Kategorija: Svijet

Administracija američkog predsjednika Džozefa Bajdena se očigledno sprema da učini nove ustupke ukrajinskom predsjedniku Volodimiru Zelenskom, dajući mu odriješene ruke da koristi gotovo sve vrste američkog oružja, čak i u dubinu ruske teritorije, izjavila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

Ona je ukazala da “iz svega toga proizilaze izuzetno ozbiljni zaključci”.

– Ukrajini je dat potpuni kart blanš za operacije u ruskim regionima. Еskalacioni kurs SAD sve više je usmjeren na provokacije. Stvara se utisak da je američki establišment odbacio čak i ono malo preostalog zdravog razuma i vjeruje da mu je sve dozvoljeno – naglasila je Zaharova.

Prema njenim riječima, SAD su se faktički pretvorile u stranu u oružanom sukobu oko Ukrajine. Kako kaže, Amerika iznova povećava stepen napetosti.

– Vašington, obuzet svojim hegemonističkim ambicijama i željom da našoj zemlji nanese “strateški poraz”, u više navrata povećao je stepen tenzija sa Rusijom i, suprotno zvaničnim izjavama jednog broja visokih američkih zvaničnika, ne pokušava da izbjegne to – upozorila je Zaharova.

Ranije je Petangon saopštio da su Sjedinjene Američke Države dozvolile Ukrajini da napadne teritoriju Rusije američkim oružjem tokom terorističkog napada na Kursku oblast.

Sredinom jula Pentagon je saopštio da SAD ne dozvoljavaju Ukrajini da koristi američke operativne rakete “atakams” za “duboke” udare na Rusiju, ali da se to može promijeniti.

Kasnije su američki mediji javili da ukrajinske vlasti vrše pritisak na SAD da ukinu zabranu upotrebe raketa “atakams” za tu vrstu napada.

Snage za specijalne operacije Oružanih snaga Ukrajine saopštile su ubrzo nakon toga da su upotrijebile zapadne raketne sisteme “hajmars” za udare na pontonske mostove u Kurskoj oblasti.

Ukrajinska vojska saopštila je da se avion F-16 srušio i da je pilot poginuo dok se približavao meti tokom vazdušnog napada Rusije.

“Četiri neprijateljske rakete oborene su vazdušnim oružjem”, navodi se u saopštenju ukrajinskog Generalštaba.

“Veza sa jednom od letelica je izgubljena dok se približavala sledećoj meti. Kako se kasnije ispostavilo, avion se srušio, pilot je poginuo”, saopštila je vojska.

Međutim, ruski portal Sputnjik, navodi da je američki borbeni avion srušila greškom ukrajisnka vojska.

Durov je optužen za šest krivičnih djela, uključujući upravljanje onlajn platformom u cilju obavljanja nezakonitih transakcija.

On će morati da se javlja u policiju dva puta nedjeljno., prenosi Sputnjik.

Durovu je istražni sudija prethodno ukinuo pritvor, kako bi se obavilo sudsko ispitivanje biznismena.

Pavel Durov je uhapšen po dolasku na aerodrom Burže, u subotu, 24. avgusta, u okviru opsežne istrage u kojoj je učestvovalo nekoliko policijskih i žandarmerijskih službi.

Republikanski kandidat za predsednika SAD Donald Tramp je nagovestio da bi operacija Ukrajine u ruskoj Kurskoj oblasti mogla biti rizik za početak trećeg svetskog rata.

Tramp je ovo rekao tokom govora Udruženju nacionalne garde Sjedinjenih Američkih Država u Detroitu, kako je prenela Evropska pravda. Tramp je uveren da je on jedina osoba koja može da obeća da će prekinuti rat između Rusije i Ukrajine i sprečiti treći svetski rat.

On je pomenuo “upad u Rusiju”, jasno misleći na napredovanje ukrajinskih odbrambenih snaga u Kurskoj oblasti.

“Pogledajte šta se trenutno dešava s Ukrajinom, oni napadaju Rusiju, u redu. Završićemo u trećem svetskom ratu”, rekao je Tramp.

Republikanski predsednički kandidat ponovo je obećao da će prekinuti rat u Ukrajini ako pobedi na izborima.
“Pre nego što uopšte stignem u Ovalni kabinet, ubrzo nakon što pobedim na predsedničkom mestu, rešiću užasni rat između Rusije i Ukrajine. Rešiću ga veoma brzo”, rekao je Tramp.

Ranije je Vašington post objavio da je Ukrajina od početka operacije u Kurskoj oblasti intenzivirala zahteve Bajdenovoj administraciji da dozvoli napade raketa sistema ATACMS na aerodrome na ruskoj teritoriji.

Pentagon je saopštio da je napredovanje Ukrajine u regionu Kurska u skladu s politikom SAD, ali je dodao da i dalje ne podržava udare dugog dometa na rusku teritoriju.

Odluka Ukrajine da ne produži postojeći ugovor sa Gaspromom o isporuci ruskog gasa Evropljanima preko Ukrajine, koji važi do kraja godine, ozbiljno će našokoditi interesima evropskih potrošaća, saopšteno je danas u Rusiji.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je bio izričit rekavši da niko neće produžiti sporazum sa Rusijom i da je to gotovo.

Uprkos sukobu koji se vodi, Rusija je preko ukrajinske teritorije Evropi u 2023. godini isporučila gas Austriji, Mađarskoj i Slovačkoj.

“Takva odluka Ukrajine ozbiljno nanosi štetu interesima evropskih potrošača koji i dalje žele da kupuju ruski gas”, rekao je portparol ruskog predsedništva Dmitrij Peskov.

“Oni će jednostvno morati da plaćaju mnogo skuplje zbog čega će njihova industrija biti manje konkurentna”, rekao je Peskov i podsetio da je Moskva počela pregovore sa Turskom da tamo formira gasni “hab”.
Ugovor između ukrajinskih kompanija Naftogaz i GTSOU sa Gaspromom potpisan je krajem 2019. godine na period od pet godina do 31. decembra 2024.

Početkom jula Volodimir Zelenski je rekao da je njegova zemlja u pregovorima sa Azerbejdžanom, velikim proizvođačem prirodnog gasa da azerbejdžanskim gasom zameni ruski gas koji prelazi preko ukrajinske teritorije ka Evropi.

Ali Ukrajina nema zajedničku granicu s Azerbejdžanom i azerbejdžanski gas mora uvek da se dostavlja gasovodima preko Rusije.

Azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev je krajem jula rekao da su mu se obratilli EU i Kijev da “olakša” razgovore sa Moskvom i postigne sporazum koji bi odgovarao svim stranama.

Kao odgovor na rusko pokretanje ofanzive na Ukrajinu u febrauru 2022. godine Evropska unija je saopštila da hoće potpuno da prestane sa korišćenjem ruskog gasa do 2027. godine.

U očekivanju drastičnog smanjenja isporuka svog gasa Evropi Rusija se okrenula ka Kini.

Zelenski je to o gasu zvanično objavio u vreme kada je njegova vojska u ofanzivi u ruskoj oblasti Kursk, od 6. avgusta. Kijev je saopoštio da je zauzeo grad Suđu, gde se nalazi važna gasna stanica, glavno mesto ulaska ruskog gasa prema mreži ukrajinskih gasovoda u pravcu Evrope.

Specijalni američki tužilac Džek Smit podigao je novu optužnicu protiv bivšeg predsjdenika SAD i kandidata Republikanske partije na predstojećim predsjedničkim izborima u toj zemlji Donalda Trampa, koja se odnosi na navodno Trampovo opiranje mirnom prenosu vlasti nakon što je na predsjedničkim izborima 2020. izgubio od sadašnjeg predsjednika Džozefa Bajdena.

Nova Smitova optužnica zasnovana je na užem spisku navodnih krivičnih djela, za razliku od optužnice od prošle godine koju je odbacio Vrhovni sud SAD, uz obrazloženje da je Tramp kao bivši predsednik imao imunitet da bude krivično gonjen po njoj, prenosi CBS.

U optužnici su i četiri tačke stare optužnice, uključujući onu za zaveru da prevari državu SAD, ali su daleko suženije kad je riječ o navodnim dokazima i osnovama na kojima su podignute.

Tako je u odnosu na staru optužnicu, sa spiska navodnih Trampovih saučesnika uklonjena jedna osoba, opisana kao službenik Ministarstva pravde koji je radio na građanskim stvarima i koji je, sa optuženim, pokušao da iskoristi Ministarstvo pravde da otvori istrage lažnih izbornih prestupa i utiče na državna zakonodavna tela sa svesno lažnim tvrdnjama o izbornoj prevari.

Pomoćnik američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja DŽejms O`Brajan rekao je da je iznenađen informacijom da su fizičkim licima u Republici Srpskoj zatvoreni računi i ugrožena egzistencija zbog američkih sankcija.

Odgovarajući na pitanje šta je sa ljudima koji bez sudske presude mogu ostati bez posla, nemaju lične račune i slično i da li je uvođenje sankcija kršenje ljudskih prava, O`Brajan je u intervjuu za Kapital rekao da je iznenađen tom informacijom i da bi volio više da zna o tome.

– Naše sankcije poručuju da ne želimo da određena ponašanja poput korupcije koriste dolar i račune denominirane u američkim dolarima. Mi smo ti koji odlučuju ko može da koristi naš sistem. Iznenađen sam što čujem za druge posljedice koje ste naveli. Čini mi se da je to ipak uzrokovano nečim drugim. Volio bih znati više o tome. Iznenađen sam što čujem da se ljudima ne može platiti – rekao je on.

O`Brajan je rekao da se o sankcijama ne govori unaprijed, u smislu planova u vezi sa njima, ali da SAD želi da vlast funkcioniše, kako na nivou BiH tako i u Srpskoj i FBiH, i da se javni novac troši efikasno za javno dobro.

On je rekao i da “sankcije poručuju da je svako ko pruža materijalnu podršku određenoj osobi ili instituciji (koja je pod sankcijama) podložan mogućim sankcijama”.

Odgovarajući na pitanje zašto sankcije uglavnom pogađaju SNSD, O`Brajan je rekao da je SNSD vladajuća stranka u Republici Srpskoj i da ima pristup resursima i očekivano više prilika da počini ono zbog čega se uvode sankcije.

– To je i zbog uloge koju imaju u Vladi Republike Srpske, a ne zato što mi biramo jednu stranku u odnosu na drugu – dodao je on.

Glavni izvršni direktor kompanije Meta Mark Zakerberg izjavio je danas da žali što se ta kompanija povinovala pod pritiskom administracije američkog predsjednika DŽoa Bajdena da cenzuriše sadržaj na društvenim platforama.

Zakerberg je u pismu američkom Odboru za pravosuđe Predstavničkog doma, kao odgovor na istragu o moderiranju sadržaja na onlajn platformama, detaljno opisao kako su se visoki zvaničnici administracije oslanjali na kompaniju da cenzurišu određene objave o kovidu-19.

– Vjerujem da je pritisak vlade bio pogrešan i žalim što nismo bili otvorenije o tome. Vjerujem da ne bi trebalo da kompromitujemo naše standarde sadržaja zbog pritiska bilo koje administracije u bilo kom pravcu – naveo je Zakerberg i dodao da sljedeći put na to neće pristati.

On je takođe rekao da mu je žao što je Meta cenzurisala sadržaj u vezi sa izvještavanjem Njujork posta o sinu predsjednika SAD, Hanteru Bajdenu, uoči izbora 2020. godine. Republikanci predvođeni predstavnikom Ohaja DŽimom DŽordanom, pozdravili su Zakerbergovo pismo, nazvavši ga “velikom pobjedom za slobodu govora”.

DŽordan je tvrdio da je Bajdenova administracija neopravdano vršila pritisak na platforme društvenih medija da uklone sadržaj o temama od korona virusa do Hantera Bajdena.

Zapad ne želi da izbjegne eskalaciju sa Rusijom, već suprotno – traži đavola i igra se vatrom, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

Kako je rekao tokom konferencije za štampu nakon pregovora sa jermenskim kolegom Šajom Mohsenom Zindanijem, ukrajinski zahtjevi upućeni Zapadu koji se odnose na dozvolu korišćenja raketa “storm šedou” za napade na Moskvu i Sankt Peterburg predstavljaju ucjenu.

– To je ucjena i pokušaj da se stvori utisak da Zapad želi da izbjegne pretjeranu eskalaciju, ali je zapravo riječ o laži. Zapad ne želi da izbjegne eskalaciju već, kako se kaže u narodu, traži đavola – istakao je Lavrov.

Prema njegovim riječima, zapadne zemlje se igraju vatrom kada razgovaraju o mogućnosti da se Ukrajini da zeleno svjetlo da koristi rakete dugog dometa za gađanje ruske teritorije.

– Odavno slušamo spekulacije u pogledu dozvole korišćenja ne samo “storm šedou”, već i američkih dalekometnih raketa. Uzgred, u Vašingtonu je anonimni izvor rekao da se na tome radi, da se molba Ukrajini generalno pozitivno razmatra. Sada još jednom potvrđujemo da je igra s vatrom (a igraju se kao mala djeca sa šibicama) – veoma opasna za odrasle kojima je povjereno nuklearno oružje u određenoj zapadnoj zemlji – poručio je Lavrov.

Pored toga, on je napomenuo da se Rusija neće “upecati” na samit sa Ukrajinom u nekoj od zemalja Globalnog juga ako on bude slijedio istu logiku kao i prvi “mirovni samit”.

Kako je rekao, riječ je o igri.

– Žele da nas dovedu u situaciju da padnemo na nešto što Zelenskom odgovara – dodao je Lavrov.

Predsjednik Rusije Vladimir Putin upozorio je ranije da bi Moskva mogla recipročno da odgovori na isporuke oružja dugog dometa Ukrajini. Prebacivanje visokopreciznog dalekometnog naoružanja u Kijev je put ka veoma ozbiljnim problemima, naglasio je ruski lider.

Najnoviji smrtonosni baraž upućen iz Rusije, drugi uzastopni masovni napad na Ukrajinu, dokazuje zašto je Ukrajini potrebna mnogo veća pomoć zapadnih saveznika, tvrdi predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.

Kako javlja dopsinik BBC-ja, Zelenski želi više pomoći na dva načina. Prvo, britanski, američki i drugi partneri moraju hitno da daju dozvolu Ukrajini da koristi oružje dugog dometa zapadne proizvodnje da pogodi skladišta municije, avione i aerodrome dublje u Rusiji.

To bi smanjilo sposobnost Moskve da zasipa nebo Kijeva, Zaporožja, Krivog Roga i drugih gradova koji su bili gađani u poslednjih 48 sati, tvrdi Zelenski, a prenosi dopsinik BBC-ja.

Ali ako se masovni vazdušni napadi nastave, predsednik Zelenski kaže da mora postojati koordinisaniji i usklađeniji napor da se zaustavi ruska raketa i dronovi koji ubijaju civile i onemogućavaju ukrajinsku energetsku infrastrukturu.

U tekstu se navodi u da je Zelenski na neki način ukazao kako je Izraelu pružena ogromna pomoć u obaranju ogromnog baraža raketa koje su bile poslate iz Irana i njegovih zastupnika u aprilu.

Tim Zelenskog, iako naglašava svoju zahvalnost za stalnu podršku Zapada, često ukazuje i na geopolitičke paralele ili vojna poređenja za koja tvrde da pokazuju zašto bi Ukrajini trebalo bolje da pomognu.

Međutim, ti zaveznici, kao ocenjuje BBC, nastavljaju da kalkulišu s nivoom vojne podrške koju daju Ukrajini, držeći u fokusu prevashodnu zabrinutost koju su imali od početka invazije, ne izazivajući potencijalno katastrofalan širi rat sa Rusijom.