VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Generalna skupština UN izabrala nestalne države članice Savjeta bezbjednosti

    Generalna skupština UN izabrala nestalne države članice Savjeta bezbjednosti

    Generalna skupština Ujedinjenih nacija održala je izbore za pet novih, nestalnih država članica Savjeta bezbjednosti kako bi zamijenila sadašnje predstavnike čiji mandat završava 31. decembra ove godine.

    Japan, Mozambik, Ekvador, Malta i Švajcarska izabrane su kao nestalne članice UN-ovog Savjeta bezbjedosti na glasanju održanom juče. Izabrane države svoje predstavnike će imati u periodu do 2024. godine, prenosi agencija Anadolija.

    Generalna skupština UN koja se sastoji od predstavnika 193 države članice, održala je izbore za nove članice Savjeta bezbjednosti koje se biraju na mandat od nekoliko godina, kako bi zamijenila postojeće nestalne članice čiji mandat ističe 31. decembra 2022. godine.

    Nove članice služiće u moćnom tijelu UN koji broji ukupno 15 država u periodu od dvije godine, a mandat im počinje 1. januara 2023. godine.

    Stalne članice Savjeta bezbjednosti su Velika Britanija, Kina, Rusija, SAD i Francuska.

    Pet izabranih država pridružiće se ostalim nestalnim članicama Savjeta kojega čine Indija, Irska, Kenija, Meksiko i Norveška, prenosi Klix.ba.

  • Objavljena ekonomska prognoza: Najteži udarac će pretrpeti Evropa

    Objavljena ekonomska prognoza: Najteži udarac će pretrpeti Evropa

    Kako su Rusija i Ukrajina vodeći dobavljači mnogih sirovina, njihove cene su naglo porasle zbog rata.

    Svetska ekonomija će ove godine naglo usporiti zbog rata u Ukrajini, koji je smanjio kupovnu moć građana, a Evropa će trpeti najteže posledice, upozorila je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), prenosi Poslovni dnevnik.

    Svetska ekonomija će ove godine porasti za tri odsto, ocenjuje OECD, snizivši decembarsku prognozu za 1,5 procentnih poena.

    U 2023. rast bi trebalo da se malo uspori, na 2,75 odsto, izračunali su u izveštaju objavljenom u sredu.

    Najteže će biti pogođene evropske ekonomije, koje su najviše izložene ratu kroz uvoz energenata i prihvat izbeglica.

    Ekonomija evrozone ove godine će rasti 2,6 odsto, upola slabije nego 2021, procenjuje OECD, a sledeće godine aktivnost će usporiti na samo 1,6 odsto.

    Očekuje se da će inflacija ove godine dostići sedam odsto, a 2023. usporiti na 4,6 odsto, izračunali su.

    Nemačka najslabija
    Nemačka privreda porašće ove godine 1,9 odsto, a 2023. 1,7 odsto, pošto će oporavak od korona krize otežati rat u Ukrajini i embargo na rusku naftu.

    Francuskoj prognoziraju 2,4-odstotni rast u ovoj godini, koji bi u 2023. trebao da uspori na 1,4 odsto.

    Zbog rata će italijanski BDP ove godine porasti za samo 2,5 odsto, nakon skoka od 6,6 odsto u 2021. Usporiće na 1,2 odsto sledeće godine.

    Očekuje se da će Španija ove godine zabeležiti stopu rasta od 2,2 odsto zbog povećane neizvesnosti, visoke inflacije i slabije spoljne tražnje.

    Britanski BDP će ove godine porasti 3,6 odsto, a 2023. stagnirati, prema proračunima OECD-a.

    SAD uz Evrozonu
    Američka ekonomija će ove godine rasti 2,5 odsto, nakon rasta od 5,7 odsto u 2021, pošto će problemi sa snabdevanjem, više cene nafte i brži tempo normalizacije monetarne politike usporiti aktivnosti više nego što se očekivalo, saopštio je OECD.

    Procenjuje se da će u 2023. rast usporiti na 1,2 odsto.

    Japan je zaustavio talas zaraze omikronom korona virusom, tako da se očekuje da će ekonomija rasti 1,7 odsto i 1,8 odsto 2023. ove godine.

    Zbog pandemijskih ograničenja, kineska ekonomija je naglo usporila i ove godine će rasti za samo 4,4 odsto, a zatim će se ubrzati 2023. sa projektovanom stopom rasta od 4,9 odsto, procenjuje OECD.

    Na indijsku ekonomiju negativno utiče rat u Ukrajini, s obzirom na njenu zavisnost od uvoza energenata. Tako bi rast indijskog BDP-a u fiskalnoj 2022. godini trebalo da uspori na 6,9 odsto, a na 6,2 odsto u 2023. godini.

    “Postoji velika opasnost od krize u snabdevanju hranom”
    Istovremeno, sukob Rusije i Ukrajine umanjio je nade da bi visoka inflacija izazvana prekidima snabdevanja tokom pandemije Covida 19 širom sveta mogla uskoro da oslabi.

    Kako su Rusija i Ukrajina vodeći dobavljači mnogih sirovina, njihove cene su naglo porasle zbog rata.

    Ako se nešto ne preduzme, postoji velika opasnost od krize u snabdevanju hranom, upozorio je OECD.

  • Tramp optužen za pokušaj državnog udara

    Tramp optužen za pokušaj državnog udara

    Bivši američki predsjednik Donald Tramp organizovao je prošlogodišnju pobunu na Kapitolu, prenosi BBC tvrdnje do kojih su došli istražioci Kongresa tokom saslušanja o napadu na Kapitol koje su javno emitovale američke televizije.
    Liz Činij, republikanska potpredsjednica odbora, rekla je da je Tramp zapalio fitilj napada, a Bennie Thompson, demokrata, rekao je da je pobuna ugrozila američku demokratiju.

    Tompson, predsjednik odbora i zastupnik iz Misisipija, rekao je na saslušanju:

    1. januara bio je kulminacija, bio je to pokušaj državnog udara, drski pokušaj, kako je neko rekao ubrzo nakon 6. januara, da se zbaci vlada. Nasilje nije bilo slučajno. To je bio posljednji Trampov pokušaj.

    “Predsjednik Tramp je pozvao rulju, okupio je i zapalio fitilj ovog napada”, rekla je Činij.

    Nakon skoro godinu dana istrage, izborni odbor američkog Zastupničkog doma pod vodstvom demokrata otvoren je prikazivanjem isječaka iz intervjua koje je vodio s ljudima iz najbližeg Trampovog kruga.

    Emitovan je video svjedočenja bivšeg američkog državnog advokata Bila Barija koji je rekao da su tvrdnje bivšeg predsjednika da su izbori ukradeni neutemeljeni.

    “Ne možemo živjeti u svijetu u kojem sadašnja administracija ostaje na vlasti na temelju svog stajališta, nepotkrijepljenog konkretnim dokazima, da je bilo prevare na izborima”, rekao je bivši glavni državni advokat.

    Na saslušanju je takođe prikazan video svjedočenja Ivanke Tramp, kćerke bivšeg predsjednika, koja je rekla da je prihvatala Barovo odbijanje teorije zavjere njezina oca.

    Tramp je istragu i saslušanje odbacio nazvavši sve političkom prevarom.

    Podsjetimo, juče je počelo saslušanje o napadu na Kapitol 6. januara nakon što Donald Tramp nije želio priznati izborni poraz.

    Izabrani odbor američkog Zastupničkog doma pod demokratskim vodstvom nastojaće preokrenuti napore republikanaca da umanje ili ospore nasilje 6. jula 2021., pet mjeseci prije međuizbora 8. decembra na kojima će se odrediti koja će stranka kontrolisati Kongres sljedeće dvije godine, prenosi Avaz.

    Sljedeće dvije sedmice očekuje se još pet saslušanja.

    Na dan napada smrtno je stradalo četvero ljudi. Četiri policajca izvršila su samoubistvo nakon tog događaja, a više od 100 je povrijeđeno u napadu.

  • “Gvozdena zavjesa neće pasti na našu ekonomiju”

    “Gvozdena zavjesa neće pasti na našu ekonomiju”

    Ruski predsjednik Vladimir Putin je rekao da nijedna “gvozdena zavjesa” neće pasti na rusku ekonomiju, i da će njeno tržište ostati otvoreno.
    Ruski predsjednik Vladimir Putin rekao je da nijedna gvozdena zavjesa neće pasti na rusku ekonomiju uprkos sankcijama koje je uveo Zapad. Rusija, jedan od najvećih svjetskih proizvođača prirodnih resursa, suočava se sa najvećom ekonomskom krizom od pada Sovjetskog Saveza 1991. godine.

    Upitan o mogućim sporazumima sa partnerima kao što su Kina i Indija u jeku “zatvaranja” ruske ekonomije, Putin je na televizijskom sastanku sa mladim preduzetnicima rekao da će ruska ekonomija ostati otvorena.

    “Nećemo zatvarati ekonomiju, nismo je imali i nećemo je imati. Nismo imali zatvorenu ekonomiju – tačnije, u sovjetsko vrijeme, kada smo se isključili, napravili smo takozvanu gvozdenu zavjesu, mi smo stvorili ekonomiju svojim rukama. Budite otvoreni“, rekao je Putin.

    Nakon što su velike američke i evropske kompanije i investitori napustili Rusiju, Moskva je rekla da će se usredsrediti na razvoj sopstvene domaće industrije i razvoj partnerstava sa Kinom, Indijom i snagama na Bliskom istoku u pravcu okretanja od Zapada, prenosi Mondo.

    “Zemlja poput Rusije se ne može ograditi“, dodao je Putin.

  • Kongresmen: Nije Putin, nego Bajden

    Kongresmen: Nije Putin, nego Bajden

    Republikanski kongresmen Bajron Donalds razotkrio je neistine koje je američki predsednik Džozef Bajden izrekao o ruskom lideru Vladimiru Putinu.

    Naime, Bajden je više puta povezivao rekordnu inflaciju u SAD sa situacijom u Ukrajini i ruskim predsednikom.

    “Amerikanci će ove godine potrošiti 5.000 dolara na gorivo, što je 78 odsto više nego pre godinu dana. Za povećanje cena kriv je Bajden, a ne Putin”, napisao je Donalds na Tviteru.

    U SAD već mesecima rastu cene energenata i hrane. Galon benzina danas košta skoro pet dolara, dok je pre godinu dana koštao oko tri dolara. Inflacija obara četrdesetogodišnje rekorde i dostigla je 8,5 odsto.

    Pokušaji aktuelne vlasti da se odupru negativnim tendencijama u privredi nisu doneli vidljive rezultate.

    Situaciju u SAD pogoršalo je i uvođenje sankcija Rusiji nakon pokretanja specijalne vojne operacije u Ukrajini od 24. februara.

  • Pentagon: Ukrajina nema programe biološkog i hemijskog oružja

    Pentagon: Ukrajina nema programe biološkog i hemijskog oružja

    Ukrajina nema programe biološkog, nuklearnog ili hemijskog oružja, saopštio je Pentagon.

    U saopštenju sa navodi i da su SAD u poslednjih 20 godina podržale 46 različitih civilnih laboratorija i zdravstvenih centara u Ukrajini u okviru mirovnih programa.

    SAD su, takođe, sarađivale na poboljšanju ukrajinske biološke bezbednosti i nadzoru bolesti vezanih za zdravlje ljudi i životinja.

  • Odloženo slanje gasa Evropi

    Odloženo slanje gasa Evropi

    Transport prirodnog gasa za Evropu biće odložen.

    Razlog je to što je jedna od vodećih američkih kompanija za proizvodnju tečnog prirodnog gasa Friport LNG obustavila rad najmanje tri nedelje.

    Prestanak rada fabrike, koja obezbeđuje oko 20 odsto kapaciteta za preradu LNG u SAD, usledio je nakon jučerašnje ekplozije u njenom postrojenju u Meksičkom zalivu, preneo je Rojters.

    Fabrika je u prošlosti veći deo gasa slala u Japan i Koreju, ali će prekid u radu uticati i na Evropu.

    Tronedeljno zatvaranje značiće gubitak oko 13-15 pošiljki, iako bi Evropa trebalo da bude u stanju da nadoknadi gubitke iz svojih skladišta gasa.

    Rizik, međutim, ostaje ako se zatvaranje produži na duži period, kažu analitičari.

    Prekid rada Friport LNG se poklapa sa održavanjem Severnog toka 1 i norveškim merama za održavanja gasa, međutim, tržište bi moglo da se izbori sa time potencijalnim povlačenjem nekih količina iz skladišta, izjavila je osoba upoznata sa tržištem.

  • Šta je podstaklo spekulacije o papinoj ostavci?

    Papa Franja sjedi u invalidskim kolicima, putuje u Lakvilu, imenuje nove kardinale u neuobičajenom terminu. To su činjenice. Mnogi na osnovu njih donose neke dalekosežne zaključke, recimo o mogućoj ostavci pape.

    Sprema li se velika promjena u Vatikanu? Ovoga puta se ne radi o raznoraznim skandalima, već o jednoj glasini ogromnih razmjera: da li papa Franja planira da se povuče? Da li je njegovo zdravstveno stanje toliko loše da svoju dužnost više ne može i ne želi da obavlja?

    I dok neki tvrde da bi “u tome moglo nešto da bude”, pa dolijevaju ulje na vatru na društvenim mrežama, drugi, vatikanski novinari, tvrde da to nije istina.

    “Totalna glupost”, prokomentarisao je jedan dugogodišnji dopisnik, prenosi DW.

    I hrvatski novinar i teolog Drago Pilsel na Twitteru je komentarisao: “Papa Franja ovog ljeta podnosi ostavku? Ne, ne vjerujem. Koliko ga poznajem i koliko shvatam, čak i po cijenu da ostane u kolicama, premda oporavak ide dobro, o mogućem odlasku ne treba nagađati dok Benedikt bude živ i dok ne završi Velik crkveni sinod (oktobar, 2023).”

    Ipak, i dalje ostaje otvoreno pitanje: odakle dolazi ta glasina i zašto baš sada? Inače, sam papa ne podnosi glasine i tračeve, i stalno poziva novinare da svoje informacije dobro provjere i da tragaju za istinom. Svaka vijest ne mora da bude “revolucionarna”, rekao je svojevremeno papa.

    Istina, vijest o ostavci pape Franje bila bi revolucionarna. Pogotovo zato što je njegov prethodnik Benedikt XVI godine 2013. donio takvu istorijsku odluku i sada živi iza vatikanskih zidina. Dvojica bivših papa u Vatikanu – to bi takoreći bila revolucija nad revolucijama.

    Papino zdravlje i imenovanje kardinala
    Kada spekulacije jednom krenu, teško ih je zaustaviti. Razlog je možda i tzv. “doba kiselih krastavaca”, kada se veoma malo toga događa, pa novinari očajnički tragaju za novim temama. Osim toga, tu je i zdravlje 85-godišnjeg pape. Ne može se poreći da je ono narušeno. On ima bolove u desnom koljenu, i to toliko jake da većinu termina mora da obavi u invalidskim kolicima. I inače povremeno djeluje umornije i manje je prisutan nego ranije.

    No, ono što mu ne nedostaje, jeste želja za radom. Početkom jula papa Franja planira šestodnevno putovanje u Demokratsku Republiku Kongo i Južni Sudan, a krajem tog mjeseca u Kanadu. U septembru bi trebalo da posjeti Kazahstan. To baš ne djeluje kao namjera da se povuče ili kao rezignacija. Osim toga, on ne bi bio prvi papa koji putuje u invalidskim kolicima. Invalidska kolica nisu ništa drugo nego pomoćno sredstvo, i to za veoma mnogo ljudi.

    I šta još podstiče glasine? Činjenica da je papa imenovao 21 novog kardinala, među kojima je njih 16 mlađih od 80 godina i time imaju pravo glasa kod izbora sljedećeg pape. Ali, to nije ništa neuobičajeno, naročito zato što je, zbog smrtnih slučajeva mnogih usljed korone, znatno pao broj papinih senatora. Mnoge, međutim, zbunjuje i to što se Konzistorijum za imenovanje novih kardinala neće održati kao i obično 29. juna, nego tek krajem avgusta. Zašto?

    Možda jednostavno zato što u julu papa ima mnogo obaveza. On u Afriku putuje već 2. jula. A nakon dvije godine pandemije, mnogi kardinali žele i lično da prisustvuju Konzistorijumu, što takođe iziskuje pažljivo planiranje.

    Reforma, sinod i posjeta Lakvili
    Kao još jedan razlog za spekulacije tu je i reforma kurije. Papa Franja je iznenada 19. marta objavio reformu koju je najavio još početkom svog pontifikata. Mnoge elemente već je postepeno sprovodio, a neki su i potpuno novi, kao što je davanje veće uloge laicima. No, time reforma još nije potpuno dovršena, jer sve te novine moraju biti ugrađene i u propise Rimske kurije i u statute svih drugih vatikanskih službi.

    Dakle, taj reformski projekat još dugo neće biti okončan. Nakon Konzistorijuma, papa će o njemu dva dana diskutovati sa kardinalima. Jezgro reforme jeste da Kurija mora više da djeluje u službi lokalnih crkava. To prije svega igra veliku ulogu kod svjetskog sinoda. On je papi veoma važan i traje barem do kraja 2023. godine.

    I još je jedan razlog za glasine o povlačenju pape: njegova posjeta Lakvili. On će 28. avgusta, dan nakon Konzistorijuma, da otputuje u taj grad u italijanskom regionu Abruco. Tamo će učestvovati na tradicionalnom hodočašću “Perdonanza Celestiniana”, koje je utemeljio Celestin V, prvi papa koji se svojom voljom povukao s dužnosti. Neki kažu da je Benedikt XVI odluku o svom povlačenju donio još 2009. u Lakvili. On je tada u taj grad otišao nakon razornog zemljotresa i tamo posjetio grob Celestina V.

    Dakle, na osnovu toga neki vatikanski novinari sada spekulišu da bi i Franjo u Lakvili mogao da donese istu odluku.

    No, sve u svemu, samo jedno je sigurno: papa uvijek zna da iznenadi.

  • Embargo na ruski gas uništiće evropsku privredu

    Embargo na ruski gas uništiće evropsku privredu

    Embargo EU na uvoz ruskog gasa uništiće evropsku privredu, koja se već bori sa rastućom inflacijom zbog povećanih cijena energenata, rekao je danas mađarski premijer Viktor Orban.
    Orban je u izjavi za državni radio rekao da će bez ograničenja cijena goriva, nekih osnovnih namirnica i maloprodajne energije, mađarska inflacija, koja je u maju dostigla 10,7 odsto, sigurno premašiti 15 ili 16 odsto.

    Prema njegovim riječima, ograničenja cijena u Mađarskoj mogla bi ostati na snazi duži period ako potraje rat u Ukrajini.

    “Sve zavisi od rata. Ako postoji rat, onda postoji i ratna inflacija. Ako se govori o miru, onda ove mjere možemo brzo da izmjenimo”, rekao je Orban.

    Suočena sa porastom inflacije, Orbanova Vlada je sredinom novembra postavila ograničenje cijena goriva, a u februaru je postavila ograničenja na nekoliko osnovnih prehrambenih proizvoda. Ove mjere ističu u julu.

    Ograničenja cijena goriva nedavno su sužena na automobile sa mađarskim registarskim tablicama, što je izazvalo sukob sa EU, dok je mađarska energetska grupacija “MOL” pozvala na postepeno ukidanje te mjere.

  • Nova pucnjava u SAD

    Nova pucnjava u SAD

    Najmanje tri osobe su ubijene, a jedna je teško ranjena kada je naoružani napadač otvorio vatru na svoje kolege u proizvodnom pogonu u sjevernom Merilendu u SAD.

    Napadač star 23 godine, kojeg policija nije identifikovala, ranjen je kasnije u razmjeni vatre sa snagama reda dok je pokušavao da pobjegne automobilom, rekao je šerif okruga Vašington Daglas Mulendor na konferenciji za novinare.

    Osumnjičeni je prebačen u lokalnu bolnicu zbog zadobijenih prostrejlnih rana u posljednjoj u nizu masovnih pucnjava koje su pogodile SAD.

    Mulendor je odbio da iznese okolnosti ili moguće motive napada, ali je rekao da su napadač i sve njegove žrtve zaposleni kompanije “Kolambija mašin” u Smitsburgu, u sjevernom Merilendu, u blizini državne granice Pensilvanije.

    On je rekao da je napadač koristio poluautomatski pištolj.

    Kompanija isporučuje opremu za proizvodnju betona kupcima u preko 100 zemalja.

    Kancelarije Federalnog istražnog biroa (FBI) u Baltimoru i američkog Biroa za alkohol, duvan, vatreno oružje i eksploziv saopštile su da su uputile agente na lice mjesta.

    Krajem prošlog mjeseca, 18-godišnji mladić otvorio je vatru u osnovnoj školi u mjestu Juvaldi u Teksasu, ubivši 19 učenika i dvoje nastavnika.

    Ubistva u Juvaldiju i masovna pucnjava u prodavnici u Bafalu u NJujorku u kojoj je poginulo 10 ljudi, podstakli su nove napore u američkom Kongresu u cilju donošenja strožih saveznih zakona o kontroli oružja.