VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • “Zelenski i njegovi oficiri su u očaju”

    “Zelenski i njegovi oficiri su u očaju”

    Oružane snage Ukrajine izgubile su 26.000 vojnika tokom svoje propale kontraofanzive, a kijevski režim to pokušava da sakrije.

    To je izjavio bivši savetnik šefa Pentagona, pukovnik Daglas Mekgregor.

    “Ukrajinci su izgubili 26.000 ljudi (poginulih), a verovatno je isto toliko ranjeno”, rekao je Megregor u intervjuu političkom analitičaru Majklu Sevidžu.

    Kako ocenjuje, gubici ukrajinskih snaga tokom kontraofanzive su katastrofalni, a kijevski režim bezuspešno pokušava da sakrije tu neprijatnu istinu od celog sveta.

    “Zelenski i njegovi oficiri su u očaju. Oni shvataju da su već izgubili, a od njihovih Oružanih snaga neće ostati ništa”, istakao je pukovnik.

    On zaključuje da ukrajinskom predsedniku preostaje samo da se nada da će ga “učešće neke treće strane u sukobu” izbaviti iz ove užasne situacije.

    Podsetimo, ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu saopštio je ranije ove sedmice da je ukrajinska vojska od početka kontraofanzive izgubila preko 26.000 vojnika i 3.000 komada različitog naoružanja.

  • Serija eksplozija u hemiskoj fabrici

    Serija eksplozija u hemiskoj fabrici

    Veliki požar je izbio u hemijskoj fabrici u američkoj saveznoj državi Luizijana, a sa teritorije tog objekta odjeknulo je najmanje šest eksplozija.

    Na internetu su objavljeni snimci incidenta, koji najbolje prikazuju razmere požara.

    Za sada nema informacija o poginulima, povređenima ili nestalima. Hitne službe su na licu mesta.

    Ranije je, takođe u Luizijani, udar groma izazvao veliki požar u skladištu nafte, zbog čega je deo stanovništva evakuisan.

  • Kenedi Mlađi: Bajdden potpisao izvršnu naredbu o mobilizaciji, sprema se za kopneni rat s Rusijom

    Kenedi Mlađi: Bajdden potpisao izvršnu naredbu o mobilizaciji, sprema se za kopneni rat s Rusijom

    Predsjednik Joe Biden izdao je izvršnu naredbu kojom se odobrava mobilizacija odabranih američkih rezervnih snaga do 3.000 pripadnika, čime se pojačavaju oružane snage u podršci operaciji Atlantic Resolve, no predsjednički kandidat Demokratske stranke Robert F. Kennedy Mlađi tvrdi da se iza toga krije dublji razlog.

    “Predsjednik Biden je upravo pozvao 3.000 rezervista da pojačaju američke trupe u Evropi u okviru operacije “Atlantska riješenost (Atlantic Resolve). Želim da ljudi shvate o čemu se radi u ovoj mobilizaciji trupa. Riječ je o pripremama za kopneni rat sa Rusijom”, naveo je Kennedy na Twitteru.

    Inače, ova će operacija biti označena kao operacija za nepredviđene situacije, rekao je general-pukovnik vojske Douglas A. Sims II, direktor operacija Zajedničkog stožera, tokom jučerašnjeg brifinga za novinare.
    “Ova izvršna naredba ponovno potvrđuje nepokolebljivu podršku i predanost odbrani istočnog krila NATO-a u jeku ruskog nezakonitog i neizazvanog rata protiv Ukrajine”, rekao je Sims.

    Evropsko zapovjedništvo SAD-a priprema se koristiti ovu novu ovlast u nastavku američke predanosti NATO-ovoj kolektivnoj sigurnosti, izjavio je glasnogovornik Eucoma, mornarički kapetan Bill Speaks u saopćenju za javnost.

    “Ove će vlasti osigurati dugoročnu otpornost Eucomove kontinuirane povećane razine prisutnosti i operacija. To neće promijeniti trenutne razine snaga u Evropi”, rekao je Speaks. Ove nove ovlasti važna su demonstracija predanosti SAD-a saveznicima i partnerima i pružaju Eucomu veću fleksibilnost za pružanje ključnih prava snagama koje podupiru te obveze”, rekao je Speaks.

    Dajući trenutnu procjenu borbi u Ukrajini, Sims je rekao da su borbe teške.

    Unatoč pucanju na njih, bombardiranju i suočavanju s dobro ukopanom ruskom odbranom na teškom terenu, ukrajinske snage obavljaju izvanredan posao sa svojom novom opremom i tehnikama, rekao je.

  • Bjelorusko ministarstvo odbrane otkrilo da Wagnerovi borci obučavaju njihove vojnike

    Bjelorusko ministarstvo odbrane otkrilo da Wagnerovi borci obučavaju njihove vojnike

    Bjelorusko minstarstvo odbrane saopštilo je da borci iz ruske plaćeničke grupe Wagner obučavaju vojnike u Bjelorusiji.

    Ministarstvo je objavilo da Wagnerovi borci obučavaju bjeloruske vojnike na vojnom poligonu u blizini grada Osipoviči, oko 90 km jugoistočno od glavnog grada Minska.

    “Wagnerovi borci su djelovali kao instruktori u brojnim vojnim disciplinama”, saopćilo je resorno ministarstvo.

    Podsjećamo, bjeloruski lider Aleksandar Lukašenko pomogao je u sklapanju sporazuma o okončanju kratke oružane pobune Wagnera 23. i 24. juna, kada je grupa preuzela kontrolu nad gradom Rostov na jugu Rusije i marširala prema Moskvi, oborivši nekoliko vojnih helikoptera i ubivši njihove pilote.

    Prema sporazumu, šef Wagnera Jevgenij Prigožin povukao je svoje plaćenike i pristao da se preseli u Bjelorusiju u zamjenu da Rusija odustane od optužbi za pobunu.

  • Ukrajinci priznali

    Ukrajinci priznali

    Ukrajina je danas priznala da njene trupe ne napreduju baš brzo u kontraofanzivi na istoku i jugu zemlje.

    Šef Kancelarije predsednika Ukrajine Andrij Jermak rekao je novinarima da su imali teške bitke, ali da zapadni saveznici ne vrše pritisak na Kijev da brže napreduje.

    “Sada se ne krećemo tako brzo. Ako vidimo da nešto nije u redu, reći ćemo. Nećemo prećutati celu stvar. Nema pritiska, samo pitanje: Kako da vam dodatno pomognemo? Jasno je da naši uspesi na bojnom polju utiču na sve što se dešava“, rekao je Jermak, a prenosi AFP.

    “Kijev neće pregovarati sa Rusijom dok ne povuče svoje trupe iz Ukrajine. Počećemo da razmišljamo o pregovorima tek nakon što ruske snage napuste našu teritoriju”, dodao je on.

  • “Vagner više ne postoji”

    “Vagner više ne postoji”

    Bivši britanski marinac Alan iz engleskog grada Plimauta, jedan je od stranih volontera koji se 16 meseci od početka rata u Ukrajini još bori sa Ukrajincima.

    Britanac je u Ukrajinu stigao u septembru 2022. godine, a uskoro će se vratiti na front.

    “Ukupno gledano, Rusi nisu jako dobri vojnici, međutim, nisu glupi. Bilo bi nesmotreno kada bismo pretpostavili da među njima nema pristojno obučenih i motivisanih vojnika. Oni su potentni borci, jako opasni. Artiljerija im je dobra, kao i jedinice za elektronsko ratovanje”, rekao je 58-godišnji Britanac koji novinarima The Guardiana nije hteo da otkrije svoje prezime.

    Jedinica u kojoj se Alan bori, a koja nosi ime “Da Vinčijevi vukovi”, mesecima je ratovala protiv plaćeničke grupe Vagner. Britanac je za vreme tih sukoba štitio “put života”, važan lanac snabdevanja koji su koristili ukrajinski borci u Bahmutu.

    Alan, iskusni borac koji je učestvovao i u Domovinskom ratu, pružao je podršku drugim jedinicama na terenu.

    “Skoro da smo stalno bili u bunkerima i rovovima. Delovalo je kao da smo u Prvom svetskom ratu. Ruska artiljerija je stalno udarala po nama. Bila je precizna i stalno smo morali da držimo glave pognutima”, rekao je Alan.

    Britanac kaže da danas u ukrajinskoj vojsci nema mnogo stranih volontera. Možda ih ima po 20-tak u svakoj jedinici, rekao je.

    Alan nije potpisao ugovor s Oružanim snagama Ukrajine, a njihov komandir pokriva svakodnevne troškove. Rusija tvrdi da su “Da Vinčijevi vukovi”, koja je dobila ime po Dmitru “Da Vičciju” Kotsjubailu, nacionalistička grupa koja gaji desničarske stavove.

    Alan veruje da će ukrajinska kontraofanziva uroditi plodom iako trenutno ide sporo. Ukrajinci traže slabu tačku u ruskoj odbrani, a Britanac kaže da će se na nju sručiti čim je pronađu.

    “Ovo me podseća na bitke koje su se vodile nakon iskrcavanja na Normandiji 1944. godine. Nešto je puklo i saveznici su stigli do Rajne. Pre ili kasnije, ruska logistika će posustati”, rekao je Alan.

    Bahmut nije bio greška

    Britanac smatra da krvava i dugotrajna bitka za ukrajinski grad Bahmut nije bila greška.

    “To je bio ogroman sukob. Naneli smo veliku štetu Vagneru. On više ne postoji kao borbena sila. Bahmut je bio Pirova pobeda za Rusiju”, rekao je Alan, koji je trenutno na pauzi od ratovanja.

    Dane provodi vežbajući gađanje kod Dnjepra ili u teretani. Britanac se nada da će deo svog znanja preneti mladim ukrajinskim borcima.

    “Učim ih kako da patroliraju, kako da pucati i kako da prežive. Ako morate stati na više od pet minuta, morate iskopati rupu”, dodao je Britanac.

  • Kina: Posjeta brodova ruske Pacifičke flote još više učvrstila prijateljstvo i saradnju dve zemlje

    Kina: Posjeta brodova ruske Pacifičke flote još više učvrstila prijateljstvo i saradnju dve zemlje

    Poseta ruskih korveta Šangaju još više je učvrstila tradicionalno prijateljstvo Ratne mornarice Rusije i Kine.

    Ovo je izjavio na brifingu portparol Ministarstva odbrane Kine Tan Kefej.

    On je dodao da je poseta takođe produbila prijateljsku razmenu i poslovnu saradnju.

    Prema njegovim rečima, tokom posete ruskih korveta, predstavnici Oružanih snaga obišli su brodove obe zemlje, izvršili profesionalnu i tehničku razmenu, održali kulturne i sportske aktivnosti. Nakon što su ruske korvete napustile luku u Šangaju, one su zajedno sa kineskim vojnim brodom “Taijuan” izvele vežbe čiji je cilj bio uvežbavanje formacija i manevrisanja, komunikacija i operacija potrage i spasavanja u vodama istočno od reke Jangce.

    “Kina je i nadalje spremna da zajedno sa Rusijom radi na jačanju interakcije Ratnih mornarica dve zemlje na svim nivoima, redovno organizuje zajedničke obuke i patrole, proširi stručnu i praktičnu saradnju radi održanja bezbednosti na moru, kopnu, kao i stabilnost u regionu”, poručio je portparol.

    Generalni konzul Rusije u Šangaju Dmitrij Lukjancev je, odgovarajući na pitanje može li se aktuelna poseta brodova Pacifičke flote Šangaju tumačiti kao signal različitim silama u regionu da su rusko-kineski odnosi stabilni, a bilateralna saradnja ne podleže spoljnom uticaju, Lukjancev je rekao da se to “podrazumeva”.

    Prethodno je pres služba Pacifičke flote saopštila da su korvete “Gromki“ i “Savršeni”, koje obavljaju zadatke u azijsko-pacifičkom regionu, zbog posete koja je trajala do 11. jula, uplovile u pomorsku bazu Ratne mornarice Narodnooslobodilačke armije Kine u Šangaju.

  • Erdogan: Putin i ja smo na istoj strani

    Erdogan: Putin i ja smo na istoj strani

    Turski predsjednik Erdogan izjavio je da su on i Vladimir Putin na istoj strani kada je reč o produžetku Sporazuma o izvozu žitarica iz ukrajinskih luka.

    Erdogan je istakao i da će, kako se nada, dogovor biti produžen nakon 17. jula, kao rezultat napora Ujedinjenih nacija i Turske, preneo je Rojters.Portparol Evropske unije rekao je u četvrtak da Evropska komisija pomaže Ujedinjenim nacijama i Turskoj u pokušajima da se produži Sporazum o žitaricama i “otvorena je da se istraže sve solucije”.UN i Turska posredovale su u inicijativi za sklapanje sporazuma sa Rusijom i Ukrajinom u julu 2022. godine, kako bi se prevazišla svetska kriza u nabavci hrane, koja je nastala posle napada Rusije na Ukrajinu i blokade ukrajinskih luka. Erdogan je istakao i da se nada da će Putin u avgustu posetiti Tursku.

  • “Peking nije zaboravio bombardovanje u Beogradu”

    “Peking nije zaboravio bombardovanje u Beogradu”

    Kineski narod nije zaboravio bombardovanje Ambasade Kine u Beogradu 1999. godine, kada je poginulo troje kineskih državljana, istakla je portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Hua Čunjing.

    Nismo zaboravili dug u krvi koji NATO ima prema kineskom narodu zbog bombardovanja ambasade u Jugoslaviji. Azijsko-pacifičke zemlje ne pozdravljaju ratnu mašinu, a još manje azijsko-pacifičku verziju Alijanse koja podstiče blokovsku konfrontaciju ili novi hladni rat – napisala je Hua na Tviteru.

    Tokom bombardovanja Jugoslavije u maju 1999. godine, projektil je pogodio Ambasadu Kine i tada je poginulo troje kineskih državljana. Alijansa tvrdi da je u pitanju “greška” i da je meta tog napada bila zgrada Direkcije za javno snabdijevanje i nabavke SR Jugoslavije.

    Ona je prokomentarisala određene tvrdnje da Kina sprovodi “politiku prinude”, napomenuvši da je NATO uključen u blokovsku politiku i vojne operacije širom svijeta, prijetnje drugim zemljama silom i ugrožavanje interesa, bezbjednosti i vrijednosti svijeta.

    – Zar nije NATO taj koji je zgazio međunarodno pravo i osnovne norme upravljanja međunarodnim odnosima miješanjem u unutrašnja pitanja drugih zemalja i ulaženjem u ratove i uzrokovanjem patnje miliona ljudi u svijetu? – upitala je Hua.

    NATO članice, koje su učestvovale ove sedmice u godišnjem samitu Alijanse u Vilnjusu, navele su u zajedničkom saopštenju da “ambicije Kine i njena politika prinude” ugrožavaju interese, bezbjednost i vrijednosti bloka. Te zemlje izrazile su zabrinutost zbog proširenja i raznolikosti nuklearnog arsenala Kine.

    NATO vjeruje da je jačanje strateškog partnerstva Kine i Rusije suprotno vrijednostima i interesima Alijanse, podsjeća TASS.

    U saopštenju se ističe da će EU i NATO koordinisati postupke radi “suočavanja sa sistematskim izazovima koje Kina predstavlja za evroatlantsku bezbjednost”, a članice su izrazile spremnost da ojačaju saradnju sa zemljama Azijsko-pacifičkog regiona, uključujući Australiju, Novi Zeland, Južnu Koreju i Japan, radi suočavanja sa prijetnjama zajedničkoj bezbjednosti.

  • Šta se dešava sa Vagnerovcima?

    Šta se dešava sa Vagnerovcima?

    Portparol Pentagona general Patrik Rajder izjavio je danas da “plaćenici Vagnera više ne učestvuju u vojnim operacijama u Ukrajini u značajnijem obimu”.

    Ova izjava usledila je posle dve nedelje od pobune ove vojne grupe u Rusiji, preneo je Rojters.

    “U ovom trenutku, ne vidimo da snage Vagnera učestvuju značajnije u borbenim operacijama u Ukrajini”, dodao je Rajder.

    Borci Vagnera su se borili u nekim od najžešćih i najopasnijih borbi tokom ruskog napada na Ukrajinu, ali nakon pobune 24. juna, Mosva je, podseća Rojters, dala opciju vojnicima Vagnera da napuste zemlju, da se priključe redovnoj vojsci ili da idu kućama.

    U sredu, rusko Ministarstvo odbrane je saopštilo da je završavalo sa Vagnerovom primopredajom oružja oružanim snagama Rusije.