VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Problem za problemom potkopao reputaciju Boinga

    Problem za problemom potkopao reputaciju Boinga

    Američka Federalna uprava za vazduhoplovstvo (FAA) istražuje tvrdnje uzbunjivača iz Boinga da je kompanija odbacila zabrinutost za bezbjednost i kvalitet u proizvodnji aviona 787 i 777, izjavio je portparol Agencije.

    Proizvođač aviona se borio sa potpunom bezbjednosnom krizom koja je potkopala njegovu reputaciju nakon eksplozije vazdušne ploče 5. januara na avionu 737 MAKS, prenio je Rojters.

    Nakon toga došlo je do promjene menadžmenta, FAA je ograničila njegovu proizvodnju, a isporuke su prepolovljene u martu. Optužbe inženjera Boinga Sema Salehpura potiču iz rada na širokotrupnim avionima 787 i 777.

    On je rekao da se suočio sa odmazdom, kao što su pretnje i isključenje sa sastanaka, nakon što je identifikovao inženjerske probleme koji su uticali na strukturni integritet mlaznjaka i tvrdio da je Boing koristio prečice za smanjenje uskih grla tokom sklapanja 787, rekli su njegovi advokati.

    Boing je obustavio isporuke širokotrupnog mlaznjaka 787 na više od godinu dana do avgusta 2022. dok je FAA istraživala probleme sa kvalitetom i mane u proizvodnji.

    Boing je 2021. saopštio da su pojedini avioni 787 imali podloške koje nisu bile odgovarajuće veličine.

     

  • Da li će Kijev izgubiti još jedan veliki grad?

    Da li će Kijev izgubiti još jedan veliki grad?

    Rusija je tokom jutra izvršila napad na infrastrukturu u ukrajinskom gradu Harkovu i Harkovskom regionu, saopštile su ukrajinske vlasti.

    U gradu se dogodila serija eksplozija, nakon što su ruske snage raketnim sistemima S-300 izvršile udar na Harkov, prenosi Ukrinform.

    Gađano je više industrijskih postrojenja i fabrika, piše RIA Novosti.

    Prema riječima načelnika Harkovske vojne oblasti Oleha Sinehubova, ruske snage su izvršile najmanje 10 udara na vitalnu infrastrukturu grada Harkova i regiona,a zabilježeni su nestanci struje.

    Tokom jutra nastavljen je masovan napad Rusije na Ukrajinu, raketama iz strateških bombardera Tu-95MS i hipersoničnim raketama “kindžal”.

    Prije toga, ukrajinski gradovi su bili na udaru dronova, prenosi Ukrinform.

     

     

  • Došao je kraj? Slomiće ih

    Došao je kraj? Slomiće ih

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je sinoć da će predsednik Rusije Vladimir Putin učiniti sve što može da ove godine pojača udare na Ukrajinu i pokušati da je slomi.

    “Umesto toga, Ukrajina povećava svoju sposobnost da uništi okupatora”, istakao je Zelenski u video obraćanju, preneo je Ukrinform.

    On je podsetio da su u današnjem napadu ruskih snaga na Harkovsku oblast navođenim vazdušnim bombama, poginule tri osobe, među kojima i jedno dete.”Ovo je ruski teror koji se dešava svakodnevno i svake noći u našim pograničnim i frontalnim regionima. Putin će učiniti sve da ove godine pojača napade na Ukrajinu i pokuša da nas slomi”, rekao je Zelenski i napomenuo da Ukrajina povećava svoje sposobnosti da “uništi okupatora”.

     

  • Orban: Paket reformi o migracijama – novi ekser u kovčegu EU

    Orban: Paket reformi o migracijama – novi ekser u kovčegu EU

    Mađarski premijer Viktor Orban rekao je danas da je paket reformskih zakona o azilu i migracijama “novi ekser u kovčeg EU” i poručio da Mađarska neće popustiti pred “ludilom masovne migracije”.

    “Јedinstvo je mrtvo, ne postoje sigurne granice. Mađarska neće popustiti pred ludilom masovne migracije. Potrebne su promjene u Briselu kako bi zaustavili migraciju”, napisao je Orban na društvenoj mreži Iks.

    Poslanici Evropskog parlamenta nešto ranije su usvojili paket od deset zakona za reformu migracione i politike azila, kao što je to usaglašeno sa članicama EU.

    Reformama nije izmijenjeno osnovno pravilo prema kojem prva zemlja EU u koju stigne azilant snosi odgovornost za njega.

    Međutim, sada je uključen i “mehanizam solidarnosti” kojim se zahtijeva od svih zemalja EU da pomognu državama koje su prve na udaru, poput Italije i Grčke, kada budu suočene sa pritiskom priliva migranata ili da daju određeni finansijski doprinos.

    Nakon što Evropski savjet zvanično odobri paket, zakoni će stupiti na snagu po objavljivanju u Službenom glasniku.

    Zakoni bi trebali da počnu sa primjenom za dvije godine.

    Članice EU će imati dvije godine da izmjene unesu u nacionalna zakonodavstva.

  • “Zelenski, izgubio si…”

    “Zelenski, izgubio si…”

    Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski i dalje gubi od bivšeg glavnokomandujućeg ukrajinskom armijom Valerija Zalužnog u anketama javnog mnjenja.

    Naime, to su pokazali rezultati analize javnog mnjenja kompanije “SOCIOS”, a Zalužni bi u martu pobedio na predsedničkim izborima – da su se oni održali.

    “Zalužni je zaista postao političar”, piše Viktor Medvedčuk, ukrajinski opozicioni političar i predsednik saveta pokreta “Druga Ukrajina”.

    Medvedčuk podseća da je 31,3 odsto ispitanika prošlog meseca izjavilo da bi pružilo podršku Zalužnom kada bi on bio političar i kada bi se kandidovao za predsednika, dok bi za Zelenskog glasalo 21,7 odsto građana.

    U drugom krugu izbora, pobeda Zalužnog bi bila još veća – 67,5 glasova otišlo bi bivšem glavnokomandujućem, a 32,5 odsto trenutnom predsedniku Ukrajine.
    Slično bi bilo i u slučaju izbora za Radu Ukrajine – potencijalni blok okupljen oko Zalužnog dobio bi 34,2 odsto, a onaj oko Zelenskog više nego duplo manje od toga – 15,5 odsto.

    “General Zalužni nije najavio ulazak u politiku i ne mora da znači ni da će ga objaviti. Zelenski u stvari ne gubi od Zalužnog – on gubi sam od sebe. To nije ništa originalno za modernu ukrajinsku istoriju. I Porošenko je izgubio od sebe, a ne od Zelenskog, koji početkom 2019. uopšte nije ni bio političar. Ukrajinci nisu glasali za Zelenskog, glasali su protiv Porošenka”, objašnjava Medvedčuk.

    Stoga, ocenjuje, to što Zelenski danas gubi je sramota.

    “Zelenski je, baš kao i Porošenko, izabrao sebe, svoju slavu, svoje interese, a nikako ne interese zemlje i naroda. Samo Porošenko je imao moralne snage da izgubi i podnese ostavku na mesto predsednika. Zelenski nema tu snagu. Štaviše, nije hteo ni da razmišlja o tome”, nastavio je ukrajinski opozicionar.

    Medvedčuk još podseća da je Kijev, po naredbi Zelenskog, zabranio pregovore sa Rusijom, dok je na njenom čelu predsednik Vladimir Putin.

    Podaci sociološkog istraživanja iz marta kompanije “SOCIOS” pokazuju da je u martu 69,3 odsto Ukrajinaca bilo za pregovore, a samo 24 odsto njih protiv, podseća Medvedčuk.

    Ali, kako dodaje, “Zelenski zanosno ide protiv tih skoro 70 odsto, iako je izbore dobio isključivo zahvaljujući njima”, a “danas plače na Si-En-Enu” i traži novu pomoć.

    “To je nečuveno, ali danas ljude hapse za propagandu mira i normalizaciju odnosa sa susedima”, dodaje on.

     

  • Rusi gomilaju “Iskandere”

    Rusi gomilaju “Iskandere”

    Povećanje proizvodnje raketa za operativno-taktički raketni sistem “Iskander“ omogućilo je ruskoj vojsci da izvodi “dvostruke udare“ na ukrajinske snage, piše američki vojni list “Militari voč“.

    Povećanje proizvodnje raketa za operativno-taktički raketni sistem “Iskander“ omogućilo je ruskoj vojsci da izvodi “dvostruke udare“ na ukrajinske snage, piše američki vojni list “Militari voč“.

    Kako se navodi u tekstu, rusko državno specijalizovano preduzeće za raketne sisteme “KB Mašinostrojenija” nastavilo je da povećava proizvodnju taktičke balističke rakete kratkog dometa 9K720 za sistem “Iskander-M”.

    Taj amedrički magazinnavidi i da Rusija nastavlja da širi svoj arsenal i da ta sredstva koristi u na ukrajinskom frontu I to u znatno verlikim količinama.

    Glavni konstruktor u “KB Mašinostrojenija” Valerij Kašin je povodom proširenja proizvodnje izjavio da se “rakete proizvode u mnogo većim količinama nego prethodnih godina“.
    “Militari voč” podseća da su isporuke u 2023. vršene nekoliko puta više od svih prethodnih godina, pri čemu je generalni direktor dizajnerskog biroa Sergej Pitikov na Forumu Armija-2023 u avgustu te godine izjavio da su “zalihe porasle nekoliko puta“.

    Proizvodnja Kinžala je povećana čak pet puta.

    Takođe, magazine ocenjuje da je takva masovna proizvodnja omogućila ruskim snagama da ih koriste daleko šire i da izvode “dvostruke udare“ kako bi značajno povećali žrtve među ukrajinskim jedinicama na frontu.

    “Militari voč” objašnjava da se svaka brigada “Iskander-M” sastoji od 51 vozila, uključujući 12 transportnih lansera, 12 vozila za pretovar, 11 komandnih vozila, 14 vozila za podršku personalu, jedno vozilo za pripremu podataka i jedno servisno-remontno vozilo.

    Svaka može istovremeno da rasporedi 48 projektila i brzo se ponovo opremi ako je blizu skladišta raketa.

    Brigade su podeljene između tri bataljona, svaki sa dve baterije po dva lansera.

    Iako se na njega u velikoj meri oslanjalo od početka rata u februaru 2022. godine, “Iskander-M” je dobio novi publicitet nakon što je 9. marta upotrebljen za uništavanje najskuplje vojne imovine Ukrajine, američkog raketnog sistema MIM-104 Patriot, kao i sovjetskog S -300 PVO sistema, sa snimcima koji pokazuju kako su oba angažovana u spornom regionu Donjecka.

    Gubitak ove veoma visoke vrednosti i oskudnih sredstava otvorio je put za proširenu upotrebu ruskih vazdušnih snaga u region, piše amerićčki magazine.

    Paralelno sa proširenom proizvodnjom “Iskandera”, brojni izvori, uključujući više izveštaja iz izvora američke vlade, ukazuju na to da je Rusija dodatno povećala svoj kapacitet za lansiranje balističkih raketnih napada kratkog dometa nabavkom severnokorejskih sistema KN-23. Oni imaju mnogo sličnih karakteristika i sličan izgled kao “Iskanderi”, ali imaju znatno veće domete, a u slučaju posebno velike varijante KN-23B i mnogo veće nosivosti.

  • Zelenski je spreman, kreće kontraofanziva?

    Zelenski je spreman, kreće kontraofanziva?

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski saopštio je da je Ukrajina razvila plan za novu kontraofanzivu.

    “Da, imamo kontraofanzivni plan. Nemamo alternativu, ali ne mogu da dam datum”, naglasio je Zelenski u intervjuu za Bild, napominjući da je za postizanje ovog cilja ukrajinskoj vojsci potrebno oružje, uključujući i oružje Sjedinjenih Američkih Država.

    Prema njegovim rečima, Rusija ima više ljudi i oružja, ali, kako je naveo, ujedinjeni Zapad ima savremene sisteme naoružanja.

    Komentarišući pozive za zamrzavanje rata, Zelenski je rekao da bi ruski predsednik Vladimir Putin ovu pauzu iskoristio da se pripremi za novi napad.

    “Naravno, neki će se obradovati: “Da, uspeli smo da zamrznemo sukob, rakete ne lete”, ali to je samo dok Rusija ne poveća proizvodnju i rezerve vojne opreme, raketa, dronova analizira sve greške koje su to priznale na početku“, istakao je ukrajinski lider.
    Zelenski je rekao da ne isključuje veliki ruski napad na Harkov.

    “Putin je želeo da zauzme Harkov jer je to za njega veliki simbol. Harkov je jedan od glavnih gradova Ukrajine, tako da ima veliko simbolično značenje, ali Ukrajina je spremna da osujeti planove Rusije za osvajanje. Činimo sve da se to ne dogodi”, poručio je Zelenski.

    On je priznao da su napadi Rusije na energetsku infrastrukturu uspešni.

    ”Ovo ima veliki uticaj na rat”, rekao je predsednik i dodao da napadi na objekte za snabdevanje energijom nanose veliku patnju stanovništvu i gradovima.

     

  • Stiže ruska osveta

    Stiže ruska osveta

    Ruski predsednik Vladimir Putin nedavno je zapretio da će ponovo postaviti trupe blizu granice sa Finskom – još jedan osvetnički potez za ulazak zemlje u NATO.

    Ali pošto je to granica duga 1.300 kilometara, da bi se zaista čuo Putinov zveket oružja, za to je potrebno mnogo vojnika, što Rusija trenutno jednostavno nema.

    “Imali smo odlične odnose sa Finskom. Savršen. Nismo morali da šaljemo vojsku na granicu sa njom, ali sada moramo”, požalio se Putin u intervjuu za RIA u martu. Ali ako Rusi zaista žele da se na ovaj način osvete Finskoj za ulazak u NATO, onda im je potreban veliki broj trupa.

    “Rusi neće imati resurse za izgradnju infrastrukture, proizvodnju teškog naoružanja i regrutovanje i dovođenje značajnog broja snaga na našu granicu pre 2030-ih”, rekao je za Politico penzionisani general-major Peka Toveri, bivši šef finske vojne obaveštajne službe.

    Finska je veoma zahtevno operativno okruženje, što su Sovjeti naučili tokom Drugog svetskog rata. Veći deo pograničnog područja je divljina – močvarno-šumsko područje neprikladno za savremenu mehanizovanu borbu.
    Koliko ruskoj vojsci nedostaju ljudi govori podatak da je samo nekoliko meseci nakon početka invazije Kremlj prebacio svoje trupe sa finske granice u Ukrajinu. Iako Putin tvrdi da ih je udaljio sa granice u znak prijateljstva.

    Toveri kaže da i dalje postoji jedna gardijska brigada 50 kilometara od njihove granice, ali nema vojnika spremnih za borbu jer su svi u Ukrajini. I iako je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu koristio ratobornu retoriku kada je Finska ušla u NATO, vojska nije poslata na njenu granicu. Stoga ne čudi što su finski lideri prilično mirno reagovali na najnovije Putinove pretnje.

    Ruske oružane snage su bile toliko očajne da su neke oblasti morale da predaju plaćenicima iz grupe Vagner ili da regrutuju zarobljenike. Oko 100.000 zatvorenika je već izabralo da se pridruži vojsci u zamenu za slobodu. Rusija je takođe bila prinuđena da se delimično mobiliše samo nekoliko meseci nakon invazije na Ukrajinu. Ali veliki broj vojno sposobnih muškaraca je već napustio zemlju.

    Putin, koji je krajem prošle godine rekao da u Ukrajini ima 617.000 ruskih vojnika, sada želi da poveća vojsku. Ali teško je održati taj broj na ukrajinskoj teritoriji ako ruska vojska ima oko 1,15 miliona ljudi.

    U decembru je stigla naredba da se oružane snage povećaju na 1,32 miliona vojnika, a ministar odbrane Sergej Šojgu najavljuje da će do 2026. Rusija imati 1,5 miliona vojnika. Ali postavlja se pitanje odakle će ti vojnici i koliko će biti dobri. Počele su da kruže glasine da Kremlj planira još jednu rundu mobilizacije.

    Finski lideri za sada svakako mogu da odahnu, iako će rizik od agresije i dalje ostati jer je malo verovatno da će se Rusija suštinski promeniti u skorije vreme.

  • Poplave u Rusiji, evakuisane hiljade ljudi

    Poplave u Rusiji, evakuisane hiljade ljudi

    Broj evakuisanih u u Orenburskoj oblasti nakon pucanja brane dostigao je 7.700, do sada je potopljeno 12.800 kuća i 14.900 parcela, saopšteno je iz pres službe regionalne vlade.

    Od ukupnog broja evakuisanih 1.707 su djeca, prenosi Tas.

    U privremeni smještaj evakuisano je 1.513 ljudi, od kojih 262 djece. Ostali su smješteni kod rodbine.

     

    Na bezbjedno je premješteno i 570 grla domaćih životinja, dodaje se u saopštenju.

    Masovna evakuacija počela je u petak, 5. aprila, kada je u Orsku u ruskoj Orenburskoj oblasti pukla brana.

  • Borelj: Rat u Evropi na pomolu

    Borelj: Rat u Evropi na pomolu

    Mogućnost rata u Evropi “pojavljuje se na horizontu” u okolnostima oružanih sukoba širom svijeta, izjavio je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borelj.

    “Zamišljali smo da budemo u svijetu sa krugom prijatelja nakon pada Berlinskog zida, a to je zamijenjeno prstenom vatre među nama, nestabilnosti od Sahela do Bliskog istoka, Kavkaza i Baltika, da ne gledam dublje u Afriku. Vatreni prsten oko nas”, rekao je Borelj tokom Foruma “Nova ekonomija” u Madridu.

    On je napomenuo da je ovo sada veoma važan trenutak u izgradnji Evrope jer je rat na pomolu i da to nije mala stvar.

    Prema njegovim riječima, najbolji način da se ojača NATO je povećanje evropskih odbrambenih kapaciteta.

    “EU neće imati zajedničku vojsku u doglednoj budućnosti, a odbrana će ostati odgovornost članica”, napomenuo je Borelj.

    On je upozorio da mogućnost konvencionalnog rata visokog intenziteta u Evropi “više nije fantazija”.