Kategorija: Svijet

Oko 20 senatora spremilo je pismo američkom predsedniku Džozefu Bajdenu u kojem će da zatraže kraj slanja pomoći Ukrajini u sadašnjem formatu.

Među senatorima koji su potpisali pismo su neke pristalice bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, među kojima i Mardžori Tejlor Grin i Rend Pol.

“Kako rat ulazi u drugu godinu, ne nazire se kraj, ne postoji ni jasna strategija kojom bi se okončao sukob. Posredni rat sa Rusijom u Ukrajini nije u interesu SAD i postoje rizici od eskalacije, da bi stvari mogli da se otmu kontroli”, naveli su autori.

Prema njihovom mišljenju, trenutna strategija Bajdenove administracije, nastavak pomoći i sankcije Rusiji, vode do “eskalacije i još većeg nasilja” i povećavaju pretnju od direktnog sukoba sa Rusijom.

Između ostalog, oni su kritikovali odluku da se Ukrajini pošalju sistemi HIMARS jer je Moskva to doživela kao ozbiljnu provokaciju, a kritikovali su i potencijalnu odluku da se Ukrajini obezbedi novo, dalekometno oružje.

Oni, takođe, veruju da bi strpljenje Moskve u “vođenju marionetskog rata sa NATO” moglo da nestane u svakom trenutku, a Putinova odluka da napadne Ukrajinu trebalo bi da bude jasan pokazatelj da je spreman da koristi silu.

“Odlučno ćemo se protiviti svim daljim paketima pomoći, osim ako nisu povezani sa jasnom diplomatskom strategijom osmišljenom da ovaj rat dovede do brzog završetka”, naveli su senatori.

Potpisnici pisma takođe kažu da SAD troši mnogo novca za interese Ukrajine, čija vlada je “tradicionalno zaglibila u korupciji”.

“SAD već imaju dovoljno svojih unutrašnjih problema. Velika pomoć utiče na borbenu spremnost američke vojske. Odluka Vašingtona da podrži Ukrajini doprinosi približavanju Rusije i Ukrajine, što je dodatna pretnja”, poručili su.

Konkurent Bajdenu za predsedničku nominaciju demokrata Robert Kenedi mlađi poručio je da Amerikance “lažu“ kada kažu da je sukob u Ukrajini problem za SAD.

“Mi smo u Ukrajini iz pravih razloga, jer podržavamo Ukrajince, navijamo za slabije. Moj sin Konor bio je u Ukrajini i borio se protiv Rusa, ali moramo da postavimo pitanje zašto smo mi u Ukrajini”, rekao je Kenedi mlađi, koji je juče objavio svoju kandidaturu.

Ako smo tamo da iscrpimo Ruse, kako je rekao ministar odbrane Lojd Ostin, ili da smenimo Vladimira Putina, što je rekao Bajden, onda mi koristimo Ukrajince kao pione, ubijamo ih u proksi ratu dve sile, poručio je sin nekadašnjeg američkog ministra pravde Roberta Kenedija i bratanac predsednika Džona F. Kenedija.

“Niko o tome ne govori, ali je poginulo 14.000 ukrajinskih civila, 300.000 vojnih lica. Rusi ubijaju Ukrajince u odnosu 7:1, 8:1 i oni to ne mogu da podnesu. Sve što nam govore o ovom ratu je laž”, rekao je Kenedi mlađi.

Kenedi je kritikovao administraciju zbog ukidanja bonova na hranu i socijalne zaštite za najsiromašnije Amerikancima, dok istovremeno šalje 113 milijardi dolara Ukrajini, prenosi RT Balkan.

Predsednički kandidat za 2024. tvrdi da zemlja spasava bankare i plaća za sukob koji ne može sebi da priušti. “Naša demokratija se pretvara u korporativnu plutokratiju”, poručio je Kenedi.

Iako nije favorit, istraživanje “Ju-Es-Ej tudeja” i Univerziteta Safok pokazalo je da bi 14 odsto birača koji su 2020. glasali za Bajdena, sada glasalo za Kenedija.

Prema najnovijim podacima koji su procurili iz Pentagona, Vašington je upozorio Ukrajinu da bi njene trupe mogle biti opkoljene ako se ne povuku iz Bahmuta.

SAD su navodno od januara upozoravale Kijev da ukrajinske snage neće moći da zadrže ključni grad u Donbasu – Bahmut, i više puta su pozivale na povlačenje, objavio je “Vašington post” u četvrtak, pozivajući se na obaveštajne dokumente.

Prema strogo poverljivoj proceni koju je taj list dobio, Vašington je sugerisao Kijevu da veruje da je stalno napredovanje Rusije u regionu od novembra ugrozilo sposobnost Ukrajine da zadrži kontrolu nad Bahmutom i da su ukrajinske trupe “u opasnosti od opkoljavanja, osim ako se ne povuku sledećeg meseca”.

Međutim, čini se da su ova upozorenja uglavnom ignorisana, navodi američki list, a prenosi Raša tudej.

Kijev navodno veruje da grad ima ne samo stratešku vojnu vrednost, već je od ključnog značaja za održavanje nacionalnog morala i uskraćivanje prava Rusiji na bilo kakve teritorijalne dobiti.

Bitka za Bahmut se pokazala kao jedan od najintenzivnijih i najkrvavijih sukoba u Ukrajini, pri čemu su obe strane navodno pretrpele značajne žrtve.

Brojni zapadni zvaničnici, uključujući američkog ministra odbrane Lojda Ostina, rekli su da grad ima više simboličan nego strateški značaj za Kijev. Ipak, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski obećao je da će ga braniti što je duže moguće nakon što je grad proglasio tvrđavom.

Još jedna serija dokumenata koji su procurili iz Pentagona, a o kojima je Njuzvik izvestio u ponedeljak, očigledno pokazuje da SAD ne veruju da je Bahmut od vitalnog značaja za ukupni sukob i da će neizbežno pasti u ruke Rusije, zadajući “psihološki udarac“ Kijevu.

Vašington je navodno ohrabrio Kijev da se umesto toga fokusira na predstojeću prolećnu kontraofanzivu.

U međuvremenu, rusko Ministarstvo odbrane izvestilo je ranije ove nedelje da su njegove snage, zajedno sa borcima Vagnerove vojne grupe, blokirale Bahmut sa severa i juga i takođe preuzele kontrolu nad nekoliko okruga na jugozapadu, severozapadu, i centralnim delovima grada.

Prema rečima vršioca dužnosti šefa Donjecke Narodne Republike Rusije Denisa Pušilina, svi putevi koji vode do Bahmuta su pod kontrolom ruske artiljerije, dok ruske trupe kontrolišu oko 90 odsto grada, a ukrajinske trupe drže mali deo njegovog zapadnog okruga.