VRBAS Media

Kategorija: Region

  • Donijeli odluku: Medicinski fakultet u Beogradu uvodi KOVID PROPUSNICE

    Donijeli odluku: Medicinski fakultet u Beogradu uvodi KOVID PROPUSNICE

    Medicinski fakultet u Beogradu odlučio je da u novoj školskoj godini uvede posebne uslove za prisustvovanje nastavi i drugim aktivnostima na fakultetu, koji podrazumijevaju takozvane kovid propusnice.

    Prvi uslov za prisustvo nastavi i uopšte na fakultetu je, kako se navodi u odluci, da ne postoje simptomi akutne respiratorne infekcije i febrilnosti (temperature), kao i da je sprovedena kompletna imunizacija ili dokaz o preležanoj bolesti kovid-19 ne stariji od šest mjeseci.

    Takođe, prisustvo nastavi i obavljanje radnih aktivnosti na kliničkim predmetima biće dozvoljeno i uz negativan rezultat PCR ili antigenskog testa ne stariji od 72 časa, a stariji od sedam dana ne smije biti za prisustvo nastavi i obavljanje radnih aktivnosti na pretkliničkim predmetima i na fakultetu.

    Pravila će, kako se navodi u odluci, važiti za studente, nastavnike, saradnike i nenastavno osoblje s ciljem sprečavanja širenja infekcije kovid 19, prenijeli su beogradski mediji.

    – Studenti, nastavnici, saradnici i nenastavno osoblje koji ne ispune jedan od navedenih uslova, neće moći da prisustvuju nastavi ni obavljanju drugih poslova na Fakultetu dok traje aktuelna epidemiološka situacija. Nepridržavanje navedenih mera povlači za sobom odgovornosti propisane zakonom, podzakonskim aktima i opštim i pojedinačnim aktima fakulteta – piše u odluci Medicinskog fakulteta.

  • Šesti dan protesta na sjeveru Kosova i Metohije

    Šesti dan protesta na sjeveru Kosova i Metohije

    U šesti dan ulazi protest Srba sa Kosova i Metohije nezadovoljnih raspoređivanjem specijalnih snaga policije na Јarinje i Brnjak, i odlukom Prištine o zameni registarskih tablica.

    Noć su proveli u grupama u šatorima i oko vatre, jer je noć bila hladna.

    Milovan Drecun, predsjednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju rekao je za RTS da je situacija na administrativnim prelazima ista kao i prethodnih dana.

    – S jedne strane specijalci sa dugim cijevima onemogućavaju slobodno kretanje ljudi, a s druge legitiman, demokratski protest srpskog naroda, miran protest – izjavio je Drecun.

    Dodaje da je u prethodnih par dana video zlonamjerna i iskrivljena tumačenja boravka vodećih ljudi Srpske liste i opštine sa sjevera na administrativnim prelazima, gdje se išlo sa tvrdnjama da ti ljudi raspoređuju pripadnike specijalnih jedinica.

    – Postignut je dogovor da bi se izbjeglo nasilje i incidenti, za koje bi svakako veći dio međunarodne zajednice optužio srpsku stranu – navodi Drecun.

    Ističe da je Aljbin Kurti, nekoliko dana, prije donošenja odluke, kontaktirao i upoznao predstavnike nekih država, zapadnih, sa predstojećom akcijom.

    – Oni se nisu usprotivili toj akciji, uključujići i predstavnike zemalja Kvinte. Taj dio međunarodne zajednice znao je da se priprema akcija – dodaje gost Јutarnjeg programa.

    Kaže da je i za akciju znao i KFOR, što se može vidjeti kada je kod Leposavića došlo dodatnih 50 britanskih vojnika koji su pratili situaciju na sjeveru KiM i dalje su tamo.

    – I EULEKS je dan prije ove akcije podigao borbeno svoje specijalne jedinice, jer je znao šta će se dešavati. Kurti je očigledno imao zeleno svjetlo od nekih članica međunarodne zajednice da krenu u ovu akciju – podvlači Drecun.

    Dodaje da je paralelno sa tim na posljednjem, tehničkom sastanku u Briselu, početkom septembra njihova delegacija potpuno odbila da se razgovara o mogućem rješenju za isticanje roka o primjeni statusa neutralnih tablica.

    Ističe da je “prva moguća, sljedeća kriza i nova jednostrana akcija Prištine može da nastupi 1. oktobra, jer ističe šestomjesečni rok Prištini da uvedi u sistem naplate električne enegrgije, što može da posluži kao povod”.

    Zabrinjavajuće, kaže, i što Priština ne odustaje od raspoređivanja specijalnih snaga na sjeveru KiM.

    Noć protekla mirno, ali je bilo napeto
    Rosu je i dalje na svojim pozicijama, ali i Srbi sa sjevera KiM. Ni jedni, ni drugi ne odustaju.

    Priština ocjenjuje da je uvođenje reciprociteta strateška odluka i da će tako diktirati svoju ulogu u odnosu na Beograd. Barikade Srba na administrativnim prelazima nazivaju nezakonitim, ali i da treba dobro procijeniti kada bi trebalo ukloniti barikade, javlja izvještač RTS.

    Kfor i Euleks pozivaju na deeskalaciju situacije. Kvinta od Prištine ponovo traži sprovođenje odluke o manastioru Visoki Dečani.

    Noć je protekla mirno, ali je bila napeta.

    Na Јarinju danima nema automobila.

    Oni koji naiđu su uglavnom stranci. Tu je samo jedan kamion, a prethodnih dana bilo ih je desetak.

  • Učiteljica u Mariboru dobila otkaz jer se odbila testirati ili vakcinisati

    Učiteljica u Mariboru dobila otkaz jer se odbila testirati ili vakcinisati

    Osnovna škola u Mariboru otpustila je učiteljicu koja se nije željela pridržavati pravila PCT (prebolovala, vakcinisana, testirana).

    Uprava škole je od učiteljice dva puta tražila da se testira na koronavirus što je ona odbila, pa je zbog kršenja pravila suspendovana te je pokrenut disciplinski postupak nakon čega se odlučila obratiti javnosti, piše 24ur.com.

    Ona je pozvala roditelje putem društvenih mreža da ne šalju svoju djecu u “režimsku i fašističku” školu. Prema njenim riječima, u školi se djeci “nasilno ubrizgava otrovni zrak”. Disciplinski postupak protiv učiteljice nije vođen zbog njenih izjava, već zato što se nije pridržavala pravilnika i nosila masku u školi.

    Općina Maribor i Ministarstvo obrazovanja podržavaju upravu škole. U svoju odbranu, otpuštena učiteljica pozvala se na neustavnost uredbe, ali žalbeni period još nije okončan.

    Vakcinacija među nastavnicima u Sloveniji je oko 60 posto.

  • Na snazi nove mjere u Crnoj Gori

    U Crnoj Gori od danas su na snazi nove mjere u borbi protiv virusa korona koje predviđaju da nacionalna digitalna kovid potvrda bude uslov za ulazak u neke objekte.

    Digitalna kovid potvrda uslov je za ulazak u poslovne centre, poslovne zgrade u kojima rade više od tri privredna subjekta, te u trgovine neprehrambene robe čija površina prelazi više od 1.000 metara kvadratnih.

    Vlasnici, korisnici i upravljači navedenih objekata dužni su da vrše kontrolu i odrede odgovornu osobu za poštovanje ove mjere.

    Nove mjere predviđaju da se nacionalna digitalna kovid potvrda izdaje odmah poslije druge doze vakcine i od tog trenutka je validna, pa više ne mora da se čeka 14 dana od komletne vakcinacije, saopštilo je Ministarstvo zdravlja.

    Od 9. oktobra nacionalna digitalna kovid potvrda biće neophodna i za ulazak u objekte koji se bave prodajom i prehrambenih proizvoda, a prostiru se na površini većoj od 1.000 metara kvadratnih.

    Mjere je usvojila Vlada Crne Gore, a na snazi će biti naredne dvije sedmice.

  • Težak zločin u Zagrebu: Otac ubio troje maloljetne djece, pa pokušao ubiti sebe

    Težak zločin u Zagrebu: Otac ubio troje maloljetne djece, pa pokušao ubiti sebe

    Na području Mlinova u sjevernom dijelu Zagreba u noći s petka na subotu, nešto iza dva sata, dogodio se težak zločin u kojem su najmanje tri osobe izgubile život.

    Prema neslužbenim informacijama čula se i pucnjava.

    Jutarnji list navodi da je otac ugušio troje djece, blizance u dobi od sedam godina te sina u dobi od četiri godine, nakon čega je pucao u sebe. Preživio je i prevezen je u bolnicu.

    Iz policije su za Index potvrdili da su ubijene tri osobe, ali za sada, dok o svemu ne obavijeste porodice, o detaljima ubistva i motivima ne žele govoriti.

    U tijeku je uviđaj.

  • ​Eksplodirao kazan za rakiju, povrijeđeni sin, otac i zet

    ​Eksplodirao kazan za rakiju, povrijeđeni sin, otac i zet

    Tri osobe su povrijeđene kada je u srijedu u pomoćnoj prostoriji vikendice u naselju Beli breg kod Banstola eksplodirao kazan za pečenje rakije.

    Tom prilikom je B. K. (65) zadobio opekotine po licu, vratu i rukama, dok su njegov sin M. K. (27) i zet V. R. (38) ispečeni po rukama i grudima. Svi su prevezeni na VMA, gdje im je pružena neophodna ljekarska pomoć.

    Prema riječima supruge povrijeđenog B. K, kazan je eksplodirao nakon što je rakija već bila ispečena, prenose mediji.

    “Mi smo iz Beograda i svake godine od 2006. dolazimo u našu vikendicu u Beli breg i pečemo rakiju. Moj muž, sin i zet, koji su stajali kod kazana, bili su veoma veseli i ništa nije ukazivalo na to da bi moglo da dođe do nesreće. Oko 15 sati oni su završavali sa pečenjem rakije. Posle toga su u kazan, koji se nalazio u pomoćnoj prostoriji, sipali vodu kako bi ga očistili”, priča žena, koja nije htjela novinarima da kaže svoje ime.

    Ona je ispričala da je njena unuka u jednom trenutku prišla kazanu i pozvala svog djeda B. K. kako bi mu rekla da je čula neko šištanje.

    “Kada je moj suprug prišao, počeo je da zagleda cevi kako bi otkrio odakle dolazi taj zvuk. Baš u tom trenutku je eksplodirao gornji deo kazana. Vrela voda ga je zasula po licu, vratu i rukama. Našeg sina, koji je uspeo da zgrabi ćerkicu i zaštiti je telom, voda je ispekla po stomaku, a zeta je para opekla po rukama”, kaže ona i dodaje:

    Ova žena kaže da je u tom trenutku bila u kući.

    “Kada sam čula eksploziju, izgedalo mi je kao da je neko bacio bombu. Istrčala sam i videla kako moj suprug, sin i zet panično skidaju odeću sa sebe i bacaju je na pod. Pritrčala sam i uzela unuku koja je plakala. Odmah sam je pogledala, ali, srećom, nije imala nikakve povrede”, dodaje.

    Potresena žena ispričala je da je B. K. najteže povrijeđen jer je bio najbliže kazanu kada je eksplodirao, piše “Informer.

    “Njemu je vrela voda prilično ispekla lice, vrat i ruke. Odmah sam pozvala Hitnu pomoć, koja je brzo stigla, a uskoro se pojavila i patrola policije. Lekari su muža, sina i zeta prevezli na Vojnomedicinsku akademiju. Suprug je zadržan u bolnici, a sin i zet su pušteni na kućno lečenje”, navela je ona.

    Žena je ispričala da se zasad pouzdano ne zna zašto je kazan eksplodirao.

    “Ne znamo šta se tačno dogodilo. Verovatno se slavina zapušila i zbog toga je došlo do eksplozije. Nikada nismo imali sličan problem, a, eto, rakiju pečemo već 15 godina. Sve me je ovo strašno potreslo. Bilo je veselo, a u sledećem trenutku umalo da se dogodi tragedija. Ipak, dobro je što niko nije nastradao”, rekla je supruga povređenog B. K.

    Eksplozija srušila garažu

    Inače, vikendaši koje smo zatekli u Belom bregu kažu da ovo nije prva nezgoda sa “veselom mašinom”, kako oni zovu kazan za pečenje rakije.

    “Pre deset godina ovde je jednom meštaninu eksplodirao kazan i srušio mu garažu. On je, srećom, baš u tom trenutku izašao po drva i tako izbegao sigurnu smrt”, prisjećaju se vikendaši.

  • Krivokapić: Ekspertska Vlada postigla izvanredne rezultate

    Krivokapić: Ekspertska Vlada postigla izvanredne rezultate

    Crnogorski premijer Zdravko Krivokapić istakao je da je ekspertska Vlada Crne Gore postigla izvanredne rezultate u nepunih deset mjeseci, te kao ilustraciju naveo da će zemlja ove godine ostvariti ekonomski rast od 10 odsto.

    Krivokapić je u autorskom tekstu naveo da je od prvog dana stvaranja nove Vlade, “poražena oligarhija DPS-a i satelita, pokušavala da prikrije ekonomski zločin nad Crnom Gorom”, te ocijenio da je razlog za to jer se ta stranka nije mogla pomiriti sa gubitkom moći i privilegija.

    “Pokušavao je i pokušava neuspješno da izazivanjem incidenata, generisanjem podjela i zloupotrebom osjetljivih identitetskih – etničkih i religijskih – pitanja, prikrije ekonomski zločin nad Crnom Gorom i pribavi sebi legitimitet takozvane ekskluzivne zaštitnice države i nacionalnih prava jednog naroda”, naveo je Krivokapić i dodao da je DPS sve činio s ciljem stvaranja privida da nema stabilnost Crne Gore bez te stranke.

    “Nedavni događaji su, međutim, potvrdili da je uzrok svih incidenata koji su se događali u našoj zemlji, u zadnjih godinu, instruisan upravo od pomenute političko-kriminalne kaste”, istakao je Krivokapić u autorskom tekstu.

    Govoreći o radu ekspertske Vlade, Krivokapić je naveo da će Crna Gora, zahvaljujući aktivnostima njegovog kabineta, zabilježiti ekonomski rast od 10 odsto u 2021. godini.

    “Za razliku od 2020, kada je prihod od turizma iznosio svega 144 miliona evra, ovogodišnji prihod od turističke sezone iznosi oko 700 miliona evra”, naveo je on.

    Krivokapić je dodao da je od juna do avgusta ostvaren budžetski suficit od preko 100 miliona evra.

    “Ovosezonski prihodi od PDV-a, blizu 209 miliona evra, na većem su nivou od rekordne 2019. godine, kada su iznosili oko 196 miliona evra, što je rezultat odlične ljetnje turističke sezone, ali i povećane discipline usljed uvođenja elektronske fiskalizacije poreskih registar kasa”, istakao je Krivokapić.

    On je rekao da je depozit u bankama ove godine porastao za skoro 400 miliona evra, a izvoz robe za 60 miliona evra.

    “Crnogorski javni dug je sa 103 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), koliko je iznosio prošle godine, u junu ove godine smanjen na 88 odsto BDP-a”, napomenuo je Krivokapić.

    On je, između ostalog, naveo da je formiran Nacionalni savjet za borbu protiv korupcije na visokom nivou, koji je već demistifikovao procese nelegalnih dodjela stambenih kredita i stanova pod povoljnim uslovima, uključujući objavljivanje dijela dokumentacije o izgradnji prve dionice auto-puta.

    Prema njegovim riječima, Vlada je organizovala najveću pljenidbu narkotika u istoriji Crne Gore, više od tone kokaina u Zeti.

    On je dodao da je Vlada do sada raskinula 12 koncesionih ugovora za izgradnju malih hidroelektrana.

    Krivokapić ističe da je zbog revnosnog i predanog rada ova vlada, u svega deset mjeseci, dobila podršku, komplimente i čestitke od nekih od najznačajnih evropskih adresa, među kojima i od njemačkog kancelara Angele Merkel, britanskog premijera Borisa Džonsona, francuskog predsjednika Emanuela Makrona.

    On je poručio da vrata Vlade ostaju otvorena za sve dobronamjerne, poštene, vrijedne i stručne ljude koji su spremni da doprinesu aktivnoj borbi protiv kriminala i korupcije, podizanju nacionalne ekonomije i životnog standarda svih građana, te evropskoj agendi i zacrtanom spoljnopolitičkom kursu.

  • Petković: Kurti za šaku glasova izaziva krizu na severu

    Petković: Kurti za šaku glasova izaziva krizu na severu

    • Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković optužio je danas Aljbina Kurtija da za šaku glasova na predstojećim lokalnim izborima izaziva krizu na sjeveru, pokusava da hapsi Ivana Todosijevića i izvrši upad u energetska postrojenja.

    Ocijenio je sramnim presudu Apelacionog suda protiv Todosijevića, a za zahtjev Todosijeviću da se javi na izdržavanje kazne, rekao je da jasno da žele da zatvore cijeli srpski narod na KiM i ne daju mu da govori istinu.

    Podsjetio je da je predsjednik Aleksandar Vučić, a i zaključeno i na Nacionalnom savjetu, zatražio da se poništi sramna presuda Teodosijeviću.

    Priština, kaže, svojim ponašanjem, jasno pokazuje da ih ne interesuje Briselski sporazum.

    “Svega ne bi bilo da je poštovan Briselski sporazum i poštovana tačka 10, gde jasno stoji da mora da bude ispoštovan nacionalni sastav sudskih veća u srpskim opštinama. Ona predviđa da u tom veću mora biti dvojica sudija srpske nacionalnosti i jedan Albanac. U svim slucajevima imamo da se u veću nalaze trojica Albanaca, a tako je bilo i u slučaju Ivana Todosijevića. Albanci su tužili, Albanci su i osudili Todosijevića”, objasnio je Petković.

    Rekao je da se poštovao Briselski sporazum ne bi ni došli u ovakvu situaciju, i ne bi imali krizu na sjeveru KiM.

    “EU je jasno rekla i na poslednjem sastanku u Briselu da je prekršen Sporazum. Ali samo su to rekli i ništa nisu preduzeli”, prenio je Petković.

    Ukazao je da Priština, na prošlom sastanku, sem teme nestalih nije željela da razgovara, i da je njihova delegacija govorila kako ne želi da razgovara o sporazumima koje je potpisivala prethodna vlada.

    “Tako se oni ponašaju prema Briselskim sporazumima. A Beograd sve vreme insistira na dijalogu i svim sporazumima. Mi smo naše obaveze do 2011. do sada ispunili. Vreme je da se kažu postoji li Briselski sporazum ili ga nema. Da li ima svih 48 dogovorenih soprazuma ili oni ne važe”, rekao je on.

    Petković je rekao da sada neko pokušava da sprovodi sporazum o slobodi kretanja, i odredbu pogrešno tumači, time što je doveo 350 specijalaca i oklopna vozila.

    “Mi smo za pregovore i očuvanje mira i bezbednosti, ali da neko ponižava državu Srbiju to ne može”, istakao je on.

    Pitanje tablica, stikera, je, smatra, sitnica u odnosu na ono što može da uslijedi.

    Na svakom koraku, ističe, Priština gazi Briselski sporazum, izvlači šta im odgovara, a suštinu, ZSO neće da sprovedu.

    Ideja je da se kroz ZSO obezbijede kolektivna prava za srpski narod na KiM, koja danas ne postoje, ukazao je Petković osuđujući hapšenja lica koja lijepe bilborde “Dobrodošli u ZSO”.

    Zbog antisrpske retorike Kurtija, kaže, imamo ove godine više od 100 etničkih incidenata, i Rosu se na Brnjaku iživljava nad našim narodom.

    “Ako hoće da razgovaraju, moramo da se vratimo na stanje pre 20. Septembra”, poručio je Petković.

  • Slovenija ublažila mjere o obaveznim kovid propusnicama

    Slovenija ublažila mjere o obaveznim kovid propusnicama

    Mjera o obaveznim kovid propusnicama u Sloveniji je danas blago ublažena, pošto je taj zahtjev ukinut za one koji rade od kuće, kao i za one koji sipaju gorivo sve dok ne ulaze u unutrašnjost benzinskih pumpi.

    To je odluka koja proističe iz uredbe usvojene kasno sinoć, a koja je uslijedila nakon oštrih kritika na račun obaveznih kovid propusnica za one koji rade od kuće, posebno za samozaposlene, prenosi slovenačka agencija STA.

    Ta mjera ostaje na snazi za veliku većinu usluga.

    Slovenačka vlada je odlučila o da se sportske aktivnosti u zatvorenom i na otvorenom mogu izvoditi bez maski i distanciranja sve dok učesnici imaju važeću kovid propusnicu.

  • Crna Gora najgora u celoj Evropi

    Crna Gora najgora u celoj Evropi

    Crnogorska ekonomija lane je izgubila 765 miliona evra što je pad u BDP-u za 15,3 odsto, pokazuje zvanična statistika Monstata.

    To je ubedljivo najgori rezultat u celoj Evropi, prema podacima Eurostata, jer je sledeća država na lestvici – Španija, imala pad od 10,8 odsto.

    Ukupni BDP u Crnoj Gori za prošlu godinu je iznosio 4,19 milijardi evra, dok je 2019. godine bio 4,95 milijardi. Po stanovniku to iznosi 6.737 evra, što je za 1.222 evra manje nego godinu ranije, pišu “Vijesti”.

    Gledajući po delatnostima, zbog rigoroznih mera preduzetih zbog suzbijanja koronavirusa, najviše su “nastradale” usluge pružanja smeštaja i ishrane, odnosno hotelijerstvo i ugostiteljstvo.

    Tokom prošle godine se bruto dodata vrednost tog sektora, u odnosu na 2019, smanjila za 78,6 odsto, a u strukturi kreiranja ukupnog BDP-a pala je sa 7,8 u 2019. godini na dva odsto.

    “Prosečna plata u Crnoj Gori će biti oko hiljadu evra”

    Izveštaj pokazuje da su bruto dodate vrednosti u sektorima saobraćaja i skladištenja, kao i administrativnih i pomoćnih uslužnih delatnosti pale za oko 26 odsto, a za petinu u oblasti građevinarstva.

    Najveći udeo od 13 odsto u ukupnom BDP-u imala je trgovina na veliko i malo, ali je i ta grana pretrpela pad od 12,5 odsto.

    Pad veći od deset odsto imale su još umetničke, zabavne i rekreativne delatnosti. Rast malo veći od četiri odsto ostvaren je u stručnim, naučnim i tehničkim delatnostima, kao i u obrazovanju, dok je nešto osetnije povećanje od sedam odsto zabeleženo u vađenju ruda i kamenja, ali ta delatnost i dalje ne učestvuje u većem stepenu u strukturi BDP-a.

    Industrija lane bila duplo bolja od turizma

    Koju katastrofu je prošle godine doživeo turizam, pokazuje i to što je čak i ovakva uništena prerađivačka industrija Crne Gore lane imala duplo veću vrednost nego turizam. Prošlogodišnja dodata vrednost prerađivačke industrije od 172 miliona evra bila je neznatno manja nego u 2019. godini, a kod hotelijerstva i ugostiteljstva je pala sa 386 na 82 miliona evra.

    Jedino dvocifreno povećanje od 10,5 odsto ostvareno je u delu zdravstva i socijalne zaštite, što je dobrim delom uslovljeno pandemijom, odnosno većim prometom farmaceutskih proizvoda. Ostale delatnosti nisu bitnije izmenile vrednost BDP-a, u čijoj strukturi, nakon trgovine, najviše učestvuju državna uprava, odbrana i obavezno socijalno osiguranje, kao i poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo sa po 7,7 procenata.

    Na izvozu usluga izgubljena milijarda

    Obračun BDP-a po potrošačkoj metodi pokazuje da je izvoz usluga, gde dominantno učešće ima potrošnja stranih turista, prošle godine iznosio 679 miliona evra, a u 2019. je ta cifra iznosila nešto preko 1,7 milijardi. Odnosno, lane je izgubljeno preko milijardu evra ovih prihoda.

    Prema ovom obračunu potrošnja domaćinstava u Crnoj Gori nije značajnije smanjena, sa 3,5 na 3,4 milijarde. Potrošnja države je lane imala rast sa 881 na 946 miliona. Bruto investicije su smanjene za 200 miliona na 1,16 milijardi, a vrednost promene zaliha je pala sa 231 na 139 miliona.

    Pad duplo veći od turističkih zemalja

    Prosek rasta BDP-a za prošlu godinu na nivou Evropske unije (EU) je minus 5,9 odsto, a najveći negativni rast su imale zemlje koje su orijentisane na turizam, pa se na začelju pored Crne Gore i Španije, nalaze mediteranske države Italija, Malta, Grčka, Hrvatska…

    Ipak, iako se pomenute zemlje u velikoj meri oslanjaju na letnju turističku sezonu, od nekih je Crna Gora imala pad veći i do skoro dva puta.

    Na nivou Evrope, rast u prošloj godini beleže jedino Irska sa 5,9 odsto i Turska sa 1,8 odsto.

    Ko će spasiti Crnu Goru od pogubnog kineskog kredita? Dve su opcije

    BDP Crne Gore u prvom tromesečju ove godine iznosio je 865 miliona evra, dok je u istom periodu prethodne godine iznosio 917,4 miliona evra, pa je zabeležen realni pad 6,4 odsto, što je takođe najgori rezultat u Evropi. Prosek EU za navedeni vremenski interval iznosi -1,3 odsto.

    BDP u tržišnim cenama iskazuje vrednost svih proizvedenih dobara i usluga građana jedne zemlje, to jest zbir bruto dodatih vrednosti po delatnostima i poreza na proizvode umanjenih za subvencije na proizvode.

    Dohodak iz inostranstva 66 miliona

    Slični podaci se dobijaju kada je u pitanju bruto nacionalni dohodak (BND), koji je jednak BDP-u uvećanom za primarni dohodak koji stanovnici države primaju iz inostranstva i umanjenom za primarni dohodak koji građani države plaćaju stranim državama.

    BND Crne Gore u 2020. godini iznosio je 4,25 milijarde evra i nominalno je manji u odnosu na 2019. godinu za 15,1 odsto, dok je saldo primarnog dohotka iz inostranstva za 2020. godinu bio pozitivan i iznosio je 66,6 miliona evra.

    BND po stanovniku lane je bio 6.844 evra, a 2019. godine 8.048 evra.