VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • “Ovo je puč”

    “Ovo je puč”

    Predsednik Kazahstana Kasim Žomart Tokajev kazao je da je u ta zemlja “izdržala državni udar”.

    On je istakao posle sastanka da je glavni cilj terorista bio da se sruši ustav zemlje i preuzme vlast u državi.

    “U jeku sukoba, grupa naoružanih militanata čekali su da krenu akciju. Njihov glavni cilj bio je očigledan – da se pogazi ustavi, unište državne ustanove i preuzme vlast. Ovde govorimo o pokušaju puča”, kazao je Tokajev.

    Kazahstanski državni sekretar Jerlan Karin izjavio da su nedavni neredi u toj zemlji zapravo bili napadi terorista koji su pokušali da izvedu državni udar.

    “Mislim da smo se susreli sa hibridnim terorističkim napadom na Kazahstan koji je, kao krajnji cilj, imao opštu destabilizaciju i eventualno državni udar”, rekao je Karin na televiziji “Khabar 24”, a prenosi ruska agencija TASS.

    Zvaničnik je odbacio poređenja sa “obojenim revolucijama ili plišanom revolucijom”, navodeći da je vlada u Kazahstanu isuviše jaka da bi podlegla takvom razvoju događaja.

    Umesto toga, kako je rekao, nemiri predstavljaju “zaveru unutrašnjih i određene spoljne sile” jer su, kako kaže, među teroristima bili i kazahstanski i strani državljani.

    U nekoliko kazahstanskih gradova su 2. januara izbili protesti, koji su eskalirali u masovne nerede. Zakon i red su ponovo uspostavljeni u svim regionima u zemlji 7. januara, saopštile su kazahstanske vlasti.

    Današnji dan, 10. januar, proglašen je danom žalosti u celoj zemlji.

  • Ambasada Kazahstana: Naredba da se puca bez upozorenja odnosila se samo na teroriste

    Ambasada Kazahstana: Naredba da se puca bez upozorenja odnosila se samo na teroriste

    Povodom sukoba koji su izbili u Kazahstanu oglasili su se saopćenjem iz ambasade Kazahstana u Zagrebu koja pokriva i Bosnu i Hercegovinu u kojem se objašnjava šta se dešavalo u posljednjih sedam dana u ovoj zemlji.

    “Zbog značajnog povećanja cijena prirodnog plina na svjetskom tržištu u 2021. godini, Kazahstan je 1. januara 2022. uveo novi sistem veleprodaje plina koji se temelji na ponudi i potražnji na domaćem tržištu. To je izazvalo gotovo dvostruko povećanje maloprodajne cijene za ukapljeni naftni plin s 50-60 (0.10-0.12 euro) na 110-120 tenge (0.22-0.24 euro) po litri”, stoji na početku saopćenja.

    Dodaju da je dio stanovnika grada Žanaozena izašao 2. januara na proteste.

    “Predsjednik K. Tokayev odmah je reagovao na njih i zadužio Vladu ‘da razmotri situaciju sa stajališta ekonomske izvedivosti, s pravne tačke gledišta’. Kao rezultat pregovora s predstavnicima demonstranata, 4. januara je objavljeno da će cijena biti smanjena na 50 tenge (0.10 euro) po litri plina”, piše u saopćenju.

    U nastavku se ističe da su 4. januara u gradovima Aktau i Almaty protesti prerasli u nerede.

    “Dana 5. januara u Almatyju, uz sudjelovanje terorističkih skupina, počinjena su ubistva civila i policijskih službenika, oružani napadi na administrativne i vojne objekte, zauzimanje aerodroma i zadržavanje stranih putničkih i teretnih aviona. Akcije terorista odlikovale su se visokom razinom spremnosti i preciznom koordinacijom”, navodi se.

    Iz ambasade naglašavaju da je predsjednik Tokayev rekao da je Kazahstan suočen s oružanom invazijom terirističkih skupina obučenih u inostranstvu, te se oslanjajući se na Ugovor o kolektivnoj sigurnosti obratio liderima država CSTO-a sa zahtjevom za pomoć u prevladavanju “terorističke prijetnje” koja direktno potkopava integritet države i napada na građane Kazahstana.

    “Ukupan broj mirovnog kontingenta koji je CSTO poslao iz Rusije, Armenije, Tadžikistana, Kirgistana i Bjelorusije je 2500 ljudi. Snage CSTO-a koje su stigle u Kazahstan ne sudjeluju u borbama, nisu angažirani na eliminaciji militanata, već samo čuvaju državne i druge strateške objekte”, navodi se.

    Dodaje se da je 7. januara predsjednik Tokayev građanima putem televizijskog obraćanja poručio da se “nastavlja protivteroristička operacija” jer militantni nisu položili oružje te da oni nastavljaju činiti zločine ili se pripremaju za njih.

    “Predsjednikove riječi o naredbi ‘otvoriti vatru bez upozorenja” odnosile su se isključivo na teroriste koji su izvršili oružane napade, a sve u cilju kako bi se zaštitili i osigurali životi građana Kazahstana. Istog dana u zemlji je uvedena kritična ‘crvena’ razina terorističke prijetnje. Ove mjere i uvođenje izvanrednog stanja dale su rezultate. Stanje se stabilizovalo, u cijeloj zemlji se vraća ustavni poredak. Parlament će 11. januara objaviti konkretne odluke, uključujući i one socio-ekonomske, s ciljem sprječavanja sličnih tragedija”, stoji u saopćenju ambasade Kazahstana.

  • Blinken: Više volimo diplomatiju, ali smo spremni odgovoriti na agresiju Rusije

    Blinken: Više volimo diplomatiju, ali smo spremni odgovoriti na agresiju Rusije

    Američki državni sekretar Antony Blinken kaže da je diplomatija jedini odgovoran način za rješavanje krize na ukrajinsko-ruskoj granici.

    “Posvećeni smo značajnom recipročnom dijalogu sa Rusijom i konsultacijama i koordinaciji sa našim saveznicima i partnerima. Više volimo diplomatiju, ali smo spremni da odgovorimo na dalju rusku agresiju na Ukrajinu”, izjavio je danas Blinken.

    On je jučer obećao Kijevu da neće biti pregovora o Ukrajini bez Ukrajine, uoči sastanaka, posebno američko-ruskih, o krizi koja je zahvatila tu zemlju.

    Antony Blinken je potvrdio čvrstu podršku SAD-a nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnoj cjelovitosti Ukrajine pred ruskom agresijom koja se upravo događa, navodi se u saopćenju američkog State Departmenta.

    Zapad i Ukrajinci već sedmicama optužuju Ruse da gomilaju desetke hiljada vojnika na ukrajinskoj granici radi moguće invazije i otvoreno su zaprijetili ruskom predsjedniku Vladimiru Putinu “sveobuhvatnim” sankcijama kakve još nisu viđene ako ponovo napadne susjednu zemlju.

    Moskva sa svoje strane traži garancije da se NATO više neće širiti na istok, ali u pregovorima su prisutni i brojni drugi zahtjevi Vladimira Putina.

  • Demonstranti žestoko uzvratili predsedniku: “Mi ćemo Vas nervirati”

    Demonstranti žestoko uzvratili predsedniku: “Mi ćemo Vas nervirati”

    Danas su širom Francuske održani protesti protiv obavezne imunizacije i vladinih mera.

    Na njima je kritikovana namera predsednika Emanuela Makrona da pooštri ograničenja za one koji odbijaju vakcine protiv kovida 19. Makron je ove nedelje poručio da želi da “nervira nevakcinisane” tako što bi im život toliko zakomplikovao da bi na kraju bili primorani da prime vakcinu.

    “Nevakcinisani su neodgovorni i nedostojni da se smatraju građanima”, dodao je francuski predsednik, prenosi Rojters.U Parizu su danas demonstranti uzvratili tako što su preuzeli njegov žargonski način izraživanja, i poručili da će oni “nervirati ” predsednika.

    Drugi su nosili transparente na kojima je pisalo „Ne za vakcina propusnicu“, što se odnosi na Makronov pritisak da se zakonski zahteva dokaz o vakcinaciji za ulazak u zatvorene prostore kao što su kafići, barovi i muzeji.

    Na televizijskim snimcima može se videti da je došlo do sukoba između demonstranata i policije na skupu u Parizu, a demonstranti su se takođe okupili na ulicama i drugih francuskih gradova, između ostalih i u Marseju, Nantu i Le Manu, navodi Rojters.

    Demonstranti optužuju Makrona da gazi njihove slobode i nejednako tretira građane, a francuski predsednik je poručio da slobode nose odgovornosti koje uključuju i zaštitu zdravlja drugih.

    Francuska je u petak, po drugi put za nedelju dana, zabeležila više od 300.000 novih slučajeva zaraze korona virusom, dok hospitalizacije, kao i broj pacijenata sa kovidom 19 na intenzivnoj stalno rastu, što stavlja zdravstveni sistem pod veliki pritisak, dodaje Rojters.

  • Guskova: Rusija obećava svestranu pomoć Srbima u teškim vremenima

    Guskova: Rusija obećava svestranu pomoć Srbima u teškim vremenima

    Aktuelna kriza u BiH nije novost, nego nastavak zapadne antisrpske politike, koja se posebno snažno ispoljila devedesetih godina prošlog vijeka na teritoriji tadašnje Jugoslavije, koja se raspadala.
    Rusija traži striktno poštovanje Dejtonskog mirovnog sporazuma, protivi se nejednakosti Republike Srpske u BiH, zalaže za poštovanje međunarodnog prava i obećava svestranu pomoć Srbima u ovim teškim vremenima, izjavila je u intervjuu Srni ruski ekspert za Balkan Jelena Guskova.

    Na pitanje šta će Rusija da učini ako dođe do zapadnih sankcija srpskom članu Predsjedništva Miloradu Dodiku, Guskova je rekla da je Rusija nezavisna i snažna država, član Savjeta bezbjednosti UN, da može da pojača saradnju sa Srpskom, te da savjetuje da se prestane sa srbofobnom politikom.

    “Dakle, ona može da pojača saradnju sa Republikom Srpskom u raznim oblastima, da je podrži ekonomski, politički. Rusija savjetuje da se napokon prestane sa jednostranom srbofobnom politikom pojedinih članova Savjeta bezbjednosti UN”, istakla je Guskova, koja je i ruski akademik.

    KRIZA U BiH NASTAVAK ZAPADNE ANTISRPSKE POLITIKE, EVROPA DA ČUJE ZAHTJEVE SRBA

    Guskova je ocijenila da aktuelna kriza u BiH nije novost, nego nastavak zapadne antisrpske politike, koja se posebno snažno ispoljila devedesetih godina prošlog vijeka na teritoriji tadašnje Jugoslavije, koja se raspadala.

    Ona je navela da izlaz iz nastale situacije nije komplikovan i da Evropa treba da posluša zahtjeve Srba, prizna da su legalni, da se sjedne za pregovarački sto, pažljivo pročita Dejtonski sporazum, te puste narodi BiH da se sami dogovore o organima upravljanja zemljom.

    Moskva, podsjetila je Guskova, odavno predlaže da se ukine funkcija visokog predstavnika i državi da samostalnost.

    Guskova je naglasila da Moskvu niko ne može da optuži za kršenje Dejtonskog sporazuma, te da će zbog toga Rusija u Savjetu bezbjednosti UN do kraja braniti neophodnost njegove precizne primjene u BiH jer Moskva zauzima objektivnu poziciju u rješavanju mnogih međunarodnih pitanja, među kojim su i balkanska.

    “Republika Srpska se oslanja na Moskvu, u pokušaju da se suprotstavi pokušajima zapadnih činovnika da izmijene Dejtonski sporazum. Nemoguće je ne istaći da se saradnja između Republike Srpske i Rusije stalno širi”, rekla je Guskova.

    DODIK DOBIO PODRŠKU MOSKVE NA SUSRETU SA PUTINOM

    Osvrnuvši se na nedavni susret Dodika i ruskog predsjednika Vladimira Putina, ona je istakla da je savršeno jasno da se Dodik sreo sa Putinom kako bi govorio o situaciji u BiH i reakciji Evrope na pravedne zahtjeve srpskog naroda.

    “Faktički, Srbi u BiH danas mogu da budu saslušani samo u Moskvi, sve ostale zemlje nastavljaju da zauzimaju antisrpsku poziciju. Mislim da je Dodik dobio podršku Moskve, imajući u vidu pojačavanje pritiska Zapada na njega i na rukovodstvo Republike Srpske”, rekla je Guskova.

    Ona je napomenula da je Rusija već pokazala da ne priznaje novog visokog predstavnika Kristijana Šmita, koji je stupio na dužnost 1. avgusta, ali ga Savjet bezbjednosti UN nije podržao.

    ZAPAD NIJE SKRIVAO SRBOFOBIJU

    Guskova napominje da srbofobiju prema Srbima u Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj i BiH Zapad nije čak ni skrivao, dok je srpski narod vjerovao u efikasnost međunarodnog prava, u objektivnost međunarodnih organizacija i nepristrasnost predstavnika Evrope i SAD.

    Guskova je podsjetila na ponašanje zapadnih medija i njihovu ulogu u formiranju antisrpskog javnog mnenja, navodeći da su upravo oni stvorili lik krivaca za sukobe, koji je postepeno prerastao u lik neprijatelja, odnosno Srbi su postali ti neprijatelji.

    “Srbiju su optužili za hegemonizam, velikosrpske ambicije, za pokušaje stvaranja velike Srbije na račun drugih naroda. Ti klišei, koje su širili novinari, postali su šabloni za svaku novu publikaciju o krizi na teritoriji bivše Jugoslavije”, rekla je Guskova.

    ZAPAD IRITIRA ZALAGANJE SRPSKE ZA DOGOVOR TRI NARODA

    Guskova je istakla da se Republika Srpska zalaže za harmonično funkcionisanje države, za usvajanje odgovarajućih zakona koji bi zadovoljili sve tri strane, da dobro radi i samo Predsjedništvo, kako bi Bošnjaci, Srbi i Hrvati mogli da se dogovore o nizu pitanja.

    Upravo to, ocjenjuje ona, toliko iritira Zapad jer propada njegova ideja o jedinstvenoj BiH bez Srba, pa zato zapadni političari ne samo da podržavaju, već i potpiruju vatru za narednu krizu.

    NJemačka optužuje srpskog člana Predsjedništva BiH Milorada Dodika za želju da se Republika Srpska odvoji i naruši cjelina BiH, umjesto da se čuju zahtjevi Srpske i vrati se izvornom tekstu Dejtonskog sporazuma, te reguliše sistem pravosuđa.

    “To, što se zove kriza u BiH, to je prosto još jedan pokušaj Srba da uspostave ravnopravnost sva tri naroda, koju su narušili predstavnici EU, između ostalih i visoki predstavnik. Istovremeno, ta kriza je i nastavak antisrpske politike Evrope i SAD”, navela je Guskova.

    SRBI NISU HTJELI RAT, BRANILI SU SVOJE DOMOVE

    Ona je ocijeniila da je Zapadu bilo veoma teško sa Srbima, koji nisu prihvatali zapadna pravila igre, odupirali se lažima i ultimatumima, latili se oružja da brane svoje domove, a da su Srbi u BiH ispoljili posebno tvrd karakter.

    “Oni nisu htjeli da ratuju, nego su branili svoju teritoriju, na kojoj su živjeli, nisu potpisivali nijedan plan koji je išao na štetu njihovim interesima. Srbima je nametnut Dejtonski sporazum 1995. godine, ali ni on nije slomio njihov duh, pa su izgradili snažan entitet u okviru BiH”, navela je Guskova.

    Ona je rekla da je Zapad bio uvjeren da će se brzo okončati samostalnost Srba u BiH, u čemu je svoju ulogu trebalo da odigra visoki predstavnik, koji je pokušao da Srbe baci na koljena, oduzimao im je nadležnosti koje su im Ustavom pripadale, mijenjao sastav parlamenta, pa čak i predsjednike, ali nije uspio da ukine Republiku Srpsku.

    “I šta da radi sa tim Srbima? Bili su pokušaji da se organizuje obojena revolucija, uvedu sankcije, optuže za genocid u Srebrenici, da se utiče na odluke Ustavnog suda u Sarajevu”, podsjetila je ruski ekspert za Balkan Jelena Guskova u intervjuu Srni.

    Ona je istakla da su protivljenje rukovodstva Republike Srpske tim procesima, kao i podrška Beograda i Moskve značajno zakomplikovali taj proces, pa je Srpska prestala da prenosi nadležnosti na Sarajevo, učvrstila svoju ekonomiju i politički sistem, te postajala sve samostalnija.

  • Stoltenberg odbacuje mogućnost proširenja vojne organizacije

    Stoltenberg odbacuje mogućnost proširenja vojne organizacije

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg odbacio je danas mogućnost obustave proširenja vojne organizacije, čime bi odgovorio na zabrinutosti Rusije, što je ključni dio zahtjeva ruskog predsjednika Vladimira Putina za smanjenje tenzija.

    “Nećemo kompromis na našim suštinskim principima, uključujući pravo svake države da donosi odluku o svom putu, uključujući vrstu bezbjednosnih sporazuma čiji dio želi da bude”, rekao je Stoltenberg u Briselu nakon vanrednog sastanka šefova diplomatija NATO.

    Američki državni sekretar Entoni Blinken i ostali šefovi diplomatija NATO održali su virtuelni sastanak radi pripreme prvog susreta Savjeta Rusija-NATO nakon duže od dvije godine.

    Sastanak koji se održava sredinom naredne sedmice daće priliku ambasadorima NATO da razgovaraju o bezbjednosnim prijedlozima Moskve.

    Stoltenberg je istakao da je nastavljeno gomilanje ruske vojske na granici sa Ukrajinom zbog čega se nastavlja zabrinutost od moguće invazije na Ukrajinu.

    Rusija negira planove za napad, ali je ruski predsjednik zatražio garancije kojim će biti onemogućeno širenje NATO i razvoj naoružanja. Moskva očekuje odgovor na prijedloge do kraja ovog mjeseca.

  • Macron poručio nevakcinisanim građanima: Sloboda ne može biti izgovor za ugrožavanje života drugih

    Macron poručio nevakcinisanim građanima: Sloboda ne može biti izgovor za ugrožavanje života drugih

    Francuski predsjednik Emmanuel Macron je ponovio da je opravdana njegova odluka da reducira kretanje nevakcinisanih protiv koronavirusa u javnom prostoru.

    Obraćajući se jučer, 7. januara, poručio je nevakcinisanim građanima da ne može prihvatiti da oni ugrožavaju slobodu drugih ljudi. Ranije ove sedmice obratio im se vrlo vulgarnim riječima, što je isprovociralo i njegove političke protivnike.

    Macron je u posljednjem javnom istupu ocijenio da potpuno preuzima odgovornost za ono što je kazao. Prema njegovim riječima, neprihvatljivo mu je da pozivanje na slobodu bude izgovor za ugrožavanje života drugih i ograničavanje slobode drugih.

    “Kada ste građani, onda morate prihvatiti da imate građanske dužnosti”, dodaje.

    Ovaj 44-godišnji predsjednik Francuske je suočen s još jednim valom pandemije koronavirusa. U ovoj zemlji se u posljednjih nekoliko dana registruju rekordni brojevi pozitivnih na virus – više od 200.000.
    Macron je naglasio da epidemiološka strategija podrazumijeva “vakcinaciju, vakcinaciju, vakcinaciju”, prenosi agencija Associated Press (AP).

    Donji dom parlamenta ove države je 6. januara prihvatio da se vakcinacijom uslovljava kretanje u javnom prostoru. Preostaje da to prihvati i Senat kako bi ovo pravilo stupilo na snagu, a očekuje se da će se to desiti do sredine ovog mjeseca.

  • Ann Wagner: Sankcije Dodiku šalju važnu poruku da SAD neće dopustiti ugrožavanje budućnosti BiH

    Ann Wagner, članica američkog Kongresa iz države Missouri, upozorila je sankcionisanog člana Predsjedništva Bosne i Hercegovine Milorada Dodika da administracija SAD-a neće dalje tolerisati njegove secesionističke težnje.

    “Dodik bezobzirno potpiruje podjele i krizu u Bosni, prijeteći urušavanju onoga što je urađeno u godinama mira i ozdravljenja”, napisala je ona.

    Kaže kako sankcionisanje Dodika, “opunomoćenika” ruskog predsjednika Vladimira Putina, šalje važnu poruku da SAD neće dopustiti akcije koje ugrožavaju budućnost Bosne i Hercegovine kao jedinstvene, multietničke države.

    “Dosljedno sam vršila pritisak da se uvedu sankcije protiv Dodika i nadam se da će administracija biti čvrsta u tome da ga smatra odgovornim za njegove brojne provokacije”, napisala je ona na svom Twitter nalogu.

    Ministarstvo finansija Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u srijedu je objavilo sankcije za Milorada Dodika i to zbog njegove koruptivne aktivnosti te kontinuirane prijetnje stabilnosti i teritorijalnom integritetu BiH.
    U obrazloženju sankcija navodi se da je Dodik na novoj američkoj crnoj listi zbog potkopavanja stabilnosti, zbog korupcije i ugrožavanja mirovnog sporazuma.

    “Dodik je potkopao institucije BiH pozivajući na oduzimanje državnih nadležnosti i pokrećući stvaranje paralelnih institucija u entitetu Republika Srpska (RS). Štaviše, Dodik je iskoristio svoju zvaničnu poziciju u BiH da akumulira lično bogatstvo kroz korupciju, mito i druge oblike korupcije. Njegova etnonacionalistička retorika, koja izaziva podjele, odražava njegove napore da unaprijedi ove političke ciljeve i odvrati pažnju od njegovih korumpiranih aktivnosti. Kumulativno, ove akcije ugrožavaju stabilnost, suverenitet i teritorijalni integritet BiH i potkopavaju Dejtonski mirovni sporazum, rizikujući time širu regionalnu nestabilnost”, navodi se u obrazloženju.

  • Cijene u Njemačkoj eksplodirale

    Cijene u Njemačkoj eksplodirale

    Energija u Njemačkoj je 2021. poskupila kao nikada do sada.

    A cijene i dalje rastu.

    Potrošači i privreda trpe veliko opterećenje. Nakon pada ekonomskih aktivnosti početkom pandemije usledila je velika potražnja za energentima.

    Cijene struje, gasa i lož-ulja u Nemačkoj bukvalno su eksplodirale. U roku od nekoliko meseci umnogostručila se veleprodajna cena gasa popevši se na istorijski maksimum. Uzrok su pored povećane potražnje i nenapunjena skladišta gasa u zemljama koji su potrošači ali i smanjene isporuke pojedinih zemalja koje proizvode gas. Tu su i skupi emisioni sertifikati, piše DW.

    Nemački Savezni zavod za ekonomiju i kontrolu izvoza meri cene. Portal za zaštitu potrošača Verivoks navodi da su se cene od početka 2021. utrostručile. A na kratkoročnom tržištu gasa tokom godine su se cene zemnog gasa više nego usedmostručile. Megavat-sat trenutno košta 150 evra. A dugogodišnji prosek cene je bio između 10 i 25 evra.

    Gas tokom godine poskupeo 50 odsto

    Verivoks tvrdi da su troškovi jednog prosečnog domaćinstva koje troši oko 20.000 kilovat-sati godišnje u 2021. bili prosečno 1704 evra. A početkom godine iznosili su 1.162 evra. To je rast cene od 47 odsto. „U 2022. će početi da deluju faktori koji dodatno povećavaju cene“, kaže stručnjak za energiju Torsten Štork.

    Osim veleprodajnih cena, očekuje se rast nameta na emisiju ugljen-dioksida upotrebom fosilnih goriva i to već od januara, sa 25 na 30 evra po toni. Štork kaže da to sve snabdevače gasom prisiljava da povećaju cene, i to značajno. Prema istraživanju Verivoksa 515 od 700 firmi koje se bave snabdevanjem gasom najavile su da će u februaru povećati cene u proseku za 23,1 odsto. Pri godišnjoj potrošnji od 20.000 kilovatsati, to će značiti godišnje povećanje troškova za 339 evra.

    Lož-ulje skuplje 41 odsto

    Slično su se razvijale cene u slučaju lož-ulja. Sto litara je pre godinu dana koštalo prosečno 49 evra neto. U decembru je cena bila 69 evra – to je plus od 41 odsto. „Cena lož-ulja u suštini prati razvoj međunarodne cene nafte. Početkom pandemije ona je pala na istorijski minimum. Trenutno su cene lož-ulja veće nego pre krize“, kaže stručnjak za energetska pitanja Štork.

    Cene električne energije porasle 18 odsto

    Prosečna cena struje je od januara do septembra prošle godine porasla za 18,4 odsto. Prosečno domaćinstvo sa godišnjom potrošnjom od 4.000 kilovat-sati za to je početkom godine moralo da planira 1.171 evra, a u decembru je cena bila 1.386 evra. Time je računa za struju za privatne potrošače povećan za 215 evra godišnje.

    Verivoks konstatuje da do sada nije postojala takva dinamika cena na godišnjem nivou. Prema istraživanju, između jula i novembra, cena električne energije za potrošače pet puta je obarala istorijske rekorde. A na tržištima za kratkoročne kupovine već se barata cenom od 325 evra. Do sada se višegodišnji prosek cene kretao između 35 i 55 evra.

    Na početku nove godine, namet na kilovat-sat za finansiranje obnovljive energije pao je sa 6,5 na 3,7 cenata. To bi prosečno domaćinstvo rasteretilo na godišnjem nivou za 133 evra. Ali u isto vreme su porasli transportni troškovi na električnoj mreži na nivou cele zemlje za oko četiri odsto, dostižući još jednu rekordnu visinu. Čak 280 od 800 lokalnih snabdevača električnom energijom najavili su porast cena za februar 2022. prosečno za 7,6 procenata. Godišnje to opterećuje novčanik potrošača sa 100 evra više.

    Porezi i nameti takođe utiču na cijene

    Trebalo bi uzeti u obzir da se konačna cena u Nemačkoj formira i na osnovu poreza i raznih nameta. Nabavna cena struje i marža sačinjavaju svega jednu četvrtinu cene. Dakle, najveći negativni uticaj na razvoj cene električne energije ima država sa svojim nametima. Kod gasa je to nešto drukčije, jer produkcioni i pogonski troškovi bivaju do 49 odsto ugrađeni u cenu. A u lož-ulju je to 59 odsto.

    Jeftini snabdevači zaustavljaju isporuku

    Snabdevači koji su imali politiku niskih cijena zapali su jedan za drugim u finansijske teškoće, jer njihove niske tarife koje su ugovorno nudili nisu mogle da pokriju sve veće dobavljačke cene. Mnogi su proglasili insolventnost, jer nemaju dugoročne ugovore sa velikim proizvođačima energije.

    Potrošači čiji je snabdjevač insolventan počinju da dobijaju energente od gradskih mreža, ali po nepovoljnoj tarifi za nove mušterije. Na primer, kelnski veliki energetski koncern „Rajnenerdži“ od početka godine nudi struju za nove mušterije po ceni od 72,8 centi po kilovat-satu umesto 30,76 centi. Ovi veliki snabdevači retko dozvoljavaju da se promeni tarifa, kao što je to bilo moguće ranije. Od 5. januara nove mušterije ponovo mogu da biraju između nekoliko tarifa, ali najjeftinija je i dalje 40 odsto skuplja od one koju imaju stare mušterije.

    Veće cijene i za industriju

    Mnoge industrijske firme, velike i male imaju isti problem. Hiljade njih se nisu osigurale dugoročnim ugovorima, kako navodi list „Handelsblat“, a kod nekih od njih, isto kao kod privatnih mušterija, snabdevači su insolventni i ne isporučuju više gas.

    U listu „Handelsblat“ navodi se i izjava vlasnika jedne veće private firme iz Severne Rajne – Vestfalije: “Rast cena je bio već u trećem kvartalu tako drastičan, da smo mislili da će uskoro početi da padaju”.

    Ovaj preduzetnik iz oblasti mašinogradnje, koji kao i mnogi drugi, želi da ostane anoniman, ima godišnji promet od dve milijarde evra, i teško se preračunao: “Predugo smo čekali i propustili smo pravi trenutak”. Njegovo preduzeće će sledeće godine samo u Nemačkoj u pogonima platiti pet do šest miliona evra za struju i gas. Do sada su ti troškovi budžetirani sa tri miliona evra. Ne treba da čudi da preduzetnici koji ne mogu da podnesu eksplozivni rast cena, sve glasnije zahtevaju državnu pomoć.

  • Burna reakcija Moskve: “Bezobrazluk”

    Burna reakcija Moskve: “Bezobrazluk”

    Američki državni sekretar Entoni Blinken izjavio je da nas je “istorija naučila lekcijom da kad u nečiju kuću uđu Rusi, teško iz nje izlaze”.

    Ta izjava predstavlja bezobrazluk koji je potvrđen na mnogim primerima, između ostalog i na primeru Jugoslavije, saopštilo je rusko Ministarstvo inostranih poslova.

    Blinken je, naime, tim rečima prokomentarisao ulazak u Kazahstan mirovnjaka ODKB koje čine predstavnici oružanih snaga Rusije, Belorusije, Jermenije, Kirgizije i Tadžikistana. Kako ističe zvanična Moskva, Blinken je ovom izjavom na veoma podmukao način prokomentarisao „apsolutno legitiman odgovor ODKB na poziv rukovodstva Kazahstana kako bi se pružila podrška u osiguravanju bezbednosti države.

    “Ako Entoni Blinken toliko voli istoriju, nek na umu onda ima sledeće – kada u vašu kuću uđu Amerikanci, retko ko u njoj ostane živ, a da nije pre toga i opljačkan i silovan”, navodi se u saopštenju.

    Ruski spoljnopolitički resor ističe da ovoj tvrdnji u prilog idu i svih 300 godina američke državnosti.

    “To mogu da potvrde i svi Indijanci sa severnoameričkog kontinenta, Korejci, Vijetnamci, Iračani, Panamci, Jugosloveni, Libijci, Sirijci i svi ostali kojima se nije posrećilo da u njihovu kuću uđu ti nepozvani gosti”, zaključilo je rusko Ministastvo.