VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Rusi grade bazu na Mjesecu: Žele resurs koji će uskoro vrijediti kao suho zlato

    Rusi grade bazu na Mjesecu: Žele resurs koji će uskoro vrijediti kao suho zlato

    Unatoč ratu i sankcijama, Vladimir Putin pokušava Rusiju vratiti u svemirsku utrku. U ranim jutarnjim satima ruska državna svemirska agencija Roscosmos lansirala je prvu lunarnu misiju u gotovo pola stoljeća s ciljem izgradnje baze na Mjesecu do 2030. u partnerstvu s Kinom.

    Misija Luna-25 poslana je kako bi istražila južni pol Mjeseca, gdje se vjeruje da postoje obilne zalihe vode unutar ledu u vječnoj sjeni planinskih grebena. Naime, povećanje rezervi vode kritičan je preduvjet za podržavanje života na Mjesecu, što bi onda pomoglo u daljnjem istraživanju svemira u budućnosti. Više baza ili postaja s vodom i ostalim namirnicama bile bi sjajna polazišna točka na daljim putovanjima svemirom. Ne treba zanemariti ni činjenicu da se voda već sad navodi kao “nafta budućnosti”, što znači da bi oni s većim zalihama imali i veću moć.

    “Prvi cilj je pronaći vodu, potvrditi da je tamo i proučiti u kojim količinama”, rekla je za Olga Zakutnaja iz Instituta za svemirska istraživanja pri Ruskoj akademiji znanosti u Moskvi, prenosi Politico.

    Također, uspjeh misije bi dokazao Pekingu da Moskva još uvijek ima što ponuditi kada je riječ o suvremenoj svemirskoj tehnologiji. Kao i da se Kina može osloniti na Rusiju.

    Naravno, Amerikanci ne prate sve ovo prekriženih ruku. Planiraju poslati astronaute na južni pol kasnije ovog desetljeća u sklopu programa Artemis koji podržavaju Kanada i europske zemlje. Zbog Rusa su mirni, ne vjeruju da mogu tako skoro ispuniti plan.

    Što ima smisla jer samo su tri zemlje, SAD, Kina i bivši SSSR, uspješno spustile svemirske letjelice na Mjesec. Amerikanci su pak jedini zakoračili na površinu Mjeseca.

    Indija, Japan i Izrael su posljednjih godina pokušale ući u to društvo, ali nisu uspjele. Indijska misija Chandrayaan-2 se srušila 2019. Iste godine dok je raniji pokušaj izraelskih tvrtki s Beresheetom također propao te godine. U travnju ove godine ni japanski start-up ipsace nije uspio izvesti Hakuto-R misiju 1.

    Ipak, indijska misija Chandrayaan-3, što se doslovno prevodi kao “mjesečevo vozilo” na sanskrtu, trebala bi dosegnuti površinu Mjeseca 23. kolovoza kako bi istražila južni pol, otprilike u isto vrijeme kada i Luna-25 planira sletjeti u neposrednoj blizini.

    Činjenica da i Rusija i Indija namjeravaju sletjeti u isto, iako veliko, područje Mjeseca naglašava da su određena područja vrednija od drugih.

    Dakle, osvajanje Mjeseca je počelo i zasad nema dogovorenih propisa o tome tko što može raditi na njemu ili drugim nebeskim tijelima. To znači da zemlje kreiraju svoja pravila kad kreću u misije.

    Ujedno, tko se prvi spusti na južni pol Mjeseca bi morao postaviti standarde i očekivati da će ih svi nakon njih slijediti.

  • Prigožinu odzvonilo?

    Prigožinu odzvonilo?

    Britansko ministarstvo odbrane saopšilo je da postoji realna mogućnost da Rusija više ne finansira aktivnosti plaćenika Vagner grupe.

    U njihovom izveštaju se navodi da je ruska država deovala protiv nekih drugih poslovnih interesa vlasnika Vagnera Jevgenija Prigožina nakon što je u junu izveo neuspelu pobunu protiv vrha ruske vojske.

    “Ako ruska država više ne plaća Vagneru, najverovatnije bi to mogla da radi Belorusija”, navodi se u izveštaju.

    Ministarstvo je takođe saopštilo da se Vagner grupa kreće prema smanjenju i rekonfiguraciji kako bi uštedela na troškovima plata ljudi u vreme finansijskog pritiska.

    Poljski premijer Mateuš Moravjecki nedavno je rekao da se 100 vojnika iz Vagnera kreće prema tankom pojasu zemlje između Poljske i Litvanije, s mogućom namerom da se predstavljaju kao migranti kako bi prešli granicu.

    Nejasno je koliko je Vagnerovih trupa tačno u Belorusiji i imaju li ili ne pristup teškom naoružanju. Ali, Moravjecki ukazuje na jedan potencijalni scenario, neku vrste destabilizacije duž istočne granice NATO-a.

    Osim toga, tu su i Prigožinovi planovi za druge regione, kao što je Afrika.

    Ranjive i nestabilne zemlje u Africi odlično su mesto za plaćenike, pogotovo za Vagner gde već sprovodi seriju operacija.

  • Dim na Krimskom mostu…

    Dim na Krimskom mostu…

    Predsednik Ukrajine izjavio da su spaljena ruska tehnika i dim na Krimskom mostu – dokazi da ni jedan zločin Rusije neće ostati bez odgovora.

    “Svaki uništeni okupator, sva spaljena ruska tehnika, požari u njihovim štabovima i skladištima, veoma rečit dim na Krimskom mostu i ne samo to – sve je to dokaz da ni jedan zločin Rusije necemo ostaviti bez odgovora”, rekao je Volodimir Zelenski u video poruci, prenosi Interfaks Ukrajina.

    Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je u subotu da je Ukrajina pokušala da napadne Krimski most raketom S-200 preradjenom u udarnu verziju, da je raketa oborena i da nije bilo štete.

  • Počinje osveta…

    Počinje osveta…

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski obećao je pravdu nakon što je rusko granatiranje u nedelju u Hersonu ubilo sedam ljudi – uključujući 22-dnevno bebu.

    Ranjeno je najmanje 22 osobe.

    Lokalni zvaničnici u južnom regionu, koji je Kijev oslobodio deo prošle godine, proglasili su ponedeljak danom žalosti.

    U granatiranju sela Široka Balka ubijeno je pet osoba, među kojima je i četvoročlana porodica. U susednom selu Stanislavu stradale su još dve osobe, među kojima i paroh crkve.

    Lokalna vlada Hersona je u nedelju uveče saopštila da je u novom vazdušnom udaru i artiljerijskom granatiranju povređena 31-godišnja žena i muškarac i oštećeno najmanje 12 kuća u gradu Bilozerka. Takođe se navodi da su tri navođene avionske bombe oštetile nekoliko kuća u selu Odradokamijanka.

    U svom noćnom obraćanju, Zelenski je rekao da je do 18 časova u nedelju bilo 17 izveštaja o granatiranju samo u Hersonskoj oblasti, kao i o incidentima u oblastima Nikolajeva, Zaporožja, Donbasa, Harkova i pograničnim oblastima na severoistoku Ukrajine.

    “Ne prođe dan da rusko zlo ne dobije naš potpuno pravedan odgovor”, rekao je on i dodao da “ni jedan od ruskih zločina neće ostati bez odgovora”.

  • Velika reforma u ruskom ratovanju

    Velika reforma u ruskom ratovanju

    Rusija oprema nove nuklearne podmornice hipersoničnim projektilima Cirkon, rekao je glavni brodograditelj Moskve.

    “Višenamenske nuklearne podmornice projekta Jasen-M biće opremljene raketnim sistemom Cirkon”, rekao je Aleksej Rahmanov, izvršni direktor Ujedinjene brodogradnje, a prenosi Skaj njuz.

    Podmornice Jasen-M su nova ruska flota podmornica sa krstarećim raketama na nuklearni pogon koje bi trebalo da zamene podmornice iz sovjetskog doba u okviru modernizacije mornarice.

    Hipersonične rakete Cirkon imaju domet od 900 km i mogu da putuju brzinom koja je nekoliko puta veća od brzine zvuka, pa je od njih veoma teško odbraniti se.

  • Svaki četvrti Nijemac smatra da Šolc ne može da održi politički stav

    Svaki četvrti Nijemac smatra da Šolc ne može da održi politički stav

    Skoro svaki četvrti Nijemac smatra da kancelar Olaf Šolc nije u stanju da održi svoj politički stav, pokazala je anketa koju je danas objavila televizija “ZDF”.

    Čak 73 odsto od 1.061 anketiranih vidi Šolca kao “nedovoljno čvrstog”, dok 21 odsto smatra da je sposoban da se založi za svoja uvjerenja.

    Rezultati ankete pokazuju da 72 odsto ispitanika smatra da Šolc “neodređeno” odgovara na politička pitanja tokom intervjua, dok je 19 odsto reklo da to nije istina.

    Anketu je sprovela agencija “Vahlen”, prenosi “Srna”.

  • Šta uopšte hoće BRIKS?

    Šta uopšte hoće BRIKS?

    BRIKS je evoluirao od pukog slogana, do realnog ekonomskog bloka.

    Uoči predstojećeg samita u Johanesburgu, grupa razmišlja i o proširenju. Šta je BRIKS, šta želi i koliko je danas važan?

    “Od ruske invazije na Ukrajinu, BRIKS je dobio novi zamah”, kaže Žongjuan Zoe Liju, ekspertkinja Saveta za spoljne odnose SAD, piše Dojče vele.

    I zaista: sve više zemalja želi da se pridruži Brazilu, Rusiji, Indiji, Kini i Južnoafričkoj Republici, čuje se uoči samita koji se od 22. do 24. avgusta održava u Johanesburgu.

    To sve izaziva zabrinutost na Zapadu.

    Šta je BRIKS i kako je nastao?

    Ironija je pritom da je seme BRIKS-a posejano upravo u poznatoj investicionoj banci sa sedštem u SAD – “Goldman Saks”. Glavni ekonomista, Britanac Džejms Onil je u izveštaju o stranim ulaganjima 2001. prvi put upotrebio akronim BRIK od početnih slova država koje su označene ekonomije veoma ubrzanog rasta i koje će do 2050. dominirati svetskom ekonomijom. Tvorac akronima je jedan od ekonomista koji je izradio izveštaj, Rupa Purušotaman.

    U dotičnim zemljama je ideja naišla da dobar prijem, i 2006. je počela serija sastanka koja je dovela do prvog samita lidera BRIK-a juna 2009. u Jekaterinburgu. Već krajem decembra 2010. pridružila im se i Južnoafrička Afrika, dodajući u akronim slovo “S” – BRIKS.

    BRIKS nije međunarodna organizacija, već platforma za saradnju i razmenu, i po tome je slična G7, grupi najrazvijenijih zemalja.

    Šta hoće BRIKS?

    Na meti kritika BRIKS-a je pre svega dominacija SAD i EU u institucijama kao što su Svetska banka i Međunarodni monetarni fond (MMF), obe sa sedištem u Vašingtonu.

    “Krenuli su u veoma veliku misiju, a to je da diverzifikuju postojeći globalni finansijski sistem koji predvodi Zapad”, kaže Zoe Liju i objašnjava: “Globalna finansijska kriza naterala je te zemlje u razvoju, članice Globalnog juga, da počnu da dovode u pitanje relevantnost, pouzdanost i kredibilitet globalnog finansijskog sistema predvođenog SAD”.

    “Ne može se poreći da globalni sistem sada karakteriše određena nepravednost. Nema jednakosti između zemalja juga u razvoju i zemalja razvijenog severa”, kaže Luanda Mpungose sa Južnoafričkog instituta za međunarodne poslove.

    I Antara Gosal Sing iz indijskog trusta mozgova “Observer Research Foundation” se slaže: “Evidentni su duboki nedostaci u trenutnoj međunarodnoj arhitekturi koja ne odražava današnju politiku, ekonomiju i demografiju.”

    Tu neravnotežu dobro ilustruje poređenje BRIKS-a i grupe G7 koju čine SAD, Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Velika Britanija i Japan. Dok na G7 otpada 10 odsto svetske populacije, u zemljama BRIKS-a živi 41,5 odsto svih ljudi na svetu – 3, 21 milijarde. Međutim, oko 43 odsto svetskog BDP koncentrisano je u zemljama G7, dok na BRIKS otpada nešto više od četvrtine svetske ekonomije.

    Razvojna banka BRIKS-a

    Da bi njihov glas bio jači, u BRIKS-u su do sada koristili dvostruku strategiju: s jedne strane su lobirali za reforme Svetske banke i MMF-a, s druge osnivali sopstvene institucije – recimo Novu razvojnu banku, koja je pokrenuta 2017. Ona finansira razvojne projekte u državama-članicama, kao što su električni autobusi u Brazilu, hidroelektrana u Rusiji ili vodosnabdevanje u Indiji. I to čini na način koji tim zemljama više odgovara.

    Nova razvojna banka veoma se razlikuje od ostalih finansijskih institucija, kaže Luanda Mpungose.

    “MMF ili Svetska banka imaju nešto što se zove Programi strukturnog prilagođavanja. Mi to vidimo kao uslovljavanje: Dobićete sredstva, ali ovo je ono što morate da promenite u svojoj zemlji. To je dakle nametanje uslova i mu to uočavamo u dosta slučajeva u afričkim zemljama koje dobijaju zajmove. Ključna razlika je dakle to da Nova razvojna banka ne postavlja uslove.”

    Umesto dolara – nacionalne valute BRIKS-a

    Banka takođe promoviše i upotrebu nacionalnih valuta članica BRIKS-a.

    “Zajednički interes Nove razvojne banke i pojedinih članica BRIKS-a jeste stvaranje alternativnog finansijskog sistema korišćenjem nacionalne valute u trgovinskoj razmeni, kao i razvoj sopstvenog tržišta obveznica, isto u nacionalnoj valuti”, kaže Žongjuan Zoe Liju.

    Ipak, BRIKS funkcioniše u realnom međunarodnom finansijskom sistemu, u kojem je dolar i dalje kralj. S obzirom na to, a otkako je Rusija sankcionisana zbog invazije na Ukrajinu, banka BRIKS-a prestala je da finansira projekte u Rusiji kako bi izbegla da i sama bude sankcionisana.

    Ideja o zajedničkoj valuti više puta je iznošena, ali tek bi trebalo da dobije nekakvu političku snagu.

    Politički – pet veoma različitih zemalja

    Na ekonomskom planu BRIKS dakle istovremeno predlaže reforme postojećeg sistema, ali i nudi alternative. Može li takav pristup da funkcioniše i na političkom planu?

    Članice BRIKS-a držale su se zajedno čak i nakon što je Rusija napala Ukrajinu. Kina, Indija i Južnoafrička Republika uzdržale su se od osude Rusije u Ujedinjenim nacijama.

    Ipak, činjenica da se BRIKS sastoji od pet veoma različitih zemalja često i sa različitim interesima, ograničava obim njihove političke saradnje.

    “BRIKS nije formalni savez. Dakle, nije isto što i npr. NATO. BRIKS je neformalno partnerstvo”, kaže Žongjuan Zoe Liju. “Ideja je da članice dele platformu BRIKS-a i razgovaraju o određenim pitanjima od zajedničkog interesa, ali da svaka zemlja ima i pravo veta.”

    “U oblastima gde nemaju zajednički interes ili gde postoje razilaženja, one se onda vraćaju svojim nacionalnim interesima i nacionalnim pristupima”, objašnjava Luanda Mpungose.

    To je poslednjih godina pre svega bio slučaj u odnosima Indije i Kine. Pogranični sukobi doveli su do problema između dve najmnogoljudnije nacije na svetu. I iako su nastavile da se sastaju na samitima BRIKS-a, dve strane međusobno su jedna drugoj kočile ideje.

    Ujedno, dok između Rusije i Kine s jedne i Zapada sa druge strane trenutno rastu tenzije, Indija sa svoje strane pokušava da balansira.

    “Za Indiju, BRIKS i G7 nisu u suprotnosti jedni s drugim”, kaže Antara Gosal Sing. “Indija želi veće partnerstvo sa SAD, Japanom i Zapadnom Evropom kako bi podržala svoj razvojni proces. Ona veruje da te zemlje možda jesu u relativnom padu, ali smatra da i dalje ostaju ključni izvor kapitala, tehnologije i tržišta na koje Indija može da se osloni i gde može da traži pristup.”

    Više od 40 zemlja želi da se pridruži BRIKS-u

    Ono što pokazuje da među članicama BRIKS-a postoje različiti prioriteti jeste moguće proširenje. Domaćin samita, Južnoafrička Republika, saopštila je da je više od 40 zemalja izrazilo interesovanje da im se pridruži. Među njima su i zemlje poput Argentine, Saudijske Arabije i Indonezije.

    Proširenje promoviše Kina, koja se svojevremeno zauzela da se primi Južnoafrička Republika, ali Indija to donekle vidi kao jačanje uticaja Pekinga.

    “Mnogi u Kini smatraju da ograničavanje BRIKS-a na prvobitnih pet članica smanjuje njegov ukupni globalni uticaj, njegovo pravo da govori na globalnim platformama”, kaže Antara Gosal Sing.

    Ona objašnjava da se iza toga krije sve jača konkurencija između Kine i SAD. “Kina pokušava da pridobije sve više ekonomija u razvoju iz čitavog sveta da se pridruže kineskom lancu snabdevanja”, ukazuje Sing.

    Kakva je budućnost BRIKS-a?

    Bez obzira na sve, diskusija o proširenju pokazuje da bi BRIKS mogao da započne stvaranje šireg međunarodnog bloka zemalja Globalnog juga. Može li to da funkcioniše?

    Antara Gosal Sing ukazuje na probleme: “Postoji nedostatak identiteta, a i manje je kohezije u pogledu donošenja odluka. To su nedostaci s kojima se BRIKS trenutno suočava i jedan od razloga zašto su neke od država-članica toliko zainteresovane da prošire delokrug BRIKS-a.”

    S druge strane, Luanda Mpungose, ukazuje da to što “sve veći broj zemalja žele da se pridruže pokazuje da ima nešto što BRIKS radi kako treba. Ne radi se više samo o ekonomskoj diplomatiji. BRIKS se razvija kao blok koji se bavi svim kritičnim oblastima međunarodne saradnje.”

    Sve u svemu BRIKS je tu da ostane, zaključuje Žongjuan Zoe Liju: “Članice BRIKS-a održavaju na stotine sastanaka svake godine, na različitim nivoima, na nivou šefovi država ili na nivou radnih grupa. Za one koji veruju da je BRIKS možda prošlost ili da kao grupa nije relevantan, poruka je sledeća: oni su zapravo veoma relevantni.”

  • Rusija proizvodi iranske dronove

    Rusija proizvodi iranske dronove

    Rusija proizvodi sopstvenu, domaću verziju iranskih dronova tipa Šahed i to modele S-131 i S-136.

    To tvrdi Organizacija CAR sa sedištem u Velikoj Britaniji, koja se bavi istraživanjem i proučavanjem komponenti naoružanja.

    Kada su se istražitelji CAR došli do fizičkih ostataka dve ruske bespilotne letelice Geran-2, korišćene u Ukrajini prošlog meseca, detaljnom analizom je utvrđeno da je Rusija “počela da proizvodi sopstvenu, domaću verziju drona Šahed-136”, navodi se u saopštenju britanskog istraživačkog centra, prenosi Si-En-En.”Dokazi da je Ruska Federacija počela da proizvodi sopstvene, domaće verzije iranskih dronova ukazuju na značajan napredak u mogućnostima ratovanja dronovima, što će Rusiji omogućiti da nastavi da se oslanja na upotrebu bespilotnih letelica za jednokratnu upotrebu”, napisali su istražitelji CAR.

    Zvanični Teheran je odlučno negirao da je Rusiji isporučivao dronove koji su korišćeni tokom sukoba u Ukrajini.

    Ranije ove godine, poseban izveštaj CAR obelodanio je da Iran pokreće svoje dronove “ukradenom zapadnom tehnologijom”.

  • Plaćenici masovno bježe iz Ukrajine

    Plaćenici masovno bježe iz Ukrajine

    Među ukrajinskim vojnicima raste nezadovoljstvo zbog neuspijeha na frontu, a strani plaćenici masovno beže, izjavio je pukovnik Daglas Mekgregor.

    “Čak su i strani plaćenici koji su se tako revnosno borili na strani Ukrajine sada većim delom otišli. Spakovali su stvari i pobegli. Verovatno su ostali samo Poljaci”, rekao je Mekgregor na svom Jutjub kanalu, prenose “RIA Novosti”.

    Prema njegovim rečima, slučajevi dezerterstva mogu postati češći i u Oružanim snagama Ukrajine zbog neuspeha u ofanzivi. Kao rezultat, ukrajinska vojska će biti podeljena, a potom i potpuno poražena.

    “Ne mogu tačno da kažem kada će se to desiti, ali mislim da smo već blizu toga”, dodao je.

    Vojnici, bez vidljivih rezultata ne samo da gube moral, već i prestaju da vide smisao u nastavku neprijateljstava, zaključio je pukovnik.

    Kijevski režim je 4. juna pokrenuo ofanzivu na Zaporoškom, Južnodonjeckom i Artjomovskom pravcu, bacivši u borbu brigade obučene od strane NATO-a i naoružane zapadnom opremom. Kako je primetio predsednik Rusije Vladimir Putin, pokušaji napredovanja neprijateljskih trupa su propali, one su zaustavljene i vraćene na prvobitne položaje.

  • Sijarto podržao Dodika: Hajka na političare koji hrabro zastupaju nacionalne interese

    Sijarto podržao Dodika: Hajka na političare koji hrabro zastupaju nacionalne interese

    Na globalnom nivou, u toku je hajka na političare koji se otvoreno suprotstavljaju međunarodnom liberalnom mejnstrimu, hrabro zastupajući nacionalne interese, rekao je mađarski šef diplomatije Peter Sijarto.

    U Sjedinjenim Državama, najperspektivniji kandidat za naredne predsjedničke izbore suočava se sa krivičnim prijavama. U Slovačkoj je uhapšen istaknuti lider najperspektivnije stranke za predstojeće parlamentarne izbore, dok je u Bosni i Hercegovini podignuta optužnica protiv demokratski izabranog lidera srpske zajednice – rekao je Sijarto.

    • Međunarodni liberalni mejnstrim ne bježi od bilo kakve oštre intervencije, uključujući upotrebu policijskih i pravosudnih sredstava, kada osjeća da je njena moć u pitanju. Gdje su Transparency International, Amnesty i Helsinški komitet u ovakvim trenucima? – upitao je Sijarto.