VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Le Pen: Mi bi već bili u ratu da Borel donosi odluke

    Le Pen: Mi bi već bili u ratu da Borel donosi odluke

    Lider desničarske stranke Nacionalni skup, Marin Le Pen rekla je da bi Francuska vjerovatno već bila u ratu sa Rusijom da je Žozep Borel zadužen za spoljnu i bezbjednosnu politiku države.

    “Vjerujem da se moramo držati oruđa diplomatije. Jer kada čujem izjave šefa evropske diplomatije Žozepa Borela – da je donosio odluke umjesto nas, mislim da bismo već ušli u rat“, rekla je Le Penova, gostujući danas na televiziji BFM.

    Ona je upozorila da se ne smije preći linija pomoći Ukrajini i time postati direktan učesnik sukoba Moskve i Kijeva.

    “Francuski narod to ne želi, ja to ne želim. Budite oprezni da ne napravite preveliki korak koji bi nas odveo u rat”, rekla je ona.

    Ona je, takođe, izrazila zaprepaštenost što je termin “mir” “praktično nestao iz rječnika učesnika“ krize i pozvala na pregovore, podsjećajući na svoju ideju da Pariz bude domaćin globalne mirovne konferencije.

    U govoru 14. oktobra Borel je uporedio EU sa “baštom koja liči na raj okružena džunglom” i upozorio da će ruska vojska biti uništena ako Moskva upotrijebi nuklearno oružje u Ukrajini.

    “Postoji nuklearna prijetnja, ruski predsjednik Vladimir Putin kaže da ne blefira, on ne može ni da priušti sebi da blefira”, rekao je Borel.

    On je dodao da sve zemlje koje podržavaju Ukrajinu, EU, SAD i NATO takođe ne blefiraju. “Eventualni nuklearni napad na Ukrajinu dobiće odgovor i to takav da će ruska vojska biti potpuno uništena, zbrisana”, rekao je on.

    Francuska je do sada uputila vojnu pomoć Ukrajini u vrijednosti od više stotina miliona evra, uključujući teške vučne i samohodne artiljerijske sisteme, oklopne transportere i kamione, protivtenkovske i protivvazdušne raketne sisteme, radare, inženjersku opremu i malokalibarsko oružje.

  • Detalji ubistva koji je šokirao Evropu: Uz tijelo djevojčice u Parizu pronađeni bizarni brojevi

    Detalji ubistva koji je šokirao Evropu: Uz tijelo djevojčice u Parizu pronađeni bizarni brojevi

    Djevojčica (12), čije je tijelo pronađeno zavezano u koferu u Parizu, umrla je od gušenja, rezultati su obdukcije.

    Žrtva, koja je imala nekoliko posjekotina na vratu, pronađena je sa zavezanim stopalima i zglobovima i neobjašnjivim brojevima na tijelu.

    Naime, brojevi “1” i “0” pronađeni su uz tijelo djevojčice, navodi Independent.

    Policijski izvor rekao je da figure nisu bile ispisane niti izrezane na djevojčici, već su bile “postavljene” pomoću “uređaja”. Još se ne zna šta ovo tačno znači.

    Policajci još ne znaju šta ti brojevi znače.

    Nestanak djevojčice prijavili su roditelji nakon što se djevojčica nije vratila kući iz škole.

    Policija je pokrenula istragu ubistva i rekla da je otkrila znakove otmice u podrumu porodične kuće.

    Detektivi su pregledali snimke nadzornih kamera na kojima se vidi žena ispred zgrade kako nosi kofer.

    Isti kofer, vjeruju policajci, kasnije je pronađen nekoliko ulica dalje s tijelom djevojke.

    Šest osoba je pritvoreno, ali nije jasno iz kojeg razloga. Među njima je i muškarac koji je kontaktirao policiju nakon što je otkrio kofer, piše Večernji.hr. Dvoje je već pušteno na slobodu.

    Njena majka na Facebooku je ranije objavila sliku curice i žene za koju se vjeruje da ju je namamila te otela.

    “Uzbuna! Oteta je naša kći Lola. Posljednji je put viđena u društvu djevojke koju ne poznajemo na ulazu u našu zgradu. Molim vas, pomozite nam!” napisala je mama koja je objavila i screenshot s nadzorne kamere.

    Na snimku se vidi kako je curica ušla u zgradu u društvu roditeljima nepoznate žene, ali nikad nije stigla do svog stana. Policija je u podrumu našla tragove borbe te selotejp i skalpel.

    Ranije je bilo objavljeno da je nepoznata žena od curice zatražila pomoć oko kofera, no BFMTV kasnije je objavio kako su svjedoci rekli da je njih žena sa snimka zamolila za pomoć s teškim koferom te da su joj pomogli da ga prenese do auta. Tvrde i da su je vidjeli kako kupuje kroasan. U to vrijeme, vjeruje se, u njenom je koferu bila curica.

    Tijelo curice našao je oko 23:30 u petak beskućnik koji je otvorio kofer. Njeno lice bilo je oblijepljeno selotejpom, navodno joj je i prerezan vrat, a obdukcija je utvrdila kako je uzrok smrti gušenje, piše Index.

  • “NATO je umješan”

    “NATO je umješan”

    NATO se defakto uvukao u ukrajinski sukob, ali to ne utiče na ciljeve Rusije.

    Izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov i dodao da njen potencijal omogućava da se nastavi specijalna operacija i ona će biti dovedena do kraja.”NATO se već defakto uvukao u ukrajinski konflitk. To, međutim, ni na koji način neće uticati na naše ciljeve i planove, odnosno, specijalna operacija se nastavlja i biće dovedena do kraja”, rekao je Peskov za televizijski kanal “Rusija 1”.

    Na pitanje novinara koliko umešanost NATO-a u sukob otežava poziciju Rusije, Peskov je rekao da je situacija “suštinski teža”.

    “To zahteva, verovatno, našu unutrašnju ekonomsku mobilizaciju i druge vidove mobilizacije. Jedna stvar je kijevski režim, a druga je stvar potencijal NATO-a. To je dodatno opterećenje, ali naš potencijal nam omogućava da u tim uslovima nastavimo operaciju”, istakao je Peskov.

  • Stiže 9.000 vojnika na granice

    Stiže 9.000 vojnika na granice

    Bjelorusko ministarstvo odbrane saopštilo je danas da će nešto manje od 9.000 ruskih trupa biti raspoređeno u Belorusiji.

    Oko 9.000 ruskih trupa biće raspoređeno u Bjelorusiji kao deo regionalnog grupisanja snaga radi zaštite beloruskih granica.

    Načelnik odeljenja ministarstva odbrane za međunarodnu vojnu saradnju Valerij Revenko napisao je na Tviteru da su prve ruske trupe počele da stižu juče u Bjelorusiju i da će pristizati narednih nekoliko dana.

    Bjeloruski predsednik Aleksandar Lukašenko rekao je prošle sedmice da će beloruske i ruske trupe biti raspoređene u blizini granice sa Ukrajinom zbog pretnji iz te zemlje i sa Zapada.

  • Zapad upozoren – Rusija će uzvratiti

    Zapad upozoren – Rusija će uzvratiti

    Izvršni direktor Gasproma Aleksej Miler izjavio je da bi planovi da se ograniči cijena ruskog gasa izazvali zastoj u isporukama ovog energenta, preneo je Rojters.

    Rat u Ukrajini naterao je kupce iz Evropske unije da smanje uvoz ruskih energenata, dok G7 i EU pokušavaju da uvedu ograničenje na cenu ruske nafte i gasa.

    “Takva jednostrana odluka je, naravno, kršenje postojećih dogovora, koja bi dovela do prekida u snabdevanju energentima”, rekao je Miler za rusku državnu televiziju, preneo je Rojters.

    Pre Milera, predsednik Rusije Vladimir Putin je rekao da bi moglo da dođe do prekida u snabdevanju energentima ukoliko dođe do ograničenja cena, upozoravajući da bi Zapad mogao da bude “smrznut” kao vuk u poznatoj ruskoj bajci.

  • “Nade Kijeva o ofanzivi u Hersonskoj oblasti propale”

    “Nade Kijeva o ofanzivi u Hersonskoj oblasti propale”

    ituacija na liniji odbrane u Hersonskoj oblasti je pod kontrolom, ukrajinska vojska s oporavlja nakon neuspešnog pokušaja ofanzive, izjavio je za Sputnjik zamenik šefa regionalne administracije Kiril Stremousov.

    Prema njegovim rečima, nade Kijeva o ofanzivnoj operaciji u Hersonskoj oblasti su propale.

    U subotu je saopšteno da je ukrajinska vojska pokušala da izvede ofanzivu u Hersonskoj oblasti u berislavskom pravcu, a napad su odbile Oružane snage Rusije.

    “Sve je dobro, bez promena. Odbijeni su svi napadi, linija odbrane je potpuno organizovana. Ukrajinski nacisti ližu rane posle jučerašnjeg dana. Za nas je sve pod kontrolom”, rekao je Stremousov.

  • Putin ukinuo ekonomske mjere za niz stranih banaka i investicijskih fondova

    Putin ukinuo ekonomske mjere za niz stranih banaka i investicijskih fondova

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin potpisao je uredbu o ukidanju specijalnih ekonomskih mjera.

    Među njima su i Azijska banka za infrastrukturna ulaganja, Međunarodna banka za ekonomsku saradnju, Međunarodna investiciona banka, Rusko-kirgiški razvojni fond i BRIKS Nova razvojna banka (NDB), prenei je TASS.

    Konkretno, oni neće biti predmet postupka za transakcije uspostavljene u skladu sa uredbom predsjednika od 1. marta o posebnim ekonomskim mjerama.

    Pored toga, ove banke i investicioni fondovi su izuzeti od zabrane transakcija u stranoj valuti koje, između ostalog, uključuju deponovanje deviza od strane ruskih rezidenata na račune otvorene van Rusije.

    Štaviše, pomenutim razvojnim bankama i investicionim fondovima ukidaju se i neka druga ograničenja koja su predviđena mjerama preduzetim kao odgovor na neprijateljske poteze SAD i zemlje i organizacije koje su im se pridružile.

    Uredba o iznošenju gotovine veće od 10.000 dolara
    Ruska Centralna banka je ovlašćena da izdaje dozvole za iznošenje stranog novca u gotovini koji prelazi iznos od 10.000 dolara, na osnovu uredbe ruskog predsjednika Vladimira Putina objavljenog na portalu pravnih informacija.

    Početkom marta, Rusija je zabranila povlačenje gotovine iz zemlje koja prelazi 10.000 dolara, prenio je TASS.

    Predsjednik Rusije je uredbom dao Centralnoj banci ovlašćenje za izdavanje dozvola za izvoz većih suma novca od tog iznosa.

    Kako se navodi u uredbi, dozvole se izdaju u slučajevima i u skladu sa postupkom koje utvrdi Upravni odbor Centralne banke Ruske Federacije.

  • Počeo 20. Državni kongres Komunističke partije Kine

    Počeo 20. Državni kongres Komunističke partije Kine

    Danas je počeo 20. Državni kongres Komunističke partije Kine.

    Predsednik Kine Si Ðinping izjavio je da je na kineskom narodu da odluči o tajvanskom pitanju i dodao da se Kina nikada neće odreći prava da koristi silu, ali je i istakao da će težiti miroljubivom rešenju problema, javlja Rojters.

    Si je to rekao u Pekingu, na početku 20. Državnog kongres Komunističke partije Kine (KPK) u Velikoj dvorani naroda, gde prisustvu vodeći kineski državni zvaničnici i oko 2.300 delegata, navodi agencija Sinhua.

    Kongres KPK se održava jednom u pet godina i očekuje se da će aktuelni lider Si treći put dobiti petogodišnji mandat.

    Kina smatra Tajvan svojom teritorijom, uprkos snažnom protivljenju vlade u Tajpeju, koji odbacuje kineski suverenitet i tvrdi da samo narod na tom ostrvu ima pravo da odlučuje o svojoj sudbini, dodaje britanska novinska agencija.

    Tenzije su porasle u avgustu, nakon posete predsedavajuće Predstavničkog doma Kongresa SAD Nensi Pelosi Tajpeju, pa je Kina održavala jedno vreme velike vojne vežbe u oblasti u Tajvanskom moreuzu.

    “Peking je uvek poštovao, pazio i radio na dobrobiti tajvanskog naroda, bio je posvećen razvijanju ekonomske i kulturne razmene preko Tajvanskog moreuza. Pitanje Tajvana je naše unutrašnje pitanje i na kineskom narodu je da odluči. Težimo mirnom ponovnom ujedinjenju, ali nikada nećemo obećati da ćemo se odreći upotrebe sile. Nećemo dopustiti mešanje strane sile i delovanje veoma malog dela stanovnika koji su za tajvansku nezavisnost, naspram mišljenja vehine naroda Tajvana”, poručio je Si.

    Ranije ove nedelje, predsednica Tajvana Caj Ing-ven rekla je da rat između Tajvana i Kine “apsolutno nije opcija” i rekla da je spremna da razgovara sa Pekingom, međutim, Peking ne želi da priča sa njom jer je smatra separatistom.

    Peking je nudio Tajvanu autonomiju po principu “jedna država, dva sistema”, isti model koji ima sa Hongkongom, ali je većina političkih partija na Tajvanu odbacila tu ideju.

    “Kina mora da ohrabri Hongkong, kojim vladaju patriote, i Kina će podržati Hongkong u ujedinjenju sa glavnom teritorijom naše zemlje. ”Jedna država, dva sistema” je najbolji model za Hongkong i na tome se mora raditi na duže staze”, kazao je Si.

    On je poručio da će Kina ubrzati pravljenje vojske svetske klase i ojačati kapacitete za odbranu.

    “Takođe, ubrzaćemo stvaranje novog razvojnog obrasca zemlje i težiti najvišim standardima u svim oblastima. Kako bismo izgradili modernu socijalističku državu u svim pogledima, moramo, pre svega, da postavimo visoke standarde”, kazao je Si.

  • Napadnuta ruska baza

    Napadnuta ruska baza

    Najmanje 11 ljudi je poginulo, a 15 povređeno u napadu na bazu u ruskoj oblasti Belgorod, koja se graniči sa Ukrajinom, saopštilo je u ministarstvo Rusije.

    Napad je bio “teroristički akt”, dodaje se.

    Dvojica terorista su ubijena na licu mesta uz uzvratnu vatru, saopštilo je ministarstvo i dodalo da su identifikovani kao”„državljani članice Zajednice nezavisnih država (ZND)”. ZND obuhvata većinu bivših sovjetskih republika, osim baltičkih država, Ukrajine, Gruzije i Turkmenistana. Ovaj drugi je pridruženi član organizacije.

    Ruska vojska nije dala više detalja o napadu ili identitetima napadača.

    Prema novinskoj agenciji RIA, dvojica napadača otvorili su vatru na grupu boraca dobrovoljaca tokom obuke na poligonu. Ministarstvo odbrane za sada nije komentarisalo ovu informaciju.

    Napad je usledio usred delimične mobilizacije u Rusiji, proglašene pošto je nacija zaključana u dugotrajnom sukobu sa Ukrajinom. Ranije je ruski predsednik Vladimir Putin rekao da je više od 200.000 rezervista pozvano u naoružanje u okviru mobilizacije, a da je većina njih još na obuci.

    Ko stoji iza napada?
    Na ruskim i ukrajinskim portalima nezvanično se navodi da su u pitanju imigranti iz Taždikistana koji su dobili rusko državljanstvo, a da su poginuli dobrovoljci iz Brjanske oblasti.

    Postoji pretpostavka da je do sukoba došlo na osnovu vere. Takođe, neki izvori pišu da su dva državljana Tadžikistana živela u Moskvi i stupila u vojnu službu po ugovoru tek 12. oktobra.

    Marina Ahmedova, članica Saveta za ljudska prava pri predsedniku Ruske Federacije je navela je nezvanične informacije da su napad izveli mobilisani Tadžici, koji su se sa ostalima posvađali na osnovu vere.

  • Rastu tenzije između Vašingtona i Brisela

    Rastu tenzije između Vašingtona i Brisela

    Između Vašingtona i Brisela rastu tenzije, a Sjedinjene Američke Države nastavljaju da vrše pritisak na EU da poveća ekonomsku pomoć Ukrajini, piše “Washington Post”, pozivajući se na izvore.

    Prema pisanju lista, američki ministar finansija Dženet Jelen sastala se prošle sedmice u Vašingtonu sa brojnim liderima finansijskih institucija koje je pozvala da povećaju brzinu i količinu finansijskih tokova usmjerenih ka Ukrajini.

    Izvor “Washington Posta” navodi da je Jelenova posebno pokrenula ovo pitanje tokom privatnog sastanka sa izvršnim potpredsjednikom Evropske komisije Valdisom Dombrovskisom i komesarom za ekonomiju EU Paolom Đentilonijem na konferenciji Međunarodnog monetarnog fonda, prenosi “Srna”.

    Povećanje finansijske pomoći Kijevu bilo je i na dnevnom redu njenog sastanka sa svim ministrima finansija EU.

    “Dok raste ogorčenost Vašingtona zbog odlaganja ekonomske pomoći EU Ukrajini, Brisel se izgleda ne slaže sa idejom da je Evropa spora ili neadekvatna u obezbjeđivanju sredstava Kijevu”, piše list, podsjećajući na nedavnu izjavu portparola Evropske komisije Nujts Verle da kumulativna pomoć Evrope Ukrajini iznosi oko 19 milijardi evra.

    Prema podacima Instituta “Kiel” od početka ruske vojne operacije Kijev je dobio više od 82 milijarde dolara pomoći od zapadnih zemalja.