VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Upozorenje iz SZO

    Upozorenje iz SZO

    Epidemije endemskih bolesti poput majmunskih boginja i lasa groznice postaju sve upornije i češće, upozorio je danas Majk Rajan, direktor za hitne situacije u Svjetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO).
    On je ukazao da klimatske promjene doprinose brzim promjenama vremenskih uslova, pa životinje i čovjek mijenjaju svoje ponašanje u potrazi za hranom, a rezultat je da sve više ljudi oboljeva od bolesti koje su tipične za životinje, prenosi Rojters.

    “Nažalost, ta sposobnost da se određena bolest intenzivira i nastavi da se širi i u našoj, ljudskoj populaciji, sve je veći faktor rizika i zato su takva oboljenja sve češća među ljudima”, predočio je Rajan.

  • Njemačka popustila i platila gas u rubljama

    Njemačka popustila i platila gas u rubljama

    Njemačke elektroenergetske kompanije RWE i Uniper potvrdile su da su prvi put platile ruski gas prema moskovskom dekretu koji predviđa plaćanje u rubljama preko posredničke banke u Rusiji.

    Njemačka je veliki uvoznik ruskog gasa koji je prošle godine činio više od polovine njenog uvoza tog energenta, a značajan dio naručivali su upravo Uniper i RWE.

    Prema ruskom dekretu od kraja marta, kupci iz “neprijateljskih zemalja” moraju da otvore račun u Gasprombanci na koji prenose novac u dogovorenoj valuti, uglavnom u evrima i dolarima. Banka ih zatim prodaje na aukciji na berzi i prenosi rublje na račun Gaspromovih dobavljača.

    Moskva “neprijateljskim” zemljama smatra članice EU, SAD, Švajcarsku i ostale koje su Rusiji zbog sukoba u Ukrajini uvele sankcije, isključivši velike ruske banke iz globalnog finansijskog sistema.

    Uredba je podijelila zemlje EU. Tako su Poljska, Bugarska i Finska odbile da plate ruski gas po novim pravilima, a Gasprom im je obustavio isporuke u maju. Ruska kompanija je ove nedjelje objavila da više neće isporučivati gas holandskoj GasTera ili danskom Orstedu.

    Njemačka je glavni uvoznik ruskog gasa, koji je činio više od polovine njenog uvoza energije u prošloj godini, a značajan dio su naručili Uniper i RWE.

    Dvije kompanije su već najavile da će otvoriti račune u Gasprombanci, u skladu sa aktuelnim sankcijama protiv Rusije, kako bi obezbjedile kontinuirano snabdijevanje Njemačke gasom.

    “Kao i druge njemačke i evropske kompanije, i Uniper je promijenio način plaćanja gasa koji se isporučuje iz Rusije. Uniper plaća u evrima, u skladu sa novim mehanizmom plaćanja”, napisala je kompanija u utorak u izjavi dostavljenoj elektronskom poštom.

    Prva uplata je izvršena krajem maja.

    “Uniper se stoga pridržava sankcija i može da nastavi da garantuje blagovremeno poštovanje ugovora“, dodali su.

    Isplata je izvršena u koordinaciji sa njemačkom vladom i u skladu sa smjernicama EU, napominju.

    Kompanija je u maju najavila da će prvu uplatu po novom modelu izvršiti krajem mjeseca, ali nije navela datum.

    Portparolka RWE-a je takođe potvrdila u utorak da su doznačili evre na račun u Rusiji, otvoren za plaćanje gasa po novom modelu, prenosi Večernji list

  • Najmanje četiri žrtve zemljotresa u Kini

    Najmanje četiri žrtve zemljotresa u Kini

    U dva zemljotresa koja su danas pogodila jugozapad Kine poginule su najmanje četiri osobe i oštećen je veći broj stambenih objekata, potvrdile su vlasti i državni mediji.

    Još 14 osoba je povrijeđeno, od kojih najmanje jedna teže, prenijela je državna televizija ČTV, prenosi AP.

    Svi poginuli i povrijeđeni su u okrugu Baošing u provinciji Sečuan.

    Epicentar zemljotresa bio je u okrugu Lušanu u blizini grada Jana na dubini od 17 kilometara, a na oko 110 kilometara jugozapadno od glavnog grada Sečuana Čengdua, saopštio je kineski seizmološki centar.

    Vatrogasna služba Sečuana saopštila je da je više od 1.400 spasilaca upućeno u tu oblast, dok je Jugozapadna željeznička uprava saopštila da su neki dijelovi pruge zatvoreni zbog čega ima kašnjenja na željezničkim putničkim linijama.

  • EU demonstrirala jedva postignuto jedinstvo

    EU demonstrirala jedva postignuto jedinstvo

    Samit Evropske unije u Briselu udovoljio je Mađarskoj i doneo odluku o polovičnom naftnom embargu protiv Rusije.

    Jedinistvo Unije s mukom je očuvano.

    Šta se može dalje očekivati?

    Kompromis je postignut tokom noći: do kraja godine bi EU trebalo da prestane da kupuje rusku naftu koja se isporučuje preko morskih luka.

    Mađarska, Slovačka i Češka će u početku biti izuzete od embarga EU na rusku naftu – koja se isporučuje naftovodom. Uzgred, Bugarska i Hrvatska su takođe za sebe tražile i dobile izuzetke – duže prelazne periode za naftni embargo.

    Najvažniji rezultat za šefove država i vlada na samitu u Briselu: očuvano je jedinstvo EU i zadržana sposobnost delovanja. Olakšanje na sve strane.

    Dobar poker

    Bio je to „tipičan pregovarački poker EU koji na kraju ipak uspe“, umiruju neke diplomate EU. Drugi vide prilično jasne pukotine u jedinstvu EU.

    Čini se gotovo bizarnim da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski morao da opomene samit EU da se reši spor oko embarga na naftu. „Interni sporovi samo dovode do toga da Rusija povećava pritisak na Evropu“, rekao je Zelenski u svojoj video-poruci za sastanak u Briselu.

    Mađarski premijer, Viktor Orban, povukao je pretnju vetom – i time je oslobođen put do šeste runde drastičnih sankcija Rusiji, koja već tri meseca vodi rat u Ukrajini. Orban je ovog utorka imao rođendan i zauzvrat dobio veliki politički poklon od EU. On je nedeljama uspešno odolevao oštrijim sankcijama Rusiji jer je njegova zemlja potpuno zavisna od gasovoda „Družba“ kojim je Sovjetski Savez snabdevao bivše bratske komunističke države. To ime danas deluje prilično zastarelo.

    Letonski premijer Krisjanis Karins kaže da je jasno da bi Rusija bila pogođena samo potpunim energetskim embargom.

    „Potrebne su nam potpune i hitne sankcije za ugalj, naftu i gas. Zajedno idemo napred što je brže moguće. Važno je da ostanemo zajedno, da smo jedinstveni.“ Karins je govorio o „fantastičnom koraku“ u pravom smeru kako bi Rusiji otežalo finansiranje rata.

    Ukrajinski ambasador u Nemačkoj Andrij Melnjik nazvao je naftni embargo „pola koraka“. Ukrajinski političari neprestano kritikuju da previše novca od energetskih poslova nastavlja da teče u rusku ratnu kasu.

    Efekat sankcija na Rusiju i EU

    Međutim, efekat ovog embarga koji se odnosi samo na tankere – je ograničen. U potpunosti će stupiti na snagu do kraja godine, čime bi Rusija izgubila dve trećine izvoza nafte u EU i što bi, prema proračunima agencije Blumberg, rezultiralo gubitkom od oko deset milijardi dolara za Rusiju.

    Ruski izvoz nafte će se smanjiti na 10 odsto prethodnog obima – tek kada Nemačka i Poljska dobrovoljno prestanu da kupuju sirovu naftu iz „naftovoda Družba“ – kao što su već najavile.

    Mihail Krutihin, stručnjak za naftu iz Osla, za DW procenjuje da će gubitak prihoda za ruski državni budžet biti još veći: Rusija bi od sledeće godine ostala bez oko 25 odsto prihoda – oko 50 milijardi dolara. Teško je prodati naftu Aziji.

    Drugi ekonomisti ističu da ne postoji direktna veza između energetskog biznisa i finansiranja ruskog agresorskog rata. Vojnici i oružje proizvedeno u Rusiji i dalje se plaćaju u rubljama koje Kremlj može da štampa preko centralne banke.

    Ono što je, međutim, izvesno je da će zbog ovog embarga – cene energenata za potrošače u Evropi nastaviti da rastu i da inflatorni pritisak neće jenjavati.

    Kada je u pitanju energija, stvari postaju ozbiljne

    Predstoje dalji testovi jedinstva u EU – jer, što je više sankcija u energetskom sektoru, to su teže posledice po države EU.

    Viktor Orban poziva da se pažljivo razmisli o posledicama sankcija. „Energija je ozbiljna stvar. To nije dečja igra. To znači da su nam najpre potrebna rešenja pa onda sankcije. Do sada smo se uvek opredeljivali za sankcije, a onda razmišljali o posledicama i mogućim rešenjima. Ali energija je rizična. Ovo je ozbiljna stvar.“

    Sada je odlučeno o postepenom ukidanju uvoza ruskog uglja i ruske nafte. Međutim, kada je reč o sankcijama na uvoz prirodnog gasa, Austrija, Italija, a pre svega Nemačka, izjavljuju da će, bez nanošenja ozbiljne štete sopstvenoj privredi, od ruskog gasa moći potpuno da se oproste tek za nekoliko godina.

    Međutim, Poljska i baltičke države, i naravno Ukrajina, zahtevaju da se odmah prekine sa uvozom ruskog gasa.

    Prema informacijama Saveta ambasadora EU, sedmi paket sankcija je već u pripremi – ali ne uključuje prirodni gas, već više trgovinskih barijera i prepreka za ruske kompanije i banke.

    Afrika zabrinuta zbog žitarica

    Predsednik Afričke unije (AU), senegalski predsednik Meki Sal, koji je bio gost samita putem video veze, takođe je pozvao da se razmotre posledice sankcija.

    Odluka da se državna ruska „Sberbanka“ isključi iz platnog sistema SWIFT, afričkim zemljama otežava plaćanje uvoza žitarica ili đubriva iz Rusije. Prema Salovim rečima, to će pogoršati prehrambenu krizu u Africi, koja će nastati zbog izostalih isporuka žita iz Ukrajine. Sal je pozvao EU da sa Afrikom radi na pronalaženju rešenja.

    Kancelar Olaf Šolc je na konferenciji za novinare Makiju Salu indirektno odgovorio: ne treba mešati uzrok i posledicu. Sankcije su neophodne. „Postoji razlog za to što mnogi građani u svetu imaju poteškoća da se prehrane – to je ruski agresorski rat u Ukrajini. Odgovornost za opasnosti koje nam prete očigledno snosi Rusija i njen predsednik. Zato je toliko važno da pojačamo naše napore da omogućimo izvoz žita iz Ukrajine.“

    EU i Afrička unija stoga podržavaju inicijativu Ujedinjenih nacija da se za izvoz žitarica otvore ukrajinske crnomorske luke koje blokira Rusija. Evropska unija radi na alternativnim kopnenim putevima ka zapadu kako bi izvukla žito iz Ukrajine. U tom cilju za uvoz iz Ukrajine treba svesti na minimum carinske formalnosti za kamione, što do sada u praksi nije funkcionisalo glatko na granicama EU sa Ukrajinom.

    Sporna tačka za sledeći samit

    Na sledećem samitu EU krajem juna, šefovi država i vlada žele da odluče da li, kako i kada Ukrajina, Gruzija i Moldavija mogu da budu primljene u zajednicu.

    Istočne zemlje članice EU su tu za brzu akciju. Veliki neto davaoci za fondove EU poput Nemačke, Francuske i Italije imaju tendenciju da usporavaju stvari. Biće to još jedan test sposobnosti EU da postigne konsenzus.

  • Njemačka više “ne zavrće ruke”

    Njemačka više “ne zavrće ruke”

    Uticaj Berlina slabi, a niz političkih događaja uticao je na opadanje autoriteta Njemačke, ocenjuju stručnjaci.

    Godinama je Njemačka bila neosporavani lider bloka unutar bloka – glas i mišići centralnih i istočno evropskih nacija u EU koje su se okretale Berlinu zarad podrške, vođstva, a ponekad i eksplicitnih smernica.

    Često, kada je Brisel trebalo da “zavrće ruke”, Njemačka je bila ta koja bi nagovarala Poljsku, Mađarsku ili druge da se pridržavaju pravila EU.Ali niz nedavnih događaja urušio je autoritet i uticaj Berlina u centralnoj i istočnoj Evropi i, što je ključno, među liderima oko stola samita Evropskog saveta.

    Ti događaji uključuju penzionisanje dugogodišnje kancelarke Angele Merkel krajem prošle godine, formiranje složenije tropartijske vladajuće koalicije u Berlinu, a posebno niz političkih pogrešnih koraka i nedoslednih poruka vezanih za rusku politiku i rat u Ukrajini, piše “Politiko”.

    Rezultat je značajno slabljenje uticaja Berlina i veća spremnost drugih zemalja da krenu svojim putem i, u nekim slučajevima, otvoreno izazovu francusko-nemački savez koji je dugo bio u centru moći i donošenja odluka u EU, prema brojnim zvaničnicima i diplomatama EU.

    “Ne treba nam nemačka zaštita; istorija je pokazala da je to na pogrešnoj strani istorije”, izjavio je diplomata iz istočne Evrope, misleći na dugogodišnju politiku Berlina da vodi “mekšu” politiku prema Rusiji.

    “Poljska je pokazala dobro vođstvo, u vezi sa Rusijom, u prihvatanju (ukrajinskih) izbeglica, u postepenom ukidanju gasa. Baltik ima pametno vođstvo. Bugarska ima novu kredibilniju vladu. Rumunija je stabilna”, rekao je diplomata.

    Urušavanje nemačkog autoriteta bilo je jasno prikazano ove nedelje dok su se šefovi država i vlada EU borili da postignu sporazum o embargu na rusku naftu i da pobede tvrdoglavo protivljenje mađarskog premijera Viktora Orbana.

    Ali činjenica da su druge zemlje članice EU, uključujući neke sa istoka, uopšte bile toliko sumnjičave, naglašava narušen kredibilitet Berlina.

    Često, kada je Brisel trebalo da “zavrće ruke”, Nemačka je bila ta koja bi nagovarala Poljsku, Mađarsku ili druge da se pridržavaju pravila EU.

    Ali niz nedavnih događaja urušio je autoritet i uticaj Berlina u centralnoj i istočnoj Evropi i, što je ključno, među liderima oko stola samita Evropskog saveta. Ti događaji uključuju penzionisanje dugogodišnje kancelarke Angele Merkel krajem prošle godine, formiranje složenije tropartijske vladajuće koalicije u Berlinu, a posebno niz političkih pogrešnih koraka i nedoslednih poruka vezanih za rusku politiku i rat u Ukrajini, piše “Politiko”.

    Rezultat je značajno slabljenje uticaja Berlina i veća spremnost drugih zemalja da krenu svojim putem i, u nekim slučajevima, otvoreno izazovu francusko-nemački savez koji je dugo bio u centru moći i donošenja odluka u EU, prema brojnim zvaničnicima i diplomatama EU.

    “Ne treba nam njemačka zaštita; istorija je pokazala da je to na pogrešnoj strani istorije – izjavio je diplomata iz istočne Evrope, misleći na dugogodišnju politiku Berlina da vodi “mekšu”, politiku prema Rusiji.

    Ovog puta, Njemačka je optužena da pokušava da traži prednost u predloženom izuzeću od embarga za naftu koja se isporučuje cevovodom. Berlin je više puta negirao bilo kakvu umešanost u predlaganje izuzeća, i na kraju se obavezao da će okončati sve kupovine ruske nafte do kraja ove godine kao jasan dokaz da neće dobiti ništa od nastavka snabdevanja naftovodom iz Rusije.

    U međuvremenu, ranija poseta Budimpešti predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, koja je bivša nemačka ministarka odbrane i Merkelina učenica, nije donela nikakav pomak u sukobu oko zabrane nafte. A tekući spor Mađarske u vezi sa vladavinom prava sa EK otežava postizanje kompromisa.

    Umesto toga, prepušteno je predsedniku Evropskog saveta Šarlu Mišelu, koji je bivši belgijski premijer, i francuskom predsedavanju Savetom EU da naprave kompromis koji je Mađarska na kraju prihvatila, otvarajući put za usvajanje ne samo zabrane nafte, već i šireg šestog paketa sankcija. Merkelin naslednik Olaf Šolc, socijaldemokrata, nije imao ključnu ulogu u tome.

  • Putin: Rusija će ojačati svoju snagu i suverenitet u svijetu

    Putin: Rusija će ojačati svoju snagu i suverenitet u svijetu

    Rusija će ojačati svoju snagu i suverenitet u svijetu koji se brzo mijenja, izjavio je danas ruski predsjednik Vladimir Putin u video obraćanju na Međunarodni dan zaštite djece.

    Ruski lider je uputio čestitke učenicima škole, njihovim roditeljima i nastavnicima, prenosi agencija TASS.

    “Vi živite i odrastate u veoma dinamičnom vremenu kada se svijet brzo menja”, poručio je Putin.

    Rekao je da vjeruje da će Rusija u ovom komplikovanom svijetu pojačati svoju snagu, nezavisnost i suverenitet.

  • “Saradnja Rusije i Kine ima strateški karakter”

    Saradnja Moskve i Pekinga dobila je “strateški karakter”, a zbog “hibridnog rata Zapada protiv Rusije” za nju se otvaraju nove mogućnosti, izjavio je danas ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

    “Rusija i Kina sistematski sprovode sve odobrene programe saradnje. Energetsko partnerstvo je dobilo strateški karakter. Realizuju se veliki projekti u oblasti industrije, poljoprivrede i transporta”, rekao je Lavrov u video obraćanju učesnicima na 7. međunarodnoj konferenciji “Rusija i Kina: saradnja u novoj eri”, prenosi agencija RIA Novosti.

    On je naveo da “hibridni rat koji je kolektivni Zapad pokrenuo protiv Rusije otvara nove mogućnosti za proširenje saradnje između Moskve i Pekinga”, prenosi TAS S.

    “Poznato je da je riječ ‘kriza’ na kineskom kombinacija dva karaktera: ‘opasnost’ i ‘prilika’. Siguran sam da hibridni rat koji je kolektivni Zapad pokrenuo protiv Rusije otvara nove mogućnosti za proširenje rusko-kineske praktične saradnje, uključujući investicije i finansije”, naglasio je ruski diplomata.

    Lavrov je još poručio da Rusija i Kina namjeravaju da razviju nezavisnu finansijsku infrastrukturu, značajno povećavajući upotrebu rublje i juana u poslovanjima između dvije zemlje, navodi TASS.

  • Bajden: Neću vršiti pritisak na Ukrajinu da preda teritorije

    Bajden: Neću vršiti pritisak na Ukrajinu da preda teritorije

    Američki predsjednik Džozef Bajden kaže da neće vršiti pritisak na Kijev da preda teritorije kako bi se okončao rat u Ukrajini.

    “Neću vršiti pritisak na ukrajinsku vladu, ni privatno ni javno, da napravi bilo kakve teritorijalne ustupke. Bilo bi to pogrešno i suprotno dobro utvrđenim principima”, naveo je Bajden za Njujork tajms, a prenosi BBC.

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski danas je rekao da Ukrajina nije spremna da ustupi bilo koji dio svoje teritorije, jer je u pitanju njena nezavisnost i suverenitet.

  • Lavrov: Zapad koristi Ukrajinu da širi dominaciju po svijetu

    Lavrov: Zapad koristi Ukrajinu da širi dominaciju po svijetu

    Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je da zapadne zemlje pokušavaju da mobilišu sve druge države pod svoje okrilje koristeći situaciju u Ukrajini kao izgovor.

    Lavrov je tokom posjete Saudijskoj Arabiji istakao da aktuelni procesi predstavljaju prekretnicu u svijetu, prenosi Sputnik.

    • U toku je formiranje multipolarnog svijeta, a naše zapadne kolege koje žele da zadrže i prošire dominaciju, pokušavaju da spriječe ove procese – rekao je ruski diplomata tokom sastanka sa generalnim sekretarom Organizacije islamske saradnje Huseinom Ibrahimom Tahom.

    Lavrov je istakao da ova situacija odražava duboko ukorijenjene probleme u Evropi, prije svega u vezi sa “odbijanjem zemalja NATO da ispune obećanje dato Sovjetskom Savezu da se neće širiti na istok”.

    Ruski ministar spoljnih poslova je ocijenio kao izbalansiran i objektivan stav Organizacije islamske saradnje, kao i Lige arapskih država i Savjeta za saradnju arapskih država Persijskog zaliva, u vezi sa onim što se dešava.

    • Nadam se da će i naši zapadni partneri u nekoj fazi shvatiti potrebu da se sagledaju svjetski problemi, dogovore načini njihovog rješavanja, ne na osnovu diktata, već na osnovu principa Povelje UN, prije svega principa koji podrazumijeva poštovanje suverene ravnopravnosti država – izjavio je Lavrov.

    On je dodao da je ruska strana spremna za takav dijalog, ali “isključivo na ravnopravnoj osnovi i uzajamnom poštovanju”.

    Šef ruske diplomatije je u ponedjeljak započeo radnu posjetu zemljama Persijskog zaliva, a najprije je otišao u Bahrein, dok je juče stigao u Rijad.

  • Direktno upozorenje: Rat Amerike i Rusije?

    Direktno upozorenje: Rat Amerike i Rusije?

    Sve isporuke oružja Ukrajini, kako god da ih Vašington argumentuje, povećavaju rizik od direktnog sukoba Rusije i SAD.

    To je danas pozorio zamenik šefa ruske diplomatije Sergej Rjabkov.

    “Bilo kakve isporuke naoružanja, koje se nastavljaju i uvećavaju, povećavaju rizike od takvog razvoja događaja”, rekao je Rjabkov za Sputnjik, odgovarajući na pitanje da li će odluka Vašingtona da isporuči Ukrajini raketne sisteme “Himars” povećati rizik od sukoba Rusije i SAD.

    Bela kuća je ranije saopštila da će SAD danas dostaviti novi paket vojne pomoći Ukrajini, koji obuhvata raketne sisteme “Himars”. Iz Vašingtona je saopšteno da ti raketni sistemi ne mogu da gađaju ciljeve izvan ukrajinske teritorije.

    “Suština je u tome da SAD ne čine ništa što je u interesu pronalaženja nekakvog rešenja. Tako je bilo godinama pre početka specijalne vojne operacije. Tako je bilo i u periodu kada smo se bavili temom obaveznih garancija bezbednosti Rusije od prošle jeseni – nije bilo nikakvih naznaka da su SAD spremne da odustanu od jačanja napetosti, od otvorenog sukoba”, rekao je Rjabkov.

    Prema njegovim rečima, zaoštravanje sukoba u Ukrajini je u skladu sa ciljevima neprijatelja Rusije.
    “Naš stav je direktan i jasan svima: ciljevi specijalne vojne operacije će biti postignuti u svakom slučaju, a zaoštravanje sukoba ide na ruku neprijateljima Rusije”, ocenio je Rjabkov.

    On je naveo da SAD godinama ne pokušavaju da pronađu rešenje za ukrajinsku krizu.

    “Posle početka specijalne vojne operacije u Vašingtonu je došlo do sloma ostataka odgovornog, zdravog pristupa toj situaciji. Bezobzirno, bez osvrtanja se nastavlja politika koju smo mi već mnogo puta okarakterisali kao težnju da se ratuje do poslednjeg Ukrajinca, kao odraz usmerenja na to da se nanese – kako oni sami kažu – strateški poraz Rusiji. To je bez presedana, opasno”, upozorio je Rjabkov.