VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Sprema se “kineski šok”?

    Sprema se “kineski šok”?

    Kina bi ponovo mogla da preplavi strana tržišta jeftinom robom.

    Kina udvostručuje izvoz kako bi oživela ekonomski rast i svet bi ponovo mogao da doživi “kineski šok” kada tržišta budu preplavljena jeftinom robom iz ove zemlje, prenosi “Vol Strit žurnal” (WSJ).

    Firme iz Kine su podržane jeftinim državnim kreditima i fabrike proizvode više automobila, mašina i potrošačke elektronike nego što lokalno tržište može da apsorbuje.

    WSJ podseća da su krajem 90. godina prošlog veka Sjedinjene Američke Države i globalna ekonomija doživeli “kineski šok”, odnosno rekordan uvoz kineske robe po povoljnim cenama za potrošače.

    Uvoz robe iz Kine je pomogao da se inflacija održi na niskom nivou, ali je istovremeno doveo do gubitka radnih mesta u lokalnoj proizvodnji i zatvaranja celih fabrika.

    Prvi “kineski šok” snizio je cene robe u Sjedinjenim Američkim Državama, ali je od 1999. do 2011. godine doveo do toga da više od dva miliona ljudi ostane bez posla jer proizvođači nameštaja, igračaka i odeće nisu uspeli da se izbore sa konkurencijom.

    Situacija prema mišljenju ekonomista sada može da bude još komplikovanija pošto Kina može da preplavi tržište visokotehnološkim proizvodima po niskim cenama.

  • Procurilo: Putin će ih “kastrirati”

    Procurilo: Putin će ih “kastrirati”

    Nacrt mirovnog sporazuma, koji je sastavljen ubrzo nakon početka ruske invazije, sugeriše da je Rusija želela da “kastrira” Ukrajinu.

    Vol strit džornal navodi da je dobio na uvid dokument ruskih i ukrajinskih pregovarača iz 2022. godine, dugačak čak 17 stranica, a u kom su navedeni uslovi ruskog predsednika Vladimira Putina za okončanje sukoba između dvu zemlje.

    Dokument je nastao u aprilu 2022, otprilike šest nedelja nakon početka ruske invazije, a prema nacrtu, Ukrajina bi bila “kastrirana” država, ostavljena na milost i nemilost vojsci susedne zemlje, stoji u analizi WSJ.

    Uslovi koje Rusija sada traži verovatno će biti još gori, dodaje se u tekstu tog lista.

    Vol strit džornal dalje navodi da su pregovarači s obe strane nastojali tada da okončaju sukob s pretvaranjem Ukrajine u “trajno neutralnu državu koja ne učestvuje u vojnim savezima”. Takođe, Ukrajina ne bi smela da obnovi svoju vojsku uz pomoć Zapada, a Krim bi bio “defakto” pod kontrolom Rusije.

    Podseća se, takođe, da tim pregovorima nije postignut nikakav dogovor.

    Danas Ukrajina tvrdi da neće započeti mirovne pregovore dok Rusija ne povuče svoje trupe iz njihove zemlje, a i ukrajinsko javno mnjenje čvrsto je protiv bilo kakvog mirovnog sporazuma.

    Predsednik Ukrajine Volodomir Zelenski upozorio je da bi svaki prekid neprijateljstava omogućio Rusiji da se ponovo naoruža i nastavi da napada Ukrajinu u budućnosti. Analitičari ističu da je vojna pobeda za obe strane sve manje verovatna.

    Dokument otkriva brojne ustupke koje su pregovarači s ruske i ukrajinske strane razmatrali dok se Kijev borio u prvim nedeljama rata. Za Rusiju, to je bio trenutak kada je shvatila da je ukrajinska odbrana iznenadila njene trupe.

    Međutim, istovremeno služi kao podsetnik za kompromise koje bi Rusija mogla da pokuša da nametne Ukrajini u slučaju smanjenja zapadne vojne podrške i ostvarivanja značajnih teritorijalnih dobitaka.

    U nacrtu spomenutog sporazuma navodilo se i da, iako je Ukrajini bilo dozvoljeno da teži članstvu u Evropskoj uniji, ona ne bi smela da se pridruži vojnim savezima kakav je NATO. Takođe, strano oružje ne bi bilo dopušteno na teritoriji Ukrajine, dok bi se njena vojska svela na određeni broj.

    Rusija je, navodno, pokušavala da ograniči sve aspekte, uključujući broj vojnika i tenkova, kao i maksimalni domet projektila koje bi Ukrajina mogla koristiti, takođe težeći ka tome da se ograniče i ukrajinske oružane snage na 85.000 vojnika i 342 tenka.

    Ukrajinski pregovarači, s druge strane, želeli su 250.000 vojnika, 800 tenkova. Rusija je, potom, htela da domet ukrajinskih projektila bude ograničen na 40 kilometara.

    Poluostrvo Krim, koje je već okupirala Rusija, ostalo bi pod uticajem Moskve i ne bi se smatralo neutralnim.

    Moskva se takođe zalagala za to da ruski jezik funkcioniše na ravnopravnoj osnovi s ukrajinskim u vladi i sudovima, što je klauzula koju Kijev nije potpisao, prema nacrtu dokumenta.

    Budućnost istočne Ukrajine, koju je Rusija tajno napala i okupirala 2014, nije bila obuhvaćena u nacrtu, ostavljajući tu temu za pregovore između Putina i Zelenskog. Međutim, taj sastanak nikada nije održan.

  • Medvedev javnosti pokazao novu kartu Rusije

    Medvedev javnosti pokazao novu kartu Rusije

    Teritorije s obje strane Dnjepra su neodvojivi dio Rusije. Duž obje obale Dnjepra sastavni su dio ruskih strateških istorijskih granica i svi pokušaji da ih nasilno promijene su osuđeni na propast.

    Rekao je ovo zamjenik predsjednika Savjeta bezbjednosti Rusije Dmitrij Medvedev tokom panela “Znanje prvo” na Svjetskom festivalu mladih u Sočiju, tokom ovog predavanja pokazao je i novu mapu Rusije na kojoj se vide proširene teritorije.

    Predavanju nekadašnjeg predsjednika i premijera Rusije prisustvovao je i dio članova delegacije Republike Srpske, javlja Banjaluka.net.

    Medvedev je rekao da je geopolitički prostor Rusije još od perioda staroruske države.

    “Imamo zajednički jezik, religiju, predstavu o svakodnevnom životu. To je i razlog zašto su dio, za svakog od nas, svetog prostora, bez obzira što taj prostor pokušavaju da sada razore divlji ukrajinski nacisti i njihovi gospodari”, rekao je Medvedev.

    On je napomenuo da više ne smije biti pokušaja ignorisanja ruskog javnog mnjenja.

    “Rusija s pravom smatra Ukrajinu i njeno stanovništvo dijelom naše sveruske civilizacije. Da je Ukrajina izbegla najgluplju zamku koju su postavile Sjedinjene Države i njeni saveznici kako bi se suprotstavili našoj zemlji uz pomoć Ukrajine i iskoristili upravo ovaj antiruski element, stvari su mogle biti drugačije”, naglasio je on, a prenosi Banjaluka.net, čiji se novinar nalazi u Sočiju.

  • Vrhovni sud SAD presudio: Tramp može da učestvuje na izborima u Koloradu

    Vrhovni sud SAD presudio: Tramp može da učestvuje na izborima u Koloradu

    Vrhovni sud SAD presudio je danas u korist kandidata za predsjedničku nominaciju republikanaca Donalda Trampa, dozvolivši mu da ostane na glasačkom listiću i poništivši odluku savezne države Kolorado koja ga je diskvalifikovala zbog navodnog učešća u napadu na Kapitol 6. januara 2021. godine.

    Sudije Vrhovnog suda objavile su odluku dan prije sutrašnjeg “super utorka”, kada na unutarstranačke izbore izlaze birači u 15-ak saveznih država, prenosi Vašington post.

    Vlasti Kolorada su krajem prošle godine donijele odluku kojom je Tramp proglašen nepodobnim za funkciju predsjednika SAD.

  • Moskva: Pozvan njemački ambasador, hitno

    Moskva: Pozvan njemački ambasador, hitno

    Ministarstvo spoljnih poslova Rusije pozvalo danas nemačkog ambasadora Aleksandra Lambsdorfa na razgovor, rekao je neimenovani izvor za RIA Novosti.

    Agencija navodi da je nemački ambasador pozvan na razgovor nakon što je Margarita Simonjan, šefica ruskog državnog kanala RT, u petak objavila audio snimak razgovora na kojem se čujerazgovor oficira Bundesvera o tehničkim mogućnostima krstareće rakete “taurus” i o tome da li su te rakete sposobne da unište Krimski most.

    Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus izjavio je da pojedini delovi razgovora nisu bili namenjeni široj javnosti, navodeći da bi tužilaštvo moglo da otvori slučaj zbog curenja informacija.

    Pistorijus je rekao da su na snimku oficiri Bundesvera razgovarali o “različitim scenarijima” događaja, a ne o planovima.

    Prema njegovim rečima, njihov razgovor ne znači odobrenje za prebacivanje krstarećih raketa “taurus” u Ukrajinu.

    Portparol ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je ranije da Moskva traži objašnjenje od Berlina povodom tog slučaja.

  • Prvi poraz Trampa na predizborima

    Prvi poraz Trampa na predizborima

    Kandidatkinja za republikansku predsjedničku nominaciju Niki Hejli pobijedila je na stranačkim predizborima u Vašingtonu, zabilježivši svoju prvu pobjedu u kampanji za predsjedničke izbore ove godine.

    Bivši američki predsjednik i favorit za republikansku predsjedničku nominaciju Donald Tramp pretrpio je u nedjelju prvi poraz na stranačkim predizborima, pošto je Hejli pobijedila u Vašingtonu, prenosi AP.

    Hejli je u Vašingtonu osvojila glasove svih 19 delegata, javlja Tanjug.

    Ona je rekla da će ostati u trci za republikansku nominaciju barem tokom predizbora u utorak u 16 američkih država.

    Portparolka Hejli Olivija Perez-Kubas navela je da je Hejli postala prva žena koja je pobijedila na predizborima republikanaca.

    Vašington je uporište demokrata, sa samo oko 23.000 registrovanih republikanaca u gradu, napominje američka agencija, podsjećajući da je aktuelni američki predsjednik demokrata Džozef Bajden pobedio u Distriktu Kolumbija na predsjedničkim izborima 2020. godine sa 92 odsto osvojenih glasova.

    Tramp do sada u aktuelnoj kampanji ima podršku 244 delegata, dok Hejli ima podršku 43 delegata, navodi AP.

    Kandidat treba da ima podršku 1.215 delegata da bi osvojio republikansku nominaciju.

  • Sijarto: Mora da se učini sve da se izbjegne sukob NATO i Rusije

    Sijarto: Mora da se učini sve da se izbjegne sukob NATO i Rusije

    Mađarski ministar inostranih poslova Peter Sijarto poručio je danas da mora da se učini sve da se izbegne sukob NATO i Rusije.

    Reagujući na izjavu predsjednika Francuske Emanuela Makrona da se “ništa ne može isključiti” kada je riječ o mogućnosti raspoređivanja zapadnih trupa u Ukrajinu, Sijarto je rekao da Evropa pati od “ratne psihoze”.

    On je pozdravio odgovore većine evropskih političara koji su rekli da ne žele da šalju trupe u Ukrajinu.

    Nakon što su isporuke zapadne Evrope Ukrajini napredovale od šljemova do municije, do oklopnih vozila i raketa, Sijarto je rekao da nije iznenađenje što neki zapadni političari govore o raspoređivanju kopnenih trupa.

    • To je suprotno od zajedničkih odluka koje su do sada dosene – istakao je on.

    Sijarto je naveo da su članice NATO dvije godine ranije izdale deklaraciju u kojoj se navodi da NATO nije napadački savez i da treba uložiti sve napore da se izbjegne sukob NATO i Rusije.

    • Komentari zapadnih političara o raspoređivanju trupa u Ukrajinu krše tu deklaraciju – rekao je on.

    Sijarto je dodao da je NATO odbrambeni savez i da napad na bilo koga nije njegova svrha.

  • “Ukrajinci su blizu kolapsa”

    “Ukrajinci su blizu kolapsa”

    Oružane snage Ukrajine uskoro neće biti sposobne da se odupru ruskoj vojsci, ukazao je bivši obaveštajac američke vojske Skot Riter u intervjuu za “Gegenpol”.

    Ukrajinci su blizu kolapsa na frontu, rekao je i ocenio da će uskoro će doći do “odlučujućeg trenutka kada će borbeno jedinstvo potpuno nestati, a Rusija će moći da nastavi da se kreće napred bez usporavanja”.

    Zbog neuspeha ukrajinskih oružanih snaga Severnoatlantska alijansa koja podržava ukrajinsku vojsku je u teškom položaju, dodao je on, piše RIA.

    “Mislim da će za nekoliko nedelja NATO biti pod još većim pritiskom. Neće moći ni da sanjaju o pobedi, jer ukrajinske vojske neće biti”, zaključio je Riter.

    Poslednjih nedelja, ukrajinske oružane snage su pretrpele nekoliko većih poraza i povukle se sa ključnih utvrđenih područja.

    Rusija je tokom protekle nedelje oslobodila nekoliko naselja u Donjeckoj Narodnoj Republici – Pobedu, Lastočkino, Severnoje i Petrovskoje.

  • Njemci planirali Taurusom da napadnu Krimski most

    Njemci planirali Taurusom da napadnu Krimski most

    Za onlajn sastanak, tokom kojeg su oficiri Bundesvera razgovarali o mogućnosti napada na Krimski most, nije korišćena bezbedna linija, prenosi list Bild.

    Razgovor je vođen preko zvaničnog fiksnog telefona Bundesvera u američkom programu VebEks (WebEx – deo grupe kompanije Cisco Systems), koji je instaliran na mobilnim telefonima oficira.

    Nemačke obaveštajne agencije sada proveravaju da li je dozvoljeno korišćenje verzije VebEks za razmenu informacija najnižeg stepena tajnosti (samo za službenu upotrebu). Takođe se sprovodi analiza kako bi se utvrdilo koliko su pomenute informacije tokom razgovora poverljive.

    “Postoji razlog da se veruje da je korišćeno nedovoljno bezbedno sredstvo komunikacije za razgovor o ovakvim stvarima. Ovo je jedan od predmeta dalje istrage”, saopštila je predstavnica nemačkog ministarstva odbrane za Bild.

    Istraga je najavljena nakon što je taj zločin izazvao osude i pozive na međunarodnu istragu.

    Prema navodima ministarstva, nije poznato da je bilo još slučajevi presretanja razgovora.

    Poslanik Bundestaga, stručnjak za spoljnu politiku Hrišćansko-demokratske unije Roderih Kizeveter pozvao je da se proveri cela IT infrastruktura i komunikacioni kanali vlasti nakon pojavljivanja u ruskim medijima snimka razgovora visokih nemačkih vojnih zvaničnika o planovima da se napadne Krimski most raketama Taurus.

    Podsetimo, glavna urednica medijske grupe „Rusija sevodnja“ i televizijskog kanala RT Margarita Simonjan je juče objavila 40-minutni audio-snimak razgovora visoko rangiranih oficira nemačkog Bundesvera koji razmatraju „kako da bombarduju Krimski most“.

    Sudeći prema tom zapisu, u razgovoru učestvuju četvorica oficira, među kojima je i šef Odeljenja za operacije i obuku Vojno-vazduhoplovnih snaga.

    Oficiri, pored ostalog, razmatraju kako da isporuče rakete „taurus“ i kako da obuče ukrajinske vojnike da ispale te rakete na Krimski most, tako da Nemci ne pređu „crvenu liniju“ i da ne postanu očigledni učesnici sukoba u Ukrajini.

  • Njemačka iščekuje rat?

    Njemačka iščekuje rat?

    Njemački ministar zdravlja Karl Lauterbah izjavio je da nemačko zdravstvo mora biti bolje pripremljeno za sve izazove, pa i za vojne sukobe.

    “Bilo bi glupo reći da se ne pripremamo za vojni sukob i da onda opušteno mislimo da zbog toga do njega neće doći”, rekao je Lauterbah u razgovoru za dnevnik Noje Osnabriker cajtung.

    On je time reagovao na pitanje novinara nije li njegova izjava kako se nemačko zdravstvo mora bolje pripremiti za sve katastrofe, pa tako i vojne sukobe, širenje panike, prenosi DW.

    Pre toga je socijaldemokratski političar rekao da se nemački zdravstveni sistem „osim za pandemije, mora bolje pripremiti i za velike katastrofe i eventualne vojne sukobe”.

    “Sedeti skrštenih ruku nije opcija. Nama je i u zdravstvu potrebna prekretnica pogotovo ako se u obzir uzme činjenica da bi Nemačka u slučaju napada na neku od zemalja NATO postala čvorište za zbrinjavanje povrđenih i iz drugih zemalja”, rekao je Lauterbah.

    On je rekao da su planovi za prestrukturiranje nemačkog zdravstvenog sistema počeli odmah nakon dolaska sadašnje koalicije na vlast, ali da su ti planovi dobili na težini i aktuelnosti nakon, kako je naveo, „razbojničkog napada Rusije na Ukrajinu”.

    U tu svrhu je već pojačana koordinacija između ministarstva odbrane i zdravstva, rekao je ministar i najavio određene zakonske promene do leta.

    Istakao je da u kriznoj situaciji svaki lekar, svaka bolnica, svaka lokalna zdravstvena ustanova mora znati šta treba da radi.

    “Potrebne su nam jasne podele obaveza, na primer, kako bi mogli bolje da rasporedimo povređene po bolnicama”, rekao je Lauterbah.

    Pored civilnih bolnica, Nemačka ima najveću specijalizovanu Centralnu bolnicu Bundesvera u Koblencu, podseća DW i dodaje da je zadatak ustanove, osnovane 1957., pružanje medicinske pomoći vojnicima nemačkih oružanih snaga koji su povređeni ili ranjeni tokom inostranih misija.

    Bolnica ima 506 kreveta, od kojih je 125 rezervisano za civilne pacijente, a zapošljava 1.450 radnika, 260 lekara i farmaceuta.

    U Vajlerbahu, u okrugu Kajzerslautern, trenutno se gradi nova vojna bolnica SAD vredna više od milijardu evra, a od toga Nemačka snosi troškove u visini od 151 milion evra.

    To će biti najveća bolnica SAD van teritorije te države, a nova bolnica će biti mostom direktno povezana sa vazduhoplovnom bazom Ramštajn, navodi DW.

    Vojna bolnica SAD imaće ukupno 4.680 prostorija, uključujući 120 sala za preglede i devet operacionih sala.

    Planirano je da se kompletni građevinski radovi na površini od 90.000 kvadratnih metara i na klinici veličine 600×300 metara završe do kraja 2027. godine.