VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Djevojčica (14) iz Srbije tvrdi da je silovana u Rimu

    Djevojčica (14) iz Srbije tvrdi da je silovana u Rimu

    Djevojčica (14) srpske nacionalnosti jutros je prijavila da su je nepoznate osobe drogirale i silovale u kampu u Rimu, javlja Corriere Roma.

    Djevojčica je potom poslata u bolnicu na preglede i neophodnu terapiju zbog nasilja koje je pretrpjela.

    Kada su ljekari stigli u kamp, u kom djevojčica živi sa roditeljima, ona je otkrila da je pala u nesvijest nakon što su joj dali nepoznatu supstancu, a da su je zatim silovali.

    Agenti u Rimu alarmirali su sve socijalne službe i sprovode istragu kako bi utvrdili sve činjenice, prenosi Telegraf.rs.

  • Istorijski visok vodostaj Urala – skoro 11 metara

    Istorijski visok vodostaj Urala – skoro 11 metara

    Vodostaj rijeke Ural u ruskom gradu Orenburgu dostigao je istorijski maksimum od 1.092 centimetra i nastavlja da raste, usljed poplava koje su pogodile Orenburški kraj, saopštile su lokalne vlasti.

    Nivo vode u rijeci Ural nedaleko od Orenburga dostigao je istorijski maksimum od 10,92 metra. Vodostaj nastavlja da raste – navodi se u saopštenju.

    Ruski regioni na planini Ural i u Sibiru već danima se suočavaju sa poplavama nakon otapanja snijega i rastućeg vodostaja rijeka.

    U Orenburškoj, Tjumenskoj i Kurganskoj oblasti proglašeno je vanredno stanje.

    Situacija se pogoršala nakon pucanja brane prošle sedmice, što je dovelo do masovne evakuacije stanovništva.

  • Raste broj dezertera u Ukrajini

    Raste broj dezertera u Ukrajini

    ​Broj ukrajinskih muškaraca koji bježe od vojne mobilizacije porastao je od najave da će biti spuštena starosna granice sa 27 na 25 godina, ali su porasle i cijene usluga sprovođenja preko zapadne granice zbog povećanog opreza Ukrajine, rekao je jedan od krijumčara dezertera za Skaj njuz.

    Krijumčar je u intervjuu naveo da su cijene za sprovođenje preko zapadne granice pješice 6.000 dolara, ali da bjegunci dobijaju popust od 2.000 dolara ako su voljni da preplivaju neku od brojnih rijeka koje dijele Ukrajinu sa susjednim državama.

    Još se nije desilo da se neko udavi plivajući preko rijeke, već je samo poneko dobio hipotermiju, naveo je krijumčar, kao i da postoji oprema za dezertere koji ne umiju da plivaju.

    Glavni problem su, kako je istakao, sve brojnije patrole ukrajinske vlasti na zapadnoj granici, na prelazima sa Poljskom, Slovačkom, Mađarskom, Rumunijom i Moldavijom.

    “Pse tragače možete da zavarate, da zamaskirate svoj miris. Ali ono što je najteže, što je trenutno najveći problem, to su dronovi kojih ima veoma mnogo”, kazao je krijumčar.

    Njegov opasni posao nezakonitog krijumčarenja dezertera je dobro plaćen, piše Skaj njuz, ali on priznaje da značajan dio novca izdvaja za njegove neimenovane izvore koji mu pomažu da izbjegne patrole.

    Upitan da li je riječ o pomaganju ljudima ili profitiranju od rata, krijumčar odgovara da “osoba koja razumije da ovi muškarci mogu biti odvedeni u rat ne postavljalju tako glupa pitanja”.

  • Problem za problemom potkopao reputaciju Boinga

    Problem za problemom potkopao reputaciju Boinga

    Američka Federalna uprava za vazduhoplovstvo (FAA) istražuje tvrdnje uzbunjivača iz Boinga da je kompanija odbacila zabrinutost za bezbjednost i kvalitet u proizvodnji aviona 787 i 777, izjavio je portparol Agencije.

    Proizvođač aviona se borio sa potpunom bezbjednosnom krizom koja je potkopala njegovu reputaciju nakon eksplozije vazdušne ploče 5. januara na avionu 737 MAKS, prenio je Rojters.

    Nakon toga došlo je do promjene menadžmenta, FAA je ograničila njegovu proizvodnju, a isporuke su prepolovljene u martu. Optužbe inženjera Boinga Sema Salehpura potiču iz rada na širokotrupnim avionima 787 i 777.

    On je rekao da se suočio sa odmazdom, kao što su pretnje i isključenje sa sastanaka, nakon što je identifikovao inženjerske probleme koji su uticali na strukturni integritet mlaznjaka i tvrdio da je Boing koristio prečice za smanjenje uskih grla tokom sklapanja 787, rekli su njegovi advokati.

    Boing je obustavio isporuke širokotrupnog mlaznjaka 787 na više od godinu dana do avgusta 2022. dok je FAA istraživala probleme sa kvalitetom i mane u proizvodnji.

    Boing je 2021. saopštio da su pojedini avioni 787 imali podloške koje nisu bile odgovarajuće veličine.

     

  • Da li će Kijev izgubiti još jedan veliki grad?

    Da li će Kijev izgubiti još jedan veliki grad?

    Rusija je tokom jutra izvršila napad na infrastrukturu u ukrajinskom gradu Harkovu i Harkovskom regionu, saopštile su ukrajinske vlasti.

    U gradu se dogodila serija eksplozija, nakon što su ruske snage raketnim sistemima S-300 izvršile udar na Harkov, prenosi Ukrinform.

    Gađano je više industrijskih postrojenja i fabrika, piše RIA Novosti.

    Prema riječima načelnika Harkovske vojne oblasti Oleha Sinehubova, ruske snage su izvršile najmanje 10 udara na vitalnu infrastrukturu grada Harkova i regiona,a zabilježeni su nestanci struje.

    Tokom jutra nastavljen je masovan napad Rusije na Ukrajinu, raketama iz strateških bombardera Tu-95MS i hipersoničnim raketama “kindžal”.

    Prije toga, ukrajinski gradovi su bili na udaru dronova, prenosi Ukrinform.

     

     

  • Došao je kraj? Slomiće ih

    Došao je kraj? Slomiće ih

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je sinoć da će predsednik Rusije Vladimir Putin učiniti sve što može da ove godine pojača udare na Ukrajinu i pokušati da je slomi.

    “Umesto toga, Ukrajina povećava svoju sposobnost da uništi okupatora”, istakao je Zelenski u video obraćanju, preneo je Ukrinform.

    On je podsetio da su u današnjem napadu ruskih snaga na Harkovsku oblast navođenim vazdušnim bombama, poginule tri osobe, među kojima i jedno dete.”Ovo je ruski teror koji se dešava svakodnevno i svake noći u našim pograničnim i frontalnim regionima. Putin će učiniti sve da ove godine pojača napade na Ukrajinu i pokuša da nas slomi”, rekao je Zelenski i napomenuo da Ukrajina povećava svoje sposobnosti da “uništi okupatora”.

     

  • Orban: Paket reformi o migracijama – novi ekser u kovčegu EU

    Orban: Paket reformi o migracijama – novi ekser u kovčegu EU

    Mađarski premijer Viktor Orban rekao je danas da je paket reformskih zakona o azilu i migracijama “novi ekser u kovčeg EU” i poručio da Mađarska neće popustiti pred “ludilom masovne migracije”.

    “Јedinstvo je mrtvo, ne postoje sigurne granice. Mađarska neće popustiti pred ludilom masovne migracije. Potrebne su promjene u Briselu kako bi zaustavili migraciju”, napisao je Orban na društvenoj mreži Iks.

    Poslanici Evropskog parlamenta nešto ranije su usvojili paket od deset zakona za reformu migracione i politike azila, kao što je to usaglašeno sa članicama EU.

    Reformama nije izmijenjeno osnovno pravilo prema kojem prva zemlja EU u koju stigne azilant snosi odgovornost za njega.

    Međutim, sada je uključen i “mehanizam solidarnosti” kojim se zahtijeva od svih zemalja EU da pomognu državama koje su prve na udaru, poput Italije i Grčke, kada budu suočene sa pritiskom priliva migranata ili da daju određeni finansijski doprinos.

    Nakon što Evropski savjet zvanično odobri paket, zakoni će stupiti na snagu po objavljivanju u Službenom glasniku.

    Zakoni bi trebali da počnu sa primjenom za dvije godine.

    Članice EU će imati dvije godine da izmjene unesu u nacionalna zakonodavstva.

  • “Zelenski, izgubio si…”

    “Zelenski, izgubio si…”

    Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski i dalje gubi od bivšeg glavnokomandujućeg ukrajinskom armijom Valerija Zalužnog u anketama javnog mnjenja.

    Naime, to su pokazali rezultati analize javnog mnjenja kompanije “SOCIOS”, a Zalužni bi u martu pobedio na predsedničkim izborima – da su se oni održali.

    “Zalužni je zaista postao političar”, piše Viktor Medvedčuk, ukrajinski opozicioni političar i predsednik saveta pokreta “Druga Ukrajina”.

    Medvedčuk podseća da je 31,3 odsto ispitanika prošlog meseca izjavilo da bi pružilo podršku Zalužnom kada bi on bio političar i kada bi se kandidovao za predsednika, dok bi za Zelenskog glasalo 21,7 odsto građana.

    U drugom krugu izbora, pobeda Zalužnog bi bila još veća – 67,5 glasova otišlo bi bivšem glavnokomandujućem, a 32,5 odsto trenutnom predsedniku Ukrajine.
    Slično bi bilo i u slučaju izbora za Radu Ukrajine – potencijalni blok okupljen oko Zalužnog dobio bi 34,2 odsto, a onaj oko Zelenskog više nego duplo manje od toga – 15,5 odsto.

    “General Zalužni nije najavio ulazak u politiku i ne mora da znači ni da će ga objaviti. Zelenski u stvari ne gubi od Zalužnog – on gubi sam od sebe. To nije ništa originalno za modernu ukrajinsku istoriju. I Porošenko je izgubio od sebe, a ne od Zelenskog, koji početkom 2019. uopšte nije ni bio političar. Ukrajinci nisu glasali za Zelenskog, glasali su protiv Porošenka”, objašnjava Medvedčuk.

    Stoga, ocenjuje, to što Zelenski danas gubi je sramota.

    “Zelenski je, baš kao i Porošenko, izabrao sebe, svoju slavu, svoje interese, a nikako ne interese zemlje i naroda. Samo Porošenko je imao moralne snage da izgubi i podnese ostavku na mesto predsednika. Zelenski nema tu snagu. Štaviše, nije hteo ni da razmišlja o tome”, nastavio je ukrajinski opozicionar.

    Medvedčuk još podseća da je Kijev, po naredbi Zelenskog, zabranio pregovore sa Rusijom, dok je na njenom čelu predsednik Vladimir Putin.

    Podaci sociološkog istraživanja iz marta kompanije “SOCIOS” pokazuju da je u martu 69,3 odsto Ukrajinaca bilo za pregovore, a samo 24 odsto njih protiv, podseća Medvedčuk.

    Ali, kako dodaje, “Zelenski zanosno ide protiv tih skoro 70 odsto, iako je izbore dobio isključivo zahvaljujući njima”, a “danas plače na Si-En-Enu” i traži novu pomoć.

    “To je nečuveno, ali danas ljude hapse za propagandu mira i normalizaciju odnosa sa susedima”, dodaje on.

     

  • Rusi gomilaju “Iskandere”

    Rusi gomilaju “Iskandere”

    Povećanje proizvodnje raketa za operativno-taktički raketni sistem “Iskander“ omogućilo je ruskoj vojsci da izvodi “dvostruke udare“ na ukrajinske snage, piše američki vojni list “Militari voč“.

    Povećanje proizvodnje raketa za operativno-taktički raketni sistem “Iskander“ omogućilo je ruskoj vojsci da izvodi “dvostruke udare“ na ukrajinske snage, piše američki vojni list “Militari voč“.

    Kako se navodi u tekstu, rusko državno specijalizovano preduzeće za raketne sisteme “KB Mašinostrojenija” nastavilo je da povećava proizvodnju taktičke balističke rakete kratkog dometa 9K720 za sistem “Iskander-M”.

    Taj amedrički magazinnavidi i da Rusija nastavlja da širi svoj arsenal i da ta sredstva koristi u na ukrajinskom frontu I to u znatno verlikim količinama.

    Glavni konstruktor u “KB Mašinostrojenija” Valerij Kašin je povodom proširenja proizvodnje izjavio da se “rakete proizvode u mnogo većim količinama nego prethodnih godina“.
    “Militari voč” podseća da su isporuke u 2023. vršene nekoliko puta više od svih prethodnih godina, pri čemu je generalni direktor dizajnerskog biroa Sergej Pitikov na Forumu Armija-2023 u avgustu te godine izjavio da su “zalihe porasle nekoliko puta“.

    Proizvodnja Kinžala je povećana čak pet puta.

    Takođe, magazine ocenjuje da je takva masovna proizvodnja omogućila ruskim snagama da ih koriste daleko šire i da izvode “dvostruke udare“ kako bi značajno povećali žrtve među ukrajinskim jedinicama na frontu.

    “Militari voč” objašnjava da se svaka brigada “Iskander-M” sastoji od 51 vozila, uključujući 12 transportnih lansera, 12 vozila za pretovar, 11 komandnih vozila, 14 vozila za podršku personalu, jedno vozilo za pripremu podataka i jedno servisno-remontno vozilo.

    Svaka može istovremeno da rasporedi 48 projektila i brzo se ponovo opremi ako je blizu skladišta raketa.

    Brigade su podeljene između tri bataljona, svaki sa dve baterije po dva lansera.

    Iako se na njega u velikoj meri oslanjalo od početka rata u februaru 2022. godine, “Iskander-M” je dobio novi publicitet nakon što je 9. marta upotrebljen za uništavanje najskuplje vojne imovine Ukrajine, američkog raketnog sistema MIM-104 Patriot, kao i sovjetskog S -300 PVO sistema, sa snimcima koji pokazuju kako su oba angažovana u spornom regionu Donjecka.

    Gubitak ove veoma visoke vrednosti i oskudnih sredstava otvorio je put za proširenu upotrebu ruskih vazdušnih snaga u region, piše amerićčki magazine.

    Paralelno sa proširenom proizvodnjom “Iskandera”, brojni izvori, uključujući više izveštaja iz izvora američke vlade, ukazuju na to da je Rusija dodatno povećala svoj kapacitet za lansiranje balističkih raketnih napada kratkog dometa nabavkom severnokorejskih sistema KN-23. Oni imaju mnogo sličnih karakteristika i sličan izgled kao “Iskanderi”, ali imaju znatno veće domete, a u slučaju posebno velike varijante KN-23B i mnogo veće nosivosti.

  • Zelenski je spreman, kreće kontraofanziva?

    Zelenski je spreman, kreće kontraofanziva?

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski saopštio je da je Ukrajina razvila plan za novu kontraofanzivu.

    “Da, imamo kontraofanzivni plan. Nemamo alternativu, ali ne mogu da dam datum”, naglasio je Zelenski u intervjuu za Bild, napominjući da je za postizanje ovog cilja ukrajinskoj vojsci potrebno oružje, uključujući i oružje Sjedinjenih Američkih Država.

    Prema njegovim rečima, Rusija ima više ljudi i oružja, ali, kako je naveo, ujedinjeni Zapad ima savremene sisteme naoružanja.

    Komentarišući pozive za zamrzavanje rata, Zelenski je rekao da bi ruski predsednik Vladimir Putin ovu pauzu iskoristio da se pripremi za novi napad.

    “Naravno, neki će se obradovati: “Da, uspeli smo da zamrznemo sukob, rakete ne lete”, ali to je samo dok Rusija ne poveća proizvodnju i rezerve vojne opreme, raketa, dronova analizira sve greške koje su to priznale na početku“, istakao je ukrajinski lider.
    Zelenski je rekao da ne isključuje veliki ruski napad na Harkov.

    “Putin je želeo da zauzme Harkov jer je to za njega veliki simbol. Harkov je jedan od glavnih gradova Ukrajine, tako da ima veliko simbolično značenje, ali Ukrajina je spremna da osujeti planove Rusije za osvajanje. Činimo sve da se to ne dogodi”, poručio je Zelenski.

    On je priznao da su napadi Rusije na energetsku infrastrukturu uspešni.

    ”Ovo ima veliki uticaj na rat”, rekao je predsednik i dodao da napadi na objekte za snabdevanje energijom nanose veliku patnju stanovništvu i gradovima.