VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Američki ministar šokiran nakon posjete Ukrajini

    Američki ministar šokiran nakon posjete Ukrajini

    Načelnik generalštaba ukrajinske vojske Valerij Zalužni se požalio ministru odbrane SAD Lojdu Ostinu, tokom novembarske posete Ukrajini.

    Ukrajinska pravda navodi da je od Ostina zatražena i pomoć od 17 miliona granata vrednosti 350 do 400 miliona dolara, što je, prema izvoru ukrajinskog lista, šefa Pentagona ostavilo bez reči.

    “Ostinu je rečeno da postoji potreba za 17 miliona granata u odbrani od Rusije. On je, da kažem to blago, bio šokiran, jer ne biste mogli da sakupite toliko granata i da ih tražite po celom svetu”, rekao je neimenovani izvor.

    Takođe, kako je navedeno, “Zalužni se požalio Ostinu kako ga svi ometaju, pa i iz kancelarije predsednika, ‘ovaj, onaj'”.

    “Jasno je da je predsednik (Zelenski) čuo za taj razgovor, a njih dvojica (Zelenski i Zalužni) nemaju poverenje jedan u drugog”, kazao je izvor.

    Izvori Ukrajinske pravde iz pratnje Zelenskog kažu da se predsednik Ukrajine kategorično protivi ostavci načelnika generalštaba.

  • Zelenski zaobilazi Zalužnog

    Zelenski zaobilazi Zalužnog

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski zaobilazi načelnika Glavnog stožera Valerija Zalužnog u komunikaciji s komandantima oružanih snaga, piše Ukrajinska pravda pozivajući se na svoje izvore.

    O napetosti između političkog vodstva i vojne komande zemlje, koja se suočava s 649. danom ruske agresije, špekulira se već najmanje nekoliko sedmica, u pozadini neispunjenih očekivanja ukrajinske protuofanzive, koja je započela 19. početak ljeta.

    “Ponekad se stječe dojam da Zelenski ima dvije vrste oružanih snaga: ‘dobru’, kojom komanduje (komandant kopnenih snaga general Oleksandr) Sirskij i drugi favoriti, i ‘lošu’, podređenu Zalužnom. To je vrlo demotivirajuće za vrhovnog komandanta i uglavnom ometa komandovanje cijelom vojskom”, kazao je izvor iz uskog kruga Zalužnog za Pravdu.

    Prema izvorima Pravde, Zelenski koji je na temelju položaja šefa države ujedno i vrhovni komandant oružanih snaga, stvorio je paralelne puteve za pregovore sa komandantima različitih vrsta oružanih snaga, zaobilazeći vrhovnog komandanta glavnog štaba. To se, na primjer, odnosi na komunikaciju sa komandantom kopnenih snaga Sirskim ili komandantom zračnih snaga Mykolom Oleschukom.

    “Direktan kontakt s komandantima ubrzava predsjednikov rad, ali destabilizira rad vrhovnog komandanta oružanih snaga (Zalužni), koji dio informacija saznaje od svojih podređenih na sastancima visoke komande, ako ih uopće sazna”, piše Ukrajinska Pravda.

    Brza odluka s lošim posljedicama

    Još jedan primjer ponašanja Zelenskog, prema novinama, bila je medijski poznata priča o smjeni komesara regionalne vojne uprave. Nakon što je Ukrajinska pravda otkrila ratno bogaćenje komesara uprave Ode, predsjednik je zatražio smjenu svih šefova regionalnih mobilizacijskih centara i provjeru stanja njihove imovine.

    Prema anonimnom izvoru, sudionik sastanka, šef istražitelja Oleksij Suchačov, podnio je izvještaj na sastanku vrhovne komande o tome kako je smijenjen komandant vojne uprave. A onda su riječ dali Zalužnom koji je čestitao policijskim službenicima i rekao je problem korupcije važan.

    Ali također je želio ukazati na najnovije podatke o stanju mobilizacije, gdje je regrutovanje novih vojnika naglo palo u svim segmentima. Dakle, ono što se s političkog gledišta činilo brzim i odlučnim ispunjenjem javnog zahtjeva, imalo je loše posljedice s vojnog gledišta.

    Prema Pravdi, sličan učinak imaju i kadrovske promjene u oružanim snagama, koje utiču na suradnike Zalužnog i destabiliziraju komandu. Posebno poglavlje je istraživanje neuspjeha južne grupacije snaga na početku rata, koji je izgleda bio usmjeren protiv Zalužnog.

    Popularnost Zalužnog raste

    Nezadovoljstvo Zelenskog također može biti potaknuto sve većom popularnošću Zalužnog u ispitivanjima javnog mnijenja, što sugerira da sadašnji predsjednik možda neće uspjeti ako se kandidira za ponovni izbor i ima Zalužnog za protukandidata.

    Prema Pravdi, sličan učinak imaju i kadrovske promjene oružanim snagama, koje utječu na suradnike Zalužnog i destabiliziraju komandu. Posebno poglavlje je istraživanje neuspjeha južne grupacije snaga na početku rata, koji je izgleda bio usmjeren protiv Zalužnog.

    Zelenski je u medijima izjavio da ne smatra da je situacija pat pozicija i da vojnici koji će ući u politiku ne bi trebali u isto vrijeme ratovati. Magazin The Economist je krajem novembra napisao da Zelenski Zalužnog vidi kao suparnika i da su politička prepucavanja štetna za Ukrajinu.

  • “Ukrajina će izgubiti rat ako…”

    “Ukrajina će izgubiti rat ako…”

    Da li je Zapad spreman da podrži Ukrajinu? Ako jeste onda mora da uradi više. Ako nije, onda mora to da kaže, kazao je pukovnik Markus Rajsner za ARD.

    On je dodao da “ovo jadno čistilište trenutno donosi samo više mrtvih”.

    ARD: Da li će Ukrajina izgubiti rat?

    Markus Rajsner: Ukrajina će izgubiti rat ako joj Zapad ne pruži neophodnu podršku. Ovo je rat iscrpljivanja, tu su ključni resursi, a ne moral. Međutim, u evropskim prestonicama je raspoloženje loše: smatralo se da su isporuke oružja dovoljne. Ali to nije slučaj.

    Ali, Zapad je već dosta isporučio, i nastavlja da daje i podržava. Da li je još veća podrška uopšte moguća?

    Postojećom proizvodnjom oružja neće moći da se isporuči ono što je zaista potrebno. Potrebno je više truda. I ne želim da ovde koristim izraz ratna ekonomija, ali je potreban veći napor.

    Iz neutralne perspektive, situacija je ozbiljna. Zapad to mora da shvati. Da li je spreman da podrži Ukrajinu? Onda mora da uradi više. Ako nije spreman onda mora to da kaže. Ovo jadno čistilište trenutno donosi samo više mrtvih, ali ne rezultate.

    Zapad shvata da će biti skuplje ali se ne usuđuje da to kaže svom narodu
    Pre otprilike godinu dana već ste kritikovali isporuke oružja kao “previše za smrt, premalo za život”.

    To sam rekao relativno kratko nakon početka rata. Kada je bilo jasno da su Rusi počeli da se oporavljaju od šoka neuspeha na početku. Već tada se videlo da se stvaraju svi uslovi za rat iscrpljivanja. Ne možete da vodite rat iscrpljivanja usput, morate da date sve od sebe.

    Uzmimo sistem HIMARS. Umesto potrebnih 100 do 150 jedinica, do sada je isporučeno 38. Borbeni avioni su mogli da budu isporučeni i ranije. Isporučuje se najstarija verzija ATACM-a, u malim količinama. Možete više, ali se plašite eskalacije.

    Sada otrežnjen Zapad shvata da će to sve biti mnogo skuplje. Ali niko se u ovom trenutku ne usuđuje da ovu poruku prenese svom narodu, iz straha da će ohrabriti radikale.

    Evropska unija stalno ističe da će stajati uz Ukrajinu koliko god bude potrebno i podržavati je u obnavljanju međunarodno priznatih nacionalnih granica iz 1991, uključujući Krim i Donbas.

    Onda mora da uradi ono što je neophodno. Uprkos jedanaest paketa sankcija, ruska vojna industrija je sve više u stanju da se prilagodi. A Rusija nije izolovana, nego ima dovoljno podrške globalnog juga da može duže da vodi ovaj rat.

    Kaže se da Rusija proizvodi dva miliona artiljerijskih granata godišnje i da je, prema južnokorejskim informacijama, od avgusta dobila dodatnih milion granata od Severne Koreje. EU, s druge strane, nije uspela da održi obećanja i do sada je isporučila samo 300.000.

    Izgleda da Evropa nije prepoznala ozbiljnost situacije. Zašto? Jer je to moralo da bude povezano značajnim ratno-ekonomskim naporima. Sam NATO kaže: Bure se polako prazni, a mi više nemamo. Povećanje proizvodnih kapaciteta traje godinama, a ne mesecima. A Ukrajina više nema funkcionalan vojno-industrijski kompleks potrebnih razmera.

    Situacija je gora nego prošle godine
    Ukrajinska ofanziva nije donela željeni uspeh. A Ukrajinci trenutno nisu u stanju da zadrže Ruse u pokretu. Da li im se tako nudi prilika da razviju jake odbrambene linije, kao prošle godine?

    Mislim da je situacija još gora nego prošle godine. Rusija je tada dugo bila u defanzivi, plašila gubitka okupiranih teritorija. Zato je počela da se ukopava. Ukrajina je tada krenula u ofanzivu sa opremom kojom je raspolagala, i nije uspela. Posle toga, rusko raspoloženje se promenilo nabolje. A sada Rusi čak veruju da vremenom mogu da pobede.

    Relativno nov fenomen su takozvani FPV-dronovi, odnosno bespilotne letelice sa eksplozivnim uređajima kojima se upravlja preko monitora ili VR-naočara, odnosno pomoću kojih piloti imaju direktan pogled na protivnika, skoro kao u kompjuterskoj igrici. Kako ti sistemi menjaju rat?

    Istovremena upotreba hiljada dronova stvara stakleno bojno polje. Svi znaju šta ovi drugi rade. Sada se pokušava da ovo stakleno ratište zamrači kako bi se omogućilo kretanje vojske. Za to se mora savladati elektromagnetno polje. Ali i ovde su Rusi uspeli da prošire svoju ogromnu dominaciju.

    Ako si ranjen ujutro, umrećeš
    Šta to konkretno znači za vojnike u rovovima?

    To je pakao. Doživljavamo poteru za pojedincima. Tokom Prvog svetskog rata još uvek ste mogli da pobegnete u rovove ako niste bili pod direktnom vatrom iz mitraljeza. Ali na staklenom bojnom polju sada preko drona možemo sa udaljenosti od dva metra da gledamo kako ljudi umiru.

    Sa relativno jeftinim malim dronom možete napasti i ubiti pojedinačne ljude, ali i uništiti tešku vojnu tehniku kao što su borbeni tenkovi. Možete leteti u skloništa i zgrade.

    Dronovi imaju i direktan uticaj na zbrinjavanje ranjenika. Tu smo praktično stigli u 19. vek, gotovo kao u Napoleonovo vreme, gde su životi spasavani amputacijama. Nismo na “Zlatnom satu” – posle sat vremena si u bolnici kod specijalista. Ne. Ako si ranjen ujutru, umrećeš, jer ne mogu da te evakuišu. Ako te pogodi uveče, imaš sreće, noću te mogu izvući. U najbližoj medicinskoj ustanovi biće amputirani udovi kako bi se spasio život. I to više od 100 godina nakon završetka Prvog svetskog rata. Više od 200 godina nakon Napoleonovih ratova.

    Paralele sa Korejskim ratom – “večito” primirje
    Kako se ova klanica može zaustaviti? Rusija ne želi da pregovara – naprotiv…

    To je dilema. Postoje mnoge paralele sa situacijom u Koreji. Korejski rat je na početku bio veoma dinamičan, a onda je došlo do zastoja. Potom su bile potrebne dve godine i 473 dana pregovora da se definiše dokument od 18 stranica kojim je uspostavljen prekid vatre koji i danas na snazi. Te dve zemlje su i dalje u ratu. Ali, to bi značilo da Ukrajina više neće postojati u granicama kakve poznajemo. A dilema se sastoji u tome da će Rusija biti još manje voljna da pregovara čim primeti da je Zapad na kolenima.

    A šta sada treba da urade države Evropske unije?
    Dobra vremena su za sada verovatno prošlost. I moramo razmišljati o tome kako oblikovati ova nova vremena. Ako dođemo do zaključka da nismo spremni da podržimo Ukrajinu onoliko koliko je potrebno, onda po mom mišljenju to moramo da saopštimo i eventualno otpočnemo pregovore. Ali, onda je Rusija s nama uradila baš ono što je htela, i nastaviće da radi šta hoće. A to je uništenje Ukrajine.

  • Kineska vojska je spremna: Novi rat sve bliže?

    Kineska vojska je spremna: Novi rat sve bliže?

    Šefica francuske diplomatije Katrin Kolona pozvala je danas Kinu na smanjenje tenzija u Južnom kineskom moru i dodala da “svetu nije potrebna nova kriza”.

    Peking je pojačao vojne vežbe u strateški važnom Tajvanskom moreuzu, a kineska obalska straža je optužena da je uznemiravala filipinske ribarske čamce u spornim vodama.

    Australija je takođe kritikovala Peking prošlog meseca zbog “nebezbednog i neprofesionalnog” ponašanja na moru, rekavši da je jedan od njenih pomorskih ronilaca povređen sonarnim impulsima sa obližnjeg kineskog ratnog broda.

    “Naravno da smo zabrinuti zbog onoga što se pre nekoliko dana dogodilo australijskoj mornarici, kao i zbog onoga što se dogodilo Filipinima pre nekoliko nedelja”, rekla je Kolona novinarima u Kanberi.

    Prema njenim rečima, smirenost i stabilnost moraju da vladaju širom Tajvanskog moreuza, a svetu sigurno nije potrebna još jedna kriza.

    Francuska ministarka je pozvala Kinu da smanji tenzije u azijsko-pacifičkom regionu.

    Kina treba da bude slobodna da nastavi svoj “ekonomski uspon”, ali mora i da ispuni međunarodna očekivanja kao što su poštovanje ljudskih prava, rekla je Kolona i dodala da će njena zemlja nastaviti konstruktivnu saradnju sa Kinu jer “postoje ohrabrujući znaci”.

    Kolona je u novembru bila u službenoj poseti Kini.

  • Pomama za turskim oružjem

    Pomama za turskim oružjem

    Odbrambena i avioindustrija Turske nadmašila je raniji godišnji rekord izvoza.

    Isporuke su porasle za više od trećinu od januara do novembra, navodi Skupština turskih izvoznika (TIM).

    Borbeni dronovi Turske izazvali su veliku potražnju te je izvoz dostigao 4,4 milijarde dolara 2022. godine, prenosi Klix.

    Prema podacima TIM-a, 12-mesečna prodaja ove godine dostiže čak 5,5 milijardi dolara pa se bliži postavljenom cilju od 6 milijardi dolara za ovu godinu.

    Cilj je da se cifra podigne iznad 10 milijardi dolara u bliskoj budućnosti, rekli su zvaničnici.

    “Uz naše inicijative u odbrambenoj industriji, naš izvoz raste eksponencijalno. Naš cilj ove godine je da premašimo 6 milijardi dolara”, rekao je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan krajem septembra, navodeći eksponencijalni rast sa samo 248 miliona dolara pre više od dve decenije.

    Transformacija u odbrambenoj industriji Turske podstaknuta je nizom zapadnih embarga.

    Tokom poslednjih 20 godina, transformacija je imala za cilj smanjenje spoljne zavisnosti od zapadnog naoružanja kroz inovativne inžinjerske inicijative i domaće razvijene tehnologije.

  • “Rusi su tačno znali”

    “Rusi su tačno znali”

    Jedan vojnik s prve linije fronta dao je otrežnjujući prikaz borbe Ukrajine da zadrži svoje uporište na istočnoj obali reke Dnjepar.

    Kao prenosi BBC, nekoliko stotina ukrajinskih vojnika poslato je u taj deo Ukrajine u okviru kontraofanzive pokrenute pre šest meseci.

    Pod nemilosrdnom ruskom vatrom, taj vojnik je proveo nekoliko nedelja na ruskoj okupiranoj strani reke dok je Ukrajina pokušavala da uspostavi mostobran oko sela Krink.

    BBC koji je preneo njegove reči nije želeo da otkrije njegov identitet kako bi ga zaštitili. S njim su, kako navode, komunicirali preko Vacap aplikacije. Tom prilikom, vojnik im je otkrio da su na Ruse poslati neiskusni vojnici koji su imali osećaj da su ih napustili i komandanti.

    “Ceo prelaz reke je pod stalnom vatrom. Video sam kako čamci sa mojim drugovima na brodu jednostavno nestaju u vodi nakon što su pogođeni, zauvek izgubljeni u Dnjepru. Moramo sve da nosimo sa sobom – agregate, gorivo i hranu. Kada postavljate mostobran potrebno vam je mnogo svega, ali nije bilo planirano snabdevanje za ovo područje”, naveo je taj vojnik.

    “Mislili smo da će neprijatelj nakon što stignemo da pobegne i da onda mirno prevezemo sve što nam je potrebno, ali nije bilo tako”, dodao je on.

    “Kada smo stigli na obalu, neprijatelj je čekao. Rusi koje smo uspeli da uhvatimo rekli su da su njihove snage obaveštene o našem iskrcavanju, tako da su, kada smo stigli tamo, tačno znali gde da nas pronađu. Bacili su sve na nas – artiljerije, minobacače i sistem za bacanje plamena. Mislio sam da nikada neću izaći odatle živ”, nastavio je zatim svoju ispovest.
    Ipak, prema njegovim rečima, nekoliko stotina marinaca je uspelo da se ukopa, delimično uz pomoć ukrajinske artiljerijske vatre sa viših, zapadnih obala Dnjepra koji razdvaja delove južne Hersonske oblasti pod ruskom okupacijom i one pod kontrolom Ukrajine.

    Ukrajinski generalštab je u svom dnevnom ažuriranju u nedelju izvestio da ukrajinske snage održavaju svoje položaje na istočnoj obali Dnjepra i da izvode “udare u pozadinu neprijatelja”.

    Svedočenje ovog vojnika, međutim, otkriva podele između ukrajinske vlade i njenih generala po pitanju ratnog stanja.
    Ukrajinski glavnokomandujući general Valerij Zalužni rekao je za magazin Ekonomist u novembru da je situacija takva da je “baš kao i Prvom svetskom ratu, dostignut nivo tehnologije koji dovodi u ćorsokak“.

    Kancelarija predsednika Zelenskog brzo je prekorila generala zbog njegovih komentara, negirajući da je na bojnom polju došlo do ćorsokaka.

    “Svakog dana smo sedeli u šumi i gađali. Bili smo zarobljeni – putevi i staze su izrešetani minama. Rusi ne mogu sve da kontrolišu, a mi to koristimo. Ali njihovi dronovi stalno zuje u vazduhu, spremni da udare. čim vide kretanje”, naveo je taj vojnik.

    “Snabdevanje je bilo najslabija karika. Rusi su pratili naše linije snabdevanja, pa je postalo teže – zaista je nedostajalo vode za piće, uprkos našim isporukama čamcem i dronom. Platili smo dosta sopstvenog kompleta – sami smo kupovali generatore, toplu odeću… Sada dolaze mrazevi, stvari će se samo pogoršavati. Prava situacija se zataškava, tako da niko ništa neće menjati”, naveo je ukrajinski vojnik.

    “Niko ne zna ciljeve. Mnogi veruju da nas je komanda jednostavno napustila. Momci veruju da je naše prisustvo imalo više politički nego vojni značaj. Ali mi smo samo radili svoj posao i nismo ulazili u strategiju“, rekao je još taj vojnik.

    Kaže i da je većina gubitaka njegove jedinice bila njihova greška, “neko se nije dovoljno brzo popeo u taj rov, drugi se loše sakrio. Ako neko nije uključen, odmah će biti gađan odasvud”.

    “Ali zahvaljujući našim lekarima, ako uspemo da dovedemo povređenog vojnika do medicinara – on će biti spašen. Oni su titani, bogovi. Ali ne možemo da izvučemo ostatke stradalih. Jednostavno je previše opasno. U isto vreme naši dronovi i projektili nanose velike gubitke neprijatelju. Jednom smo uzeli ratne zarobljenike, ali gde da ih stavimo, ako nemamo načina da pređemo reku ni sa svojim povređenim drugovima“, svedoči ukrajinski vojnik.

  • “NATO se mora pozabaviti svojim bolesnikom”

    “NATO se mora pozabaviti svojim bolesnikom”

    Bivši američki obaveštajac Ričard Gazel u autorskom tekstu za Msn.com naveo da je vreme da NATO preispita svog bolesnika – Tursku.

    Gazel, koji je izvršni direktor organizacije “U odbranu hrišćana” ,podseća da je ceo svet bio zgrožen napadom Hamasa na Izrael, a da je jedino ta članica Alijanse osudila Izrael. Erdogan je, navodi on, kritikovao jevrejsku državu i opravdao brutalnost napadača Hamasa.“Erdoganovo odbijanje da osudi počinioce najkrvavijeg dana u jevrejskoj istoriji od holokausta nastavlja dugu i neplemenitu istoriju njegovog pružanja pomoći, utehe i utočišta Hamasu. Ne samo da je Hamas posvećen uništenju Izraela, već i narušavanju bilo kakvih struja ka miru na Bliskom istoku”, navodi Gazal, a prenosi Blic.

    On zatim podseća I na ulogu Turske u etničkom čišćenju Nagorno Karabaha, kada je 120.000 etničkih Jermena pobeglo sa te teritorije koja je pripadala Azerbejdžanu.

    Podrška Turske, članice NATO, azerbejdžanskoj kampanji etničkog čišćenja najgore je čuvana tajna u krugovima američke spoljne politike, istakao je Gazal.

    Turska je, navodi dalje, najveći pokrovitelj i snabdevač oružja Azerbejdžana, bez čijeg zelenog svetla Baku skoro sigurno ne bi krenuo na Nagorno-Karabah.

    Bez budnosti Zapada, Azerbejdžan će uskoro napasti suverenu jermensku teritoriju, uz tursko dopuštanje, kako bi isekao kopneni koridor od Turske do Azerbejdžana i naftom bogatog Kaspijskog mora.

    “Ukoliko napad na hrišćane u jermenskoj domovini nije bio dovoljan, Turska je takođe pokrenula neprekidnu seriju vojnih upada, od 2016. do danas, u istorijski sirijske hrišćanske oblasti u severnoj Siriji i Iraku gde su prisutne američke trupe, uništavajući 2.000 godina stare hrišćanske zajednice i sveta mesta”, ističe Gazal I dodaje da to nije jedini pokazatelji neslaganja Turske sa saveznicima u NATO.

    Podseća da je turski predsednik proveo veći deo 2023. godine cedeći ustupke od zapadnih sila, istovremeno zadržavajući prijem Finske i Švedske u NATO koji se smatra vitalnim delom zapadnog odgovora na ruski napad na Ukrajinu.

    Uprkos razaranju nanetom Ukrajini, Turska je nepokolebljivo održavala ekonomske veze sa Rusijom, odbijajući da se priključi američko-evropskim sankcijama, i time je pružila slamku spasa za ruskog predsednika Vladimira Putina, piše Gazal.

    Ukupan izvoz iz Turske u Rusiju porastao je sa 5,7 na osam milijardi dolara u 2022. Turska je takođe odbijala da se priključi sankcijama EU koje ograničavaju vazdušni saobraćaj u i iz Rusije i omogućila je bogatim ruskim oligarsima da dobiju tursko državljanstvo.
    Poput Putina u Rusiji, Erdogan je nastavio da razbija krhku tursku demokratiju ciglu po ciglu. Erdoganova vlada je ograničila slobodu štampe zatvaranjem nezavisnih medija i zastrašivanjem i zatvaranjem novinara koji su kritikovali vladu. Ugrozio je nezavisnost pravosuđa i diktirao zakone kako bi ometao organizacije civilnog društva, piše dalje Gazel.

    Erdogan je na negativan i ilegalan način stekao značajnu moć, dok njegovi protivnici čame u zatvoru.

    Vreme je da se Zapad otvoreno suoči sa ovim problemom, zaključio je on.

  • HRW: Izrael ne daje odgovarajuća upozorenja civilima u Pojasu Gaze

    HRW: Izrael ne daje odgovarajuća upozorenja civilima u Pojasu Gaze

    Grupa za ljudska prava Human Rights Watch (HRW) saopštila je danas da Izrael ne daje odgovarajuća upozorenja civilima u Pojasu Gaze prije i tokom izvođenja ubojitih vojnih operacija.

    Sari Baši, programski direktor u Hjuman rajts voču izjavio je za BBC da je Izrael nastavio svoju kopnenu ofanzivu i vazdušne napade “bez preduzimanja adekvatnih mjera predostrožnosti za zaštitu civila”.

    Prema njegovim riječima civilima su upućivana “neefikasna upozorenja”, govorilo im se da bježe iz zona sukoba čak i kada nije bilo bezbjednih mjesta na koja bi mogli da se sklone, ni bezbjednog načina da to učine.

    “Izraelska vojska je na društvene mreže postavila Kju Ar kodove pozivajući ljude koji nemaju struju ili internet da nekako skeniraju bar kod da vide kuda bi trebalo da idu, ili su kasnije objavljivali mape koje su pogrešne”, rekao je Baši, prenosi Tanjug.

    Prema rečima zvaničnika HRW postoje izvještaji da su ljudi gubili život dok su pokušavali da se evakuišu.

    “Nastavljaju se vazdušni napadi na oblasti koje su preporučivane kao sigurne za evakuaciju, ali nije bilo garancija da te oblasti neće biti bombardovane”, ukazao je Baši.

  • Šta se dešava u Evropi?

    Šta se dešava u Evropi?

    I kako ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku mijenjaju naš kontinent?

    Zovu ih desničarskim strankama. Kažu da su retrogradni. I da ne žele da vode Evropu tamo gdje su oni to zamislili.

    To su danas stranke koje pobjeđuju na izborima širom Evrope. Vilders je pobijedio u Holandiji. Mari Le Pen je na pragu vlasti u Francuskoj. Fico u Slovačkoj. Orban je neprikosnoven u Mađarskoj. Melonijeva nije na liniji liberala, a njima je sve što za vrijednosti imaju porodicu, hrišćanske vrijednosti, brak i državu desnica.

    Vrlo je vjerovatno da su ratove u Ukrajini, ali i na Bliskom istoku izazvali upravo ti neoliberali, globalisti. Oni koji žele svijet po svom obliku. Međutim, bumerang ovakve politike u Evropi je veoma jak.

    Borba Evrope da stavi pod kontrolu nelegalne migracije i krizu troškova života nije ništa novo. Međutim, ono što je novo jeste rat Izraela i Hamasa, koji raspiruje civilizacijske napetosti u srcu mnogih evropskih zemalja s velikim muslimanskim stanovništvom, kažu analitičari i visoki politički operativci.

    Demonstracije se šire u sviom zemljama, a Vilders se zapitao “odakle ovi ljudi i da li je ovo moja Holandija”? Bijesan je zbog protesta narušenih navodnim antisemitskim incidentima. Le Pen se istodobno udvarala zabrinutoj francuskoj jevrejskoj zajednici, bučno podržavajući Izrael i pojavljujući se na maršu protiv antisemitizma, unatoč neslavnoj istoriji svoje stranke. Za to vrijeme, u Švedskoj demokrate poziva na rušenje džamija i novi krstaški rat.

    Rat u Ukrajini polako je izašao sa naslovnih strana, a ova zemlja prestaje da postoji. Procjene govore da je polovina stanovništva već napustilo Ukrajinu. Zapadom pomognut Zelenski je odavno izgubio sve konce i pritisnut Amerikancima ne želi pregovore. Rusija mudro vodi ovaj rat i sasvim je sigurno da će da odbrani svoje interese. Ko će da kupuje i za koliko novaca plodne, ali i prazne ukrajinske ravnice nakon toga, biće vrlo brzo poznato. Činjenica da je i ovaj rat promijenio dobranu sliku moderne Evrope. Cijene gasa, struje i namirnica su skočile u nebo. Evropa se zatvara i štedi. Norveška i Njemačka su ušle u recesiju. Sve se to odražava na političkoj sceni. Mnogi ne žele rat na svojim vratima, niti izbjeglice , koje su u prvim mjesecima predstavljali jeftinu radnu snagu. Danas već oni mijenjaju stare evropske navike.

    “Stvari su otišle dalje od imigracije, javlja se osjećaj sukoba civilizacija, osjećaj da postoje trvenja između Islama i Zapada. To je strah izražen na desnom krilu konzervativaca, gdje se Islam smatra suprotnim evropskom načinu života i gdje se smatra da je Evropa izgubila kontrolu nad svojim granicama”, rekao je Žan-Iv Kami, stručnjak za krajnje desničarske pokrete u Evropi u Fondaciji Žan Žare u Parizu. Za manje od godinu dana birači će izabrati novi Evropski parlament, a ova opojna mješavina – koja miješa migracijsku krizu s obnovljenim strahovima od političkog Islama – tjera stranke establišmenta da se znoje.

    U sedmicama koje su prethodili izborima u Holandiji, Vilders nije vodio kampanju na antiislamskoj platformi, niti je raspirivao bijes protiv propalestinskih protesta u evropskim gradovima, nego se usredotočio na životna pitanja.

    Za birače koji su možda zabrinuti za stanovanje i navodni sukob civilizacija, on se pokazao kao očiti izbor.

    Stvar je vrlo prosta. Izbor sužen.

    Prema Milanu Niču, istraživaču njemačkog savjeta za vanjske odnose, protesti su igrali ulogu u Vildersovoj pobjedi, ali njegova je pažnja zapravo bila usmjerena drugdje. Pokreti krajnje desnice postaju “pametni sa strategijom”, rekao je Nič:

    “Ako su uvjereni da neće izgubiti svoje temeljne glasove, pomaknuće se u centar, kako bi dobili nekoliko dodatnih postotnih bodova”.

    Nakon Vildersa, najočitiji primjer političarke koja se nada da će iskoristiti dobrobiti svog političkog brenda je Marin Le Pen.

    Nakon što je provela mnogo godina upozoravajući na “masovnu migraciju” i “fundamentalistički islam”, ona više ne mora jako da udara po tim retoričkim bubnjevima kako bi biračima dala do znanja kako se osjeća.

    “Više ne moramo da budemo da bi se čuli. Vilders nije izveo nikakve velike vratolomije u s kampanji. Što se više približavate moći, to više morate biti realistični, pragmatični”, rekao je savjetnik Marin Le Pen.

    I upravo je u ovim riječima sva suština. Neoliberali i globalisti su izgubili tlo pod nogama. Njihovi planovi kao da nisu računali na islamsku filozofiju. Muslimani, zbog teških uslova života, bježe iz svojih zemalja u Evropu, a onda žele da evropske zemlje mijenjaju u islamske.

    U Njemačkoj najeklatantniji javni primjeri antimuslimanske i antimigrantske retorike datiraju iz 2016. i 2017. godine, kada je stranka Alternativa za Njemačku usvojila eksplicitno antiislamski manifest. Ali nastojanje da se stranka normalizuje nije zaustavilo njezin uspon. AfD je sada druga najveća stranka u Njemačkoj, daleko ispred socijaldemokrata kancelara Olafa Scholza i iza konzervativnog CDU-a.

    Proevropske, centralističke stranke dosad nisu uspjele pronaći pravi odgovor, bilo izbjegavajući teška pitanja ili pokušavajući da oponašaju ekstremnu desnicu. U Holandiji je stranka desnog centra VVD žestoko vodila kampanju na obećanjima o smanjenju imigracije i uvidjela da se njena pozicija u anketama pogoršavala.

    “Ako u kampanji ističete pitanja migracija, kako možete da pobijedite Vildersa? A sve druge krajnje desničarske stranke bile su kopije, pa je mogao iz njih isisati podršku”, rekao je Nič iz Njemačkog savjeta za spoljne odnose.

    Niko nije optimista više. Evropa mijenja svoje lice, ali i naličje. Dobra vremena su prošla, ali su ostavili slabe ljude. Razmažene, sklone konformizmu, pa su migracije i američko insistiranje na ratu u Ukrajini doveli sukob civilizacija u srce stare dame. Sa kakvim ishodom? To će prije svega da zavisi od odnosa SAD-a i njihovih satelita prema geopolitici. A tamo vladaju oni koji smatraju da su izgubili četiri godine sa predsjednikovanjem Donalda Trampa.

    Dolazi zima-rekli bi u Igri prestola.

  • EU: Bez reformi BiH, ni zapadni Balkan, ne mogu dobiti novac

    EU: Bez reformi BiH, ni zapadni Balkan, ne mogu dobiti novac

    Evropska unija trebala bi u prvoj polovini naredne godine doznačiti i Bosni i Hercegovini prva sredstva iz novog Plana rasta za zapadni Balkan.

    Radi se o ukupno 6 milijardi evra. Novac bi trebao biti direktno uplaćivan na budžete šest država našeg regiona.

    Prema okvirnom planu Brisela, Bosna i Hercegovina bi trebala dobiti nekih milijardu eura u naredne tri godine. No, može se desiti da bezmalo ništa ne “legne” na račun BiH, ako reforme izostanu.

    Novac (ni)je tu

    Iako je BiH – po okvirnoj raspodjeli EU – druga na listi država po veličini planiranih doznaka sredstava, bitne reforme preduslov su za “otključavanje” novca.

    Ana Pisonero-Hernandez, portparolka Evropske komisije, za Politicki.ba objasnila je neke osnovne planove Brisela u ovom kontekstu.

    Predsjednica Evropske komisije Ursula Von der Leyen najavila je novi paket vrijedan 6 milijardi evra za reforme. Kakve reforme?

    • Predložena sredstva kao dio Instrumenta za reformu i rast za zapadni Balkan, sa 2 milijarde evra bespovratne podrške (grantova) i 4 milijarde evra povoljnih zajmova, bit će puštena nakon donošenja Reformskih agendi zasnovanih na društveno-ekonomskim reformama i osnove koje će naši partneri sa zapadnog Balkana morati izraditi.

    Ovi reformski programi će se zasnivati na postojećim preporukama, uključujući iz godišnjeg paketa proširenja i zaključcima Ekonomskog i finansijskog dijaloga, na osnovu Programa ekonomskih reformi (ERP) zemalja.

    Naravno, reformske agende će se razlikovati od partnera na zapadnom Balkanu, ali kako je naznačila predsjednica Von der Leyen tokom svoje posjete Sarajevu 1. novembra, za Bosnu i Hercegovinu neki primjeri su poboljšanje poslovnog okruženja, digitalizacija, razvoj vještina i stvaranje bosanskohercegovačkog energetskog tržišta spremnog za zelenu tranziciju.

    Komisija će konsultovati agendu, ocijeniti je i usvojiti. Sve treba odobriti i provesti u djelo između 2024. i 2027. godine.

    Reformska agenda će identifikovati ograničen skup prioritetnih reformi i povezanih investicija razbijenih na kvalitativne i kvantitativne korake, koji će služiti kao uslovi plaćanja. To znači da će postizanje ovih uslova plaćanja pokrenuti oslobađanje sredstava u okviru novog Instrumenta za reformu i rast prema unaprijed određenom vremenskom okviru.

    Uslovi plaćanja će biti povezani sa specifičnim socio-ekonomskim reformama za otključavanje potencijala nacionalnog i regionalnog rasta, kao i sa specifičnim reformama koje se odnose na osnove procesa proširenja, uključujući vladavinu prava, demokratiju, poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda.

    Makrofinansijska stabilnost, dobro upravljanje javnim finansijama, transparentnost i nadzor budžeta su opšti uslovi plaćanja koji se moraju ispuniti za svako oslobađanje sredstava.

    Da li je jedan od preduslova za dobijanje novca puna implementacija sva tri sporazuma o mobilnosti iz Berlinskog procesa?

    • Kao dio Berlinskog procesa, sporazumi o mobilnosti su inicijative za jačanje ekonomske integracije unutar zapadnog Balkana kroz zajedničko regionalno tržište, što je drugi stub Plana rasta. Naš nedavno usvojeni Plan rasta za zapadni Balkan prepoznaje važnost izgradnje zajedničkog regionalnog tržišta, koje može otključati ekonomski potencijal regiona, stvoriti prilike za poslovanje i radnike i učiniti zapadni Balkan privlačnijim evropskim investitorima.

    Zajedničko regionalno tržište je takođe odskočna daska za jedinstveno tržište jer se zasniva na pravilima i standardima EU. Kao dio ovog plana rasta, zemlje zapadnog Balkana su pozvane da se ponovo obavežu na punu implementaciju Zajedničkog regionalnog akcionog plana tržišta. Svaka zemlja koja ne sprovodi konstruktivno CRM akcioni plan može sebi blokirati pristup jedinstvenom tržištu. Implementacija CRM-a nije preduslov za finansiranje.

    Kriteriji raspodjelje

    Znamo li koliko će od ovih 6 milijardi evra biti dato Bosni? Koliko znam, BiH će biti druga na listi za distribuciju. To je tačno?

    • Svaka raspodjela je okvirna i uslovljena: Instrument za reformu i rast će raditi na sistemu zasnovanom na rezultatima. To znači da će sredstva koja će zemlja dobiti biti direktno povezana sa poduzetim reformama. Komisija je predložila metodologiju za indikativnu raspodjelu na osnovu broja stanovnika i BDP-a po glavi korisnika, kao dio svog zakonskog prijedloga koji moraju usaglasiti suzakonodavci.

    Von der Leyen je tokom svoje posljednje posjete Sarajevu rekla da će novac doći ako se reforme obave. Šta (u slučaju BiH) ako reformi nema ili su nedovoljne?

    • Neophodno je garantovati fleksibilnost i programabilnost u pružanju podrške Unije zapadnom Balkanu. U tu svrhu sredstva u okviru Linije trebaju se oslobađati prema fiksnom polugodišnjem rasporedu, na osnovu zahtjeva za oslobađanje sredstava koji su podnijeli korisnici i nakon provjere Komisije o zadovoljavajućem ispunjenju oba opšta uslova koja se odnose na makrofinansijska pomoć, dobro upravljanje javnim finansijama, transparentnost i nadzor budžeta i specifične reforme u vezi sa osnovama, uključujući vladavinu prava.

    U slučaju da uslovi plaćanja nisu ispunjeni, Komisija će od uplate odbiti odgovarajući iznos. Ukoliko se uslovi i nakon godinu dana ne ispune, sredstva će biti preraspodijeljena drugim zemljama.

    Korisnici će imati godinu dana da ispune uslove, inače će se iznos preraspodijeliti među ostalima u narednim godinama.

    Povezanost s Budžetom EU

    Koji je vremenski okvir za implementaciju tih 6 milijardi evra?

    • Komisija bi željela vidjeti raspoloživa sredstva što prije tokom 2024. godine. To će zahtijevati brzo usvajanje prijedloga od strane suzakonodavaca: Vijeća i Parlamenta EU. Paralelno, naši partneri sa zapadnog Balkana će morati pripremiti svoje reformske agende. Ako oba budu postignuta početkom sljedeće godine, Komisija će procijeniti napredak u reformama i pokrenuti prve isplate u okviru ovog instrumenta do sredine 2024. godine. Predloženi objekat bi trajao do 2027. godine, u skladu sa budžetom EU.

    Je li ovo novi novac – pored prethodnih 9+ i do 21 milijardu eura? Neki kažu da je većina “novog” novca “stara”, iz prethodnih paketa pomoći EU za zapadni Balkan.

    • Da, to je novi novac. Komisija je predložila finansiranje Plana rasta sa dopunom (2 milijarde eura za dio grantova) u kontekstu srednjoročne revizije budžeta EU, o kojoj trenutno raspravlja Vijeće EU, a za koju je potrebna saglasnost Parlamenta EU. To su dodatna sredstva (i 2 milijarde evra u grantovima i 4 milijarde eura u povoljnim zajmovima), komplementarna IPA instrumentu.