VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Kremlj: Aneksirane ukrajinske regije zaštićene nuklearnim oružjem

    Kremlj: Aneksirane ukrajinske regije zaštićene nuklearnim oružjem

    Kremlj je u utorak potvrdio da su sve četiri ukrajinske regije koje je nedavno aneksirao pod zaštitom ruskog nuklearnog arsenala.

    Na pitanje novinara jesu li te regije pod ruskim nuklearnim kišobranom, glasnogovornik Kremlja Dmitrij Peskov rekao je: “Svi ti teritoriji neotuđivi su dijelovi Ruske Federacije i svi su zaštićeni. Njihova sigurnost zajamčena je u jednakoj mjeri kao i ostatka ruskog teritorija”.

    Ruski predsjednik Vladimir Putin rekao je prošli mjesec da je Moskva spremna, bude li potrebno, iskoristiti nuklearni arsenal za obranu “teritorijalne cjelovitosti” Rusije.

    Američki predsjednik Joe Biden rekao je 6. listopada da je ta njegova prijetnja dovela svijet najbliže “armagedonu” od kubanske krize 1962.

    Putin je prošli mjesec rekao da će anektirana ukrajinska područja biti dio Rusije “zauvijek”. No Rusija ne kontrolira u potpunosti ta područja i tek treba definirati njihove granice.

    Sjeverni tok
    Kremlj je u utorak objavio da izgleda da se istrage o eksplozijama na Sjevernom toku vodi s namjerom da se krivnja lažno svali na Rusiju.

    Peskov je rekao da “elementarna logika” pokazuje da je šteta na plinovodu udarac ruskim interesima.

    Dodao je da se istragu vodi “potajice” i bez sudjelovanja Moskve.

    Švedske i danske vlasti istražuju četiri oštećenja na cjevovodima plinovoda Sjeverni tok 1 i 2.

    “Glavno je kako izgleda u javnosti, po izjavama koje čujemo od Njemačke, Francuske i Danske: ta istraga je u suštini pokrenuta kako bi se okrivilo Rusiju”, rekao je.

    Moskva tvrdi da ti incidenti koriste Washingtonu, koji to niječe.

    Preliminarna istraga pokazala je da su se na cjevovodima dogodile “snažne eksplozije”, objavila je u utorak kopenhaška policija.

    Zamjenik ruskog premijera Aleksandar Novak rekao je prošli tjedan da Rusija treba dozvolu da njezini brodovi provedu istragu o eksplozijama koje su oštetile cjevovode Sjevernog toka.

  • Ukrajina: Napad na Žitomir, grad bez struje i vode

    Ukrajina: Napad na Žitomir, grad bez struje i vode

    Ruske snage napale su danas energetsku infrastrukturu u severnom Kijevu, primećeno je nekoliko eksplozija i dim koji se diže nad delom grada, dok je grad Žitomir ostao bez struje i vode, saopštili su ukrajinski zvaničnici i svedoci, prenosi Rojters.

    Ruske snage izvele su napad na objekat za snabdevanje energijom u Žitomiru, regionalnom centru severozapadno od Kijeva, objavio je na Telegramu zamenik šefa kabineta predsednika Ukrajine Kirilo Timošenko.

    On je rekao je da su bila tri ruska udara na jedno energetsko postrojenje.

    Gradonačelnik Žitomira Sergej Suhomlin je saopštio da je napad izveden na “vitalnu infrastrukturu” i da su radnici hitne službi krenuli na lice mesta, navodi Rojters.

    U gradu Žitomiru, na severu Ukrajine, prekinuto je snabdevanja vodom i strujom posle ruskih vazdušnih udara jutros, rekao je gradonačelnik.

    “U gradu trenutno nema ni struje ni vode. Bolnice su na rezervnom napajanju”, napisao je Suhomlin na Fejsbuku.

    Žitomir je imao 260.000 stanovnika pre ruskog napada na Ukrajinu 24. februara, navodi Rojters

  • Blinken: Kina teži mnogo bržem ujedinjenju s Tajvanom

    Blinken: Kina teži mnogo bržem ujedinjenju s Tajvanom

    Američki državni sekretar Antony Blinken je izjavio da Kina mnogo bržem ujedinjenju nego se ranije očekivalo, piše BBC.

    Prema Blinkenovim riječima, Peking je odlučio da status quo više nije prihvatljiv te da je predsjednik Xi Jinping odbio isključiti korištenje sile kako bi došlo do ujedinjenja s Tajvanom. Kina vidi ostrvo sa samoupravom kao dio svog teritorija, dok Tajvan sebe smatra odvojenim od kopna.

    Prošlog mjeseca je američki predsjednik Joe Biden rekao da će američke snage braniti Tajvan u slučaju američkog napada, uprkos zvaničnoj američkoj politici dvosmislenosti po tom pitanju.

    U razgovoru s bivšom državnom sekretarkom Condoleezzom Rice na Univerzitetu Stanford, Blinken je kazao da će Peking, ako ne mogne ostvariti ujedinjenje mirnim putem, upotrijebiti prisilu, a moguće i silu.

    “To duboko narušava status quo i stvara ogromne tenzije”, dodao je on.

    Blinken je dodao da će SAD poštovati svoje obaveze prema Tajvanu te podržavati otok u njegovoj odbrani. Washington je oduvijek “hodao po žici” kada je riječ o problemu između Tajvana i Kine. Zvanična politika se ne obavezuje na vojnu akciju naTajvanu, no Biden je naizgled išao protiv ovog stava više puta naglašavajući da će Washington braniti Tajvan.

    Komentari sekretara Blinkena dolaze u vrijeme kada Kina održava partijski kongres te kada se očekuje da će Xi dobiti treći mandat na svojoj funkciji.

    Xi je u nedjeljnom obraćanju insistirao da “potpuno ponovno ujedinjenje zemlje mora biti ostvareno”.

    “Nastavit ćemo težiti mirnom ponovnom ujedinjenju s najvećom iskrenošću i najvećim naporom, ali nikada nećemo obećati da se odričemo upotrebi sile”, kazao je on.

    Tenzije između SAD-a i Kine su visoke u posljednje vrijeme, a posebno nakon što je Taipei posjetila predsjednica Predstavničkog doma američkog Kongresa Nancy Pelosi.

    Kina je izvela velike vojne vježbe kao odgovor na posjetu Pelosijeve, a Tajvan je vježbe osudio i nazvao ih “veoma provokativnim”.

  • Kijev priznao: Malo smo se preračunali

    Kijev priznao: Malo smo se preračunali

    Oružane snage Ukrajine nisu uspele da ostvare ciljeve i zauzmu naseljena mesta u nekoliko pravaca, saopšteno jutros iz Kijeva.

    Konkretno, ukrajinska vojska nije uspela da ostvari svoje ciljeve u područjima Hersona i Svatova, saopštio je savetnik šefa kabineta ukrajinskog predsednika Aleksej Arestovič.

    “Ukrajina se malo opustila. Zaleteli smo se da ćemo sada zauzeti Herson, da ćemo zauzeti Svatovo, sve ćemo zauzeti, ali stvari su sada malo drugačije sa zauzimanjem, nije sve tako jednostavno“, rekao je Arestovič za Jutjub kanal novinara Marka Fejgena.

    Prema rečima Arestoviča, borbene operacije u Ukrajini prelaze u sledeću fazu koja “neće biti uopšte laka” za Kijev, a ruska strana je “pronašla načine i metode vođenja borbi” koji sada za Ukrajinu predstavljaju “značajan problem”.

    On takođe nije isključio da će u Ukrajini biti neophodna dodatna mobilizacija.

  • Rusi raketirali rodni grad Zelenskog

    Rusi raketirali rodni grad Zelenskog

    Šef vojne uprave Krivi Rih Oleksandr Vilkul potvrdio je danas da je došlo eksplozije u tom gradu.

    Inače, u tom gradu rođen je predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski.

    “Ujutro oko 6.30 časova okupacijsko-terorističke snage izvršile su udar na severni dio grada. Što se tiče posledica eksplozija, neću još da komentarišem situaciju. Muka se nastavlja. Mogući su novi napadi – budite u skloništima tijekom zračne uzbune”, naveo je Vikul na “Telegramu”.

    Ranije u utorak ujutro Vilkul je izdao upozorenje na vazdušnu opasnost, a vlasti su najavile da pristuži rakete.

    Na društvenim mrežama pojavio se snimak eksplozija, ali nije potvrđeno da je video autentičan.

  • Moskva u Srbiju poslala “izaslanika”

    Moskva u Srbiju poslala “izaslanika”

    Zamjenik ruskog ministra spoljnih poslova kaže da svaka vlada koja se rukovodi nacionalnim interesima neće vršiti politički harakiri uvođenjem sankcija Rusiji.

    Aleksandar Gruško je tokom posjete Beogradu sastao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, kao i sa ministrima spoljnih i unutrašnjih poslova Nikolom Selakovićem i Aleksandrom Vulinom.

    Kako kaže za Sputnjik, cilj njegove posete bio je da obavi konsultacije s rukovodstvom Srbije.

    “Cilj je bio da uporedimo stavove u vezi sa širokim krugom međunarodnih problema, da razmotrimo planove dalje saradnje, u ekonomskoj, socijalnoj, kulturnoj i svim drugim sferama, a imajući u vidu neviđeni pritisak koji se vrši na Srbiju od strane EU. Razmatrali smo i rastuću napetost na KiM i u BiH”, rekao je ruski zvaničnik.

    Upitan hoće li njegovu posetu Srbiji na Zapadu doživeti kao provokaciju, Gruško kaže da su rusko-srpski odnosi dovoljno vredni sami za sebe i bez preuveličavanja mogu se oceniti ne samo kao faktor stabilnosti ne samo u regionu, nego i Evropi.

    “Principijelna je stvar što se Rusija i Srbija druže ne protiv nekog nego se druže međusobno zato što to proističe iz srca ljudi. Zato je to što govore Hil i njemu slični ljudi koji su opsednuti geopolitikom, nastoje da obnove unipolarni svet i da, zapodenuvši hibridni rat protiv Rusije – a sad je to proksi rat u Ukrajini jer NATO se tamo već direktno meša u taj sukob – pokušaj da slepe koaliciju i bukvalno slome preko kolena druge nezavisne zemlje, nastojeći da ih liše suvereniteta i uvuku u svoj tabor. Ta politika izaziva najdublje negodovanje i osuđena je na propast iz mnogih razloga. Jedan je to što je svet postao multipolarni. Više realno neće biti Paks Amerikane, ne zato što mi to hoćemo ili nećemo, što se borimo ili ne protiv toga, već zato što se svet promenio”, ističe Gruško.

    Na pitanje da prokomentariše činjenicu da Srbiju pritiskaju sa Zapada da uvede sankcije Rusiji, ističe da je to pitanje nekakve kolektivne solidarnosti, da se navodno pokaže Rusiji jedinstvo čitavog sveta.

    “Ali ako pogledamo geografiju kontakata i predstojeće zasedanje G20, i sasvim nedavno održane konferencije Organizacije o merama poverenja u Aziji, samit ZND, susret Rusije i zemalja Centralne Azije, plus, na redu su za posetu Moskvi i afričke zemlje, razvijamo veze sa Latinskom Amerikom, balkanskim zemljama, a i Srbija je jedan od naših partnera, to bukvalno izluđuje Zapad. Čine sve da bi apsolutno neprincipijelnim i neprihvaljivim pritiskom pridobili nekog na svoju stranu. Tu nema nikakve racionalne politike već samo želja da se kazni Srbija za neposlušnost i za njenu principijelnu poziciju, za to što Srbija brani svoje nacionalne interese”, rekao je on.

    “Već su prešli granicu jer sankcije protiv Rusije su nelegitimne. Prema različitim ocenama, uvedeno ih je oko 90.000 ali sad uvode protiv nas sankcije na takav način da neposredno kazne i Srbiju – oduzimaju joj pristup ruskoj nafti i rade razne druge stvari koje ne služe na čast tom ‘demokratskom Zapadu’ koji sve vreme govori o poretku zasnovanom na pravilima, a sam svojim postupcima gazi međunarodno pravo. Jer to što se radi prema Srbiji ne samo da je amoralno već je u suprotnosti s međunarodnim pravom. Taj pritisak je, naglasiću još jednom, apsolutno neprincipijelan i neprihvatljiv, tako se u civilizovanom društvu ne vode međudržavni poslovi”, dodaje on.

    Na pitanje da li bi Rusija mogla da shvati ako bi SRbija morlala ipak da uvede sankcije Rusiji, kaže:

    “Bio bih neiskren ako bih rekao da bismo bili ravnodušni prema tome da nam Srbija uvede sankcije. Naravno da bismo bili razočarani. Ali ako govorimo o principijelnom pristupu Rusije pitanjima koja su posebno važna za Srbiju, naš stav se nikad nije menjao.”

    “Kad na Zapadu uvode protiv nas sankcije oni faktički uvode sankcije protiv sebe. Svi znaju za tužno stanje u energetskom sektoru, čak i u sferi prehrambene bezbednosti. To je upravo rezultat sankcija koje su još više pogoršale situaciju ionako kritičnu kao posledica pandemije. A sada Zapad zbog toga pati. Zato je priključenje sankcijama, kažem teoretski, uvođenje sankcija protiv sebe. Mi polazimo od toga da svaka vlada koja se rukovodi nacionalnim interesima i ne popušta pred pritiskom neće vršiti takav politički hara-kiri”, zaključio je Gruško.

  • Borel: Predstavnici EU moraju da održe BiH na evropskom putu

    Borel: Predstavnici EU moraju da održe BiH na evropskom putu

    Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borel izjavio je večeras da predstavnici EU moraju da održe BiH na evropskom putu i da je to razlog zbog kojeg je Evropska komisija prošle sedmice preporučila da se BiH dodijeli status kandidata.

    On je nakon sastanka šefova diplomatija zemalja članica EU, istakao da se, prije svega, na svim nivoima mora uspostaviti nova zakonodavna i izvršna vlast, objavljeno je na internet stranici evropske diplomatske službe.

    “Drugo, pažnja se mora usmjeriti na sprovođenje reformi i to je glavni prioritet. Postoji šansa, nova inicijativa za proces BiH ka EU. Tu priliku moraju iskoristiti politički odgovorne vlasti u toj zemlji”, naveo je Borel.

    On je naveo da je na sastanku u Luksemburgu razgovarano i o prošlim izborima u BiH.

    “Prema izvještaju OEBS/ODIHR, izbori su u cijelini bili konkurentni i dobro organizovani, ali ih je obilježilo i prilično veliko nepovjerenje u javne institucije”, rekao je Borel.

    Prema njegovim riječima, konačni rezultati izbora tek će biti potvrđeni.

    On je dodao da postoje tvrdnje o izbornoj prevari zbog koje se ponovo broje glasovi za izbore za predsjednika Republike Srpske./

  • Putin naložio da se pruži sva neophodna pomoć

    Putin naložio da se pruži sva neophodna pomoć

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin naložio je da se pruži sva neophodna pomoć žrtvama pada vojnog aviona Su-34 u gradu Jejsku, saopštila danas je pres-služba Kremlja.

    “Predsjednik je naložio gubernatoru Krasnodarske oblasti Venijaminu Kondratjevu, ministru za vanredne situacije Aleksandru Kurenkovu i ministru zdravlja Mihailu Murašku da odlete u Jejsk kako bi pružili svu neophodnu pomoć povrijeđenima u nesreći zbog vojnog aviona koji se srušio u gradu Jejsku”, navodi Kremlj u saopštenju, prenosi Interfaks.

    Kako se dodaje, Putin je saslušao izvještaje ministara i načelnika regiona o situaciji.

    Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je ranije danas da se ruski supersonični lovac-bombarder Su-34 srušio u gradu Jejsku na Krasnodarskoj teritoriji, a da su se piloti katapultirali.

    Kako je navelo Ministarstvo prema izvještaju katapultiranih pilota, uzrok pada aviona bilo je paljenje jednog od motora pri polijetanju, kao i da se gorivo za avione zapalilo na mjestu pada Su-34 u dvorištu jednog od stambenih naselja.

  • Liz Truss ismijana u britanskom parlamentu

    Liz Truss ismijana u britanskom parlamentu

    Nakon što je britanska konzervativna stranka u samo četiri mjeseca zamijenila četiri ministra finansija, opozicioni laburisti pozvali su novu premijerku Liz Truss da objasni snažne preokrete u ekonomskom planu koji je doveo do najveće krize u ovoj zemlji od 2008. godine.

    Lider laburista sir Keir Starmer pozvao je premijerku Liz Truss da dođe u Parlament i odgovori na pitanje pred poslanicima, ali ona je umjesto toga poslala bivšu rivalku torijevaca Penny Mordaunt.

    Mordaunt je započela hitnu sjednicu riječima: “Premijerka je spriječena da bude s nama zbog ranije preduzetih važnih obaveza.”

    Ova izjava naišla je na gromoglasan smijeh među zastupnicima.

    Laburisti sada postavljaju hitno pitanje u Parlamentu o otpuštanju Kwasija Kwartenga prije pojavljivanja kancelara Jeremyja Hunta.

    Truss je, nakon što je tražila ostavku Kwartenga, rekla da je novi kancelar Hunt “jedan od najiskusnijih parlamentaraca” i da će vlada “donijeti sve teške odluke koje su neophodne” za stabilizaciju finansija.

    No, brojke govore drugačije. Britanska funta već je na najnižem nivou od 1985. godine, nepovjerenje u premijerku odrazilo se i na zatezne kamate odmah nakon obraćanja javnosti u petak, britansko tržište poprima karakteristike zemlje u razvoju za razliku od dosadašnjeg distinktivnog razvijenog tržišta.

  • Najavljena združena vojna vežba regionalnih snaga Belorusije i Rusije

    Najavljena združena vojna vežba regionalnih snaga Belorusije i Rusije

    Načelnik Odeljenja za vojnu saradnju Ministarstva odbrane Bjelorusije najavio je danas združenu vojnu vežbu regionalnih snaga Bjelorusije i Rusije.

    ”Planirano je da vojne jedinice iz sastava budu raspoređene na četiri poligona Oružanih snaga Republike Bjelorusije u istočnim i centralnim delovima zemlje, nakon čega će početi da izvode aktivnosti borbene obuke”, rekao je pukovnik Valerij Revenko.

    Kako je navedeno, glavni sadržaj ovih događaji će biti taktičke vežbe, uključujući bojevo gađanje i lansiranje protivvazdušnih vođenih raketa, taktičke i specijalne vežbe sa razvojem pitanja inžinjerijske opreme regiona i granica, organizacije komunikacija, bezbednosti, logistike, prenosi TAS S.

    Predsednik Bjelorusije Aleksandar Lukašenko saopštio je prošle nedelje da su Belorusija i Rusija su počele sa razmeštanjem združenih oružanih snaga duž granica te zemlje.

    Kako je istakao beloruski lider, odluka o raspoređivanju zajedničke grupe snaga doneta je tokom razgovara sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, a podstaknuta je eskalacijom neprijateljskih aktivnosti na zapadnoj granici Belorusije.

    Ministarstvo odbrane Bjelorusije saopštilo je pre dva dana da su prvi vojni vozovi sa ruskim trupama stigli u Bjelorusiju.

    Kako je preciziralo ministarstvo, Rusija će u regionalne snage uvrstiti 9.000 vojnika, 170 tenkova, 200 oklopnih transportera i 100 artiljerijskih sistema.