Kategorija: Svijet

Niko neće pobijediti u trgovinskom ratu Kine i SAD, saopštila je kineska ambasada u Vašingtonu nakon što je novoizabrani američki predsednik Donald Tramp najavio da će uvesti dodatne carine od 10 odsto za uvoz svih proizvoda iz Kine kada preuzme dužnost 20. januara.

Portparol kineske ambasade u SAD Liu Penđu rekao je da Kina da je kinesko-američka ekonomska i trgovinska saradnja obostrano korisna, prenio je Rojters.

Tramp je najavio da će nove carine za Kinu važiti sve dok se ne zaustavi protok ilegalnih droga iz te zemlje, posebno fentanila, u SAD, a Liu je rekao da je Kina preduzela korake za borbu protiv trgovine drogom nakon postignutog sporazuma prošle godine između američkog predsjednika DŽozefa Bajdena i kineskog predsjednika Si Đinpinga.

Kineska strana je obavijestila američku stranu o napretku koji je postignut u operacijama za sprovođenje zakona u vezi sa borbom protiv trgovine drogom – naveo je Liu.

Glavni kineski tužilac pozvao je u junu nadležne organe da se fokusiraju na borbu protiv trgovine drogom.

U avgustu, nekoliko dana nakon sastanka zajedničke radne grupe za borbu protiv narkotika, Kina je saopštila da će pooštriti kontrolu tri
hemikalije koje su neophodne za pravljenje fentanila.

Tramp je najavio sinoć da će uvesti sveobuhvatne nove carine na proizvode iz Meksika, Kanade i Kine čim zvanično preuzme dužnost u okviru napora da suzbije ilegalnu imigraciju i trgovinu drogom.

Ruske snage napreduju u Ukrajini najbržim tempom od početka specijalne operacije, kažu analitičari američkog Instituta za proučavanje rata.

Ovaj američki istraživački centar saopštio je da je geolocirao snimke koji sugerišu da se ruske snage kreću ka gradu Kurahove u Donjecku, dok nastavljaju da napreduju ka Pokrovsku, ključnoj logističkoj tački, prenosi “Skaj njuz”.

“Ruske snage su nedavno napredovale znatno bržim tempom nego tokom cijele 2023. godine”, navodi se u saopštenju.

Ostvaren je napredak ruskih snaga i u blizini mjesta Vuhledar i Velike Novosilke u Donjecku.

U međuvremenu, analitičari ruske novinske grupe “Agentstvo”, koristeći podatke grupe koja ima bliske veze sa ukrajinskom vojskom “Duboka država”, tvrde da su moskovske snage samo tokom protekle sedmice zauzele skoro 235 kilometara kvadratnih ukrajinske teritorije.

Ukoliko se ova informacija potvrdi to će biti sedmični rekord za ovu kalendarsku godinu.

Utvrđenja se grade u blizini grada Zaporožja u pripremi za potencijalnu rusku ofanzivu, iako ukrajinski komandanti smatraju da Rusija još nije spremna za veliki napad u ovom području, piše Ekonomist.

“Ukrajinska obaveštajna služba veruje da se Rusija sprema za odvažan napad na grad Zaporožje, 30 km od fronta. Kada tačno niko ne zna, ali ima smisla. Kao jedno od tri preostala središta teške industrije u zemlji, glavni grad pokrajine ostaje ključan za opstanak Ukrajine kao funkcionalne države”, piše Ekonomist (The Economist).

U izveštaju se navodi da se nove odbrane grade u prstenovima koji se šire izvan središta oblasti.

“Radi se temeljno –minska polja, inženjerske prepreke i konstrukcije od betona i železa – za razliku od haotičnije slike u susednoj pokrajini Donjeck, još uvek mestu najžešćih borbi”, kaže se u članku.

U isto vreme, ne smatraju svi ukrajinski vojnici da je napad na Zaporožje neizbežan.

Pukovnik Oleksij Kilčenko, zapovednik Spartana, brigade za brzi odgovor, nedavno raspoređene u Zaporožju, kaže da je Rusija usmerila snage negde drugde. Izjavio je da su Rusi planirali da pošalju dve divizije (20.000–30.000 vojnika) za početni napad, ali je polovina njih prebačena u rusku Kursku oblast.

Borac s bojnim imenom Lemberg, zapovednik bataljona u 118. brigadi koja brani jugozapadni deo Zaporoške oblasti, deli ovu procenu.

“Oni (Rusi) još nisu spremni za udar, ali kada budu, prvi udarac će biti najteži”, smatra.

U listu “Ekonomist” takođe se naglašava da su izazovi Ukrajine na prvoj liniji sve teži, prvenstveno zbog kadrovskih problema. U članku se primećuje dugogodišnji manjak dobrovoljaca za služenje vojnog roka.

“Visoki ukrajinski zvaničnik kaže da je zabrinut da bi situacija mogla da postane nepopravljiva do proleća”, navodi se u članku.

Publikacija dodatno naglašava zabrinutost oko kvaliteta novih vojnika. Mnogi od njih stariji su od 45 godina i imaju zdravstvenih problema, što komplikuje situaciju.

Tim novoizabranog predsjednika SAD Donalda Trampa priprema veliki energetski plan za povećanje proizvodnje nafte u Sjedinjenim Američkim Državama i odobrenje izvoznih dozvola za nove projekte tečnog prirodnog gasa (LNG), prenosi Rojters pozivajući se na dva upućena izvora.

Kako se navodi, ovi planovi će biti predstavljeni samo nekoliko dana nakon što Tramp stupi na dužnost 20. januara, prenosi Tanjug.

Tramp će takođe ukinuti neke ključne klimatske zakone i propise koje je donijela Bajdenova administracija, kao što su poreski krediti za električna vozila i novi standardi za čiste elektrane, dodaju izvori.

Novi predsjednik Sjedinjenih Američkih Država će nastojati da ubrza izdavanje dozvola za LNG projekte i bušenje nafte na obali SAD, što je u skladu sa njegovim predizbornim obećanjima, kao i da odobri pokretanje naftovoda Kistoun.

Mnogi elementi ovog plana zahtijevaju duge procedure odobrenja kroz Kongres ili državni regulatorni sistem.

Tramp je obećao da će proglasiti energetsku vanrednu situaciju prvog dana svog mandata što sugeriše da će pokušati da nametne neke promjene bez prethodne procedure, ističe britanska agencija.

Ruska vakcina protiv raka biće veliki napredak u borbi protiv te bolesti, izjavio je predsjednik Rusije Vladimir Putin.

On je održao sastanak sa direktorom Federalne medicinsko-biološke agencije Veronikom Skvorckovom, koja ga je obavijestila o napretku razvijanja vakcine, rekavši da će biti spremna za upotrebu za oko godinu dana.

– To će i dalje biti napredak – naglasio je Putin.

Skvorckova je u aprilu saopštila da Agencija radi na vakcini protiv raka i maligne neoplazme, podsjeća TASS.

Ona je naglasila da će vakcina biti protiv kolorektalnog karcinoma, malignih melanoma i glioblastoma.

Rusija je navodno regrutovala na stotine plaćenika iz Jemena za rat u Ukrajini i to putem kompanije povezane sa Hutima, pobunjenicima iz te zemlje, a neki od njih su dovedeni na osnovu lažnih obećanja.

To je objavio Fajnenešle tajms, pozivajući se na izjave nekih od jemenskih plaćenika koji tvrde da im je obećana velika zarada, pa čak i rusko državljanstvo, prije nego što su prisilno u okviru ruskih trupa poslati da se bore u Ukrajini.

Iz “Al Džabri dženeral trejding end investment”, jemenske kompanije povezane s Al Džabrijem, jednim od vođa Huta, za koju se vjeruje da je posredovala u regrutaciji, nisu željeli da odgovore na upit FT.

Kijev post podsjeća da Huti napadaju brodove u Crvenom moru od novembra 2023, ciljajući plovila povezana s Izraelom i ugrožavajući tako globalnu trgovinu zbog čega su brodske kompanije prisiljene da se sklone sa rute preko Sueckog kanala.

Jedan od jemenskoh regruta, koji je predstavljen pod pseudonimom Nabil, kazao je za FT da je on bio dio grupe oko oko 200 stanovnika Jemena koji su postali dio ruskih snaga nakon dolaska u Moskvu u septembru.

Nabil je rekao da je bio primamljen zaradom u sektorima poput “bezbjednosti” i “inženjerstva” i da je u toj grupi njegovih sunarodnika bilo i inešto iskusnih boraca, ali da većina ljudi nije prošla nikakvu vojnu obuku.

On je naveo da je većima njih prevarena da otputuje u Rusiju i potpišu ugovor kojim stupaju u vojsku predsednika Vladimira Putina, napisan na ruskom jeziku koji nisu razumjeli.

Navodi se da je FT došao do video snimka koji navodno pokazuje Nabila i druge jemenske regrute u Ukrajini za vreme vazdušnih udara koji su izvodile trupe pod komandom Kijeva.

Drugi jemenski regrut Abdulah kazao je za FT da mu je obećano 10.000 dolara bonusa uz mjesečnu platu od 2.000 dolara, kao i mogućnost dobijanja ruskog državljanstva, ukoliko ode u Rusiju da pravi dronove.

On je rekao da je, ubrzo nakon što je stigao u Moskvu 18. septembra, odveden na lokaciju na oko pet sati vožnje automobilom od ruske prestonice, gdje je prisiljen da potpiše ugovor o stupanju u vojsku koji mu je predočila osoba s osnovnim znanjem arapskog jezika.

Abdulah je naveo da je onima koji su odbili da to potpišu prijetio čovjek koji je iz pištolja pucao iznad njihovih glava.

On je kazao da je većina jemenskih regruta stradala u Ukrajini .

Abdulah je jedan od svega 11 njih koji su se vratili u Jemen iz Rusije preko Omana zahvaljujući pomoći Međunarodne federacije jemenskih migranata.

Farea al Muslimi, stručnjak za Persijski zaliv u britanskom Četam hausu, rekao je za FT da je Jemen siromašna zemlja u kojoj je Moskvi lako da nađe regrute.

– Ono što je Rusiji potrebno to su vojnici,a jasno je da Huti regrutuju… Jemen je prilično lako mjesto za regrutovanje, to je veoma siromašna zamlja – naveo je Al Muslimi.

FT navodi da pribjegavanje regrutovanju u Jemenu pokazuje koliko je Rusija “sve bliža Iranu i njegovim pomagačima na Bliskom istoku”.

Tim Lenderking, specijalni američki izaslanik za Jemen, kazao je ovom listu da je Moskva u pregovorima sa Hutima i oko prebacivanja oružja.

– Znamo da rusko osoblje u Sani pomaže u produbljivanju tog dijaloga… Vrste oružja o kojima se razgovara izazivaju priličnu uzbunu pošto bi omogućile Hutima da preciznije gađaju brodove u Crvenom moru, a moguće i van njega – rekao je on.

Većina Amerikanaca zadovoljna je što je Donald Tramp pobijedio na predsjedničkim izborima, kao i njegovim potezima u periodu prenosa vlasti, pokazala je najnovija anketa koju su sproveli TV mreža Si-Bi-Es Njuz i marketinška kompanija YouGov.

Činjenicom da je Tramp dobio izbore zadovoljno je 24 odsto ispitanika, dok je 31 procenat rekao da je srećan zbog toga, prenio je Vašington tajms.

Čak 59 odsto anketiranih zadovoljno je potezima Trampa u periodu prenosa vlasti.

Kada je riječ o republikancima, njih 54 posto su uzbuđeni zbog onoga što će Tramp uraditi kada preuzme funkciju predsjednika, dok je 41 procenat rekao da ima optimističan stav povodom toga.

Među ispitanicima demokratama, njih 50 odsto reklo je da se plaše onoga što će Tramp uraditi kada preuzme funkciju predsjednika, a 30 procenata da je zabrinuto.

Većina republikanaca, čak 78 odsto, reklo je da ih Trampova pobjeda inspiriše da ga podrže.

Kada je riječ o ličnostima koje je Tramp izabrao za članove svoje administracije, 89 odsto ispitanika smatra da je važno da te osobe iskreno iznose svoje mišljenje, dok je 86 procenata reklo da je bitno da imaju iskustva u sektoru ili agenciji koju će voditi.

Više od polovine ispitanih Amerikanaca (65 odsto) misli da je demokratija u SAD ugrožena, dok njih 35 procenata smatra da nije.

Anketom je obuhvaćeno 2.232 ispitanika, a sprovedena je od 19. do 22. novembra.