VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Švedska donjela konačnu odluku o članstvu

    Švedska donjela konačnu odluku o članstvu

    Švedska će podneti zahtjev za članstvo u NATO, objavio je švedski list Svenska Dagbladet.

    Cilj švedske premijerke Magdalene Andersson je da ta zemlja postane članica NATO-a u junu ove godine, rekli su izvori Dagbladetu.

    Rusija je zapretila posledicama ako Švedska i Finska uđu u NATO.

    Švedska će podneti zahtev za članstvo u vojnom savezu krajem juna ove godine, navodi list.

    Podsetimo, Rusija je zapretila da će „rebalansirati situaciju” u slučaju da Švedska i Finska uđu u NATO. Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova je ove godine zapretila „političkim i vojnim posledicama“ ako Švedska i Finska uđu u NATO.

  • Putin: “To je pogodilo i Evropljane i Amerikance; neviđena inflacija”

    Putin: “To je pogodilo i Evropljane i Amerikance; neviđena inflacija”

    Rusija može da poveća potrošnju i preradu energetskih resursa, uključujući i njihovo preusmeravanje na druge pravce.

    To je izjavio ruski predsednik Vladimir Putin.

    “Otvaraju nam se alternativne mogućnosti, opcije i nove šanse. Što se tiče ruske nafte, gasa i uglja, možemo da povećamo njihovu potrošnju na unutrašnjem tržištu, stimulišemo duboku preradu uglja, a takođe i da povećamo isporuku energetskih resursa u druge regione sveta – tamo gde su zaista potrebni”, istakao je Putin otvarajući sastanak o razvoju Arktika.

    “Odbijanje nekih zapadnih zemalja od normalne saradnje, uključujući i ruske energente – barem neke od njih, već pogodilo milione Evropljana, izazvalo pravu energetsku krizu i odražava se, uzgred, i na Sjedinjene Američke Države. Svuda rastu i cene i velika je inflacija – za ove zemlje je to apsolutno neviđeno”, primetio je on.

    Prema njegovim rečima, za rešavanje ovog zadatka koriste se sve raspoložive mogućnosti, uključujući i razvoj transportnih koridora, među kojima i Severne železnice, prenosi Sputnjik.

    Puštanje u rad Severne železnice omogućiće da se rastereti Bajkalsko-amurska magistrala i Transsibirska železnica, što je izuzetno važno s obzirom na preorijentaciju glavnih izvoza na istok.

    On je napomenuo da bi aktivna izgradnja Severne železnice trebalo da počne 2022. godine.

    Suočena sa pritiscima sankcija, Rusija treba da posveti posebnu pažnju projektima i planovima u vezi sa razvojem Arktičke zone, dodao je on i istakao da se oni ne smeju pomerati i odlagati.

    “Sada, uzimajući u obzir različita spoljna ograničenja i sankcione pritiske, treba da obratimo posebnu pažnju na sve projekte i planove koji se odnose na Arktik. Da ih ne odlažemo, ne pomeramo, već naprotiv, na pokušaje da se naš razvoj obuzda moramo da odgovorimo maksimiziranjem tempa rada i na tekućim i na dugoročnim zadacima”, naglasio je Putin.

    Prema njegovim rečima, u pokušaju da se obuzda razvoj Rusije potrebno je odgovoriti razvojem projekata, pre svega u socijalnoj sferi.

    “Na Arktičkim teritorijama žive i rade stotine naših građana i koncentrisane su praktično sve oblasti nacionalne bezbednosti naše zemlje”, naglasio je predsednik.

    On je dodao da relevantne institucije moraju da rekonfigurišu svoj rad tako da snabdevanje arktičkih teritorija ostane nesmetano.

    “Sve odgovorne institucije koje su angažovane na Arktiku treba da kompetentno i brzo reorganizuju svoj rad. Pre svega, kako bi se stanovnici arktičkih teritorija, smenski radnici, preduzeća i društveni objekti u regionu nesmetano snabdevali hranom i lekovima, gorivom, građevinskim materijalom i opremom”, rekao je on.

    Ovo je utoliko važnije, jer će vrlo brzo početi period severne isporuke.

    “On mora da prođe precizno i organizovano, po planu, bez propusta”, poručio je Putin.

  • Njemačka u problemu

    Njemačka u problemu

    Njemačka ima zalihe gasa samo do kraja ljeta ili početka jeseni – upozorava direktor Savezne mrežne agencije Klaus Miler i napiminje da, u slučaju nestašica, postoje situacije u kojima neće biti moguće grijati privatne stanove, kuće, saune… odnosno privatni sektor.

    “U slučaju nužnog snabdijevanja gasom više neće biti opravdana neograničeno snabdijevanje privatnog sektora”, poručuje Miler u razgovoru za “Cajt”.

    Ako rat u Ukrajini eskalira i vlada uvede alarmantno stanje, upozorava on, doći će trenutak za ograničenja u privatnom sektoru.

    Miler poručuje da u slučaju nužde treba odrediti koji industrijski sektori trebaju biti zaštićeni (snabdjeveni gasom) i pri tome izdvojio prehrambenu i farmaceutsku industriju.

    On smatra da je vanrednu situaciju sa sanbdijevanjem moguće izbjeći jedino smanjenom potrošnjom, pojačanim uvozom gasa iz drugih izvora te punjenjem rezervi.

    “Ako nam to ne pođe za rukom, treba znati da gasa trenutno ima samo do kraja ljeta ili početka jeseni”, napominje on.

  • Makron najavio nove razgovore sa Putinom i Zelenskim

    Makron najavio nove razgovore sa Putinom i Zelenskim

    Francuski predsednik Emanuel Makron najavio je danas da planira da u narednim danima održi nove telefonske razgovore sa ruskim i ukrajinskim predsednicima, Vladimirom Putinom i Volodimirom Zelenskim.

    “U narednim danima ću ponovo razgovarati telefonom sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim i njegovim ruskim kolegom Vladimirom Putinom“, saopštio je za TV “Frans 2” Makron, koji trenutno vodi trku za drugi predsednički mandat, prenosi TAS S.

    On je 7. februara posetio Moskvu zbog razgovora sa Putinom, a sledećeg dana francuski lider je boravio u Kijevu, gde je imao sastanak sa Zelenskim. Posle dijaloga u Moskvi, Makron i Putin su imali redovne telefonske razgovore, a za poslednjih nekoliko nedelja bilo ih je ukupno devet, navodi TAS S.

  • NATO poslao F-35 tik uz vazdušni prostor Srbije

    NATO poslao F-35 tik uz vazdušni prostor Srbije

    NATO objavio da su Ujedinjeno Kraljevstvo i Holandija preuzele su čuvanje neba iznad Rumunije i Bugarske.

    Radi se o delu odgovora NATO-a na rusku invaziju na Ukrajinu, preneo je hrvatski portal Index.hr.

    Tako će britanski borbeni avioni tipa “Jurofajter tajfun” preuzeti čuvanje neba nad Rumunijom od italijanskih “Jurofajtera”.

    Što se tiče Bugarske, nebo nad tom zemljom čuvaće holandski F-35 umesto španskih aviona “Jurofajter”.

    Index još navodi i da vojni avioni F-35 spadaju u najmodernije i najskuplje borbene avione na svetu.

  • Kraj: Predali su se

    Kraj: Predali su se

    U Mariupolju se predalo 1.026 ukrajinskih vojnika 36. brigade marinaca, potvrdio zvanični predstavnik ruskog Ministarstva odbrane general-major Igor Konašenkov.

    “U gradu Mariupolju, u oblasti metalurškog kombinata Iljič, kao rezultat uspešnih ofanzivnih dejstava ruskih oružanih snaga i policijskih jedinica Donjecke Narodne Republike, dobrovoljno je položilo oružje i predalo se 1.026 ukrajinskih vojnika 36. brigade marinaca”, rekao je Konašenkov, prenose Izvestija.

    Prema njegovim rečima, među onima koji su se predali je i 47 žena. Među njima je 151 ranjenik i njima je pružena prva medicinska pomoć, nakon čega su prebačeni u gradsku bolnicu u Mariupolju.

    Prethodno je lider Čenije Ramzan Kadrov saopštio da se u Mariupolju predalo više od 1.000 ukrajinskih marinaca.

    U utorarak su iz Mairupolja dolazili dramatični snimci ukrajinskih marinaca, a prema izveštajima medija oni su ostali i bez municije. Takođe jedna grupa njih je objavila i video snimak u kom su najavili da nemaju izbora i da moraju da se predaju.

    Takođe su rekli i da su ruske trupe opkolile grad i da je jedino još grupa “Azov” ostala da brani grad.

  • Zelenski: Kako im sve ide po planu?

    Zelenski: Kako im sve ide po planu?

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski odbacio je tvrdnje Moskve da rat protiv njegove zemlje ide kako je planirano.

    Zelenski je upitao kako je predsednik Vladimir Putin mogao da odobri takav plan koji uključuje veliki broj ruskih žrtava.

    Putin je juče saopštio da se “specijalna operacija u Ukrajini”, koja ima “jasne i plemenite ciljeve” odvija prema planu i uz minimalne gubitke, a prema poslednjim podacima Moskve koji su saopšteni 25. marta, od početka vojne operacije ubijen je 1.351 vojnik, dok Ukrajina tvrdi da je stvarni broj ruskih žrtava blizu 20.000, prenosi Rojters.

    “U Rusiji je još jednom saopšteno da njihova takozvana ‘specijalna operacija’ navodno ide po planu. Ali, da budem iskren, niko u svetu ne razume kako je do takvog plana uopšte moglo da dođe. Kako je moglo da dođe do plana koji predviđa pogibiju desetina hiljada sopstvenih vojnika za nešto više od mesec dana rata? Ko bi mogao da odobri takav plan “, saopštio je Zelenski u video obraćanju.

    Zelenski je upitao i “koliko bi mrtvih ruskih vojnika bilo prihvatljivo za Putina”, navodeći raspon od desetina hiljada do stotina hiljada žrtava, a kao poređenje je izneo podatak da je “Moskva izgubila više ljudi za 48 dana od početka rata u Ukrajini, nego u desetogodišnjem ratu u Avganistanu od 1979. do 1989. godine”.

    Ukrajinski predsednik je rekao da, iako se neki ismevaju Rusima, njihovim neuspesima na terenu i lošijoj tehnologiji, njihovi protivnici nisu baš “beznadežni”.

    “Moramo da razumemo da nisu svi ruski tenkovi zaglavljeni u poljima, da ne beže baš svi neprijateljski vojnici sa bojnog polja i da nisu svi oni regruti koji ne znaju kako da pravilno drže oružje“, naglasio je Zelenski.

    On je još dodao da to ne znači da Ukrajinci “treba da ih se plaše” kao i da se “ne smeju umanjivati postignuća” ukrajinske vojske, navodi britanska agencija.

  • Satelitski snimci pokazuju novo gomilanje ruskih trupa za borbu na istoku Ukrajine

    Satelitski snimci pokazuju novo gomilanje ruskih trupa za borbu na istoku Ukrajine

    Satelitske slike koje je prikupila i analizirala privatna američka kompanija Maxar Technologies pokazuju okupljanje ruskih vojnika u regiji Belgorod koja se nalazi na granici s Ukrajinom, a s ciljem pokretanja velike ofanzive na istoku države.

    Kompanija je na Twitteru objavila da snimke otkrivaju nastavak kretanja ruskih snaga prema istoku Ukrajine.

    “Primijećena su vojna raspoređivanja duž autoceste 14k-34 i koridora koji vodi od Solotija i Valuykija u zapadnoj Rusiji prema granici s Ukrajinom”, objavili su iz Maxar Technologies.

    Ranije su satelitske snimke koje je napravio Maxar Technologies pokazale 13 kilometara dugu kolonu ruskih vojnih vozila koja se 8. aprila kretala kroz ukrajinski grad Veliki Burluk prema Harkovu. Nove snimke napravljene su 11. aprila.
    Objavljeni su i satelitski snimki nekih od gradova pod opsadom kao što je Mariupolj gdje se vode najteže borbe.

    “U južnoj Ukrajini i dalje se vide znakovi topničkog granatiranja i nedavnih napada u i oko Mariupolja. Dim i vatra su primijećeni iz brojnih zgrada u zapadnom i istočnom dijelu grada”, napisali su oni u opisu snimka iz ovog grada koji su objavili na Twitteru.

  • Kijev: Uhapšen najuticajniji Putinov saveznik u Ukrajini

    Kijev: Uhapšen najuticajniji Putinov saveznik u Ukrajini

    Ukrajinske službe bezbjednosti saopštile su danas da su uhapsile proruskog političara Viktora Medvedčuka, najbližeg i najuticajnijeg saveznika ruskog predsjednika Vladimira Putina u Ukrajini.

    Ukrajinski predsjednik Vladimir Zelenski prethodno je objavio fotografiju umornog Medvedčuka sa lisicama na rukama.

    Kijev je saopštio u februaru da je Medvedčuk, lider stranke Opoziciona platforma za život, pobjegao iz kućnog pritvora.

    Vlasti su prošle godine otvorile istragu o izdaji protiv Medvedčuka, koji demantuje da je prekršio zakon.

    Zelenski je prošlog mjeseca rekao da su suspendovane Opozicona platforma, koja je najveći opozicioni pokret u Ukrajini, i još nekoliko manjih političkih stranaka povezanih sa Rusijom.

  • Sijarto: Mađarska neće slati oružje u Ukrajinu

    Sijarto: Mađarska neće slati oružje u Ukrajinu

    Iako podržava odluku Evropske unije da uputi pola milijarde evra Ukrajini kao ratnu pomoć, Mađarska i dalje odbija da isporuči oružje toj zemlji, izjavio je danas mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.

    Mađarska je podržala suverenitet Ukrajine i do sada je prihvatila više od 600.000 ukrajinskih izbjeglica, saopštio je Sijarto u Češkoj na konferenciji za novinare nakon sastanka ministara spoljnih poslova centralnoevropskih zemalja (C5) Austrije, Češke, Mađarske, Slovačke i Slovenije, prenosi MTI.

    Mađarski ministar je dodao da su vlasti njegove zemlje obezbijedile smještaj, zaposlenje i obrazovanje za izbegla lica kojima je to potrebno, što je, kaže, najveća mađarska humanitarna akcija ikada, ali konstatuje da EU uprkos tim naporima uskraćuje finansijsku pomoć Mađarskoj iz “čisto političkih razloga”.

    Prema Sijartovim riječima, mađarska vlada je podržala svih pet paketa sankcija EU do sada, ali ne može da dozvoli da energetska bezbjednost zemlje bude ugrožena, te neće glasati za ograničenja uvoza ruske nafte i gasa, navodi MTI.

    Sijarto se osvrnuo i na nedavne opšte izbore u Mađarskoj i ocijenio da su birači izrazili želju da žive mirno i bezbjedno i da se njihova zemlja sačuva od rata, navodi mađarska agencija.