VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Ruska akademija nauka istražuje viđenja NLO-a

    Ruska akademija nauka istražuje viđenja NLO-a

    Naučnici Ruske akademije nauka istražuju viđenja takozvanih NLO-a tokom istorije čovječanstva, izjavio je generalni direktor Roskosmosa Dmitrij Rogozin.
    „Činjenice u vezi sa viđenjima takozvanih NLO-a, koja su se mogla desiti na Zemlji kroz istoriju čovječanstva, o čemu govori NASA, istražuje i Ruska akademija nauka i druge ruske institucije. Podaci se prikupljaju i provjeravaju”, naveo je Rogozin u televizijskom intervjuu za kanal Rusija-24, prenosi RT.

    Prema njegovim riječima, u 99,9 odsto slučajeva, očevici zapravo nisu vidjeli NLO-e, već atmosferske ili neke druge prirodne pojave.

    „Međutim, priznajemo da je do ovakvih pojava moglo doći”, naglasio je Rogozin.
    Rogozin je dodao da su mu poznata svjedočenja pilota koji su tokom svojih probnih letova sedamdesetih godina prošlog vijeka vidjeli neobične pojave, a zatim ih skicirali na papiru.

    „Piloti su viđenje NLO-a najčešće prijavljivali tokom prvog probnog leta. Razgovarao sam o tome sa ljudima iz NASA.. Postoje i ljudi koji vjeruju da nas posmatra neko van naše planete. Volio bih da vjerujem u to”, dodao je šef Roskosmosa.

    NASA je ranije objavila da formira tim istraživača koji će proučavati viđenja neidentifikovanih letećih objekata iz naučne perspektive.

  • Finska odbila da izruči ljude koje Ankara traži

    Finska odbila da izruči ljude koje Ankara traži

    Finsko Ministarstvo pravde odbilo je zahtjeve za izručenje ljudi koje Ankara smatra terorističkim organizacijama.
    – Finska nije pristala da Turskoj izruči ljude koji su, prema Turskoj, bili povezani sa Gulenovim pokretom ili kurdskom organizacijom PKK, koje smatraju teroristima – prenio je Ukrinform pisanje finskog lista “Ile”.

    Riječ je o zahtjevima za ekstradiciju koje je Turska podnijela Finskoj od 2019. do 2022. godine.

    Do početka juna ove godine, Finska je primila deset zahtjeva za ekstradiciju od Turske.

    – Finska je izručila dvije osobe, ali prema dokumentima o ovim ekstradicijama, izgleda da nije bilo znakova terorizma – ističe se u tekstu finskog lista.

    Turska, između ostalih, traži izručenje od Finske čovjeka osuđenog za paljenje ambasade u Helsinkiju.

  • Kina saopštila šta želi

    Kina saopštila šta želi

    Kineska vlada nije zainteresovana za konflikt u Ukrajini, ali u isto vreme ne veruje da sankcije Moskvi mogu da doprinesu rešavanju krize.

    To je izjavio ministar odbrane Vej Fenge u Singapuru.”Sukob ili rat su poslednje stvari koje bi Kina želela da vidi u Ukrajini. U isto vreme, ne verujemo da maksimalan pritisak ili sankcije mogu da reše problem. Mogu da izazovu još tenzija i da naprave problem gorim”, kazao je Vej, prenosi TAS S.

    On je dodao da Kina nikada nije pružila bilo kakvu materijalnu pomoć Rusiji povodom krize u Ukrajini.

  • Kineska delegacija napustila salu tokom govora Zelenskog

    Kineska delegacija napustila salu tokom govora Zelenskog

    Kineska delegacija na azijskom samitu o bezbjednosti u Singapuru napustila je salu tokom govora predsjednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, javlja “Strana”, a prenosi RIA Novosti.

    Događaj se održava od 10. do 12. juna, a Zelenski je učestvovao onlajn, gdje je posebno je najavio opasnost od gladi u Aziji i Africi zbog prestanka isporuke žitarica iz Ukrajine.

    Predstavnici Rusije takođe nisu bili prisutni, primjećuje list “Strana”.

    Mediji su ranije pisali da se kineska delegacija na Svjetskom ekonomskom forumu u Davosu nije pridružila aplauzima ukrajinskom lideru poslije njegovog govora, ali je tada kineska novinska agencija Sinhua demantovala ove izvještaje.

  • Austrija neće prihvatiti Ukrajinu u EU bez Zapadnog Balkana

    Austrija neće prihvatiti Ukrajinu u EU bez Zapadnog Balkana

    Austrija nikada neće odobriti status kandidata za članstvo u EU za Ukrajinu na teret država Zapadnog Balkana, poručio je predsjednik austrijskog parlamenta Volfgang Sobotka.

    „To Austrija nikada neće podržati”, naglasio je Sobotka u intervjuu agenciji APA.

    On je istakao da je Austriji bitno da sve zemlje Zapadnog Balkana nemaju samo evropsku perspektivu, već da im se pokaže put kojim mogu ući u EU.

    Podsjetio je da je austrijski kancelar Karl Nehamer jasno stavio do znanja da neće biti brzog pristupnog procesa za Ukrajinu.

    Sobotka je, u vezi austrijskog prijedloga za pristupni proces, rekao da je on dobar za zemlje Zapadnog Balkana.

    Prema njegovim riječima, punopravno članstvo u EU ne bi, prema predloženom austrijskom modelu, bilo sklonjeno sa stola, već, kaže, naprotiv.

    „Procesom upravljaju zemlje koje žele da pristupe. Ako ispune sve uslove onda će biti članice”, objasnio je on.

    Istovremeno je kritikovao trenutni pristupni proces sa 35 poglavlja, u kojem se, ukazuje, “beskonačno dugo pregovara bez da se građanima pokaže perspektiva”.

    Pored toga, kaže, austrijski „non-pejper » povlači pouke iz ranijih pristupnih procesa.

    “Bugarska I Rumunija su nakon veoma kratkog perioda pristupile, I željelo se naknadno riješiti više pitanja kao što je vladavina prava. Takvu situaciju ne želimo po drugi put”, objasnio je on.

    Sobotka je naglasio da je na Zapadnom Balkanu, na primjer, Srbija u oblasti faktičke ekonomske integracije sa državama EU već značajno daleko stigla nego što je po pitanju vladavine prava.

    Prema austrijskom prijedlogu, dodaje, treba da se omogući, još prije ispunjavanja preduslova, na primjer u oblasti vladavine prava, sprovesti zvanično i pravno ekonomsku integraciju.

    „Non pejper“ je, tvrdi, zbog toga i za članice EU ohrabrenje da ne blokiraju kandidate na putu u Uniju.

    Ocijenio je da je nepodnošljiv veto Bugarske protiv Sjeverne Makedonije, i da škodi ugledu EU u regionu.

    « Non pejper“ Austrije je dobar za sprečavanje takvih blokada.

    U vezi poređenja Kosova sa proruskim Donbasom Sobotka je poručio da se mora odbiti narativ Vladimira Putina.

    „Kosovo je već za vrijeme Jugoslavije imao autonomiju, prije nego što mu je ”Srbija 1989.ukrala nezavisnost”. Na drugoj strani Rusija je 1994.dala garancije teritorijalnom integritetu Ukrajine. Smatramo da ne može da se pregovara o nezavisnosti Kosova“, poručio je Sobotka.

    Ukazao je da je Kosovo proteklih godina po teškim pitanjima uvijek zauzimalo jasan proevropski stav, kao i sada podržavajući zapadne sankcije protiv Rusije.

  • Građani BiH od danas bez ograničenja mogu u Njemačku

    Građani BiH od danas bez ograničenja mogu u Njemačku

    Građanima BiH od danas je dozvoljen ulazak u NJemačku bez posjedovanja kovid 19 dokumentacije, izjavila je generalni konzul BiH u Minhenu Vera Sajić.

    Sajićeva je navela da je Ministarstvo inostranih poslova Njemačke danas objavilo nove uslove za ulazak stranaca u Njemačku kojima se ukidaju sva ograničenja vezana za virus korona.

    “Tako da danas prestaju sve restrikcije u vezi sa ulaskom stranih državljana u Njemačku, a to su one koje se tiču potvrda o vakcinaciji protiv virusa korona ili testiranja na prisustvo virusa korona”, dodala je Sajićeva.

    Ona je napomenula da su ove restrikcije ukinute za sve, osim za državljane Kine, i to zbog reciprociteta.

    “Ministarstvo inostranih poslova Njemačke saopštilo je da i ukoliko dođe do pojave novih podvarijanti osnovnog soja virusa korona za neko zahvaćeno područje vrijediće restrikcije za ulazak u NJemačku koje su i ranije bile na snazi”, rekla je Sajićeva.

  • Putin potpisao: Više ne važe presude iz Strazbura

    Putin potpisao: Više ne važe presude iz Strazbura

    Novi zakoni u Rusiji, koje je potpisao Vladimir Putin.

    Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je danas zakone koji nalažu da se na teritoriji te zemlje ne izvršavaju presude koje je Evropski sud za ljudska prava (ECHR) doneo nakon 15. marta ove godine.

    Po ovim zakonima, i dokumenti ECHR će prestati da budu osnova za reviziju odluka koje donose ruski sudovi, prenose RIA Novosti.

    Generalno tužilaštvo Rusije će do 1. januara 2023. godine podnosiocima zahteva isplaćivati novčanu nadoknadu prema odlukama ECHR donetim pre 16. marta.

    Prema rečima šefa Komiteta za državnu izgradnju i zakonodavstvo Državne dume Pavla Krašenjinikova, to će zaštititi prava građana i eliminisati stvaranje vakuuma u ​​sprovođenju odluka. Prava ruskih predstavnika u Komitetu ministara i Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope su ograničena nakon početka specijalne operacije za oslobađanje Donbasa. Moskva je 15. marta zvanično objavila povlačenje iz SE i Evropske konvencije o ljudskim pravima, navodeći da će poštovati odluke Evropskog suda za ljudska prava ako budu u skladu sa Ustavom. Kasnije je PSSE jednoglasno usvojila rezoluciju u kojoj je statutarnom telu – Komitetu ministara – nagovestila da Rusija ne može biti član saveta. Sledećeg dana Odbor je doneo odluku o prestanku svog članstva od 16. marta.

  • Lajen: Mišljenje o kandidaturi UKR do kraja sledeće nedelje

    Lajen: Mišljenje o kandidaturi UKR do kraja sledeće nedelje

    Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je danas u Kijevu da će to telo do kraja sledeće nedelje dati mišljenje o tome da li Ukrajini treba dati status kandidata za pridruživanje EU.

    “Današnji razgovori pomoći će nam da završimo procenu do kraja sledeće nedelje” rekla je fon der Lajen na konferenciji za novinare posle razgovora sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim.

    Ona je ocenila da su ukrajinske vlasti “uradile mnogo u pravcu kandidature”, ali da postoji potreba da se primene reforem, na primer u borbi protiv korupcije”, prenosi Gardijan.

    Ona je istakla da je u toj oblasti neophodno ojačati ukrajinsko zakonodavstvo u borbi protiv korupcije.

    “Uradili ste mnogo da obezbedite vladavinu prava, ali morate dodatno da ojačate antikorupcijsko zakonodavstvo i obezbedite bolje funkcionisanje administracije da biste stvorili neophodne uslove za borbu protiv korupcije i da obezbedite nesmetano funkcionisanje biznisa”, rekla je Fon der Lajen.

    Ukazala je na potrebu da se platforma za rekonstrukciju Ukrajine iskoristi za stvaranje zajedničkog pravca, za jasnu mapu puta prema kojoj bi se sinhronizovao zajednički rad na rekonstrukciji Ukrajine da bi se zemlja “podigla iz ruševina”, prenosi Interfaks Ukrajina.

    „Ovo mora biti proces koji Ukrajina mora u potpunosti da uradi. Evropska komisija ima veliko iskustvo u upravljanju takvim situacijama i ulaganjima u reforme“, dodala je ona.

    Naglasila je da EU želi da usmeri investicije i obezbedi sprovođenje reformi kako bi se poboljšao život Ukrajinaca, da bi uspela da obnovi Ukrajinu, učini je privlačn

  • “Bajdenov pokušaj je neubjedljiv i uzaludan…”

    “Bajdenov pokušaj je neubjedljiv i uzaludan…”

    “Pokušaj predsednika SAD Džozefa Bajdena da okrivi Moskvu za visoku stopu inflacije u Sjedinjenim Američkim Državama je neubedljiv i uzaludan.”

    To je na Tviteru napisao prvi zamenik stalnog predstavnika Rusije pri Ujedinjenim nacijama Dmitrij Poljanski.

    “Izgleda da predsednik Putin, takođe, vlada Sjedinjenim Državama, jer može da nametne poreze na hranu i gas. Neubedljiv i uzaludan pokušaj predsednika SAD da prebaci krivicu i izbegne svoje odgovornosti”, naveo je Poljanski, preneo je TAS S.

    Bajden je ranije izjavio da je inflacija pravi izazov za američke porodice.

    “Nikada nismo videli ništa poput Putinovog poreza na hranu i na gas”, dodao je on, prema navodima ruske agencije.

    Ministarstvo rada SAD ranije je saopštilo da potrošački indeks cena povećan za 8,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

  • Ukrajina odgovorila Bajdenu: “Niste htjeli”

    Ukrajina odgovorila Bajdenu: “Niste htjeli”

    Posle Bajdenove optužbe na račun Zelenskog, stigo je i odgovor iz Ukrajine.Portparol ukrajinskog predsednika Sergej Nikiforov izjavio je danas da nisu tačne tvrdnje američkog predsednika Džozefa Bajdena da Volodimiri Zelenski “nije hteo da sluša” kada su američke obaveštajne službe prikupile informacije da Rusija priprema invaziju na Ukrajinu.

    Nikiforov kaže da su se američki i ukrajinski lideri više puta čuli pre zaoštravanja situacije i da je Kijev tražio uvođenje preventivnih mera protiv Moskve, preneo je portal Izvestija.

    “Stoga, frazu ‘nije hteo da sluša’ treba razjasniti. Osim toga, ako se sećate, predsednik Ukrajine je pozvao partnere da uvedu paket preventivnih sankcija kako bi podstakli Rusiju da povuče svoje trupe i deeskalira situaciju. I tu već možemo da kažemo da naši partneri ‘nisu hteli da čuju nas'“, rekao je Nikiforov, prenela je Liga.net.

    Bajden je ranije danas izjavio da ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski “nije hteo da sluša” kada su američke obaveštajne službe prikupile informacije da Rusija priprema invaziju na Ukrajinu.

    “Ništa slično nije se dogodilo od Drugog svetskog rata. Znam da je mnogo ljudi mislilo da možda preterujem”, rekao je Bajden obraćajući se donatorima u Los Andjelesu na prikupljanju sredstava za Demokratsku partiju.

    On je dodao da je znao da SAD imaju informacije da će ruski predsednik Vladimir Putin preći granicu, preneo je AP. “Nije bilo sumnje, ali Zelenski nije hteo da čuje”, rekao je Bajden.