VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Grifits: Program pomoći UN u Gazi više ne funkcioniše

    Grifits: Program pomoći UN u Gazi više ne funkcioniše

    Humanitarni program UN u Gazi “više ne funkcioniše”, izjavio je šef UN za humanitarna pitanja Martin Grifits.

    “Nema izlaza za stanovnike Gaze”, rekao je on.

    Prema njegovim riječima, nedostatak bezbjednosti u Gazi odnosi se i na humanitarne operacije, prenosi BBC.

    “To znači da ako planirate humanitarnu isporuku u Gazi danas, morate imati u vidu i verovatnoću da će ona biti prekinuta, da može biti napadnuta, da može biti opljačkana, da može biti zaustavljena, preusmjerena”, naveo je Grifits.

    Pozivajući ponovo na hitan prekid vatre, Grifits je istakao da uništavanje zdravstvenog sistema u Gazi takođe znači da će bolesti postati rasprostranjenije.

  • “Crna rupa” nasred Evrope

    “Crna rupa” nasred Evrope

    Šef spoljne obaveštajne službe ruskog predsednika Vladimira Putina rekao je da će podrška Zapada Ukrajini pretvoriti sukob u “drugi Vijetnam”.

    Taj sukob će godinama proganjati Vašington.

    Zapad je Ukrajini dao više od 246 milijardi dolara pomoći i oružja, ali ukrajinska letnja kontraofanziva je propala i Rusija i dalje kontroliše nešto manje od petine teritorije Ukrajine.

    “Ukrajina će se pretvoriti u ’crnu rupu‘ koja će apsorbovati sve više resursa i ljudi”, rekao je Sergej Nariškin, šef ruske Spoljne obaveštajne službe (SVR).

    Ovo je objavljeno u članku u časopisu SVR “The Intelligence Operative”.

    “Na kraju, SAD rizikuju da stvore ’drugi Vijetnam‘ za sebe i svaka nova američka administracija će morati da pokuša da se izbori sa tim“, dodao je Nariškin.

    Američki predsednik Džozef Bajden upozorio je da bi direktna konfrontacija između NATO-a i Rusije mogla da izazove treći svetski rat i ponovo je isključio mogućnost slanja američkih trupa u Ukrajinu.

    Vijetnamski rat je bio sukob Istoka i Zapada u Hladnom ratu u kojem su se Sjedinjene Države borile zajedno sa snagama Južnog Vijetnama protiv Severa, koji su podržavale komunističke sile Kine i Sovjetskog saveza.

    Rat, u kome je stradalo nekoliko miliona ljudi, završen je 1975. pobedom Severnog Vijetnama i sramnim porazom Sjedinjenih Američkih Država, koje su izgubile više od 58.000 svojih boraca i morale da se suoče sa snažnim antiratnim pokretom.

    Bajden je u sredu zagovarao da republikanci odobre novu vojnu pomoć Ukrajini.

    “Ako Putin zauzme Ukrajinu, neće stati na tome”, rekao je Bajden, predviđajući da će Putin nastaviti da napada NATO saveznika.

    Zatim je dodao: “Imaćemo nešto što ne tražimo i što nemamo danas: američke trupe koje se bore protiv ruskih trupa”.

  • Putin: Rusija više nije “benzinska pumpa” nego najveća ekonomija u Evropi

    Putin: Rusija više nije “benzinska pumpa” nego najveća ekonomija u Evropi

    Bruto domaći proizvod (BDP) Rusije trebalo bi da dostigne rast od najmanje 3,5 odsto do kraja ove godine – po tempu rasta ekonomije Rusija prestiže sve države EU, izjavio je predsjednik te zemlje Vladimir Putin.

    • Za 10 meseci ove godine BDP Rusije porastao je za 3,2 odsto. Danas je veći nego što je bio prije sankcionog napada Zapada. Očekuje se da će do kraja ove godine BDP porasti najmanje 3,5 odsto. Ruska ekonomija je trenutno najveća ekonomija u Evropi i po tempu rasta prestiže sve vodeće zemlje Evropske unije – rekao je ruski lider na investicionom forumu “Rusija zove!”.

    Kako je dodao, u strukturi ekonomskog rasta Rusije sve veći udio zauzimaju grane kao što su proizvodnja i obrada, logistika, transport, građevinarstvo, informisanje, komunikacije, stambeno-komunalne usluge. U drugom kvartalu ove godine pomenuti sektori činili su 54 odsto privrednog rasta, dok su 44 odsto činile prateće djelatnosti: trgovina i ugostiteljstvo.

    • Samo dva odsto otpada na eksploataciju mineralnih sirovina. Neka sad neko kaže da je Rusija ‘benzinska pumpa’, kako su nedavno pokušavali da govore – poručio je Putin.

    Takođe je istakao da su plate u Rusiji porasle za sedam odsto, a realni prihodi za 4,4 odsto.

    Pritom, uprkos žestokim zapadnim sankcijama, raste broj stranih kompanija koje posluju u Rusiji.

    • Prema podacima od 1. marta 2022. godine, u Rusiji je bilo registrovano 24.100 stranih organizacija, a 1. novembra ove godine bilo ih je skoro hiljadu i po više, odnosno 25.600. To ukazuje na spremnost i želju stranih kompanija da rade u Rusiji – ocijenio je ruski predsjednik.

    Istovremeno je naglasio da rast domaćeg tržišta i širenje kontakata Rusije sa stranim zemljama – državama Azije, Bliskog istoka, južne Evroazije, Latinske Amerike, Afrike – otvaraju dodatne mogućnosti za rusku privredu i skoro svaku vrstu poslovanja.

  • “Vidjećemo novi proces proširenja EU u bliskoj budućnosti”

    “Vidjećemo novi proces proširenja EU u bliskoj budućnosti”

    Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil ocijenio je danas u Briselu da će se u bliskoj budućnosti vidjeti novi proces proširenja EU, što je, kako je naglasio, veoma važno za Srbiju.

    Hil je rekao da je Vašington na raspolaganju Briselu, ukoliko želi njegovu pomoć u procesu dijaloga Beograda i Prištine, ali da tim pitanjem u suštini treba da se bavi EU.

    Ambasador, koji je u Briselu učestvovao na Samitu EU-Zapadni Balkan, u organizaciji tink tenka “Prijatelji Evrope”, ocijenio je da je prilično jasno da je EU “veoma ozbiljna u vezi sa novom fazom proširenja” i da je ta politika poznata već nekoliko mjeseci.

    – Mislim da je to veoma važno za Srbiju jer mislim da je ovo prava prilika. Srbija je dugo čekala. Ljudi pričaju o razvijanju evropske perspektive Srbije. Mislim da jeste (to uradila), ali smatram da ono što ćemo vidjeti u bliskoj budućnosti, ne u novoj generaciji, već za samo nekoliko mjeseci i godina, to je novi proces proširenja. Mislim da je to veoma važno za Srbiju – naveo je Hil.

    “Nadam se da će iskoristiti ovu priliku”

    Ad
    Report this ad as:
    Animated
    Offensive
    Misleading
    On je dodao da je na srpskom narodu da odluči da li će Srbija biti dio EU, ali je naglasio da je njegov lični stav, i da je iz njegove perspektive, to “veoma važno za Srbiju”.

    – Nadam se da će iskoristiti ovu priliku – poručio je Hil.

    Na pitanje kako SAD mogu da sarađuju sa EU kako bi se ostvario napredak u dijalogu Beograda i Prištine, za koji su mnogi američki i evropski zvaničnici više puta istakli da je važan za put Srbije ka EU, kao i da li postoji mogućnost većeg angažovanja SAD, Hil je naglasio da je dijalog, prije svega, proces koji se u osnovi obavlja uz organizaciju EU.

    – Ako EU želi našu pomoć, naravno da smo dostupni. Ali u suštini, to treba da uradi Evropa, jer je ovaj dijalog od suštinskog značaja za sveukupno pitanje aspiracija Srbije ka (pridruživanju) Evropskoj uniji – naveo je Hil.

    “Evropske aspiracije Beograda ne zavise od Prištine”
    On je ocijenio da je ono što je veoma važno u vezi sa dijalogom to da je EU “na neki način stvorila situaciju da jedna strana ne može da stavi veto na težnje druge”, odnosno da ako Beograd uradi ono što EU od njega traži, to će “definitivno pomoći evropskim aspiracijama Beograd”.

    – To ne zavisi od Prištine. Na isti način funkcioniše za Prištinu – naveo je Hil.

    On je ocijenio da obje strane u dijalogu “imaju izvjesno jasno razumijevanje” o tome kako treba da napreduju u dijalogu.

    – Mislim da je napredak u tome veoma važan za Srbiju – podvukao je ambasador.

    On je rekao da je u Briselu, gdje je razgovarao “sa mnogim ljudima o Srbiji”, stvorio utisak da postoji naklonost prema Srbiji, ali da ljudi “nemaju veliku naklonost prema problemima Srbije”.

    Na pitanje da li SAD planiraju bilo kakvu podršku ili saradnju sa Srbijom u ekonomskom pogledu, kako bi podstakli proces integracije Srbije u EU, Hil je ukazao na podršku koju SAD pružaju Srbiji, ne samo kada je riječ o njenim težnjama da se pridruži EU, već i u drugim naporima Srbije, naročito u ekonomskoj sferi.

    – Mislim da trenutno bolje, da prilično dobro razumijemo potrebu da se riješi situacija u Ukrajini. Veoma sam zadovoljan što smo vidjeli da je ostvaren napredak između Srbije i Ukrajine. Bilo je sastanaka na najvišem nivou. I zato mislim da postoji pravi napredak – zaključio je Hil.

  • Taker Karlson “udara”: Lagali su, neće ih pobjediti

    Taker Karlson “udara”: Lagali su, neće ih pobjediti

    Administracija Bajdena je lagala kada je saopštavala da postoji mogućnost da Rusija bude poražena u sukobu u Ukrajini, izjavio Taker Karlson.

    “U početku su nam govorili da će podrška omogućiti Oružanim snagama Ukrajine da pobede Rusiju i spreče invaziju Moskve u ostale evropske zemlje ili nešto u tom smislu”, rekao je on u svom programu na društvenoj mreži Iks (X).

    “Prošlo je gotovo dve godine i ispostavilo se da je to sve neistina. Ukrajina neće pobediti Rusiju. Ako je neko i potučen, to su Sjedinjene Države“, ocenio je on.

    Karlson je dodao da administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena nikada neće priznati da se podrška Ukrajini pretvorila u tragediju, preneo je Sputnjik.

  • Zakazani predsjednički izbori u Rusiji!

    Zakazani predsjednički izbori u Rusiji!

    Gornji dom ruskog parlamenta odredio je 17. mart 2024. kao zvanični datum za sljedeće predsjedničke izbore.

    Odluka je donesena na današnjoj sednici i stupa na snagu od dana javnog objavljivanja.


    “Od momenta kada odluka stupi na snagu, odnosno od njenog javnog objavljivanja, faktički počinje izborna kampanja”, rekao je za Sputnjik prvi zamjenik predsjednika Ustavnog komiteta SF Rusije Vladimir Poletajev.

    Predsjednik Vladimir Putin odbio je ranije da komentariše mogućnost da se kandiduje za još jedan mandat, rekavši da će se vratiti na temu nakon što parlament odluči kada će zakazati glasanje.


    “Kada odluka bude donesena, biće objavljeni izbori, određen datum, onda ćemo razgovarati”, rekao je Putin na plenarnoj sjednici Istočnog ekonomskog foruma u septembru.

  • Tri vojske na granicama

    Tri vojske na granicama

    Nakon što je venecuelanski predsednik objavio da namerava da pripoji dve trećine Gvajane, Brazil počeo da raspoređuje vojsku na granicu s Venecuelom.

    Podsetimo, NIkolas Maduro je u javnom obraćanju nakon nedeljnog refernduma o pripajanju regiona Esekibo pokazao mapu na kojoj je ta teritorija Gvajane na venecuelanskoj strani.

    Regija Esekibo bogata je naftom i sporna je teritorija još od 19. veka kada je Gvajana bila britanska kolonija.

    Venecuela je obnovila svoja potraživanja za tim zemljištem nakon što su pre nekoliko godina otkrivene rezerve nafte i gasa na moru.

    Tenzije u regionu su stigle na vrhunac nakon referenduma na kom su Venecuelanci glasali o pet pitanja i svako se ticalo pripajanju Esekiba Venecueli. Prema rezultatima glasanja, 95 odsto izašlih je glasalo za pripajanje Esekiba.

    Planovi Madura izazvali su strah u celom regionu. Gvajana je odavno raspodelila trupe na granici s venecuelom, a sada je i brazilska vojska saopštila da premešta više vojnika u pogranični grad Boa Vista, glavni grad države Roraima, kao i da dovodi više naoružanih vozila.

    Međutim, svaki vojni upad Venecuele u Esekibo će biti logistički veoma izazovan, jer venecuelanski vojnici moraju da prođu kroz brazilsku teritoriju, ako uđu u Esekibo, zbog nepristupačnog terena na drugim mestima, navodi BBC.

    Prema novinskoj agenciji AFP, brazilska vojska je saopštila da pojačava svoje prisustvo u regionu kao deo napora da se “garantuje nepovredivost teritorije“.

    U međuvremenu, helikopter gvajanske vojske sa sedam ljudi u njemu je u sredu nestao u blizini granice sa Venecuelanom. Međutim, načelnik štaba Gvajane Omar Kan rekao je da nema “informacija koje sugerišu da je Venecuela umešana“.

  • Guterresov poziv na Član 99. zabolio Izraelce

    Guterresov poziv na Član 99. zabolio Izraelce

    Izraelski ministar vanjskih poslova Eli Cohen uputio je oštru kritiku generalnom sekretaru UN-a Antoniju Guterresu te je poručio kako on podržava Hamas.

    Nakon što je Guterres zatražio hitan prekid vatre te se pozvao na Član 99. Povelje UN-a, što predstavlja izuzetno rijedak potez, Cohen je naglasio kako je upravo Guterres najveća prijetnja po svjetsku sigurnost.
    “Guterresov mandat je opasnost za svjetski mir. Njegov zahtjev da se aktivira Član 99. i poziv na prekid vatre u Gazi predstavlja podršku terorističkoj organizaciji Hamas i odobravanje ubistava staraca, otmice beba i silovanja žena. Svako ko podržava mir u svijetu mora podržati oslobađanje Gaze od Hamasa”, rekao je Cohen.

    Od početka rata u Gazi, Guterres je više puta pozivao na prekid vatre, a u svom pismu Vijeću sigurnosti UN-a prvi put se pozvao i na Član 99. Povelje UN-a. To je prvi put da je neki generalni sekretar koristio ovaj član Povelje još od 1989. godine.
    Inače, Član 99. dozvoljava generalnom sekretaru UN-a da skrene pažnju Vijeću sigurnosti na bilo koji problem za koji vjeruje da ugrožava međunarodni mir i sigurnost.”Humanitarni uslovi u Gazi usred rata između Hamasa i Izraela brzo pogoršavaju katastrofu s potencijalno nepovratnim implikacijama za Palestince u cjelini. Međunarodna zajednica ima odgovornost da iskoristi sav svoj utjecaj kako bi spriječila dalju eskalaciju i okončala ovu krizu”, poručio je Guterres.

  • Biden: Ako Putin zauzme Ukrajinu, američke trupe će se boriti protiv ruskih

    Biden: Ako Putin zauzme Ukrajinu, američke trupe će se boriti protiv ruskih

    U govoru u srijedu, američki predsjednik Joe Biden pozvao je članove Kongresa da podrže dodatno finansiranje Ukrajine prije božićnih praznika izjavljujući da će se američke trupe, ako Putin preuzme Ukrajinu, boriti protiv ruskih.

    Biden je kazao da odobrenje dodatne pomoći ne može čekati.

    “Kongres mora odobriti dodatna sredstva za Ukrajinu prije nego odu na odmor. To je jednostavno”, rekao je Biden.

    Odbijanjem da to učini, dodao je Biden, Kongres je voljan dati Putinu najveći poklon kojem se mogao nadati.

    On je podsjetio na ruske ratne zločine u Ukrajini, od otmice djece do uništavanja civilne infrastrukture.

    “Ako Putin zauzme Ukrajinu, neće stati na tome. Ovdje je važno vidjeti dugoročan put. On će nastaviti dalje. To je prilično jasno rekao. Ako Putin napadne NATO saveznika, a mi smo se obavezali, kao članica NATO-a, da branimo svaki pedalj teritorije NATO-a, onda ćemo imati nešto što ne tražimo, a što danas nemamo, američke trupe borba protiv ruskih trupa”, rekao je Biden.

    Američki predsjednik je naglasio da SAD ne mogu dozvoliti da Rusija pobijedi, a njen neuspjeh da pomogne Ukrajini “jasno jača Putinovu poziciju”.

    U međuvremenu Senat je odbio usvojiti prijedlog o pomoći Ukrajini i i Izraelu u vrijednosti od 105. milijardi dolara.

  • Blokada za Ukrajinu i Izrael

    Blokada za Ukrajinu i Izrael

    Paket nove bezbednosne pomoći Ukrajini i Izraelu vredan milijarde dolara blokirali su u sredu republikanci u američkom Senatu.

    Oni insistiraju na strožijim merama kontrole imigracije na granici SAD sa Meksikom.

    Za paket pomoći glasalo je 49 senatora protiv 51 protiv, što znači da je mjera od 110,5 milijardi dolara manja od 60 glasova potrebnih u Senatu od 100 članova da otvori put za debatu.

    Glasanje je bilo po partijskoj liniji, a svi republikanci u Senatu su glasali protiv, zajedno sa senatorom Bernijem Sandersom, nezavisnim kandidatom koji inače glasa sa demokratama, ali je izrazio zabrinutost zbog finansiranja trenutne izraelske “nehumane vojne strategije” protiv Palestinaca.

    Lider demokratske većine u Senatu Čak Šumer takođe je glasao protiv kako bi mogao da podnese zahtev za ponovno razmatranje.

    Posle glasanja, Šumer, demokrata, rekao je da je to “ozbiljan trenutak koji će imati trajne posledice po 21. vek”, rizikujući pad zapadne demokratije.

    Republikanci su rekli da je glasanje od suštinskog značaja da bi se podvukao njihov zahtev za strožom imigracionom politikom i kontrolom južne granice.

    “Današnje glasanje je ono što je potrebno lideru demokrata da prepozna da republikanci u Senatu misle ono što mi kažemo. Onda hajde da glasamo. A onda hajde da konačno počnemo da ispunjavamo prioritete američke nacionalne bezbednosti, uključujući i ovde kod kuće”, rekao je lider republikanaca u Senatu Mič Mekonel u govoriti ranije u sredu.

    Republikanci i demokrate u Kongresu mesecima raspravljaju o tome kako da odgovore na zahtev demokratskog predsednika Džoa Bajdena za milijarde dolara finansiranja Ukrajine za borbu protiv ruskih osvajača, Izraela nakon napada islamističkih militanata Hamasa 7. oktobra, američkih interesa u Indo-Pacifiku i međunarodnu humanitarnu pomoć.

    Dva zahteva Bele kuće da Kongres usvoji zakone o potrošnji, međutim, nisu uspela da prođu, a u američkom Kongresu se širi nervoza jer zastoj preti da se produži do 2024. Demokrate tvrde da je pomoć saveznicima od suštinskog značaja za podršku globalnoj demokratiji i odbijanje autokratija.

    “Da ne bude greška, današnje glasanje će se dugo pamtiti. Istorija će biti oštro suđena… ne možemo dozvoliti (ruskom predsedniku Vladimiru) Putinu da pobedi”, rekao je Bajden ranije u obraćanju u Beloj kući.

    Grupa demokrata u Senatu sazvala je konferenciju za novinare da bi tvrdila da bi blokiranje zakona poslalo poruku i protivnicima i saveznicima SAD da Sjedinjene Države ne stoje uz svoje međunarodne partnere.

    “Vreme ističe. Imamo samo nekoliko dana da napravimo jasan, pozitivan napredak ka razradi konačnih detalja potrebnih da se pokaže da su Sjedinjene Države pouzdan saveznik”, rekao je senator Kris Kuns.

    Republikanci tvrde da je prekomerna ilegalna imigracija preko južne granice sa Meksikom izuzetno važan bezbednosni problem i kažu da žele više odgovornosti nego što dobijaju od Bajdenove administracije za sredstva američkih poreskih obveznika koja idu u inostranstvo.

    Šumer je u utorak rekao da će pokušati da izađe iz ćorsokaka tako što će republikancima ponuditi šansu da dodaju amandman na graničnu politiku na zakon.

    Do srede uveče takav amandman nije najavljen.