VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Eksplozija u kući kod Vašingtona dok je policija uručivala nalog za pretres

    Eksplozija u kući kod Vašingtona dok je policija uručivala nalog za pretres

    Policija u Virdžiniji, u predgrađu Vašingtona, istražuje eksploziju u kući u kojoj su policajci u ponedjeljak pokušavali da izruče vlasniku nalog za pretres.

    Policija je saopštila da je nekoliko policajaca zadobilo lakše povrede, ali nikome nije bio potreban odlazak u bolnicu, prenosi AP.

    Portparolka policije okruga Arlington Ešli Sevidž izjavila je da za sada nema žrtava, ali da nije poznato u kakvom je stanju osumnjičeni koji je bio u kući u vrijeme eksplozije.

    Ona je navela da je incident počeo oko 16.45 časova, kada je policija reagovala na izvještaje o ispaljenim hicima, za koje je kasnije utvrdila da su dolazili iz signalnog pištolja.

    Dok je policija vršila istragu, dobila je nalog za pretres kuće. Kada je policija pokušala da izvrši nalog za pretres, osumnjičeni je ispalio nekoliko hitaca unutar kuće. Tada je kuća eksplodirala i zapalila se nešto prije 20.30 časova.

    Sevidž je rekla da nije jasno da li su hici ispaljeni iz signalnog ili nekog drugog vatrenog oružja i dodala da nema indicija da je u kući bilo drugih ljudi, ali da to ne može da bude isključeno u ovoj ranoj fazi istrage. Arlington se nalazi pored reke Potomak, koja ga dijeli od glavnog grada SAD. Do eksplozije je došlo u Blumontu, prigradskom naselju u severnom Arlingtonu, gdje su kuće najčešće dupleksi koje dijele dvije porodice. Vatrogasna služba je saopštila da još nije poznat uzrok eksplozije.

  • Ukrajinski artiljerci likvidirali sopstvene vojnike?

    Ukrajinski artiljerci likvidirali sopstvene vojnike?

    Artiljerija Oružanih snaga Ukrajine likvidirala je grupu od 25 svojih vojnika, koji su željeli da se predaju ruskim trupama, izjavio je zamjenik komandanta 1. streljačke čete 1. streljačkog bataljona 110. puka Oružanih snaga Rusije sa pozivnim znakom “Kupola”.

    “Pripadnici Oružanih snaga Ukrajine su se javili i izrazili želju da ostanu živi i vrate se svojim porodicama. Uspjeli smo da uspostavimo kontakt sa njima. Ruska vojska je čak odredila i mjesto gdje je trebalo da dođu i da se predaju”, kazao je ruski oficir.

    On je dodao da to očigledno nije odgovaralo kijevskom režimu i da su ih zbog toga likvidirali.

    “Ukupno je 25 ukrajinskih boraca htjelo da se preda. Međutim, likvidirali su ih sopstveni artiljerci”, istakao je.

    Kako je u oktobru za RIA Novosti rekao borac Južne grupe snaga sa pozivnim znakom “Kortes”, ukrajinska artiljerija dovršava sopstvene diverzantsko-izviđačke grupe koje je neutralisala ruska vojska. Pretpostavlja se da artiljerijske posade koje udaraju na Oružane snage Ukrajine kontrolišu poljski plaćenici, prenosi RT Balkan.

  • Satelitski snimci otkrili: Počinje invazija

    Satelitski snimci otkrili: Počinje invazija

    Satelitski snimci koje je danas analizirao AP pokazuju da je izraelska vojska počela kopnenu ofanzivu u južnim krajevima Pojasa Gaze.

    Od isteka privremenog prekida vatre i razmene talaca u zatočeništvu Hamasa za Palestince u izraelskim zatvorima vojska Izraela je pokrenula žestoko bombardovanje i kopnene sukobe i na jugu Pojasa Gaze.

    Snimci koje je objavio Planet Labs PBS pružaju prvi jasan uvid u intenzitet i obim borbe.

    Na snimcima od nedelje vide se izraelski tenkovi i oklopni transporteri samo šest kilometara severno od središta Kan Junisa, glavnog grada u južnom delu Pojasa Gaze.

    Mnogi stanovnici koji su pobegli od izraelske ofanzive i bombardovanja u Gaza Sitiju na severu, sada žive oko Kan Junisa i drugim okolnim područjima pošto im je izraelska vojska naredila da se evakuišu.

    Izraelski vojnici su se razmestili zapadno od Salah al-Dina glavnog koridora od severa ka jugu Pojasa Gaze kojim su mnogi Palestinci pobegli.

    Analiza AP je pokazala pozicije na četiri lokacije sa oko 150 oklopnih transportera, tenkova i drugih vozila.

    Izraelski vojnici su na nekim mestima postavili prepreke oko nekih pozicija koje se mogu koristiti kao zaklon.

    Na tlu se vide sveži tragovi kretanja tenkova.

    Izraelska vojska nije odmah odgovorila na zahtev AP da komentariše strategiju za ofanzivu i šta snimci pokazuju.

    Međutim, manevri i broj vozila sugerišu da se vojska potencijalno sprema da krene u Kan Junis. Već ima izveštaja o sukobu na tom području.

  • Orban traži da se ne odlučuje o pristupanju Ukrajine u EU

    Orban traži da se ne odlučuje o pristupanju Ukrajine u EU

    Mađarski premijer Viktor Orban zatražio je danas da se na predstojećem samitu lidera Evropske unije sledeće nedelje izbegne donošenje odluke o početku pregovora Ukrajine za članstvo u EU.

    Orban je taj zahtev izneo u pismu predsedniku Evropskog saveta Šarlu Mišelu, i naveo da na samitu ne treba da bude doneta odluka o planiranom budžetu koji uključuje 50 milijardi evra ekonomske podrške Kijevu.

    Kako prenosi Rojters, takav stav je u suprotnosti sa stavom Evropske komisije, koja je prošlog meseca dala preporuku da lideri EU daju ”zeleno svetlo” Ukrajini da započne pregovore o pridruženju, ali da bi se takva odluka usvojila, potrebna je jednoglasna podrška zemalja čanica.

    ”S poštovanjem vas pozivam da ne tražite da Evropski savet odluči o ovim pitanjima u decembru jer bi očigledan nedostatak konsenzusa neizbežno doveo do neuspeha. Evropski savet mora da izbegne ovaj kontraproduktivni scenario zarad jedinstva, naše najvažnije prednosti”, napisao je Orban u pismu Mišelu.

    Britanska agencija navodi da je pristupanje EU od velike važnsoti za Ukrajinu, usled rata protiv Rusije koji je počeo u februaru 2022.

    Diplomate iz zemalja EU koje podržavaju Ukrajinu izrazile su zabrinutost da bi nedostatak dogovora o pregovorima o članstvu i finansijskoj pomoći na samitu bio veliki politički udarac Kijevu usred rata i da bi to mogao biti vid podrške Rusiji.

  • “Zapad demonstrira političku pristrasnost i rusofobiju”

    “Zapad demonstrira političku pristrasnost i rusofobiju”

    Zapad demonstrira političku pristrasnost i rusofobiju, dok se proces degradacije međunarodne politike nastavlja, izjavio je ruski predsjednik Vladimir Putin.

    “Na dan 10. decembra navršava se 75 godina od usvajanja Univerzalne deklaracije UN o ljudskim pravima. Nažalost, ovu godišnjicu proslavljamo u teškoj situaciji, kada se nastavlja proces degradacije međunarodnog sistema osiguranja i promocije ljudskih prava”, rekao je Putin tokom sastanka sa članovima Predsjedničkog savjeta za građansko društvo i ljudska prava.

    Putin je naglasio da institucije UN, koje zapravo kontroliše Zapad, pokazuju političku pristrasnost, licemjerje i neskrivenu selektivnost.

    Ruski predsjednik je rekao da povlačenje Rusije iz niza međunarodnih institucija za ljudska prava ne znači da ona ignoriše ljudska prava. “Upravo naprotiv, Moskva je spremna da sarađuje na izgradnji ravnopravnog i pravednog sistema obezbjeđenja ljudskih prava”, rekao je Putin.

    Putin je istakao da je Moskva spremna da sarađuje sa svim zainteresovanim zemljama i partnerima zarad nalaženja rješenja za uspostavljanje efikasnog, pravičnog, ravnopravnog sistema obezbjeđenja ljudskih prava za sve.

  • Stoltenberg: Zima će zakomplikovati borbe, saveznici će pomoći Ukrajini

    Stoltenberg: Zima će zakomplikovati borbe, saveznici će pomoći Ukrajini

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg istakao je danas nepokolebljivu podršku Alijanse Ukrajini.

    On je ovo istakao tokom sastanka sa ukrajinskim ministrom odbrane Rustemom Umerovom u Briselu.

    Stoltenberg i Umerov su razgovarali o najnovijim dešavanjima na ratištu i hitnim vojnim potrebama Ukrajine.

    “S obzirom da se očekuje da će zima zakomplikovati borbe, Stoltenberg je naglasio da su saveznici posvećeni jačanju političke i praktične podrške Ukrajini dok se brani od ruske invazije. Generalni sekretar je ponovio da će NATO pružiti dugoročnu podršku Ukrajini kako bi ukrajinske snage bile potpuno interoperabilne unutar NATO-a i još više ih približile Alijansi”, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu NATO.

    Na sastanku je bilo reči i o putu Ukrajine ka članstvu u NATO-u i reformskim naporima Ukrajine. Stoltenberg je ponovio da će Ukrajina postati članica NATO-a kada se svi saveznici slože i kada se ispune uslovi.

  • U ovaj ukrajinski grad nikad nije pala bomba; To je dogovor Putina i Orbana?

    U ovaj ukrajinski grad nikad nije pala bomba; To je dogovor Putina i Orbana?

    Kafei, barovi i restorani na šetalištu uz ukrajinsku reku Už rade do kasno u noć i prilično su zauzeti.

    Iako se Ušgorod nalazi u zemlji koja se poslednjih godinu i pobrani od ruske invazije, njegovi stanovnici ne osećaju preveliki strah, a kućama ih tera hladnoća, a ne zvuk sirena.

    Ušgorod, administrativni centar Zakarpatske oblasti, nalazi se na samom jugozapadu Ukrajine. To je jedini glavni grad ukrajinskog regiona u kome nema policijskog časa i koji nije pogođen nijednom ruskom raketom.

    Ljubitelji teorija zavere kažu da je razlog izostanka raketnih napada na Zakarpatje dogovor Orbana i Putina. Međutim, sami stanovnici Zakarpatja smatraju da je pravi razlog nedostatak strateških objekata u regionu i blizina nekoliko država članica EU i NATO.

    Ušgorod se nalazi na samoj granici sa Slovačkom, a udaljen je oko 30 kilometara od Mađarske. Istorija grada seže u 9. vek. Drevni Ušgorod su često nazivali “prozorom u Evropu” jer se nalazi u srcu Zakarpatja, a njegova lokacija i multikulturalni uticaj učinili su ga jednim od najatraktivnijih mesta u zapadnoj Ukrajini. Bio je pod ugarskom kontrolom od 11. do kasnog 17. veka, kada je pripadao Austrougarskoj monarhiji.

    Postao je deo Čehoslovačke 1919. godine, zatim Mađarske 1938. godine, a potom i Sovjetskog saveza tokom Drugog svetskog rata. Baš kao što je istočna Ukrajina gledala ka Rusiji, Ušgorod je posle Drugog svetskog rata bio pogleda čvrsto uperenog u Zapad. Čak i pre sveopšte ruske invazije na Ukrajinu, to je bio grad poslastičarnica, kafića i restorana.

    “Ovde se sve dešava tako sporo i tiho. Ljudi usporavaju za pešake i strpljivo čekaju na kasama da im se vrati kusur. Čak govore tiše. Ljudi ovde žive u raju i ne shvataju to”, rekla je Špiglu učiteljica Elena, koja je u leto 2022. pobegla u Ušgorod iz Hersona sa svojim unukom.

    Od samog početka ruske invazije, mnogi Ukrajinci su pobegli ovamo iz Marijupolja i Harkova, a mnoge kompanije iz Kijeva premestile su svoje sedište u Ušgorod. Ovde dolaze cele porodice, posebno muškarci kojima nije dozvoljeno da napuste zemlju. Na početku rata broj stanovnika je za samo nedelju dana skočio sa 110.000 na 150.000.

    Sada je, prema nezvaničnim podacima, njegova populacija narasla na 400.000 do 500.000 i gotovo je nemoguće naći mesto za iznajmljivanje. Cene na tržištu nekretnina u Zakarpatju znatno su nadmašile one u Kijevu od početka sveopšte invazije, pošto su bogati Ukrajinci spremni da plate više za iznajmljivanje nekretnina u jednom od najbezbednijih regiona Ukrajine.

    Tražnja za nekretninama u Ušgorodu je ogromna.

    Valentin Štefanjo, najpoznatiji poslastičar u Ušgorodu, školovao se u Francuskoj i predstavljao je Ukrajinu na svetskom prvenstvu konditora 2008. Godinu dana kasnije vratio se u rodni Ušgorod i sa sestrom otvorio poslastičarnicu Štefanjo. Svakog dana u njihovoj poslastičarnici ljudi uživaju u ukusima makarona, u voćnim kupovima i raznim poslasticama od marcipana. U blizini Štefanija nalaze se espreso bar Biron, kafe Tokio i irski pab Egan.

    Rat ovde stiže samo zaobilaznim putem, kroz priče ljudi koji su pobegli sa prve linije fronta. Ljudi ovde kažu da nisu upoznati sa ratom, ali to nije tačno. Rat možda do njih ne stiže u vidu tupog zvižduka raketa, ali se manifestuje u tužnoj pesmi koja dopire iz kola.

    Skoro svaki dan glavnom ulicom voze mrtvačka kola sa vojnicima. Zatim se pušta pesma “Pače pliva tisom”, narodna pesma Zakarpatja koja je postala zadušnica za poginule borce.

    “Uvek je sviraju. Živimo na devetom spratu, ali to čujemo svaki put”, kaže Elena iz Hersona.

    Groblje u Ušgorodu je odavno postalo premalo za tela svih muškaraca koji su poginuli u ratu, pa je obližnja livada prenamenjena. kao večni dom vojnika.

    Ali kada bi se građani Ušgoroda pitali kakva je situacija u zemlji, popularan odgovor bi bio “normalna”. Ušgorod je oličenje ambivalentnosti prema ratu. Ukrajinci smatraju da normalnost treba održati bez obzira na cenu i ne žele da dopuste da ih pokolebaju svakodnevne ratne strahote, jer bi to bilo ravno kapitulaciji pred neprijateljem.

    “U proleće 2022. svi smo osetili egzistencijalnu pretnju. Danas se opasnost od ruskih raketnih napada nije smanjila. Ali možete potpuno pobeći u iluziju alternativne realnosti”, napisao je nedavno vojni kapelan Andrij Zelinski za Ukrajinsku pravdu.

    Fedir Šandor, profesor sociologije i filozofije na Univerzitetu Ušgorod, dobrovoljno se prijavio za vojnu službu odmah nakon početka invazije i ubrzo se našao na prvim linijama fronta u Donbasu. Nakon što je ranjen, Šandor je postao zadužen za “vojno-civilnu saradnju”, odnosno vraćanje mrtvih vojnika kući, transportujući ih po zemlji.

    “Mogu da razumem zašto ljudi žele da izbegnu sve to, a ja volim dokolicu Ušgoroda. Ne smeta mi da mladi piju cele noći. U stvari, borim se za takav način života! Ali ponekad morate biti spremni da umrete za način na koji želite da živite”, zaključio je Šandor.

  • Roboti spasavaju Ruse na frontu

    Roboti spasavaju Ruse na frontu

    Slike koje su ruski izvori podelili na Telegramu otkrivaju da ruska vojska koristi kopnene robote da bezbedno preveze povređene vojnike sa bojnih polja.

    Na jednoj upečatljivoj slici vidi se robot na zemlji sa gusenicama dok manevrišu kroz blatnjavu liniju fronta. U centralnom nosaču robota koje služi kao “nosilo” nalazi se ranjeni vojnik sa povređenom levom nogom.

    Iako konkretna lokacija fotografije ostaje neoznačena, mnogi američki izvori sugerišu da je ovo bespilotno kopneno vozilo operativno u 87. streljačkom puku, koji se trenutno nalazi u regionu Avdejevke.

    Oslanjajući se na ove informacije, pretpostavlja se da je fotografija možda snimljena dok je povređeni ruski vojnik evakuisan sa linije fronta u Avdejevki.

  • Američke tvornice pretrpile veliki pad narudžbi u oktobru

    Američke tvornice pretrpile veliki pad narudžbi u oktobru

    Nove narudžbe u američkim tvornicama pale su 3.6 odsto na mjesečnom nivou u oktobru na najniže grane od aprila 2020., izvijestilo je danas američko ministarstvo trgovine. Istovremeno je Ministarstvo trgovine naložilo revidiranje podataka za septembarski mjesečni rast s 2.8 na 2.3 odsto.

    Jesenji pad narudžbi u oktobru prvenstveno je posljedica manjeg interesa za prevozna sredstva – te su narudžbe pale za 14.7 odsto.

    Ponajviše je to posljedica pada narudžbi za civilne avione i dijelove od 47.9 odsto, kao i štrajka u autoindustriji koji je u međuvremenu prekinut, pa analitičari očekuju poboljšanje statistike za novembar.

    Narudžbe motornih vozila i dijelova u oktobru su pale za 0.8 odsto na mjesečnom nivou.

    Ne računajući saobraćajni sektor, tvorničke su narudžbe u oktobru pale za 1.2 odsto.

    Narudžbe trajne robe smanjile su se za 5.4 procenata nakon rasta od 4.0 odsto u septembru.

    Narudžbe netrajnih dobara u oktobru su pale za 1.9 odsto na mjesečnom nivou, nakon što su mjesec prije porasle za 0.6 odsto.

    Narudžbe tzv. temeljnih kapitalnih dobara isključujući odbranu i vazduhoplovstvo u oktobru su u odnosu na septembar smanjene za 0.3 odsto.

    U međugodišnjem poređenju, SAD je u oktobru ipak zabilježio rast narudžbi od pet odsto, prenosi “SeeBiz”.

  • Pismo iz Bijele kuće koje će zaprepastiti Ukrajince

    Pismo iz Bijele kuće koje će zaprepastiti Ukrajince

    Zvaničnik Bijele kuće, Šalanda Jang u ponedjeljak je u pismu predsjedniku Zastupničkog doma, republikancu Majku Džonsonu i čelnicima Kongresa upozorila da Sjedinjenim Državama ponestaje i vremena i novca u pomoći Ukrajini u sukobu s Rusijom.

    Administracija predsjednika Džoa Bajdena u oktobru je od Kongresa zatražila gotovo 106 milijarda dolara za finansiranje ambicioznih planova namijenjenih Ukrajini, Izraelu i sigurnosti granica SAD-a.

    Zastupnički dom vrlo malom većinom kontrolišu republikanci, koji smatraju da je finansiranje Ukrajine postalo politički kontroverzno.

    Jangova je u pismu koje je objavila Bijela kuća istakla da bi prekid finansiranja i slanja oružja Ukrajini mogao povećati vjerovatnost ruske pobjede. “Želim biti jasna: bez akcije Kongresa do kraja godine ponestaće nam resursa za nabavku veće količine oružja i opreme za Ukrajinu, kao i za nabavku opreme iz američkih vojnih zaliha”, napisala je.

    Još je dodala:

    “Nema čarobnog fonda sa sredstvima koje su u ovome trenutku na raspolaganju. Ostali smo bez novca, a gotovo i bez vremena.”

    Do sredine novembra američko ministarstvo odbrane iskoristilo je 97 odsto od 62.3 milijarde dolara dodatnih sredstava koje je primilo, a Stejt Department je iskoristio svih 4.7 milijardi dolara iz fonda za vojnu pomoć koji mu je dodijeljen, napisala je Jangova.

    Potrošeno je oko 27.2 milijarde dolara za ekonomsku i još deset milijarda za humanitarnu pomoć, prenosi “Telegram.hr”.