VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Zbog Orbana se razmatra “nuklearna opcija”

    Zbog Orbana se razmatra “nuklearna opcija”

    Mađarski premijer Viktor Orban redovno gura EU do ivice, a diplomate se sada boje da će njegovo neprijateljstvo prema Ukrajini gurnuti blok u konačnu provaliju.

    EU planira da sredinom decembra na samitu donese istorijsku odluku o primanju Ukrajine i time zapečati ključni dogovor i Kijevu baci slamku spasa od 50 milijardi evra. Takođe, taj sastanak bi trebalo SAD-u da pošalje poruku da je, uprkos ratu na Bliskom istoku, EU i dalje u potpunosti predana Ukrajini.

    Ali, kako ocenjuje Politiko, te bi planove mogao bi pokvariti Viktor Orban. Naime, Orban zahteva da se čitav proces zaustavi dok se zvaničnici ne slože s opštom revizijom podrške Evropske unije Kijevu.

    To zvaničnicima EU zadaje veliku brigu, jer iako Mađarska predstavlja samo dva odsto stanovništva EU, Orban celu Uniju može držati kao taoca. Podseća se da je bio najglasniji protivnik sankcija protiv Rusije još od Putinove aneksije Krima 2014. godine.

    “Idemo prema velikoj krizi”, rekao je za Politiko jedan zvaničnik EU-a pod uslovom da ostane anoniman, dok je drugi, koji takođe nije želeo da se njegovo ime pominje, rekao da bi to mogao biti jedan od najtežih Evropskih saveta.

    Peter Kreko, direktor Instituta za politički kapital sa sedištem u Budimpešti, kaže da je Orban čekao da Evropa shvati da ne može dobiti rat u Ukrajini i da Kijev mora učiniti ustupke. “Sada oseća da njegovo vreme dolazi jer u mnogim zemljama EU javno mnjenje pokazuje da su ljudi umorni od Ukrajine”, dodaje Krekó.

    Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel ranije ove sedmice otputovao je u Budimpeštu na dvosatnu raspravu s Orbanom.

    Kazniće ga?
    EU sada važe kako se nositi s mađarskim prijetnjama.

    Zvanični Brisel bi teoretski mogao da pokren tzv. postupak EU-a prema članku 7 protiv Mađarske. To se koristi kada se smatra da je zemlja u opasnosti od kršenja temeljnih vrednosti Unije.

    Neki to zovu “nuklearnom opcijom” jer predviđa najozbiljniju sankciju koju blok može nametnuti nekoj zemlji članici: suspenziju prava glasa o odlukama EU-a.

    Ipak, u Briselsu se boje da bi pokretanje članka 7 protiv Mađarske moglo izazvati kontraefekat i dovesti do izlaska Mađarske iz EU.

    Ipak, brojni analitičari smatraju da je Orban skloniji tome da potkopava EU iznutra, a ne da iz nje izađe, a sve više oseća vetar u leđa, posebno nakon nedavnih izbornih rezultata u Slovačkoj i Holandiji.

    “Orban igra dugu igru. S Vildersom, još jednim ili dvojicom krajnje desničarskih čelnika u Evropi i potencijalnim povratkom Trampa u SAD-u, on bi uskoro mogao biti manje izolovan nego što mislimo, rekao je za Politiko jedan zvaničnik EU.

  • Sijarto: Saradnja sa Moskvom se nastavlja bez obzira na pritiske

    Sijarto: Saradnja sa Moskvom se nastavlja bez obzira na pritiske

    Mađarska će nastaviti saradnju sa Rusijom na polju energetike bez obzira na pritiske spolja, rekao je danas mađarski mninistar spoljnih poslova Peter Sijarto.
    Sijarto je rekao da ga je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov tokom sastanka u Skoplju uvjerio da se isporuke gasa iz Rusije u Mađarsku odvijaju prema planu i da će tako i ostati.

    On je naveo da Mađarska gradi spoljnu politiku na bazi nacionalnih interesa i ne prihvata pritisak spolja, te da će zbog toga nastaviti saradnju sa Rusijom u sferi energetike, kao i do sada.

    “Što se tiče isporuka prirodnog gasa i nafte, Lavrov me je uvjerio da Rusija i ruske kompanije u punom obimu ispunjavaju i poštuju sporazume koje imamo. Sve isporuke se odvijaju prema planu i tako će i ostati”, naveo je Sijarto.

    Sijarto i Lavrov sastali su se na marginama ministarskog sastanka OEBS-a u Skoplju, prenosi “Sputnjik”.

  • Zelenski priznao: Biće teže vratiti Donbas nego Krim

    Zelenski priznao: Biće teže vratiti Donbas nego Krim

    Biće teže vratiti Donbas nego Krim, izjavio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski na sastanku sa studentima u Nikolajevu.

    “Biće teže vratiti Donbas nego Krim”: Zelenski na mukama – Mi želimo u NATO, ali…

    “Što se tiče Donbasa, biće ga teže vratiti nego Krim. Smatram da se teritorije vraćaju ljudima. Ako ljudi ne budu želeli, biće veoma, veoma teško. Mislim da je psihički teže vratiti Donbas, jer su tamo deset godina stalni sukobi”, kazao je Zelenski.

    Prema rečima Zelenskog, njegovi partneri su mu rekli da je nemoguće vratiti Krim i da je veoma teško povratiti Donbas.

    Zelenski je, odgovarajući na pitanje o daljim izgledima za jačanje nacionalne bezbednosti, istakao da će to pitanje biti prioritet, ali da ne zna da li će zemlja ući u NATO, istakavši da sumnja da će Ukrajina ikada postati članica Severnoatlantske alijanse.

    “Ne znamo tačno kako će to biti. Niko sa sigurnošću ne može da kaže da li ćemo ući u NATO ili nećemo. Želimo, ali… Kijev se kreće ka standardima Alijanse i mora da učini sve da nacionalna bezbednost bude na najvišem nivou”, kazao je Zelenski.

    Zelenski je, kasnije, u intervjuu za agenciju Kjodo, izjavio da je Ukrajina, zbog situacije na Bliskom istoku, “ispala iz fokusa” svetske zajednice.

    “Zabrinut sam da interesovanje sveta za sukob u Ukrajini opada zbog rastućih tenzija na Bliskom istoku”, kazao je Zelenski, istakavši još jednom da neće pristati na primirje dok Rusija ne povuče svoje trupe.

    On je za predloge o primirju koji kruže na Zapadu rekao da mu zvuče kao da “odsečeš ruku i daš je nekom drugom”.

    Ukrajinski lider je naveo da očekuje da održi četvrtu konferenciju o svom mirovnom planu u Švajcarskoj, kao i da sa nestrpljenjem očekuje međunarodnu konferenciju o obnovi Ukrajine, koja će se održati u Tokiju u februaru 2024.

  • Udar za udarom; Ukrajinci priznali: Nemamo oružje

    Udar za udarom; Ukrajinci priznali: Nemamo oružje

    U Ukrajini je ove godine u ruskom granatiranju povređeno 11.000 ljudi, a 2.000 je poginulo, izjavio je ministar unutrašnjih poslova Ukrajine Igor Klimenko.

    On je ovo izjavio tokom sastanka sa ambasadorima zemalja “Grupe sedam”, navodi se u saopštenju pres-službe ukrajinskog Ministarstva unutrašnjih poslova.

    Prema rečima Klimenka, za 11 meseci ove godine Rusi su 59.000 puta granatirali naseljena mesta u 24 regiona Ukrajine, a najkritičnija situacija je u Zaporoškoj, Hersonskoj, Donjeckoj, Harkovskoj, Sumskoj i Černigovskoj oblasti, prenosi Ukrinform.

    Klimenko je rekao da ukrajinske vlasti pozivaju na obezbeđivanje oružja za Ukrajinu.

    “Na primer, da zaustavimo granatiranje Hersona, mi nemamo oružje. Ne možemo da stignemo do neprijatelja na levoj obali Dnjepra”, naveo je on.

    Klimenko je zahvalio ambasadorima zemalja “Grupe sedam” na poseti i pruženoj pomoći.

    “Ovu podršku osećamo ne samo u Ministarstvu unutrašnjih poslova, unutar zemlje, već i na ratištu”, rekao je ukrajinski ministar.

    Ambasador Japana u Ukrajini Macuda Kuninori najavio je dalju Ukrajini zemalja članica “Grupe sedam” i japanske vlade.

    “Vlada Japana nastavlja da sarađuje sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, posebno u pravcu deminiranja. Zainteresovani smo da obezbedimo opremu i obuku sa vašim specijalistima”, rekao je Kuninori.

  • Novi opasan sukob?

    Novi opasan sukob?

    Na pomolu još jedan sukob. Venecuela namerava da 3. decembra održi referendum kojim želi da si pripoji teritoriju Gvajane.

    Reč je regionu Esakibo, koji se smatra spornim već decenijama, ali koji venecuelanski predsednik Nikolas Maduro pošto poto želi da upiše kao svoju teritoriju.

    Pojedini mediji su preneli čak i da je započela specijalna opereacija za aneksiju tog regiona, ali vest nije zvanično potvrđena.

    Agencija AFP je prenela da je Maduro uložio je sve napore, koristeći patriotsku retoriku da pokuša da pozove birače na birališta da odgovore na pet pitanja o teritoriji, uključujući i to da li sadašnjim i budućim stanovnicima ove oblasti treba dodeliti državljanstvo Venecuele.

    Gvajana, s druge strane, smatra da je referendum “akt aneksije” i već je zatražila od Međunarodnog suda pravde 14. novembra da obustavi glasanje. Sud međutim nije doneo odluku, ali čak i ako presudi protiv Venecuele, Madurova vlada namerava da održi izbore u nedelju.

    Zvaničnih informacija o sukobima nema. Mediji prenose da bi u slučaju vojne intervencije Gvajani podršku mogli da pruže Brazil, SAD i Velika Britanija.

    Brazilska vojska je već pokrenula mobilizaciju zbog potencijalne invazije Venecuele na Gvajanu preko njihove teritorije. Vesti o mobilizaciji se brzo šire, što može uticati na ceo region Južne Amerike. I društvene mreže prepune se snimaka i fotografija kojima se narod poziva da glasa na referendumu.

    Esakibo je područje od oko 159.500 kvadratnih kilometara i čini dve trećine Gvajane.

    Venecuela je uvek smatrala Esakibo svojom teritorijom jer je region bio unutar njenih granica tokom španskog kolonijalnog perioda, i dugo je osporavala granicu koju su međunarodni arbitri iscrtali 1899. godine, kada je Gvajana još bila britanska kolonija.

    Posvećenost Venecuele da nastavi sa teritorijalnim zahtevima ka Gvajani variralo je tokom godina, a prethodni put je poraslo 2015. godine kada je EkkonMobil objavio da je pronašao naftu u komercijalnim količinama kod obale reke Esakibo.

    Ovo najnovije poglavlje spora Venecuele i Gvajane međutim naljutilo je lokalno stanovništvop omenutog regiona jer im vlada Gvajane, dakle države u kojoj žive, ništa nije govorila o pomenutom referendumu, a ispostavilo se da nisu mnogo znali ni o pronalasku nafte.

  • Zaharova: Postupci Sofije graniče sa stvaranjem opasnog svjetskog presedan

    Zaharova: Postupci Sofije graniče sa stvaranjem opasnog svjetskog presedan

    Portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova rekla je da je odluka bugarskih vlasti da zatvori vazdušni prostor za avion šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova ako se ona bude nalazila u njemu – opasna glupost.

    • Zlobna glupost rusofoba došla je do toga da su prvi put u našoj istoriji zvanične vlasti zabranile da se na nebu nalazi ne avion, nego čovjek u avionu. Tako je bilo napisano u zvaničnoj noti bugarskog Ministarstva spoljnih poslova – avion može da preleti Bugarsku, ali Marija Zaharova ne može da putuje avionom. Nije ništa rečeno o tome da li mogu da preletim Bugarsku bez aviona ili svemirom – napisala je Zaharova na “Telegramu”.

    Ona je podsjetila da je vazdušni saobraćaj regulisan odredbama Čikaške konvencije o međunarodnoj civilnoj avijaciji iz 1944. godine.

    Prema dokumentu, teritorijom države smatraju se “kopnene teritorije i susjedne teritorijalne vode”, dok vazdušni prostor nije uključen u taj termin.

    Zaharova je pojasnila da su upravo te odredbe trebalo da obezbijede nesmetan let iznad teritorije Bugarske, bez obzira na restriktivne mjere EU.

    • Nije riječ samo o gluposti, nego o opasnoj gluposti nekog spletkaroša u strukturama vlasti Bugarske – ocijenila je ona.

    Takođe, upozorila je ona, postupci Sofije graniče sa stvaranjem opasnog svjetskog presedana na osnovu kojeg Rusija može preduzeti iste mjere protiv zvaničnika NATO koji su na “recipročnim stop listama”.

    • Da li su razmišljali o tome da će stvoriti opasan svjetski presedan? Mislim da ne. Ko je dao pravo nepismenim činovnicima iz Sofije da brukaju bugarski narod? Inače, mi smo već u Skoplju – poručila je Zaharova.

    Ranije je saopšteno da je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov stigao tokom noći u Skoplje na sastanak Savjeta ministara OEBS-a koji se održava u Sjevernoj Makedoniji. Putovao je preko Grčke, prenio je Sputnjik.

    Prvobitno se pretpostavljalo da će se let realizovati preko Bugarske, koja je izdala dozvolu za let. Međutim, bugarska strana je odbila da dozvoli prelet aviona šefa ruskog ministarstva spoljnih poslova ako se u njemu bude nalazila Zaharova.

  • Šalenberg: Zapad ne treba da se boji da razgovara sa Rusijom

    Šalenberg: Zapad ne treba da se boji da razgovara sa Rusijom

    Zapad ne bi trebalo da se boji da razgovara sa Rusijom, rekao je austrijski ministar spoljnih poslova Aleksandar Šalenberg.

    • Mislim da Zapad ne treba da se boji da sjedne za pregovarački sto sa Rusima – rekao je Šalenberg, komentarišući učešće ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova na ministarskom sastanku OEBS-a u Skoplju koji počinje danas.

    On je dodao da OEBS provodi dimplomatiju koju on podržava.

    • Ovo je klasični multilateralizam u svom najboljem izdanj -, rekao je Šalenberg.

    U Skoplju se danas i sutra održava 30. Ministarski savjet OEBS-a uz učešće 76 delegacija zemalja članica i partnera.

    Promocija bezbjednosti, stabilnosti i saradnje među državama trebalo bi da budu glavne poruke dvodnevnog Samita OEBS-a u Skoplju.

    Uoči Samita OEBS-a neformalnoj večeri u Skoplju prisustvolali su državni sekretar SAD Entoni Blinken i šefovi diplomatija EU i Velike Britanije Žozep Borelj i Dejvid Kameron, nakon čega su sva trojica napustili Sjevernu Makedoniju prije nego što u tu zemlju sleti avion sa ruskim šefom diplomatije Sergejom Lavrovom

  • Lavrov doputovao u Skoplje, Bugarska zatvorila svoj vazdušni prostor zbog Zaharove

    Lavrov doputovao u Skoplje, Bugarska zatvorila svoj vazdušni prostor zbog Zaharove

    Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov stigao je tokom noći u Skoplje na sastanak Savjeta ministara OEBS-a koji se održava u Sjevernoj Makedoniji.

    Dužina rute ministarskog aviona iznosila je oko 4.000 km, put je trajao više od pet sati. Lavrovljev avion je preletio Tursku i Grčku na putu za Sjevernu Makedoniju, iako se ranije očekivalo da će letjeti preko Bugarske.

    Kako javljaju ruski mediji, bugarska strana odbila da dozvoli prelet aviona šefa ruskog ministarstva spoljnih poslova ako se u njemu bude nalazila zvanična predstavnica ruskog diplomatskog resora Marija Zaharova.

    U Skoplju se održava trodnevni 30. skup ministara spoljnih poslova Organizacije za evropsku bezbjednost i saradnju (OEBS), koji će okupiti preko 70 delegacija sa oko 1.000 članova.

    Ministri će donijeti odluke o daljem funkcionisanju OEBS, a izvesno je da će odlučiti da Malta preuzme ulogu predsjedavajućeg OEBS za 2024. godinu.

    Nakon više od tri decenije nezavisnosti, Sjeverna Makedonija je prvi put domaćin ovakvog jednog skupa, što se u zemlji ocenjuje kao veliki uspeh domaće diplomatije. Pripreme za ovaj događaj trajale su cijelu godinu, a tokom skupa biće angažovano više policijskih službi.

    VIJESTI IZ ISTE RUBRIKE

  • Ukrajinci priznali: Udvostručili su napade

    Ukrajinci priznali: Udvostručili su napade

    Ruska vojska saopštila je da su njene snage zauzele selo u istočnoj Ukrajini, što ukrajinski zvaničnici nisu potvrdili.

    Naveli su da moskovske snage na frontu u svojim žestokim napadima trpe teške gubitke.

    Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su zauzeli Kromovo, selo na zapadnim prilazima Bahmutu, koji je okupiran u maju nakon višemesečnih teških borbi.

    Rojters piše da u izveštajima Ukrajine o borbama nije bilo pomena tog sela, dok nezvanični izveštaji i blogeri priznaju da deo sela drže ruske snage, ali odbacuju tvrdnje da je u potpunosti pod ruskom kontrolom.

    Ruske snage su takođe fokusirane na industrijski grad Avdijevku, koji je već više od mesec dana gotovo opkoljen i meta neprekidnih napada.

    Portparol južnih ukrajinskih vojnih snaga Aleksandar Štupun rekao je da su se nakon nekoliko kišnih dana rusko granatiranje i vazdušni udari na liniju fronta udvostručili.

    Sa ciljem da potisnu ukrajinske odbrambene linije, ruske trupe su napale u talasima sa do 20 oklopnih vozila istovremeno.

    “Ukrajinske odbrambene snage u odbijanju ruskih napada uništavaju značajnu količinu oklopne vojne opreme”, rekao je Štupun nacionalnoj televiziji.

    Ukrajinski vojni analitičar Sergej Zgurec napisao je na internetskoj stranici Espreso TV da je broj borbenih sukoba na prvoj liniji fronta bio na najvišem nivou za mesec dana.

  • Blinken: Želimo pomoći zapadnom Balkanu

    Blinken: Želimo pomoći zapadnom Balkanu

    Državni sekretar SAD Entoni Blinken izjavio je danas da se na sastanku ministara spoljnih poslova članica NATO u Briselu razgovaralo i o tome kako povećati pomoć pri pružanju podrške evroatlantske budućnosti zapadnog Balkana.

    On je na Tviteru napisao da je NATO alijansa jedinstvena.

    “Tokom sastanka ministara spoljnih poslova pokrili smo mnogo toga – od naših očekivanja na Vašingtonskom samitu sljedeće godine, preko načina na koje možemo da produbimo naše partnerstvo sa Ukrajinom, do toga kako možemo da pomognemo u podršci evroatlantskoj budućnosti zapadnog Balkana”, napisao je on.