Ukrajinska vojska je skoro ostala bez udarnih dronova, saopštio je Sputnjiku oficir protivvazdušne odbrane ruske vojske iz grupe “O”.
“U ovoj fazi operacije gađamo izviđačke dronove, kao što su Leleka, Furija. Bez obzira na njihove male razmere, uništavamo ih… U poslednje vreme protivnik uglavnom koristi izviđačke dronove, pošto više nemaju udarne”, rekao je on.
Ministar privrede Nemačke Robert Habek poručio je građanima te zemlje da svi moraju shvatiti da je situacija sa gasom ozbiljna.
Posle najave “Gasproma” u vezi daljeg smanjenja isporuke gasa kroz gasovod Severni tok 1, Habek je naglasio da se zemlja nalazi u veoma ozbiljnoj situaciji.
“Vreme je da to sada svi razumeju. Nemačka mora smanjiti potrošnju gasa i na tome radimo”, kazao je za javni servis ARD.
Podvukao je da svi moraju biti jedinstveni i poručiti Putinu: “Da, Putin ima gas, ali mi imamo snagu”.
Najava ruskog gasnog “Gasproma” da će ove nedelje dodatno smanjiti isporuke gasa Evropi je politički motivisana, izjavila je danas evropska komesarka za energetiku Kadri Simson.
Osporava navode ruskog gasnog holdinga da zbog redovnog održavanja mora da obustavi rad još jedne turbine na gasovodu Severni tok 1, što će smanjiti protok gasa tim cevovodom do Nemačke.
“Znamo da ne postoji tehnički razlog za to. Ovo je politički motivisan korak i na to moramo da budemo spremni. Upravo iz tog razloga, preventivno smanjenje naše potrošnje gasa je mudra strategija”, izjavila je Simsonova u Briselu, prenosi Rojters.
Dodala je da očekuje da će ministri postići dogovor o hitnim pravilima EU, koja zahtevaju od zemalja da ograniče svoju potražnju za gasom.
Ruska vojska uništila je za dan osam ukrajinskih skladišta raketnog i artiljerijskog naoružanja u južnoj Mikolajivskoj oblasti i u istočnoj Donjeckoj, saopštio je portparol ruskog Ministarstva odbrane general-potpukovnik Igor Konašenkov, prenosi Interfaks.
Ukrajinski zvaničnici naveli su ranije da je Rusija noćas izvela “masovni raketni napad” na jug zemlje, uključujući udare na infrastrukturu u crnomorskoj luci Mikolajiv.
“Masivan raketni udar izveden je na jug Ukrajine, iz pravca Crnog mora, uz korišćenje avijacije”, rekao je gradonačelnik Oleksandr Senkevič za ukrajinsku državnu televiziju, ne navodeći detalje, preneo je Rojters.
On je na Telegramu naveo da su u MIkolajivu odjeknule snažne eksplozije, dodao je Gardijan. Senkevič je apelovao na građane da ostanu u skloništima.
“Gasovod Sjeverni tok 2 spreman je u potpunosti da zadovolji potrebe evropskih zemalja, ali je zatvoren iz političkih razloga.”
To je danas izjavio ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
“Severni tok 2 je potpuno spreman da zadovolji evropske potrebe za tom vrstom goriva. Jednostavno je zatvoren iz čisto političkih razloga”, rekao je Lavrov na konferenciji za novinare u Ugandi, prenosi TASS.
On je podsetio da je, uprkos tome što su ispoštovani svi propisi EU tokom izgradnje, Evropska komisija retroaktivno usvojila propise koje usporavaju završetak projekta.
Lavrov je ocenio da EU čini sve da ograniči kapacitet Severnog toka 1 i dodao da Zapad ne može da objasni Rusiji status Simensove turbine za taj gasovod koja je remontovana u Kanadi.
Danas je održan sastanak ministara energetike EU u Briselu.
Zemlje članice Evropske unije postigle su dogovor o dobrovoljnom smanjenju potražnje gasa za 15 odsto ove zime, saopštio je Savet Evropske unije.
“Ovo nije bila nemoguća misija! Ministri su postigli politički dogovor o smanjenju potražnje za gasom uoči predstojeće zime”, navodi se u tvitu češkog predstavništva Saveta EU.
“U nastojanju da povećaju sigurnost snabdevanja energijom u EU, države članice su danas postigle politički dogovor o dobrovoljnom smanjenju potražnje prirodnog gasa za 15 odsto ove zime. Uredba Saveta takođe predviđa mogućnost da se pokrene ‘upozorenje Unije’ (Union alert) o bezbednosti snabdevanja, u kom slučaju bi smanjenje postalo obavezno”, navodi se u saopštenju Saveta.
Savet je dodao da su se zemlje EU dogovorile da smanje potražnju za gasom između 1. avgusta i 31. marta “merama po sopstvenom izboru”.
“Dok će sve zemlje EU uložiti najbolje napore da ovo ispune, Savet je naveo neka izuzeća i mogućnosti za odstupanja od obaveznog cilja smanjenja, kako bi se odrazile posebne situacije država članica i osiguralo da su smanjenja gasa efikasna”, ističe se u saopštenju.
Zemlje EU koje nisu međusobno povezane na gasne mreže drugih država članica biće “oslobođene obaveznih smanjenja gasa jer ne bi mogle da oslobode značajne količine gasa iz gasovoda u korist drugih država članica“.
Savet EU je takođe istakao da je Evropska komisija dužna da razmotri mogućnost produženja sporazuma do maja 2023. godine.
Ovo je usledilo nakon što je nemačka novinska agencija DPA, pozivajući se na neimenovane izvore, rekla da su se zemlje članice EU dogovorile o hitnom planu za dobrovoljno smanjenje potrošnje gasa kao način da se smanji zavisnost od Rusije i kako bi bile spremne za scenario u kojem uvoz prestaje, prenosi Sputnjik International.
Izvori su tvrdili da takozvani plan “Uštedi gas za sigurnu zimu” predviđa dobrovoljno smanjenje potrošnje prirodnog gasa za 15 odsto u periodu od avgusta 2022. do marta 2023. godine.
“Usvajanje predloga smanjenja gasa u rekordnom roku nesumnjivo je ojačalo našu zajedničku energetsku bezbednost. Sadašnja ušteda gasa će poboljšati spremnost. Zima će biti mnogo jeftinija i lakša za građane i industriju EU”, rekao je češki ministar industrije i trgovine Jozef Sikela, prenosi Teletrader.
Prema planu, inicijalni cilj od 15% počeće od 1. avgusta 2022. do 31. marta 2023. godine, čime će blok uštedeti do 45 milijardi kubnih metara gasa. U početku će to biti dobrovoljno, ali ako se cilj ne postigne, može postati obavezno.
Predsjednica Evropske komiske Ursula fon der Lajen pozdravila je političku odluku Savjeta EU kojom se prihvata prijedlog o samnjenju potrošnje gasa u Evropi i priprema za nastupajuću zimu.
“U pitanju je odlučan korak u suočavanju s potpunim prekidom snabdijevanja gasom. Zahvaljujući današnjoj odluci, Evropa je spremna da se bavi svojom energetskom bezbjednošću kao Unija”, poručila je Lajen.
U pisanom saopštenju, predsjednica Evropske komisije podsjeća da je Savjet EU postigao politički dogovor u rekordnom roku, a na osnovu prijedloga Komisije “Uštedite gas za sigurnu zimu”, koji je podnesen prošle nedjelje, a koji predviđa “uredno i koordinisano” smanjenje potrošnje gasa širom EU.
“Kolektivna posvećenost smanjenju za 15 odsto je veoma značajna i pomoći će da popunimo skladište uoči zime”, navodi Lajen.
Ona dodaje da se usvojenim prijedlogom, koji predviđa mogućnost da se proglasi “stanje uzbune EU” koje pokreće obavezno smanjenje potrošnje gasa u državama članicama, daje snažan signal da će EU učiniti sve što je potrebno da obezbijedi sigurnost snabdijevanja i zaštite potrošača, bilo da su to domaćinstva ili industrija.
“EU je obezbijedila čvrste temelje za nezamjenljivu solidarnost između država članica suočenih s Putinovom energetskom ucjenom. Najava Gasproma da dodatno smanjuje isporuke gasa Evropi preko Sjevernog toka 1, bez opravdanog tehničkog razloga, dodatno ilustruje nepouzdanu prirodu Rusije kao snabdjevača energentima”, zaključuje se u saopštenju.
Zapadne zemlje se takmiče u preduzimanju koraka protiv Rusije, ali im ponestaje mjera za vršenje pritiska na Moskvu, rekao je novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Komentarišući potencijalnu zabranu izdavanje šengenskih viza Rusima, Peskov je istakao da se vidi kako se zemlje EU i Sjeverne Amerike bukvalno takmiče jedne sa drugima u preduzimanju neprijateljskih mjera protiv Rusije.
“Međutim, isto tako vidimo da im ponestaje mjera od kojih očekuju da izvrše pritisak na nas i natjeraju nas da promijenimo stav, iako je to pogrešno mišljenje”, naveo je Peskov.
On je naglasio da će Moskva “veoma negativno” reagovati i djelovati u slučaju da Finska ograniči izdavanje viza Rusima, ali da se Rusija nada da takva inicijativa neće biti sprovedena, javio je TASS.
“Reakcija Rusije biće negativna. Koliko mi znamo, ta ideja još nije sprovedena i nadamo se da neće biti. Ali, naravno, bilo kakve slične aktivnosti u vezi sa ruskim državljanima izazvaće kontramjere, odgovor”, upozorio je Peskov.
Peskov je dodao da će reakcija Moskve na takvu odluku Finske biti “razumljiva i predvidiva”.
Državni Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) u SAD stavili su BiH na listu zemalja sa visokim rizikom za putovanje zbog naglog porasta broja novozaraženih korona virusom.
Unovom izvještaju koji je CDC objavio, BiH je stavljena na listu tri listu zemalja sa visokim rizikom za putovanje.
Zbog toga preporučuju svima, koji nisu vakcinisani, da odlože putovanje u BiH uz naglasak da i pored obavljene vakcinacije postoji mogućnost zaraze.
CDC je takođe iznio i niz preporuka za sve koji, uprkos upozorenjima, planiraju dolazak u našu zemlju.
Svako od dvije godine ili stariji trebaju pravilno nositi masku u zatvorenom prostoru. Ako imate oslabljen imuni sistem ili ste pod povećanim rizikom od teške bolesti, čak i ako ste vakcinisani protiv korona virusa, razgovarajte sa svojim ljekarom o riziku i razmislite o odgađanju putovanja u Bosnu i Hercegovinu – piše u izvještaju CDC.
Preporučuju i pridržavanje svih epidemioloških mjera koje su na snazi u BiH, prenosi Klix.
Presjednik Turske Recep Tayyip Erdogan ponovo je iznio svoj stav protivljenja ulasku Švedske i Finske u NATO pakt – bar dok ne rješe povezanost sa terorističkim grupama koje ugrožavaju bezbjednost Ankare.
Erdogan je rekao da Turska još uvijek čeka konkretne korake koje Švedska i Finska trebaju poduzeti, a koje se odnose na vezu sa terorističkim grupama kao što su Kurdistanska radnička stranka (PKK), FETO i druge.
“Turska neće napraviti kompromis po pitanju terorizma. Očekujemo konkretne korake od NATO-a kao i to da Švedska i Finska okončaju podršku terorističkim grupama kao što su Kurdistanska radnička stranka i FETO”, rekao je predsjednik Turske, te dodao:
“Ne treba očekivati ustupke od Turske u vezi sa kandidatima za ulazak u NATO – Švedskom i Finskom – osim ako se ne otklone bezbjednosni problemi Ankare”, tvrdi on, prenose turski mediji.
Što se tiče sukoba sa Sirijom, Erdogan je rekao da je ta država postala gnijezdo za terorističke grupe i da Rusija i Iran moraju odlučiti na čijoj su strani.
Erdogan je također osudio nastavak saradnje SAD-a sa teroristima u sjevernoj Siriji – aludirajući na odnos Centralne komande sa PKK.
“Američka umiješanost u terorističke grupe završit će tako što će ona upasti u rupu koju je iskopala”, rekao je Erdogan.