VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • “Nezakonito oduzimanje ruske imovine neprihvatljivo”

    “Nezakonito oduzimanje ruske imovine neprihvatljivo”

    Moskva ne prihvata nezakonitu zaplenu ruske imovine i smatra je izuzetno štetnom za globalni finansijski sistem, rekao je portparol Dmitrij Peskov, prenosi Tas.

    “Nezakonito oduzimanje naše brojne imovine redovna je tema razgovora i u Evropi i u Americi. Ova tema je neprihvatljiva i potencijalno izuzetno štetna za globalni finansijski sistem, jer ako se takve ideje sprovedu, to će biti veliki udarac za praktično ceo međunarodni finansijski sistem”, rekao je Peskov.

    On je dodao da Rusija “nikada neće zaboraviti” one koji nastoje da pokrenu, ali i oni koji sprovedu proces zaplene ruske imovine.

    “Rusija će iskoristiti svoje pravo na pravni postupak, međunarodni, nacionalni i drugi”, dodao je Peskov.

    Portparol Kremlja je istakao da su Evropa i Sjedinjene Američke Države svesne da će nezakonita zaplena ruske imovine “imati pravne posledice po one koji su je pokrenuli i sproveli”.

    “Ako nam neko nešto oduzme, videćemo šta možemo da oduzmemo kao odgovor”, rekao je Peskov.

    Ranije je koordinator američkog Nacionalnog bezbednosnog saveta za strateške komunikacije Džon Kirbi izjavio da SAD sa saveznicima razgovaraju o potencijalnoj ulozi Rusije u obnovi Ukrajine.

    Pozivajući se na neimenovane izvore, “Njujork Tajms” je u četvrtak preneo, da je Bela kuća “signalizirala” da je saglasna sa korišćenjem ruske imovine imajući u vidu da je sve više kongresmena koji se zalažu za zakon kojim bi to bilo dozvoljeno.

    Sjedinjene Američke Države vrše pritisak na Veliku Britaniju, Francusku, Nemačku, Italiju, Kanadu i Japan da iznesu svoje planove na tu temu do 24. februara, kada će biti dvogodišnjica od početka ruske invazije na Ukrajinu. Nakon početka ruske invazije, Evropska unija i zemlje G7 zamrzle su gotovo polovinu ruskih deviznih rezervi – oko 300 milijardi evra.

  • Hladan tuš za Ukrajinu

    Hladan tuš za Ukrajinu

    Ukrajina će morati da ispuni mnoge standarde EU pre nego što joj bude dozvoljeno da se pridruži bloku, rekala je francuska ministarka za Evropu Lorens Bun.

    Obraćajući se poslanicima u sredu u Parizu i govoreći o odluci lidera EU da daju zeleno svetlo za formalne pregovore o pridruživanju KIjeva Uniji, Bun je rekla poslanicima da države kandidati, da bi se kvalifikovale za članstvo u EU, moraju da se poboljšaju u oblastima kao što su sloboda medija, vladavina prava i borba protiv korupcije.

    “Ne želimo da ova mesta budu izvor nestabilnosti na granicama Evropske unije“, naglasila je ona.

    Proces pristupanja će biti dug i podložan vetu svake članice EU u bilo kojoj fazi, istakla je ona.

    Bun je dodala da se kandidati mogu suočiti sa zahtevima za promene u oblastima kao što su ekonomska i poljoprivredna politika. Cilj je da dođe do “konvergencije u ekonomskim i socijalnim pitanjima“ kako bi članice EU i pridošlice mogle da imaju “jednake uslove za igru“, navela je još Bun.

    Raša tudej podseća da je konkurencija ukrajinskih farmera bila glavno pitanje za istočnoevropske zemlje, od kojih su neke uvele jednostrane zabrane uvoza ukrajinskih proizvoda kako bi zaštitile domaća tržišta.

    Zamenik poljskog ministra poljoprivrede upozorio je prošle nedelje da bi Ukrajina mogla da “destabilizuje bezbednost hrane u bilo kojoj zemlji EU“ ako joj bude slobodan pristup tržištu.

    Takođe, ulasku Ukrajine u EU protivi se i Mađarska, koja insistira da Ukrajina nije spremna za članstvo.

  • Ko se ne odazove u vojsku biće kažnjen

    Ko se ne odazove u vojsku biće kažnjen

    Ukrajinski gubici u ratu su veliki, a mnogi borci su iscrpljeni, pa je vojsci je potrebno više vojnika, piše Dojče vele.

    O novoj mobilizaciji od čak 500.000 ljudi govorio je i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, koji je rekao da je to osetljiva tema.

    Sada, u potrazi za onima koji bi mogli da budu poslati na front, novi ministar odbrane Rustem Umerov razmatra mogućnost regrutovanja ukrajinskih muškaraca koji žive u inostranstvu, odnosno koji su napustili zemlju od početka ruske invazije.

    Od Ukrajinaca koji imaju između 25 i 60 godina u Nemačkoj i drugim zemljama trebalo bi da se zahteva da se jave u regrutne centre oružanih snaga, rekao je Umerow u intervjuu za Bild, Velt TV i Politiko.

    Ministar je, doduše, govorio o “pozivu“, ali jasno je stavio do znanja da će biti sankcija ako se neko ne odazove. Nije rekao šta to tačno znači. “Još uvek razgovaramo o tome šta će se dogoditi ako ne dođu dobrovoljno“, rekao je ministar.

    Ukrajinska vojska želi da mobiliše još 450.000 do 500.000 vojnika kako bi se suprotstavila ruskoj invaziji.

    Međutim, finansijski i politički okviri još nisu razjašnjeni. Predsednik Volodimir Zelenskij ocenio je da je mobilizacija „veoma osetljivo pitanje“.

    Umerov je, pak, sa svoje strane naglasio da je pravednost važna. Regrutima bi ubuduće trebalo da bude unapred jasno kako će biti obučeni i opremljeni, gde i kada će služiti, kao kada će moći da se vrate kućama – ako prežive.

    Ipak, hiljade ukrajinskih muškaraca pokušavaju da izbegnu služenje vojnog roka tako što beže u inostranstvo.

    Kontrole na granicama su stroge, službenici pretražuju automobile i vozove. Ponekad traže ljude i ispod vagona.

    Dosta je slučajeva osoba koje su uhvaćene prilikom pokušaja ilegalnog prelaska granice, a poznati su i mnogi slučajevi u kojima vojni obveznici u centrima za regrutaciju podmićuju službenike kako bi izbegli vojnu službu.

  • Ukrajinci zauzimaju Krim naredne godine?

    Ukrajinci zauzimaju Krim naredne godine?

    Ukrajinski ministar odbrane Rustem Umerov je u intervjuu za nemačku publikaciju Bild najavio nameru Ukrajine da zauzme Krim 2024. godine.

    Umerov je uveren da je to strateški cilj Ukrajine. Takođe je napomenuo da Ukrajina razvija vojne strategije koje bi trebalo da dovedu do povlačenja Rusije sa Krima.

    Reči Umerova izazvale su oštru reakciju ruskih zvaničnika. Šef odbora krimskog parlamenta Jurij Gempel nazvao je izjave Umerova “manifestacijom šizofrenije“ i pokušajem da se prevare zapadni sponzori.

    Gempel smatra da Ukrajina neće moći dugo da obmanjuje Zapad i otišao je u drugu krajnost, te nagovestio da bi 2024. godine Ukrajina kao država mogla sasvim prestati da postoji.

    Deputat Državne dume sa Krima Leonid Babašov takođe je kritikovao izjavu Umerova, nazvavši je profanacijom i lažom. Babašov tvrdi da ukrajinska vojska trpi ogromne gubitke i da je njihova odbrana na mnogim mestima probijena.

    Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev rekao je da bi svaki napad na Krim značio eskalaciju sukoba i da bi naišao na “neizbežnu odmazdu“, uključujući upotrebu bilo koje vrste oružja.

    Na Krimu, planove Kijeva da napadne poluostrvo, čak i pojedini mediji na zapadu nazivaju avanturom, koja bi mogla dovesti do tragedije za Ukrajinu

  • Preokret? “Usporavaju”

    Preokret? “Usporavaju”

    Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je danas da Ukrajina primetila da se rusko vojno planiranje i aktivnosti usporavaju, preneo je Rojters.

    Zelenski je u noćnom video obraćanju rekao da je je ovo navedeno u izveštaju ukrajinske Vojne obaveštajne službe (GUR).

    “Planovi neprijatelja, rad ruske vojne industrije – postoje naznake da dolazi do usporavanja. Nastavićemo da podržavamo njihovo usporavanje”, rekao je Zelenski.

    Rojters dodaje da Zelenski nije pojasnio na šta je mislio, odnosno, da nije bilo jasno da li je mislio na rusku vojnu industriju ili rusku taktiku i ciljeve u širem smislu. U večernjem izveštaju, ukrajinski generalštab nije naveo da je došlo do prekida ruskih napada i kretanja duž fronta od 1.000 kilometara.

    Navodi se da je najmanje 30 ruskih napada odbijeno kod Advejevke i još 11 kod obližnje Marinke, trenutno dve najjače tačke borbe na liniji fronta na istoku Ukrajini, uz još sedam kod Bahmuta.

    Komandant ukrajinskih snaga u Tavriji Aleksandar Tarnavski rekao je u sredu da se intenziviralo rusko granatiranje.

  • Zelenski uoči Božića: Ne posustajte, vrijeme za odmor će doći…

    Zelenski uoči Božića: Ne posustajte, vrijeme za odmor će doći…

    Samo nekoliko dana uoči Božića, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je apelovao na borbenost svojih sunarodnika da ne posustaju u odbrani zemlje.

    “Potrebna je maksimalna pažnja za odbranu, maksimalni napor za zemlju, maksimalna energija za Ukrajinu da postigne svoje ciljeve”, rekao je Zelenski u svom večernjem video obraćanju u četvrtak u Kijevu.

    Vreme za odmor će doći kasnije, rekao je.

    Ukrajina zvanično prvi put slavi Božić ove godine 25. decembra po zapadnoj tradiciji, a ne 7. januara u skladu sa pravoslavnim običajima.

    “Sada, pred Božić, svi u našoj zemlji moraju da se sete da je ovo vreme za koncentraciju, vreme za rad“, rekao je Zelenski.

    Sudbina zemlje odlučivaće se u regionima Harkova, Luganska, Donjecka, Zaporožja i Hersona, koje je izvršila invazija Rusije.

    Dvadeset porodica ukrajinskih heroja dobilo je u četvrtak stanove od države. Svaki vojnik, mornar i oficir koji su dobili zvanje heroja dobiće isto priznanje od države, rekao je Zelenski.

  • “Niste poslušali Putina, sada ćete platiti…”

    “Niste poslušali Putina, sada ćete platiti…”

    Zapadne zemlje plaćaju cenu jer nisu poslušale zahteve ruskog predsednika u vezi sa Ukrajinom i NATO-om, piše bivši američki vojni obaveštajac Skot Riter.

    Da je Zapad poslušao Putina, imao bi dobre šanse da izbegne sramotu na frontu, ekonomske posledice i geopolitičku izolaciju koja ih je zadesila nakon što je Ukrajina odbila da zaključi mirovne sporazume, tvrdi Riter u autorskom tekstu za “Konzorcijum njuz”.

    Prema njegovim rečima, Zapad nije ni pokušao da razume zahteve Rusije, već je ciljano započeo da ocrnjuje tu zemlju i njenog predsednika.

    I nisu zapadne zemlje krive samo zato što nisu znale kako da razumeju Putina, već u tome što su to namerno odbile i da pokušaju i okrenule se namernim klevetama i obmanama u definisanju Rusije i njenog lidera zapadnoj publici, smatra on.

    Kremlj je više puta isticao da situacija u Ukrajini može da ide u mirnom pravcu, pod uslovom da se uzme u obzir defakto situacija i nove realnosti na terenu, sve svoje zahteve je jasno iznela.

    Vladimir Putin je rekao da ako Ukrajina želi pregovarački proces, nisu joj potrebni neki tamo teatralni gestovi, već samo da ukine zakon o zabrani pregovora sa Rusijom. Rusija nikada nije bila protiv rešavanja konflikta u Ukrajini mirnim putem, ali uz ruske bezbednosne garancije, istakao je Putin, preneo je ruuski portal Raša tudej Balkan.

  • “Sukob u Ukrajini može da se završi i za pet dana”

    “Sukob u Ukrajini može da se završi i za pet dana”

    Vojni sukob u Ukrajini može da se okonča i za pet dana ako zapadne zemlje prestanu da šalju vojnu pomoć kijevskom režimu, tvrdi lider Krima Sergej Aksjonov.

    “Nemaju čemu da se nadaju. Ukrajinske trupe u vojnom smislu nemaju apsolutno nikakve perspektive. Pitanje je samo kada će Zapad prestati da sponzoriše Ukrajinu. Čim se to desi, pet dana – i sve će se završiti,” kaže Aksjonov za kanal “Krim 24”.

    Ruski predsednik Vladimir Putin je prošle nedelje, na velikoj godišnjoj konferenciji za novinare i direktnoj liniji, govoreći o mogućnosti okončanja sukoba u Ukrajini, rekao da postoje dve opcije.

    “Ili ćemo da se dogovorimo o demilitarizaciji i da dogovorimo se o određenim parametrima, ili će se pitanje rešiti silom,” kazao je Putin.

  • Kijev za 6 meseci izgubio 160.000 vojnika

    Kijev za 6 meseci izgubio 160.000 vojnika

    Ove godine glavni cilj ruskih oružanih snaga bio je da odbiju kontraofanzivu Kijeva u kojoj su učestvovale brigade obučene na Zapadu.

    Ovo je rekao visoki ruski general Valerij Gerasimov i dodao da ruske snage neprestano proširuju oblasti kontrole u ​​svim pravcima, preneo je Sputnjik.

    “Za šest meseci neprijateljski gubici na svim pravcima iznosili su oko 160.000 ljudi, više od 3.000 borbenih oklopnih vozila, uključujući 766 tenkova, kao i 121 avion, 23 helikoptera”, rekao je Gerasimov na brifingu za strane vojne atašee. Na sastanku je bilo reči o nastupu Ministarstva odbrane Rusije 2023. godine.

    Ukrajinske oružane snage krenule su u kontraofanzivu 4. juna i nisu uspele da savladaju čak ni taktičku odbrambenu zonu koju su izgradile ruske trupe, što je dovelo do toga da je Ukrajina pretrpela ogromne gubitke u pravcu Zaporožja, dodao je on.

    Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu tvrdi da se ukupni gubici Ukrajine od početka vojne kampanje Moskve približavaju 400.000 vojnika.

    Prema rečima Šojgua: “Od početka specijalne operacije, gubitke ukrajinskih oružanih snaga premašile su 383.000 pripadnika, poginulih i ranjenih, 14.000 tenkova, borbenih vozila pešadije i oklopnih transportera, 553 ratna aviona i 259 helikoptera, 8.500 artiljerijskih komada i veliki broj drugih raketnih sistema.”

    Šojgu tvrdi da je Kijev pretrpeo skoro polovinu ukupnih gubitaka vojnog osoblja otkako je započeo pokušaj kontraofanzive početkom juna. Skupi pritisak nije doneo nikakve posledične teritorijalne dobiti, kao što su nedavno priznali najviši zvaničnici u Kijevu i zapadnim prestonicama.

  • Više ubijenih i ranjenih u pucnjavi na univerzitetu u Pragu

    Više ubijenih i ranjenih u pucnjavi na univerzitetu u Pragu

    U pucnjavi u školi u Pragu danas je ubijeno i ranjeno više ljudi.

    “Na temelju početnih informacija možemo potvrditi da na mjestu ima mrtvih i ranjenih”, objavila je policija na Twitteru.

    Policija u glavnom gradu Češke Republike pozvala je stanovnike da se sklone i izbjegavaju to područje “zbog tekućeg incidenta s pucnjavom” u blizini Karlovog univerziteta u centru grada.