VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Vašington je “poražen”?

    Vašington je “poražen”?

    Uporne izjave američke administracije o neophodnosti daljeg pružanja vojne pomoći Kijevu, u suštini su priznanje neuspeha strategije Vašingtona u Ukrajini.

    To se navodi u izjavi objavljenoj na Telegramu ambasade Rusije u Sjedinjenim Američkim Državama.

    “Obratili smo pažnju na još jednu izjavu Bele kuće o neophodnosti dalje saradnje sa Ukrajinom, bez obzira na značajno smanjenje javne podrške ovakvoj politici. Uporne izjave u kojima administracija govori o neophodnosti da se pomaže Kijevu svim mogućim sredstvima i pre svega novim isporukama naoružanja, nije ništa više nego priznanje Vašingtona da je strategija neuspela na ukrajinskom pravcu”, podvukli su u ruskoj ambasadi.

    Naveli su da Amerikanci nastavljaju da se ponašaju kao da je sve u redu i da ide po planu i dodali da u isto vreme neuspehe o “kontraofanzivi”, koju su SAD reklamirale, priznaje sve više analitičara u SAD.

    “Pozivamo one koji donose odluke u Vašingtonu o ukrajinskoj krizi da razmisle. Da konačno vide da sve ranije preduzete akcije vode samo do eskalacije sukoba i novih ljudskih žrtava, a sve u cilju iluzorne pobede nad Rusijom na bojnom polju”, piše u izjavi.

    Koordinator za strateške komunikacije u Savetu za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Kirbi je 9. avgusta izjavio da će vašingtonska administracija tražiti od Kongresa da nastavi vojnu pomoć Ukrajini, bez obzira na javno mnjenje u SAD. Prema mišljenju Kirbija, tokom sukoba su Amerikanci, obe partije i oba doma Kongresa podržali su napore administracije u pružanju vojne pomoći Ukrajini.

    Istakao je da će Amerika i dalje biti fokusirana na to. Prema objavljenim podacima, 55 odsto Amerikanaca je protiv isporučivanja nove vojne pomoći Kijevu, a 51 odsto Amerikanaca smatra da su SAD već dovoljno uradile za Ukrajinu.

  • “Nemaju šanse. Tim đačića”

    “Nemaju šanse. Tim đačića”

    Rukovodstvo Ukrajine je “tim đačića” koji igra protiv “univerzitetskog tima” i nema šanse protiv Rusije, izjavio je za “Foks njuz” senator iz Alabame.

    Komentarišući rezultate ankete Si-En-Ena, prema kojoj se 55 odsto stanovnika SAD protivi dodatnom finansiranju Ukrajine, Tomi Tabervil je napomenuo da američke vlasti “mogu da daju Ukrajini koliko hoće novca”, ali bez slanja “trupa NATO-a i američke vojske, Ukrajina nema šanse (za pobjedu)”.Tabervil je takođe ukazao da američka vlada “ne razume suštinu sukoba” i da s tim u vezi administracija američkog predsednika Džozefaa Bajdena “pokušava da skrene pažnju sa pravog problema (ruskih bezbednosnih garancija)”.

  • “On zna nešto o Putinu. Postoji ogroman rizik…”

    “On zna nešto o Putinu. Postoji ogroman rizik…”

    Bjeloruski predsednik Aleksandar Lukašenko je “ohrabren“ prisustvom Vagnerove grupe u toj zemlji, smatra vojni ekspert Skaj njuza.

    Lukašenko je “provocirao” Poljsku rekavši im “da ih Vagner spriječava da napadnu poljsku zemlju”, rekao je Šon Bel.

    On kaže da je to pojačalo zabrinutost Zapada zbog “visokog rizika“ od eskalacije rata, što je navelo Poljsku da premesti do 10.000 dodatnih vojnika na granicu sa Belorusijom.

    “Ono što je alarmantno u vezi sa ovim jeste da je beloruski predsednik pun alarmantne retorike, ali to ima značajne implikacije u vreme visokih tenzija“, rekao je Bel.

    Pošto je Lukašenko posredovao u dogovoru između lidera Vagnera Jevgenija Progožina i Vladimira Putina, on smatra da Lukašenko “zna nešto o Putinu“.

    “Postoji ogroman rizik od pogrešne procene kada se ovakve stvari dogode“, rekao je Bel.

    Čini se “sve verovatnijim“ da je Putin poslao Vagnerove snage u Bjelorusiju da budu van Ukrajine i Rusije, dok je razmatrao “ko su mu prijatelji, ko su mu neprijatelji i šta će da uradi sa Jevgenijem Progožinom“, rekao je Bel.

    Što se tiče Prigožina, Putin je “nagrizao bazu moći“ šefa plaćenika podelivši njegove snage između Belorusije, Rusije i Afrike.

  • Počelo: Rusi se svete

    Počelo: Rusi se svete

    Dok Ukrajina napada na južnom frontu, gde su oslobođena naselja, ruske jedinice snažno napadaju Kupjansk, važno logističko središte u regionu Harkov.

    Obnovljena ruska ofanziva događa se u trenutku kada su borbe na istoku Ukrajine zapele u ratu iscrpljivanja, pri čemu se obe strane muče da postignu velike dobitke.

    Ukrajinska protivofanziva suočava se s dobro utvrđenim ruskim položajima dok moskovske snage izvlače lekcije iz potpunog uništenja prošlog septembra kada je Ukrajina izvršila juriš na Harkovsku oblast.

    A usred zastoja na jugu i istoku, ruske snage okreću se velikom napadu na severoistoku.

    “Rusi nameravaju da ponovo zauzmu Harkov kako bi se osvetili za svoj prošlogodišnji neuspeh”, rekao je za Politiko Serhij Čerevati, portparol zapovedništva ukrajinskih oružanih snaga za istok. Zatim je dodao: “Ali mi smo spremni, znamo njihove planove, izgradili smo jaku liniju obrane. Plus, tamo će Rusi da se suoče s vojskom pod komandom jednog od najiskusnijih ukrajinskih generala – Sirskog.”

  • Ukrajinci nemoćni?

    Ukrajinci nemoćni?

    Poljski predsednik Andžej Duda rekao je u intervjuu za Vašington post da Ukrajina nije u stanju da probije rusku liniju odbrane.

    “U ovom trenutku Oružane snage Ukrajine nisu u stanju da izvedu odlučujuću kontraofanzivu protiv ruskih trupa”, rekao je on.

    Prema njegovim rečima, Ukrajina nema dovoljno naoružanja da promeni odnos snaga na frontu.

    Ukrajina je 4. juna krenula u kontraofanzivu u pravcu Zaporožja, Južnodonjeca i Bahmuta.

  • Upucan predsjednički kandidat

    Upucan predsjednički kandidat

    Ubijen kandidat na ekvadorskim predsjedničkim izborima Fernando Vilavićencio.

    Vilavićencio, inače poslanik nacionalnog parlamenta, napadnut je kada je napustio predizborni skup u gradu Kuito na severu zemlje.

    Prema riječima člana njegove izborne kampanje, Vilavićencio je ulazio u svoj automobil kada mu je prišao nepoznati muškarac i pucao mu u glavu. On je lokalnim medijima rekao i da je u Vilavićencija pucano tri puta.

    Zatim je došlo do razmene vatre između obezbeđenja i napadača koji je pogođen s više metaka od kojih je preminuo.

    Takođe, u pucnjavi ima i ranjenih među pristalicama ubijenog predsedničkog kandidata, ali tačan broj povređenih još uvek se ne zna.

    Odmah je reagovao aktuelni predsednik Ekvadora Đuilemo Laso koji je naglasio taj zločin neće proći nekažnjeno.

    Inače, prva runda predsedničkih izbora zakazana j eua 20. avgust.

    Vilavićencio je bio jedan od najžešćih kritičara bivšeg ekvadorskog predsednika Rafaela Koree i bila mu je određena kazna od 18 godina zatvora zbog klevete Koree. Kasnije je dobio politički azil u Peruu.

    Bio je i nezavisni novinar koji je istraživao korupciju u prethodnih ekvadorskim vladama, nakon čega je ušao u politiku kao borac protiv korupcije.

    U svom poslednjem govoru, pre nego što je ubijen, Vilavićencio je obećao okupljenima da će iskoreniti korupciji i zatvoriti “lopove” u zemlji.

    Njegov saradnik Patrisio Zukilanda rekao je za AP da je dobio najmanje tri pretnje smrću pre pucnjave, koje je prijavio vlastima.

    Prema istraživanjima javnog mnjenja, Vilavisensio je imao podršku 7,5 odsto birača i bio je peti po popularnosti među predsedničkim kandidatima.

  • Bivši analitičar CIA: Zelenski se neće izvući živ, dani su mu odbrojani

    Bivši analitičar CIA: Zelenski se neće izvući živ, dani su mu odbrojani

    Sjedinjene Američke Države teško da će ostaviti ukrajinskog lidera Volodimira Zelenskog u životu nakon neuspeha Oružanih snaga Ukrajine na frontu.

    Ovo je izjavio bivši analitičar CIA Lari Džonson u emisiji “Džadžing fridom” na Jutjubu.

    “Mislim da su mu dani odbrojani. Ne vidim da Zelenski ima šanse da se spase. Nećemo mu dozvoliti da iz ovog sukoba izađe živ”, ocenio je Džonson.

    Prema njegovim rečima, u istoriji ima mnogo primera kako su SAD izdale vlade zemalja koje su bile u vazalnoj zavisnosti od njih.

    Džonson je dodao da nakon neuspeha kontraofanzive ukrajinskih snaga zapadni saveznici sve češće kritikuju kijevske vlasti zbog njihovih dejstava.

    “Ako smo ranije Zelenskog izdizali iznad Vinstona Čerčila, sada pokrećemo pitanje o njegovoj zavisnosti od narkotika i korupciji u zemlji”, zaključio je bivši analitičar CIA.

    Švajcarski list “Noje cirher cajtung” objavio je ranije da su zbog propasti ukrajinske kontraofanzive zapadni partneri počeli da traže objašnjenja od Zelenskog.

    U članku se navodi da politički opstanak lidera kijevskog režima trenutno zavisi od ispunjenja obećanja da će vratiti izgubljene teritorije.

    Portparol Ministarstva odbrane Rusije general-potpukovnik Igor Konašenko saopštio je ranije da je Kijev od početka kontraofanzive, u periodu jun-jul, izgubio preko 43.000 vojnika.

    Pored toga, ukrajinska vojska izgubila je 76 američkih artiljerijskih sistema M777, 84 samohodne artiljerijske haubice iz Poljske, SAD, Francuske i Nemačke.

  • Zelenski u problemu

    Zelenski u problemu

    Najvećih tragedija Ukrajine dok vodi ofanzivu koja do sada nije ispunila sopstvena i zapadna očekivanja je to što ne može sama da odlučuje o svojoj sudbini.

    Vlada predsednika Vladimira Zelenskog zavisi od ogromnog priliva američkog i zapadnog oružja, piše CNN.

    I ruski predsednik Vladimir Putin, čije su istorijske opsesije i kalkulacije lične moći gurnule Ukrajinu u ovaj rat, takođe će imati veliki uticaj na to da li će se i kada taj rat završiti.

    Dakle, dok će žrtve na bojnom polju odlučiti koliki će deo zauzete teritorije Ukrajina vratiti, na ishod rata će uticati i spoljni faktori, uključujući promene političke moći u američkim, Moskvi i evropskim prestonicama, piše CNN.

    Vlada predsednika Vladimira Zelenskog zavisi od ogromnog priliva američkog i zapadnog oružja. I ruski predsednik Vladimir Putin, čije su istorijske opsesije i kalkulacije lične moći gurnule Ukrajinu u ovaj rat, takođe će imati veliki uticaj na to da li će se i kada taj rat završiti. Dakle, dok će žrtve na bojnom polju odlučiti koliki će deo zauzete teritorije Ukrajina vratiti, na ishod rata će uticati i spoljni faktori, uključujući promene političke moći u američkim, Moskvi i evropskim prestonicama, piše CNN.

    Zaustavljena ofanziva i zimski sukob, na primer, imali bi posebne posledice u Sjedinjenim Državama jer bi mogli da pojačaju pitanja o američkoj podršci ratu koji će se pojaviti u izbornoj godini. Amerikanci se pripremaju za potencijalni sukob između predsednika Džoa Bajdena, koji je oživeo zapadnu alijansu i glavni je spoljni saveznik Ukrajine, i bivšeg predsednika Donalda Trampa, skeptika NATO-a koji se divi Putinu i koji je obećao da će okončati rat za 24 sata, verovatno na Putinovom putu. uslovi. Čak i ako Tramp nije kandidat Republikanske stranke na izborima 2024. godine, opadanje javne podrške ratu moglo bi naštetiti Bajdenu.

    Veliki pritisak u kontraofanzivi: Procurili su zabrinjavajući izveštaji
    Zbog toga, zbog političkih, ali i strateških razloga, postoji veliki pritisak na dugoočekivanu kontraofanzivu Ukrajine da proizvede značajne prodore na bojnom polju. Ali za sada, proboj je više slogan nego blickrig, što povećava mogućnost da bi rat mogao da potraje barem do kraja sledeće godine. Ako je tako, elastična jednačina koja podupire čitav sukob, uključujući sposobnost Ukrajine da se bori, spremnost Amerikanaca da pošalju pakete pomoći vredne više milijardi dolara i Putinovu toleranciju prema užasnim žrtvama, biće još napetija.

    Izveštaj CNN-a Džima Šuta u utorak je sumirao kritičku prirodu sposobnosti Ukrajine da pokaže zamah u uticaju na politiku rata u spoljnom svetu.

    Visoki zvaničnici SAD i Zapada govorili su o sve “trezvenijim” procenama sposobnosti ukrajinskih snaga da zauzmu značajnu teritoriju. Jedan visoki zapadni diplomata je sumorno rekao da postoji šansa da bi Ukrajina mogla da napreduje, ali da je “izuzetno malo verovatno” da će promeniti ravnotežu sukoba u narednim nedeljama. Zvaničnici unutar i izvan Ukrajine sada priznaju da napredak u ofanzivi ide sporije nego što su se nadali.

    Poteškoće Ukrajine i veliki gubici u borbi delimično potiču od učvršćenih, slojevitih odbrambenih položaja, rovova i minskih polja koje je Rusija gradila mesecima, i realnosti na bojnom polju da je sila koja napada potrebna brojčana prednost u odnosu na dobro ukopane trupe. Dok su ruske snage bile izložene i ranjive u svojoj početnoj invaziji i neuspelom napadu na Kijev, rat je sada ušao u težu fazu za Ukrajinu.

    Zbog važnosti spoljne percepcije rata u Ukrajini, Zelenski je osetljiv na svaku ideju da je kontraofanziva bila razočaranje, iako karakteristično naglašava da mu je potrebno više vrhunskog zapadnog naoružanja.

    “Protivofanziva je teška. Verovatno ide sporije nego što neki ljudi žele ili mogu da vide”, rekao je Zelenski na sastanku sa latinoameričkim medijima u utorak. Ali, pozivajući saveznike da budu strpljivi, obećao je da će njegove snage trijumfovati nad demoralisanim Rusima:

    “U našim očima je umor, ali u njihovim očima postoji strah. A to su dve veoma različite stvari”.

    Prerano je govoriti da vreme za ukrajinsku ofanzivu ističe, uprkos dolasku jeseni, koja bi mogla da otežava glavne manevre.

    Ima li Zapad strpljenja?
    Jedna od najvećih tragedija Ukrajine dok vodi ofanzivu koja do sada nije ispunila sopstvena i zapadna očekivanja je to što ne može sama da odlučuje o svojoj sudbini, piše CNN.

    Vlada predsednika Vladimira Zelenskog zavisi od ogromnog priliva američkog i zapadnog oružja. I ruski predsednik Vladimir Putin, čije su istorijske opsesije i kalkulacije lične moći gurnule Ukrajinu u ovaj rat, takođe će imati veliki uticaj na to da li će se i kada taj rat završiti. Dakle, dok će žrtve na bojnom polju odlučiti koliki će deo zauzete teritorije Ukrajina vratiti, na ishod rata će uticati i spoljni faktori, uključujući promene političke moći u američkim, Moskvi i evropskim prestonicama, piše CNN.

    Zaustavljena ofanziva i zimski sukob, na primer, imali bi posebne posledice u Sjedinjenim Državama jer bi mogli da pojačaju pitanja o američkoj podršci ratu koji će se pojaviti u izbornoj godini.

    Amerikanci se pripremaju za potencijalni sukob između predsednika Džoa Bajdena, koji je oživeo zapadnu alijansu i glavni je spoljni saveznik Ukrajine, i bivšeg predsednika Donalda Trampa, skeptika NATO-a koji se divi Putinu i koji je obećao da će okončati rat za 24 sata, verovatno na Putinovom putu. Čak i ako Tramp nije kandidat Republikanske stranke na izborima 2024. godine, opadanje javne podrške ratu moglo bi naštetiti Bajdenu.

  • Kina digla avione i mornaricu

    Kina digla avione i mornaricu

    Kina poslala mornaričke brodove i veliku grupu borbenih aviona ka Tajvanu, čime nastavlja pritisak na ostrvo, saopštilo je tajvansko Ministarstvo odbrane.

    Navodi se da je Narodnooslobodilačka armija Kine poslala 33 ratna aviona i šest mornaričkih brodova u poslednja 24 sata, prenosi AP. Dodaje se da su borbeni avioni J-10 i J-16 leteli preko Tajvanskog moreuza i jugozapadno od ostrva.

    Iz tajvanskog ministarstva su naveli da su koristili kopnene raketne sisteme za praćenje aviona, od kojih je 10 prešlo liniju Tajvanskog moreuza, nezvaničnu granicu između Tajvana i Kine.

    Kineske vlasti smatraju Tajvan svojom teritorijom i redovno šalju borbene avione ka ostrvu, navodi američka agencija.

    Tajvan, sa druge strane, nastavlja da kupuje oružje i borbene avione kako bi ojačao svoje odbrambene kapacitete.

    Prošlog meseca Sjedinjene Američke Države su najavile paket vredan 345 miliona dolara u okviru kog će Tajvanu biti prodati prenosni sistemi protivvazdušne odbrane, vatreno oružje i projektili.

  • Nije probijena ni prva linija Rusa

    Nije probijena ni prva linija Rusa

    Među zapadnim saveznicima počele su da se sve češće pojavljuju “otrežnjujuće” obaveštajne procene o uspehu ukrajinske kontraofanzive, piše CNN.

    Sve je više jasno da su ukrajinske snage nesposobne da vrate kontrolu nad značajnijih delovima okupirane teritorije, navodi dalje ta američka TV mreža pozivajući se na svoje izvore.

    “Još ćemo idućih sedmica videti imaju li ukrajinske snage šanse za neki napredak. Mislim da je vrlo malo verovatno da Ukrajina postigne napredak koji bi promenio ravnotežu snaga u ovom ratu”, rekao je visokopozicionirani zapadni diplomata za CNN.

    “Naši brifinzi su otrežnjujući. Ovo je najteže vreme rata”, tvrdi i Majk Kvigli, demokratski poslanik iz Ilinoisa, koji se nedavno vratio iz Evrope, gde se sastao s američkim zapovednicima koji su obučavali ukrajinske oklopne jedinice.

    Ukrajinske snage stalno se suočavaju s poteškoćama u probijanju višeslojnih ruskih odbrambenih linija u istočnim i južnim delovima zemlje, gde su Rusi “posejali” na desetine hiljada mina i izgradili ogromnu mrežu rovova.

    Ukrajinske snage tamo trpe neverovatne gubitke zbog čega su ukrajinski zapovednici neke jedinice povukli s prve linije fronta, kako bi se pregrupirali i smanjili broj poginulih i ranjenih.

    Rusi imaju niz odbrambenih linija, a ukrajinske snage zapravo nisu probile niti prvu. Čak i da nastave sa svojim napadima u idućim sedmicama, kolika je verovatnoća da će ih probiti s iscrpljenim snagama kada to nisu uspeli u proteklih sedam-osam nedelja? Uslovi u kojima se bore jako su teški – kaže visoki zapadni diplomata.

    Zapadni zvaničnici kažu i da je spor napredak ukrajinske vojske razotkrio i poteškoće transformacije ukrajinskih snaga u kombinovane mehanizovane borbene jedinice.

    S druge strane, načelnik ukrajinskih oružanih snaga, general Valerij Zalužni, rekao je načelniku Združenog generalštaba SAD, generalu Marku Miliju da ukrajinske snage “korak po korak stvaraju uslove za vojno napredovanje”.

    “Naši vojnici daju sve od sebe. Neprijatelj sprovodi napade u više smerova, ali bez uspeha”, rekao je Zalužni.

    Kako god bilo, preneo je Jutarnji list, činjenica je da najnovije obaveštajne procene predstavljaju značajnu promenu u odnosu na optimizam koji je vladao uoči i na početku ukrajinske letne kontraofanzive. Takođe, postoji i sve veći strah da će sve veći jaz između očekivanja i rezultata ukrajinskih vojnih napora potaknuti “igru okrivljavanja” između ukrajinskih zvaničnika i njihovih zapadnih saveznika, što bi moglo stvoriti podele u savezu koji je ostao uglavnom netaknut nakon gotovo dve godine rata.