VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Putin: Ako hoćete gas, otvorite Sjeverni tok 2

    Putin: Ako hoćete gas, otvorite Sjeverni tok 2

    Ruski predsjednik Vladimir Putin demantovao je danas da je Rusija odgovorna za energetsku krizu u Evropi i istakao da EU treba da ukine sankcije koje sprečavaju otvaranje cjevovoda Sjeverni tok 2 ukoliko želi veću količinu gasa.

    Putin je u obraćanju novinarima nakon samita Šangajske organizacije za saradnju u Uzbekistanu rekao da je za energetsku krizu odgovorna “zelena agenda” i insistirao da će Rusija ispuniti svoje energetske obaveze.

    “Sve u svemu – ako imate potrebu, ako vam je teško, samo ukinite sankcije za Sjeverni tok 2, što je 55 milijardi metara kubnih gasa godišnje, samo pritisnite dugme i sve će krenuti”, rekao je Putin, prenosi Srna

    “Sjeverni tok dva”, koji je postavljen preko dna Baltičkog mora skoro paralelno sa Sjevernim tokom 1, izgrađen je prije godinu dana, ali je Njemačka odlučila da ga ne koristi samo nekoliko dana prije nego što je Rusija pokrenula vojnu akciju u Ukrajini 24. februara.

  • Kina poslala avione – raketni sistemi raspoređeni

    Kina poslala avione – raketni sistemi raspoređeni

    Kineska narodnooslobodilačka armija poslala je na Tajvan 43 aviona i pet ratnih brodova, saopštilo je ostrvsko ministarstvo odbrane u dnevnom izveštaju.

    Napominje se da je u vodama i vazdušnom prostoru oko Tajvana zabeleženo pet ratnih brodova i 43 aviona kineske narodnooslobodilačke armije.

    Dva lovca J-11, dva lovca SU-30 , 12 lovca J-16, dron BZK-005 RECCE, dva bombardera H-6 i vazdušni sistem ranog upozorenja KJ-500 prešli su takozvanu “srednju liniju” u Tajvanskom moreuzu i ušli u zonu identifikacije protivvazdušne odbrane ostrva.

    Tajvan je poslao vazdušnu patrolu da prati situaciju, izdao je radio upozorenja i rasporedio protivvazdušne raketne sisteme, prenosi RIA.

    Situacija oko Tajvana je postala izuzetno napeta nakon posete ostrvu, početkom avgusta, predsednice Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi.

    Kina, koja ovo ostrvo smatra jednom od svojih provincija, osudila je posetu Pelosi, videći taj potez kao podršku SAD tajvanskom separatizmu i održala velike vojne vežbe.

  • Sukobi među bivšim sovjetskim republikama

    Sukobi među bivšim sovjetskim republikama

    Ruski mediji javljaju o novim sukobima među sovjetskim republikama. Granične patrole iz Tadžikistana i Kirgistana otvorile su vatru u petak ujutro, nakon eskalacije napetosti početkom sedmice.

    Vojni dužnosnici iz Kirgistana optužili su Tadžikistan za “izdajnički napad na granicu i civilne objekte” i ustvrdili da se sporadični sukobi odvijaju “duž cijele granice”. Vlada u Biškeku, glavnom radu Kirgistana, navodno je naredila evakuaciju iz nekoliko graničnih područja.

    Tadžikistan tvrdi da su pripadnici granične patrole u Kirgistanu granatirali jednu od njihovih graničnih postaja minobacačima i optužili susjednu državu za neprovocirani “oružani napad” na nekoliko naselja.

    Nije bilo službene potvrde o bilo kakvim smrtnim slučajevima u posljednjoj razmjeni vatre iako mediji javljaju da je dosad u oružanom sukobu na granici živote izgubilo najmanje troje ljudi, a ozlijeđeno ih je 27.

    RT piše da napetosti povremeno rastu između ovih zemalja jer se ne mogu u potpunosti dogovoriti oko svoje 1.000 km duge granice.

    Dok Rusija nema zajedničku granicu ni s jednom, obje bivše sovjetske države dio su Organizacije ugovora o kolektivnoj sigurnosti (CSTO), pakta o uzajamnoj obrani analognog bloka NATO-a pod vodstvom SAD-a, sastavljenom od šest bivših sovjetskih republika, uključujući i Rusiju, Armeniju, Bjelorusiju i Kazahstan.

    Obje države imaju ruske vojne baze i održavaju bliske odnose s Moskvom koja je ove sedmice pozvala na prekid sukoba.

    Podsjetimo, ranije je eskalirala situacija i između Azerbajdžana i Armenije. Prema posljednjim informacijama iz Armenije, ove dvije države uspjele su dogovoriti primirje. No, iz Azerbajdžana nema još govora o primirju. Ove dvije države spore se oko teritorija Gorskog Karabaha.

  • NATO priznao: Iscrpili smo zalihe, treba nam pomoć

    NATO priznao: Iscrpili smo zalihe, treba nam pomoć

    Pružajući podršku Ukrajini, većina država članica NATO znatno je iscrpila sopstvene zalihe oružja, priznao je generalni sekretar vojne alijanse.

    Jens Stoltenberg je pozvao odbrambenu industriju da pomogne da se popune proređeni arsenali.

    U intervjuu za Si-En-En, zvaničnik je pohvalio “jedinstvo bez presedana u podršci Ukrajini” svih država članica.

    Međutim, ovakva odbrambena pomoć Kijevu je do sada bila “uzimana iz naših postojećih zaliha, tako da su sada na izmaku”, upozorio je Stoltenberg.

    On je dodao da je jedan od prioriteta ove alijanse “dopuna tih zaliha”.

    “Stoga, jedan od glavnih fokusa u NATO jeste rad sa odbrambenom industrijom na povećanju proizvodnje”, dodao je on.

    Stoltenberg je rekao da će dodatna municija i oružje pomoći da se održi trenutni nivo podrške Ukrajini, istovremeno osiguravajući da države i dalje imaju na raspolaganju alate za “odvraćanje i odbranu”.

    Prema njegovim rečima, ovo pitanje će biti visoko na dnevnom redu sastanka ministara odbrane Alijanse u oktobru.

    Većina država članica NATO snabdeva Kijev oružjem i municijom otkako je Rusija započela vojnu operaciju krajem februara. Među najizdašnijim donatorima su SAD, Velika Britanija i Poljska.

    Ranije ovog meseca nemačka ministarka odbrane Kristin Lambreht izjavila je da je iz Berlina Ukrajini već “predata neverovatna količinu iz rezervi Bundesvera”.

    Ona je ipak dodala da su sada „dostigli granicu“ u pogledu onoga što mogu da pruže.

    Najviši ukrajinski zvaničnici, uključujući vršioca dužnosti ambasadora zemlje u Berlinu Andreja Melnika, više puta su kritikovali nemačku vladu zbog njenog neaktivnosti.

    Kijev insistira na tome da Berlin treba da isporuči još više teškog naoružanja, uključujući moderne borbene tenkove.

  • Zaharova: Hag snosi punu odgovornost za zanemarivanje osnovih prava generala Mladića

    Zaharova: Hag snosi punu odgovornost za zanemarivanje osnovih prava generala Mladića

    Hag snosi punu odgovornost za moguće posljedice zbog zanemarivanja osnovnih prava nekadašnjeg komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske generala Ratka Mladića, poručila je portparol ruskog Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova.

    Zaharova: Hag snosi punu odgovornost za zanemarivanje osnovih prava generala Mladića

    Hag snosi punu odgovornost za moguće posljedice zbog zanemarivanja osnovnih prava nekadašnjeg komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske generala Ratka Mladića, poručila je portparol ruskog Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova.

    Ona je naglasila da je Rusija dosljedno ukazivala na to da se proces nad Mladićem u Hagu provodi uz zanemarivanje njegovih osnovnih prava kao optuženog, uključujući pravo na zdravlje i adekvatnu medicinsku pomoć.

    Zaharova ističe da zakonskim zastupnicima generala godinama nije dostavljanja puna i adekvatna medicinska informacija o njegovom zdravlju, nezavisna – u stvarnosti, a ne na papiru, da ljekarima nije dozvoljavan pristup Mladiću.

    Odbačena su i zauzimanja za privremeno oslobađanje optuženog radi liječenja u Rusiji i Srbiji, saopšteno je iz Ministarstva inostranih poslova Rusije.

    Zaharova ističe da Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove, koji završava poslove zloglasnog Haškog tribunala, snosi punu odgovornost za moguće posljedice takvih akcija.

    Ona je na jučerašnjem brifingu istakla da Rusija smatra da bi bilo ispravno da Mehanizam za međunarodne krivične sudove u Hagu oslobodi srpskog generala Ratka Mladića iz humanitarnih razloga.

    Iz Ministarstva inostranih poslova Rusije navode da su iz medija saznali o hospitalizaciji generala Mladića u Hagu zbog ubrzanog pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja.

    Zdravstveno stanje nekadašnjeg komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske generala Ratka Mladića, koji se već više dana nalazi u bolnici u Hagu, najteže je do sada i on se prvi put od kada je u Holandiji žali na jake bolove i opštu slabost, rekao je ranije Srni generalov sin Darko Mladić.

  • Gutereš traži ublažavanje sankcija

    Gutereš traži ublažavanje sankcija

    Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš rekao je da postoji velika potreba za ruskim đubrivom zbog krize na svjetskom tržištu.

    Radimo sve, sarađujemo sa SAD, radimo sa Evropskom unijom, sa drugim partnerima, kako bismo osigurali da ono što je stalno iznova rečeno, a to je da se sankcije ne odnose na hranu i đubriva, pretoči u stvarnost. Nama su jako potrebna ruska đubriva u trenutku kada vidimo određena kršenja na tržištu dubriva, rekao je Gutereš uoči 77. zaseanja Generalne skupštine UN koje počinje 20. septembra.

    Gutereš je dodao da u mnogim dijelovima svijeta ljudi ne siju ili ne obrađuju svu zemlju koju poseduju upravo zbog nedostatka đubriva.

    – Mi smo s našim ruskim kolegama uključeni u pregovore koji imaju za cilj izvoz ruskog amonijaka preko Ukrajine. Jedna od stvari koja je bila jasna je da će se time stvoriti uslovi da se program produži, posebno ako će biti koncipiran na način koji je od koristi objema zemljama – dodao je Gutereš.

    Na pitanje da li se boji da bi rat u Ukrajini mogao da potraje, kao u Siriji, Jemenu i Libiji, Gutereš je rekao da će biti potrebno neko vrijeme “da strane dođu do trenutka u kojem shvate potrebu za prekidom vatre i shvate potrebu za uspostavljanjem mira na osnovu Povelje UN i međunarodnog prava”.

  • Lajčak: EU želi da se pronađu rješenja kako bi se izbjegla eskalacija

    Lajčak: EU želi da se pronađu rješenja kako bi se izbjegla eskalacija

    Specijalni izaslanik EU za dijalog Prištine i Beograda Miroslav Lajčak izjavio je danas, poslije susreta sa premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem, da EU želi da se pobrine da se pronađu rješenja koja će značiti izbjegavanje tenzija i eskalaciju situacije na terenu.

    Imali smo korisne razgovore i oni će biti nastavljeni, rekao je Lajčak koji je u Prištinu doputovao bez prethodne najave.

    Lajčak je dodao i da iznenađen izjavom predsjednika Srbije o “nekom novom okviru dijaloga”.

    On je rekao dodao da je sa Kurtijem razgovarao o nastavku dijaloga i o pripremama za naredni sastanak na najvišem nivou.

    Lajčak je naveo da je šefom prištinske delegacije za dijalog Besnikom Bislimijem razgovarao i o aktuelnim pitanjima slobode kretanja, nestalim osobama i energetici.

  • Amerikanci upozoravaju; “Spasa nema”

    Amerikanci upozoravaju; “Spasa nema”

    Američki proizvođači nafte i gasa iz škriljaca izdali su upozorenje.

    Oni, naime, tvrde da ne mogu u dovoljnoj meri da povećaju proizvodnju kako bi pomogli Evropi da se izbori sa energetskom krizom tokom predstojeće zime, piše Fajnenšel Tajms.

    Bez obzira što su cene nafte pale u poslednje vreme, situacija na tržištu može da se promeni početkom decembra kada počne da važi evropski embargo na kupovinu ruske nafte.

    Ministarka finansija Sjedinjenih Američkih Država Dženet Jelen upozorila je ove nedelje da stupanje na snagu embarga može da isprovocira skok cena nafte. Stručnjaci pretpostavljaju da bi cene ponovo mogle da porastu preko 100 dolara po barelu, prenosi Sputnjik.

    SAD su povećale izvoz nafte i tečnog prirodnog gasa u Evropu, iako predstavnici te ekonomske oblasti ističu da su obimi isporuke u ovom momentu već blizu maksimuma, dok će, istovremeno, proizvodnja nafte u zemlji ove godine biti manja od republičke prognoze okvirno za milion barela dnevno.

    Spasa – nema

    Vil Vanlo, direktor fonda za direktne investicije Quantum Energy Partners, jednog od najvećih investitora u sektoru škriljaca, ocenio je da Sjedinjene Države ne mogu naglo da povećaju proizvodnju. Prema njegovim rečima, trenutni obim proizvodnje je takav kakav je.

    “Spasa nema. Ni kad je u pitanju nafta, ni kad je u pitanju gas”, dodao je Vanlo.

    Glavni izvršni direktor Pioneer Natural Resources Co. Skot Šefild smatra da američki proizvođači škriljaca neće moći značajno da povećaju proizvodnju.

    “Ne pokrećemo nove platforme za bušenje i ne vidim da bi neko drugi to mogao da radi”, naglasio je Šefild.

    On pretpostavlja da bi cene nafte ove zime mogle da porastu iznad 120 dolara po barelu.

    Prema rečima direktora fonda za direktne investicije Kimmeridge Energy Bena Dela, akcionari nisu spremni da daju zeleno svetlo naftnim kompanijama za naglo povećanje proizvodnje, jer to zahteva nove investicije. Investitori preferiraju da kompanije proizvode manje, ali sa većom dobiti.

    “Manje povećanje isporuka nafte i gasa iz SAD u najskorije vreme neće promeniti situaciju na svetskom nivou”, ocenio je šef privatne kompanije za proizvodnju nafte Greenlake Energy Ventures.

    Prema podacima američkog Ministarstva energetike, proizvodnja u SAD je pre pandemije koronavirusa dostigla 13 miliona barela dnevno, da bi zatim naglo pala i do ovog momenta se nije vratila na nivo od pre krize. Prošle nedelje je iznosila 12, 1 milion barela dnevno.

  • Lajen: Podrška Ukrajini skupa, ali sloboda nema cijenu

    Lajen: Podrška Ukrajini skupa, ali sloboda nema cijenu

    Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je danas da podrška Ukrajini skupo košta, ali da je sloboda “neprocjenjiva”, komentarišući velike cijene energenata i inflaciju u Evropi.

    Ona je dodala za Rojters da “sankcije EU Rusiji imaju veliki i vidljiv uticaj”.

    Fon der Lajen je treći put od početka rata boravila u Kijevu, a danas se susrela sa predsjednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim.

    Ona je istakla da “sloboda, međunarodni mir, demokratija” nemaju cijenu.

  • “Rusiji treba Kina više nego Kini Rusija”

    “Rusiji treba Kina više nego Kini Rusija”

    Prvi puta od početka ruske invazije na Ukrajinu, ruski predsednik Vladimir Putin i kineski Si Đinping susrešće se oči u oči.

    Do toga bi trebalo da dođe na SCO (Shanghai Cooperation Organization) samitu koji se ove nedelje održava u Uzbekistanu.

    Njihov poslednji susret bio je tokom Zimskih olimpijskih igara u februaru ove godine u Pekingu, kada su naglasili da je “njihovo prijateljstvo bezgranično”. Od tada Rusija traži načine kako da se još čvršće poveže s Kinom s obzirom na to da su joj Evropa i SAD udarili žestoke sakncije nakon što je pokrenula napad na Ukrajinu.

    Peking se dosad jako trudio da ne prekrši sankcije Zapada ili Moskvi pruži direktnu vojnu pomoć. To pažljivo održavanje ravnoteže, kažu stručnjaci, znak je da Si nije spreman da žrtvuje kineske ekonomske interese kako bi spasao Putina, piše CNN, a prenosi Jutarnji list.

    Ali trgovina među dvema zemljama buja, iako na zaobilazan način, jer Rusija očajnički traži nova tržišta, a Kina – čija je ekonomija deset puta veća od ruske – traži načine kako da dođe do jeftinih roba.

    Bilateralna razmena roba je na rekordnom nivou jer Kina kupuje mnogo ruskog gasa i nafte kako bi se nosila s energetskom krizom. U međuvremenu je Rusija postala glavno tržište za kinesku valutu, a kineske kompanije žure da ispune prazninu nastalu odlaskom zapadnih brendova iz Rusije.

    Rekordna trgovina

    Kineska potrošnja na robu iz Rusije u avgustu je bila čak 60 posto veća u odnosu na godinu dana ranije i iznosila je 11,2 milijarde dolara, pokazuje kineska statistika o carini, čime je nadmašen porast od 49 posto iz jula.

    Kineski izvoz u Rusiju je, u međuvremenu, u avgustu narastao 26 posto, te sada iznosi osam milijardi, čime su nadmašeni rezultati od meseca ranije.

    Ukupna robna razmena između Kine i Rusije u prvih osam meseci ove godine porasla je 31 posto i iznosi 117,2 milijarde dolara. To je već sada 80 posto od ukupne prošlogodišnje razmene koja je iznosila rekordnih 147 milijardi dolara.

    “Rusiji treba Kina više nego Kini Rusija”, kazao je Kit Krejč, bivši zamenik sekretara za ekonomski rast, energiju i životnu sredinu Sjedinjenih Država.

    “Kako se rat u Ukrajini odugovlači, Putin ubrzano gubi prijatelje i saveznike te postaje sve zavisniji od Kine, čija je ekonomija deset puta snažnija od ruske”, dodao je.

    Što se Kine tiče, na Rusiju sada otpada 2,8 posto njihove ukupne trgovine, što je nešto više od 2,5 posto koliko je iznosila krajem prošle godine. Udeli EU i SAD mnogo su veći.

    I pre rata, Kina je bila najveći pojedinačni ruski trgovinski partner te činila 16 posto njihove ukupne spoljne trgovine.

    Ali druga najveća svetska ekonomija postala je mnogo značajnija za Rusiju, koja je utonula u recesiju zbog sankcija Zapada.

    Ruska centralna banka je nakon početka rata u Ukrajini prestala da objavljuje detaljne podatke o trgovini. No Bruegel, europski think-tank, analizirao je nedavne statističke podatke 34 najveća ruska trgovinska partnera i procenio da se na Kinu u julu odnosilo, ugrubo, oko 24 posto ruskog izvoza.

    “Kinesko-ruska trgovina cveta jer Kina iskorišćava ukrajinsku krizu kako bi kupila rusku energiju po niskim cenama i zamenila zapadne kompanije koje su napustile rusko tržište”, kazao je Nil Tomas, viši analitičar zadužen za pitanje Kine u konsultantskoj kući Eurasia Group.

    Rusija je u maju izgurala Saudijsku Arabiju s mesta glavnog dobavljača nafte za Kinu. Moskva je zadržala poziciju na vrhu tri uzastopna meseca sve do kraja jula, pokazuju poslednji kineski podaci o carini.

    I kineski uvoz uglja iz Rusije dostigao je najviši nivo u poslednjih pet godina s 7,42 miliona metričkih tona koliko je iznosio u julu.

    Juan u Rusiji novi dolar?

    Rat u Ukrajini takođe je u Rusiji povećao potražnju za kineskim juanom, kako su sankcije Zapada u velikoj meri odsekle Moskvu od globalnog finansijskog sistema i ograničile pristup dolaru i evru.

    Trgovina juanom na moskovskoj berzi iznosila je u julu 20 posto od ukupnog obima trgovanja glavnim valutama, što je značajno povećanje u odnosu na ne više od 0,5 posto koliko je iznosila u januaru, pokazuju podaci medijske kuće Komersant.

    Ruske kompanije i banke sve se češće okreću juanu za međunarodna plaćanja.

    Ruski Gazprom je rekao da će Kini početi naplaćivati isporuke prirodnog gasa u juanu, dok je ruska VTB banka rekla da pokreće transfer novca u Kinu također u juanu.

    Za Peking ovo predstavlja vetar u leđa njegovim ambicijama da juan učini globalnim valutom.

    “Povećana ruska upotreba juana pomaže u približavanju Kine njenom dugoročnom cilju da svoju valutu učini globalnom te se tako izoluje od zapadnih finansijskih sankcija i poveća moć svojih institucija u međunarodnim finansijama”, kaže Tomas iz Eurasia Groupa.

    Za Rusiju je, pak, ovo partnerstvo s Kinom “nastalo iz čistog očaja”, kaže Krejč. ‘S obzirom da je Rusija znatno oslabljena, delom i zbog sankcija, Putin je voljan da uđe u kombinaciju s predatorskom silom sve dok time dobija pristup kapitalu”, dodao je.

    Kineske kompanije popunjavaju prazninu

    Kineske kompanije takođe ispunjavaju prazninu nastalu odlaskom zapadnih kompanija iz Rusije.

    Između aprila i juna je čak dve trećine ukupne prodaje novih pametnih telefona u Rusiji otpadalo na kineske pametne telefone, objavio je Rojters citirajući vodećeg ruskog trgovca elektroničkom opremom M.Video-Eldorado. Njihov ukupni udeo u Rusiji stalno se povećavao od 50 posto u prvom kvartalu, na 60 posto u aprilu i više od 70 posto u julu, izvestila je firma M.Video-Eldorado.

    U julu je najprodavaniji pametni telefon u Rusiji bio Xiaomi i držao je 42 posto tržišta, prema podacima ruskog Komersanta. Samsung, nekad vodeći na tržištu, u julu je držao tek 8,5 posto tržišta, dok je Epl držao 7 posto. Dve kompanije su pre napada na Ukrajinu držale skoro polovinu ruskog tržišta, no zaustavili su prodaju novih proizvoda u toj zemlji nakon početka rata.

    I kineski automobili preplavili su Rusiju.

    U avgustu su automobili kineskih proizvođača činili gotovo 26 posto ruskog tržišta, što je najviše u istoriji, pokazala je ruska agencija za analizu podataka Autostat. Poređenja radi, u prvom kvartalu ove godine to je iznosilo samo 9,5 posto.

    Glavni globalni igrači u auto-industriji, uključujući Ford i Tojotu, povukli su se iz Rusije ranije ove godine.

    Ograničenja u partnerstvu “bez granica“

    Međutim, u kinesko-ruskom partnerstvu postoje i ozbiljna ograničenja, kažu analitičari.

    Kina Rusiji ne pruža vojnu, komercijalnu ili tehnološku pomoć, kojom bi rizikovala “značajne američke sankcije usmjerene protiv Kine”, kaže Tomas iz Eurasia Groupa.

    “Peking nije voljan da žrtvuje svoje ekonomske interese kako bi podržao Moskvu”, kaže.

    Bojeći se američke odmazde, Kina je dosad “nepokolebljivo” odbijala da prekrši međunarodne sankcije protiv Rusije, prisiljavajući Moskvu da se za vojnu pomoć obrati Severnoj Koreji, kaže Kreg Singlton, viši saradnik zadužen za pitanja Kine u Udruženju za obranu demokratije iz Vašingtona.

    “Odbijanje Pekinga da prekrši sankcije pokazuje da ipak priznaje, premda nerado, da Kina i dalje zavisi od kapitala i tehnologije sa Zapada ako želi da nastavi sa svojim razvojem, iako je Si osobno sklon tome da pomogne u Putinovim ratnim nastojanjima”, kazao je.

    Štaviše, ovogodišnje rapidno usporavanje kineske ekonomije dodatno će ograničiti Sijevu spremnost da pomogne Putinu. Kineski predsjednik neće želeti dalje da rizikuje da destabilizuje ekonomiju Kine nekoliko nedelja pre izbora na kojima želi da napravi istorijski iskorak i osigura sebi treći mandat na kongresu Komunističke partije.

    Šta donosi budućnost

    I u budućnosti će odnosi verovatno ostati zategnuti, a Kina će želeti da ostavi sve opcije otvorene, kažu analitičari.

    “Između dvaju režima uvek je vladalo nepoverenje i kroz istoriju su se uvek tretirali kao suparnici‘, kazao je Krejč.