pentagon smatra da ukrajinski komandanti treba da izbegnu rasipanje municije i usredsrede se na gađanje samo najvažnijih ciljeva, piše Vašington post.

    Naime, kolumnista tog lista Dejvid Ignjatijus navodi da su SAD i njihovi saveznici postali frustrirani Kijevom zbog manjka iole značajnijih rezultata u okviru dugo najavljivane ofanzive, i da stoga sprovode pregled “naučenih lekcija” iz sukoba.

    Jedan od ključnih zaključaka Vašingtona je da je malo verovatno da će sukob Rusije i Ukrajine biti rešen ove godine kao što su se mnogi u Kijevu nadali, navodi Ignjatijus.

    Umesto toga, Pentagon veruje da će se borbe verovatno razvući do 2024. godine, a možda i duže, što znači da će Vašington i njegovi saveznici morati da nastave da finansiraju kijevski režim.

    Pentagon je navodno pozvao ukrajinske komandante da bolje odrede prioritetne ciljeve i koncentrišu svoje snage na potencijalne tačke proboja duž linija fronta.

    Američki komandanti takođe su navodno zabrinuti što Kijev troši artiljerijsku municiju prateći taktiku iz sovjetske ere. Jedna američka procena koju je citirao Ignatius sugeriše da su ukrajinske snage ispalile oko dva miliona artiljerijskih granata kalibra 155 mm od eskalacije sukoba u februaru 2022. godine, i da su skoro iscrpile zapadne zalihe.

    Vašington post je ranije u mesecu izvestio da SAD manjkaju sirovine, posebno TNT, za popunjavanje sopstvenog arsenala i daljeg snabdevanja Ukrajine municijom.

    Prema pisanju lista, povećanje proizvodnje ovih granata na 28.000 mesečno, a što bi bilo u skladu sa trenutnim ciljem, bilo bi nedovoljno da se zadovolji “zapanjujuća glad Ukrajine za artiljerijskom municijom”, a kamoli da se popune iscrpljene zalihe Vašingtona.

  • Počelo je istinsko oslobađanje Afrike

    Počelo je istinsko oslobađanje Afrike

    Rusija je zadaje završni udarac neoklonijalizmu u Africi time što je afričkim državama ponudila pošteniju rudnu rentu za eksplataciju rudnih bogatstava u odnosu na ponižavajuće uslove koje su im davale Francuska i druge evropske zemlje, kaže predsednik Srpske desnice Miša Vacić.

    Vacić kaže da je Niger dobio samo 5 posto rudne rente od francuskih komapnija, a da je Rusije na velikom skupu Rusija-Afrika u Sankt Petersburgu ponudila 30 do 40 posto. 

    On je podsetio da kraj kolonijalne ere nije doneo kraj patenji naroda Afrike i da su kolonije dobile uslovnu nezavisnost gde su bivši kolonijalni gospodari zadržali političku, monetarnu, ekonomsku pa i vojnu kontrolu nad pojedinim državama.

    Predsednik Srpske desnice je gostujući na TV Informer da je Francuska vojska došla u Niger kako bi pomogla borbi protiv islamskih terorističkih organizacija, ali nakon godina prisustva i izvlačenja rudnih bogatstava teritorija koju su kontrolisali teroristi je samo rasla i da vojska Nigera više nije htela sa strane da gleda kako Francuska izvlači bogatstvo iz zemlje dok polako predaje teritoriju teroristima.

    Profesor Prištinskog univerziteta Boris Bratina podsetio je da je Al Kaida napravljena na Zapadu i da je u Nigeru, kao i u drugim zemljama korišćena kako bi zapadne vojske podčinjavale druge države i izvlačile bogatstva iz njih, što je slučaj i sa Nigerom.

    Bratina je ukazao daje sada već veliki broj zemalja u Africi osetio rusku pomoć i video bitnu razliku između konkretne ruske pomoći i one koju je davao Zapad.

    On je ukazao na značaj samita BRIKS u Južnoafričkoj Republici koji je dodatno oslabio Zapad.

    Bratina očekuje da će ipak doći do oružanog sukoba u Africi, navodeći da pored Nigera postoji moguće žarište u Keniji.

    Miša Vacić je dodao da nakon poslednjeg skupa BRIKS svet postoji u novoj formi multipolarnosti i da je većinu rezervi nafte više ne kontroliše Zapad,

  • Ubijen pukovnik SBU

    Ubijen pukovnik SBU

    Pukovnik ukrajinske obaveštajne službe SBU pronađen je mrtav u svojoj kancelariji u Kijevu, potvrdilo je ukrajinsko pravosuđe.

    Pronađen je sa prostrelnom ranom u glavi.

    “Okolnosti smrti službenika SBU se istražuju u okviru krivične istrage koju vode istražitelji Nacionalne policije Ukrajine”, saopštila je SBU.

    Služba će pružiti svu neophodnu pomoć policiji u cilju sprovođenja potpune, objektivne i nepristrasne istrage, poručili su.

    SBU je izrazila saučešće porodici i prijateljima preminulog pukovnika.

  • Ruska odbrana je probijena

    Ruska odbrana je probijena

    Ukrajina je saopštila da su njene snage oslobodile selo Robotine na jugoistoku zemlje i da pokušavaju da se potisnu južnije u kontraofanzivi protiv ruske vojske.

    Ukrajinci smatraju da su probili najutvrđeniju rusku odbranu na jugu i da će od sada brzo napredovati.

    “Robotina je oslobođena”, rekla je zamenica ministra odbrane Hana Maljar na društvenoj mreži X. Selo se nalazi deset kilometara južno od grada Orihiva u regionu Zaporožja na važnom putu za Tokmak, saobraćajno čvorište koje drže Rusi.

    Osvajanje Tokmaka predstavljalo bi prekretnicu za napredovanje ukrajinskih snaga ka Azovskom moru. Rusija još nije komentarisala vest o padu sela.

    Ministarstvo odbrane saopštilo je da su ruske snage odbile napade ukrajinske vojske kod Robotina i Verbove.

  • Zaharova: Makronove izjave pokazuju početak triježnjenja Zapada

    Zaharova: Makronove izjave pokazuju početak triježnjenja Zapada

    Pozivi predsjednika Francuske Emanuela Makrona na suzdržavanje od “pretjeranog pesimizma” u pristupu međunarodnim procesima pokazuju da Zapad počinje da vidi svjetlost, istakla je portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

    Ona je na “Telegramu” napisala da je dobro što Zapadna Evropa ima ovaj “pretjerani pesimizam”, jer je taj pesimizam, a ne optimizam, “put za izlazak”.

    “Ovo je korak ka otrežnjenju. Zapad je bio i jeste u dominantnom položaju. U ovoj frazi nema budućeg glagolskog vremena. To pokazuje da pojedini zapadni predstavnici imaju prilično realističan pogled. Tako treba!”, istakla je Zaharova.

    Makron je u obraćanju godišnjoj konferenciji francuskih ambasadora ranije danas rekao da međunarodna situacija postaje komplikovanija i da postoji rizik od slabljenja Zapada i, posebno, Evrope, podsjetio je TASS.

    On je u tom kontekstu pozvao evropske zemlje na trezveniji pristup bez pretjeranog pesimizma.

    Makron je napomenuo da se dovodi u pitanje svjetski poredak u kojem je Zapad bio i jeste u dominantnom položaju.

  • Amerikanci misle da je Bajden prestar za drugi mandat

    Amerikanci misle da je Bajden prestar za drugi mandat

    Velika većina Amerikanaca smatra da su godine predsjednika SAD DŽozefa Bajdena njegov kamen spoticanja kada se radi o osiguravanju drugog mandata u Bijeloj kući, pokazali su rezultati ankete Centra za istraživanje javnog mnjenja “AP-NORC”.
    Prema rezultatima ankete, oko 77 odsto Amerikanaca smatra da je Bajden, koji će u novembru proslaviti 81. rođendan, prestar da bi bio potpuno sposoban predsjednik ukoliko bude ponovo izabran sljedeće godine. Takvo mišljenje dijeli 89 odsto ispitanih pristalica republikanaca i 69 odsto pristalica demokrata.

    Erik Dezenhol, bivši zvaničnik Bijele kuće tokom mandata bivšeg američkog predsjednika Ronalda Regana, izjavio je da se čini da je Bajden veoma ugrožen zbog godina, te da ga čak i ljudi kojima se on dopada vide kao “slabog i ne potpuno prisutnog”, prenijela je “Raša tudej”.

    “Kakve god da su mane /bivšeg predsjednika SAD Donalda/ Trampa /77/, ne mislim da veliki broj ljudi njega vidi kao nesposobnog zbog godina”, dodao je Dezenhol.

    Prema rezultatima iste ankete, oko 50 odsto Amerikanaca smatra da su Trampove godine takođe negativan faktor kada se radi o njegovim izgledima da bude ponovo izabran za predsjednika.

    Anketa je pokazala želju Amerikanaca da se pojavi mlađa generacija poslanika u Vašingtonu, a oko dvije trećine ispitanika pozvalo je na starosno ograničenje kada se radi o kandidatima za predsjednika i članove Kongresa SAD.

    Slično tome, 67 odsto ispitanika podržava uvođenje obavezne penzije u određenoj starosnoj dobi za sudije Vrhovnog suda.

    U izvještaju nakon sprovedene ankete navodi se da je 15 odsto ispitanika opisalo Bajdena kao “sporog” i “zbunjenog”, dok je isti procenat njih Trampa opisivalo kao “korumpiranog” i “nepoštenog”.

    Tokom ankete je od 10. do 14. avgusta ispitano 1.165 punoljetnih građana SAD. /

  • Makron: Primirje nije dovoljno za mir u Ukrajini

    Makron: Primirje nije dovoljno za mir u Ukrajini

    Mir u Ukrajini se ne može postići uspostavljanjem primirja i održavanjem statusa kvo, izjavio je predsjednik Francuske Emanuel Makron.

    “Mir u Ukrajini ne može se postići običnim primirjem koje bi potvrdilo stvarnu situaciju na terenu. U tom slučaju, to bi značilo pripremu za novi rat”, rekao je Makron na godišnjoj konferenciji francuskih ambasadora.

    Prema njegovim riječima, potreban je trajan mir zasnovan na poštovanju suvereniteta Ukrajine i međunarodnog prava, javio je “TAS S”.

    Makron je pozvao diplomate da pojačaju napore za otvaranje puta “trajnom miru”.

    On je dodao da će Pariz nastaviti da pruža humanitarnu pomoć Kijevu i da radi na obnovi Ukrajine, prenosi “Srna”.

    Na sastanku u Parizu prisutni su šefovi francuskih dipplomatskih misija u 160 zemalja, kao i predstavnici Francuske u 15 međunarodnih organizacija.