VRBAS Media

Kategorija: Region

  • Održana generalna proba pred vježbu “Sistem 2021”

    Dana, 03.11.2021. godine u Loznici održana je generalna proba pred vježbu “Sistem 2021”. Pripadnici Republličke uprave civilne zaštite Republike Srpske učestvuju prema pozivu Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije sa specijalizovanom jedinicom spasavanja na vodi.

    Osim Specijalizovane jedinice spasavanja na vodi, pripadnici Republičke uprave civilne zaštite Republike Srpske učestvuju sa logističkim timom i dron timom.
    Pored pripadnika Republičke uprave civilne zaštite Republike Srpske u vježbi učestvuje helikopter Helikopterske jedinice MUP-a Republike Srpske, Specijalna antiteroristička jedinica MUP-a Republike Srpske i Crveni krst Republike Srpske.

    Generalnoj probi vježbe “Sistem 2021” prisustvovao je ministar unutrašnjih poslova gospodin Aleksandar Vulin, načelnik sektora za vanredne situacije MUP-a Republike Srbije gospodin Luka Čaušić i direktor Republičke uprave civilne zaštite Republike Srpske gospodin Milan Novitović.
    U petak, 05.11.2021. godine planirano je održavanje vježbe “Sistem 2021” na čitavoj teritoriji Republike Srbije, a skup centralnih aktivnosti je na rijeci Drini, uzvodno od graničnog prelaza Šepak na teritoriji Republike Srbije.

  • Mali objavio datum izgradnje metroa

    Mali objavio datum izgradnje metroa

    Ministar finansija Siniša Mali prisustvovao je današnjem potpisivanju Ugovornog sporazuma za Projekat izgradnje infrastrukture i nasipanje platoa za depo metroa u Makiškom polju.

    “Potpisivanjem današnjeg ugovora formalno počinjemo sa izgradnjom prve linije metroa, 22. novembra videćete veliki broj radnika i mašina, krećemo sa ostvarenjem sna koje su generacije pre nas sanjale”, kazao je ministar Mali.

    Ministar je naglasio da taj san znači lepšu i bolju budućnost, kao i da je beogradski metro simbol uspeha i jake Srbije. Polako, grad Beograd se sve više okreće šinskom sistemu saobraćaja, ocenio je on.

    “Potpisivanje ugovora za izgradnju samog depoa biće u februaru 2022. godine, nakon toga ide potpisivanje ugovora za izgradnju pristupnih saobraćajnica – u martu. U julu nas očekuje ugovor za izgradnju stanica i tunela, a u novembru krećemo u izgradnju depoa na području Makiškog polja. Početak radova na izgradnji saobraćajnica nas očekuje u maju mesecu 2023. godine, a na izgradnji stanica u septembru, dok je izgradnja tunela planirana za decembar”, precizirao je ministar.

    Što se tiče TBM mašine, koja će probijati tunele, ona se pravi 13 meseci.

    “Upravo zbog toga u decembru 2023. krećemo u izgradnju tunela i stanica”, rekao je Mali.

    Nabavka vozova i početak testova predviđeni su u februaru 2026, dodao je. Završetak prve linije metroa i puštanje u funkciju planira se, prema njegovim rečima, 2028 godine.

    “Prva linija sama po sebi ne znači mnogo. Treba nam sinergija sa drugom linijom. Upravo zbog toga smo sa kompanijom Ežis potpisali i za izgradnju druge linije metroa, a taj je projekat već u izradi”, rekao je Mali.

    Druga linija će biti završena 2030. godine.

    “To će biti sistem koji treba da doprinese boljem i efikasnijem saobraćaju i da da bolju sliku naše prestonice, pa i naše zemlje”, naveo je on.

    Kako je istakao, paralelno sa gradnjom metroa, radiće se i na proširenju BG voza i tramvajske mreže.

    “Ovo ne bi bilo moguće da nismo obezbedili novac. Čuli ste od raznih kako je trebalo da se pre 10, 15 godina izgradi metro, ali tada nije bilo novca. Vlada Srbije je obezbedila novac za gradnju obe linije metroa. Pokazali smo u doba najveće krize da imamo novac i da znamo kako da ga iskoristimo. Dali smo obećanje kada smo gradili Beograd na vodi – ispunili smo ga. Dali smo obećanje u vezi sa auto-putem Miloš Veliki – ispunili smo ga. Tako će biti i sa brzim prugama u martu. Tako će biti i sa metroom”, naglasio je Mali, zahvalivši se predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na svemu što je učinio kako bi sprovođenje ovog projekta bilo moguće.

  • Zakazana sednica Kriznog štaba

    Zakazana sednica Kriznog štaba

    Beograd — Sednica kriznog štaba biće održana u četvrtak u 15.30.

    Podsetimo, više članova tog štaba, zaduženog za borbu protiv koronavirusa, reklo je da će se sednica održati najkasnije do kraja ove nedelje. Ključna odluka koja bi trebalo da se donese tiče se škola i produženja raspusta.

    Podsetimo, pred štabom će se naći predlog da se mini jesenji raspust, koji po školskom kalendaru traje dva radna dana i dva vikenda, produži na celu radnu nedelju, što bi uz još dva dana vikenda značilo da đaci budu na raspustu ukupno devet dana.

    Mediji su u utorak preneli da je ta odluka već doneta, odnosno da će školarci na raspust već od petka, a da se u školske klupe vraćaju 15. novembra.

    Iz Ministarstva prosvete su međutim to demantovali, rekavši da konačna odluka nije doneta i da se čeka upravo Krizni štab.

    Produženje raspusta, odnosno “vraćanje” dece kući na bar deset dana tražili su vodeći članovi medicinskog dela Kriznog štaba, kako bi se usporio lanac zaražavanja među decom.

    Epidemiolog Branislav Tiodorović je ranije rekao da je broj zaražene najverovatnije mnogo veći od prijavljenog, što su iz Ministarstva prosvete demantovali navodeći da je ukupno, u celoj Srbiji, oko 5.000 dece zaraženo.

  • Krivokapić nakon sastanka s Vučićem: Odnosi dvije zemlje moraju biti bolji

    Krivokapić nakon sastanka s Vučićem: Odnosi dvije zemlje moraju biti bolji

    Premijer Crne Gore Zdravko Krivokapić rekao je da se sa predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem na sastanku u Beogradu saglasio da odnosi dvije zemlje moraju biti bolji.

    Krivokapić je napisao na svom Twitter nalogu da je sastanak sa predsjednikom Srbije protekao u otvorenoj i konstruktivnoj atmosferi.

    “Saglasili smo se da odnosi između Crne Gore i Srbije moraju biti bolji, kvalitetniji i intenzivniji, u skladu sa interesima svih naših građana”, napisao je Krivokapić.

    Crnogorski premijer boravi u prvoj zvaničnoj posjeti Srbiji, a danas bi trebalo da se sastane sa predsjednikom Vlade Srbije Anom Brnabić i predsjednikom Skupštine Ivicom Dačićem.

  • “Srbija i Crna Gora moraju bolje da sarađuju” Vučić Krivokapića dočekao ispred zgrade Predsjedništva

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se jutros sa premijerom Crne Gore Zdravkom Krivokapićem, koji boravi u zvaničnoj poseti Srbiji.

    Poželio sam dobrodošlicu predsedniku Vlade Republike Crne Gore Zdravku Krivokapiću – naveo je Vučić na zvaničnom instagramu Buducnnostsrbije uz fotografije susreta.

    Vučić je Krivokapića dočekao ispred zgrade Predsjedništva na Andrićevom vijencu.

    Sastanku prisustvuje i ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković.

    Krivokapić je juče doputovao u dvodnevnu posetu Srbiji, a nakon sastanka sa predsjednikom Vučićem, sastaće se i sa premijerkom Anom Brnabić, koja će mu prirediti svečani doček ispred Palate Srbija.

    Nakon sastanka, predviđeno je obraćanje dvoje premijera.

    Vučić je i sinoć poželio dobrodošlicu Krivokapiću i poručio da Srbija i Crna Gora moraju bolje da sarađuju.

    – Uvjeren sam da Srbija i Crna Gora mogu i moraju bolje da saraduju, kako na političkom nivou, tako i na polju ekonomije – napisao je Vučić na instagram nalogu Budućnostsrbije, uz fotografiju sa Krivokapićem i premijerkom Srbije.

  • “Ni Vulin, ni Vučić ne spremaju ruske dobrovoljce da vrate Kosovo”

    “Ni Vulin, ni Vučić ne spremaju ruske dobrovoljce da vrate Kosovo”

    Ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin izjavio je da ni on, niti predsjednik Srbije Aleksandar Vučić ne spremaju i ne traže ruske dobrovoljce, a da Srbiji, da hoće da se silom vrati na sjever Kosova, ne bi trebali ni Rusi ni bilo koji drugi stranci.

    Srpski ministar je na ovaj način reagovao na izjavu bivšeg komandanta takozvanih Kosovskih bezbjednosnih snaga Kadrija Kastratija da ima informacije da Vučić i Vulin regrutuju ruske plaćenike da bi ih doveli na sjever Kosova, saopšteno je iz MUP-a Srbije.

    Vulin je rekao da “kada kod Šiptara progovori strah i nečista savjest, obično lupetaju o srpskoj agresiji i ruskoj opasnosti i počnu da kukaju kako je Vučić opasan, a Srbija velika”.

    • Da Srbija hoće da se silom vrati i na sjever i na jug Kosova i Metohije, ne bi joj trebali ni Rusi ni bilo koji drugi stranci, dovoljni su Srbi rođeni na Kosovu i Metohiji – rekao je Vulin.

    On je naveo da su se u to “Albanci uvjerili kada su slali bahate specijalce na sjever Kosova i Metohije, a ponizne i uplašene ih povlačili na jug”.

    Vulin je naveo da “albansko lupetanje o Rusima na sjeveru Kosova i Metohije treba da posluži kao razlog da NATO još jednom podigne oružje kako bi vodio rat koji Albanci sami nikada nisu mogli da dobiju, baš kao što sami nisu mogli da naprave ni državu”.

    • Ako sile Zapada imaju glava svojih građana na bacanje i želje da vode albanske ratove, mi Srbi glave svoje djece za gubljenje nemamo – naglasio je Vulin.

    Prema njegovim riječima, Vučić je jedini lider na Balkanu kome je do mira stalo više nego do sopstvene političke budućnosti, ali to je njegova snaga, nije slabost.

  • Krivokapić u Srbiji: Cilj unapređenje odnosa

    Predsjednik Vlade Crne Gore Zdravko Krivokapić doputovao je danas u dvodnevnu zvaničnu posjetu Beogradu, gdje je poručio da je cilj njegovog dolaska unapređenje saradnje sa Srbijom.

    Krivokapić je po dolasku položio vijenac na spomen ploču ubijenom premijeru Srbije Zoranu Ðinđiću u dvorištu zgrade Vlade u Nemanjinoj 11.

    “Želimo da ono što imamo, u svakom smislu bude bolje, da naša istorijska i porodična povezanost i isprepletenost dođu do izražaja za unapređenje te saradnje”, rekao je Krivokapić, koji je vijenac položio u prisustvu premijerke Srbije Ane Brnabić.

    Govoreći o situaciji u Crnoj Gori, Krivokapić je rekao da želi da narod u njegovoj zemlji zaboravi prošlost i da se okrene budućnosti.

    “Osjećam da ima ljudi koji imaju tu viziju, ali nekako splet okolnosti nije dozvolio da se ta vizija, koja treba da bude dominantna u Crnoj Gori, ostvari. Da zaboravimo prošlost i da se okrenemo budućnosti, da budućhonst bude posao svakog našeg djelovanja i na taj način ćemo ostaviti pečat koji će biti trajan. Da niko ne strada na obavljanju svog radnog zadatka bilo on novinar, političar ili bilo ko drugi. Da slobodarska misao i demokratski iskorak u Crnoj Gori prevlada u svakodnevnom životu, što nažalost, nije tako”, rekao je Krivokapić.

    Na pitanje novinara da li će se slaglasiti sa prijedlogom o novoj vladi u Podgorici, Krivokapić je odgovorio da će se saglasiti sa svakom odlukom skupštinske većine u crnogorskom parlamentu.

    Premijer Crne Gore sutra će se sastati sa predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, zatim sa premijerkom Anom Brnabić, sa kojom će se nakon sastanka obratiti medijima, a razgovaraće i sa predsjednikom parlamenta Ivicom Dačićem.

    Krivokapića je danas na beogradskom aerodromu dočekao potpredsjednik vlade i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, a vijest o svom dolasku u Beograd crnogorski premijer je objavio i na Twitteru.

  • Poraz EU?

    Poraz Zorana Zaeva može se posmatrati i kao poraz EU i njene politike proširenja na Balkanu, piše u štampi na nemačkom.

    Osim toga, to je loš predznak za reforme koje su neophodne Severnoj Makedoniji.

    “Zoran Zaev je maja 2017. postao premijer Makedonije. U oktobru 2021. najavio je ostavku. Severna Makedonija – od marta 2020. članica NATO – u bezbednosnoj politici uglavnom je bila prepuštena sama sebi. Tako bi se mogle opisati protekle četiri i po godine u toj balkanskoj državi, kao i Zaevljevo nasleđe. Međutim, tu nedostaje jedan važan aspekt: na mandat Zaeva nije uticalo samo ono u čemu je uspeo, već pre svega ono što mu je uskraćeno”, konstatuje Frankfurter algemajne cajtung.

    “Istina je da je Zaev uspeo da preimenuje Makedoniju u Severnu Makedoniju i tako ubedi Grčku da više ne blokira prijem države u NATO. Na domaćem planu, preimenovanje je bio hrabar, gotovo smeo manevar. Hrabrost, međutim, nije nagrađena. Ili je, u najboljem slučaju, nagrađena utešnom nagradom – članstvom u NATO. Zaev, međutim, nije ostvario svoj glavni politički cilj – početak pregovora o pristupanju EU. Za to nije on kriv. Naprotiv”, ocenjuje nemački list.

    “Slučaj Zaeva mogao bi da bude primer u regionu. Moguće je da će odlazeći premijer Severne Makedonije zadugo biti poslednji šef vlade u regionu koji je bio spreman da preuzme veliki politički rizik zarad tzv. evropske perspektive svoje zemlje. Zato se poraz Zaeva može posmatrati i kao poraz EU i njene politike proširenja na Balkanu”, zaključuje se u članku koji potpisuje novinar Mihael Martens.

    Loš predznak
    Događaje u Skoplju slično vidi i švajcarski Noje cirher cajtung:

    “Nestanak evropske perspektive za zemlje Zapadnog Balkana ima mnogo žrtava. Najnovija je premijer Severne Makedonije u ostavci. Posle poraza njegove Socijaldemokratske partije na lokalnim izborima, Zoran Zaev se oglasio i podneo ostavku na mesto predsednika vlade i predsednika stranke. Time ta mala država jugoistočne Evrope klizi u krizu vlade, čiji je ishod teško predvideti.”

    “Zaev je rekao da će njegova stranka predstaviti novog kandidata za tu funkciju, šefa države Stevu Pendarovskog. Međutim, neizvesno je da li će on dobiti podršku u parlamentu. Koalicija socijaldemokrata i dve stranke albanske manjine ima samo tanku većinu. Loši rezultati na lokalnim izborima mogli bi da dovedu do smena pojedinih poslanika. Predsednik nacionalističke opozicione partije VMRO Hristijan Mickoski, zatražio je u nedelju uveče na nove izbore.”

    Švajcarski list konstatuje da je u Severnoj Makedoniji “ogromna frustracija zbog uvek novih prepreka u evropskim integracijama – čime se prikriva i fundamentalno odbijanje proširenja jednog broja članica EU. To sve veće nezadovoljstvo „bilo je sve više usmereno protiv Zaeva, pa čak i mnogi njegovi simpatizeri smatraju da se promena imena nije isplatila. A nacionalistička opozicija je ionako oduvek odbacivala sporazum sa Grčkom”.

    Ali, kako prenosi švajcarski list, “Zaev nije uspeo da ispuni politička očekivanja ni na domaćem terenu. Njegova izborna pobeda iz 2017. nije viđena samo kao raskid sa uzavrelim nacionalizmom prethodne vlade Nikole Gruevskog iz VMRO, već i kao pobuna protiv razularene korupcije”.

    I zaista, nastavlja list iz Ciriha, “vlada pod Zaevom ubrzo je pokrenula prve reforme. Gruevski je osuđen i uspeo je da izbegne kaznu samo spektakularnim bekstvom u Mađarsku. Severna Makedonija se u principu sve do danas ističe kao pozitivan primer u jednom sve autokratskijem regionu. Pa ipak, ubrzo su se pojavile sumnje da li nova vlada zaista može da reši dalekosežne probleme po pitanju vladavine prava. Čak je i šefica specijalnog tužilaštva koju podržava Zaev postala 2019. predmet korupcionaškog skandala”.

    Noje cirher cajtung podseća da su “sumnje izazvali i pokušaji pritisaka na poslanike pre glasanja o promeni imena. Nisu nestali ni zakulisni dogovori i klijentelizam. Severna Makedonija je prošle godine pala na 111. mesto na rang-listi ’Transparensi internešenela’, što je najgora ocena koju je ta zemlja ikada dobila u toj oblasti”.

    Pored toga, tu je i loše upravljanje tokom pandemije:

    “Vakcinacija je kasno počela zato što se ta zemlja, za razliku od svog velikog suseda, Srbije, u potpunosti oslanjala na EU i kasno je dobila vakcine.”

    Autor teksta Folker Pabst kao zaključak prenosi reči jedne analitičarke:

    “Vljora Rečika iz istraživačkog centra Instituta za demokratiju u Skoplju kaže da je nada koja je bila povezana sa izborom Zaeva pre četiri godine isparila. To se vidi i po maloj izlaznosti na lokalnim izborima. To je loš predznak za reforme koje su još potrebne – bez obzira ko će u budućnosti vladati Severnom Makedonijom.”

    Zaev će nastaviti da se bori?
    Berlinski Tagescajtung o događajima u Severnoj Makedoniji donosi komentar svog novinara Eriha Ratfeldera:

    “Pošteno je reći da je u nedelju podneo ostavku neko ko je pokušao sve kako bi svoju zemlju modernizovao, demokratizovao i reformisao. Socijaldemokrata Zoran Zaev jedan je od retkih balkanskih političara koji je ozbiljno usmeravao svoju zemlju na putu integracije u Evropsku uniju. Ali zauzvrat je dobio premalo podrške.”

    “Zaev nije uspeo, njegova popularnost je bivala sve manja. Osim toga, njegov prethodnik Gruevski pokušao je da utiče na kampanju za lokalne izbore, povećim sumama novca i uz podršku Mađarske. Socijaldemokrate su izgubile izbore i Zaev je podneo ostavku. Ali ko ga poznaje, zna da će nastaviti da se bori”, smatra nemački novinar.

  • “Moramo da se vakcinišemo na 5 do 6 meseci”

    “Moramo da se vakcinišemo na 5 do 6 meseci”

    Ministar zdravlja Zlatibor Lončar rekao je da će ljudi u Srbiji morati da se vakcinišu na svakih 5–6 meseci u zavisnosti od proizvođača vakcine protiv koronavirusa.

    “Želim da kažem građanima, kada istekne 6 meseci od druge doze, vaš imunitet slabi. Mi smo došli u situaciju, ako hoćemo da izađemo iz ovoga, moramo da se vakcinišemo na 5–6 meseci u zavisnosti od toga koja vakcina je u pitanju”, rekao je on.

    Dodao je da ideja da se veliki broj ljudi zarazi i tako stvori imunitet – nije dobra.

    “Pogledajte koliki je broj ljudi koji su preležali koronu, pa su se opet zarazili, a nisu se vakcinisali”, rekao je on. Lončar je kazao da se sada prima treća doza vakcine protiv koronavirusa, ali je upozorio na mogućnost sudara sa virusom gripa.

    “U regionu je izolovan sezonski grip, postoji i domaća i strana vakcina protiv njega, ljudi, vakcinišite se”, pozvao je on.

  • Mali objavio koliko će biti povećane plate

    Mali objavio koliko će biti povećane plate

    Ministar finansija Siniša Mali jutros je najavio povećanje plata i penzija i podsetio da se nastavlja i danas isplata pomoći svim građanima u iznosu od 30 evra.

    “Naš cilj je bio da umanjimo posledice pandemije koronavirusa. Želeli smo da ekonomija zadrži optimizam. Pozitivan pogled na stvari, to je ekonomska teorija koja se dobro pokazala u praksi. Mi smo reagovali sa 8 milijardi evra”, kazao je na Mali TV Pink.

    Ministar Mali je istakao da je država pomogla značajno privredi.

    “Država se nikada nije odgovornije nije ponašala. Kada pogledamo ekonomije drugih država mi smo odlično i pravovremeno reagovali, sa ovim rezultatima bićemo jedna od 3 najjače ekonomije. Danas 2,2 miliona građana dobijaju 30 evra, ostalo nam je još 2 miliona sutra za građane koji su se prijavili.

    Svi oni koji su se prijavili za “30+30” u decembru dobijaju još 20 evra bez prijave, a svi oni koji su u međuvremenu postali punoletni i oni koji se nisu prijavili prvi put imaće mogućnost da to učine.

    Povećanje plata i penzija

    “Sutra na sednici vlade usvajamo budžet za narednu godinu. Povećaćemo plate u javnom sektoru, u zdravstvu, vojsci i socijalnim službama će povećanje plata biti oko 8 odsto, a za ostale 7 odsto, u proseku 7,3 odsto. Takođe od 1. januara, minimalna zarada će biti veća za 9,4 odsto, a to će pogurati prosečnu platu nagore”, naglasio je Mali, i podsetio da je projektovana prosečna plata za januar 618 evra.

    Ministar je rekao da je budžetom za 2022. godinu za kapitalne investicije predviđeno 486 milijardi dinara odnosno 7,3 procenta BDP-a.

    “Nama su svi prihodi svi bolji od planiranog, sad samo treba to da potrošimo. A to je zamajac BDP-a, da podsetim, gradimo 7 auto-puteva i treba to i da završimo, kao i kanalizaciju, Klinički centar, tunele mostove, otvaraju se mnogi projekti…“, nabrajao je ministar finansija šta se sve gradi po Srbiji.

    “U oblasti sporta, treba da reknstruišemo sportski centar Radnički na Vračaru – za to smo spremili novac, predsednik je obećao trening centar za odbojkaše obezbedili smo novac za to, zatim za Zvečansku, pa osam domova zdravlja širom Srbije – obezbeđen je novac čim smo videli da imamo prostora u budžetu“, dodaje on.

    Kako ističe, uprkos pandemiji i globalnoj krizi Srbija se i odgovorno ponaša: ide u investicije, pomaže građanima a rastu i plate i penzije.

    Prema njegovim rečima, dva su stuba – kapitalne investicije i rast standarda – prosta ekonomska politika koju treba u praksi održati na pravi način i još više ako je moguće obezbediti novca i projekata, ističe Mali.

    “Novi voz koji smo dobili je kao ’spejs šatl’ njime će se građani Srbije voziti 200 na sat – bešumno i brzo do Novog Sada“, podseća Mali. “U narednih desetak, 15-ak dana krećemo sa radovima na izgradnji infrastrukture metroa. Još jedan san koji smo sanjali decenijama. Prva linija biće gotova i u funkciji 2028. godine. Gradićemo 3 linije koje će biti potpuno sinhronizovane sa postojećim linijama BG voza“, kazao je Mali.

    “Krećemo i sa pripremnim radovima za gradnju nacionalnog stadiona“, dodao je.

    Efiskalizacija

    Govoreći o najvažnijem trenutno projektu Ministarstva finansija, efiskalizaciji, ministar je ukazao na to da postojeći sistem datira iz 2003. godine i da novi sistem daje mogućnost da se računi izdaju i preko tableta i mobilnih telefona.

    “Kroz efikasniju fiskalizaciju bolje se borimo protiv sive ekonomije da imamo više novca za investiranje, a oni koji rade u skladu sa zakonom imaju manje nelojalne konkurencije.

    “Pozivam privredu da krene sa implementacijom novog sistema, jer svake nedelje isplaćujemo subvencije za to i oni neće imati nikakavih troškova. Sve će država pokriti, ali hajde da zajedno pređemo na novi sistem”, naglasio je Mali.

    Budi eFiskalizovan
    Novi model fiskalizacije podrazumeva korišćenje elektronskog fiskalnog uređaja, putem kojeg će obveznik fiskalizacije u trenutku prometa na malo, uključujući i primljeni avans za budući promet na malo, izdavati fiskalni račun sa QR kodom.

    Period prelaska na novi sistem traje od 1. novembra 2021. godine do 30. aprila 2022. godine.

    Od 1. oktobra poreski obveznici putem portala ePorezi mogu da prijavljuju poslovni prostor i poslovne prostorije u kojima obavljaju delatnost, za koje je neophodno posedovanje fiskalnog uređaja.

    Takođe, od 15. oktobra do kraja januara 2022. godine preko sajta Poreske uprave, svaki poreski obveznik može da se prijavi za subvenciju Vlade Srbije – 100 evra po prodajnom mestu i 100 evra po fiskalnom uređaju, pri čemu će oni koji nisu u sistemu PDV-a dobiti za 20 odsto veću subvenciju za kase.