VRBAS Media

Kategorija: Region

  • Mediji: Ðukanović za mandatara bira Abazovića

    Mediji: Ðukanović za mandatara bira Abazovića

    Crnogorski predsjednik Milo Ðukanović će najverovatnije sutra obaviti konsultacije sa predstavnicima klubova poslanika u Skupštini Crne Gore, a nakon te formalnosti mandat će ponuditi lideru URA Dritanu Abazoviću, jedinom koji u ovom trenutku može da obezbijedi većinu od najmanje 41 poslanika, piše portal podgoričkog Dana.

    Portal to piše pozivajući se na više puzdanih izvora uz napomenu da se u političkim kuloarima govori da, ako se sve ovo obavi u četvrtak, već do kraja mjeseca treba očekivati sjednicu Skupštine Crne Gore, na kojoj će biti izabrana 43., ovoga puta, manjinska Vlada Crne Gore

    Ðukanović je prije dva dana rekao da je njegova Demokratska partija socijalista spremna da glasa za manjinsku vladu, jer je i to bolje rješenje od katastrofalne situacije u kojoj se Crna Gora nalazi sa dosadašnjom vladom.

    Rekao je i da manjinsku vladu smatra najlošijom alternativom aktuelnoj, ali, kako je naveo, u ovom trenutku ne postoji spremnost jednog broja parlamentarnih subjekata da podrže druga rješenja za izlazak iz krize.

    Ðukanović smatra da bi manjinska vlada trebalo da traje godinu, i da je veoma važno utvrditi prioritete kojim će se baviti u tom periodu.

  • Mediji: Đukanović odlaže izbore?

    Mediji: Đukanović odlaže izbore?

    Predsednik Crne Gore Milo Đukanović može da odloži lokalne izbore u Ulcinju i Beranama, koji su raspisani za 27. marta ove godine.

    Kako prenose crnogorski mediji, on to može da uradi na isti način kao što je to učinio i pre dve godine u slučaju Tivta – izmenom svoje odluke.

    To je “Vijestima” objasnio dugogodišnji sekretar Državne izborne komisije, sada njen član Milisav Ćorić (Socijalistička narodna partija). Đukanovićev savjetnik za ustavni sistem i pravna pitanja Boris Bastijančić rekao je samo da će predsjednik postupiti po Ustavu i zakonu.

    ”Predsednik Crne Gore će postupiti saglasno principu ustavnosti i zakonitosti, strogo vodeći računa o očuvanju pravne sigurnosti u političkom i pravnom sistemu države”, navodi se u odgovoru Bastijančića “Vijestima”, koje su pitale da li će Đukanović odložiti izbore u Ulcinju i Beranama.

    Skupština Crne Gore je dopune Zakona o lokalnoj samoupravi usvojila 4. februara, a njima je predviđeno da se lokalni izbori u 14 opština održe u jednom danu. Zakon još nije stupio na snagu, odnosno još nije objavljen u Službenom listu.

    Dopune Zakona je predložila opozicija i koalicija “Crno na bijelo”. U njima piše da će se “prvi naredni izbori za odbornike u skupštinama opština Ulcinj, Berane i Plužine, u skladu sa ovim zakonom, održati u 2022. godini istovremeno s održavanjem redovnih izbora za odbornike u Skupštini glavnog grada Podgorica, Skupštini opštine Golubovci (opštine u okviru Glavnog grada) i skupštinama opština: Bar, Bijelo Polje, Danilovgrad, Kolašin, Plav, Plužine, Pljevlja, Rožaje, Žabljak i Šavnik. Odbornicima u skupštinama opština Ulcinj, Berane i Plužine produžava se mandat do izbora odbornika koji će se održati u smislu stava i ovog člana”.

    Posle usvajanja dopuna Zakona čula su se različita tumačenja da li predsednik krši Ustav ako odloži već raspisane izbore, kao i da bi to trebalo regulisati Zakonom o izboru odbornika i poslanika.

    Član DIK-a Milisav Ćorić za “Vijesti” je objasnio da predsednik države može da izmeni odluku o raspisivanju izbora.

    “Predsednik države može da izmeni odluku u delu termina održavanja izbora”, rekao je Ćorić odgovarajući na pitanje “Vijesti”.

    Đukanović je tako postupio i kada je 20. marta 2020. godine odložio lokalne izbore u Tivtu, navodeći u zvaničnom saopštenju da će se oni održati “u roku od 90 dana od dana prestanka naredbi nadležnih organa kojima su uvedene mere za sprečavanje unošenja u Crnu Goru, suzbijanje i sprečavanje prenošenja novog koronavirusa”. Epidemiološke prilike su i jedan od razloga zbog kojih je menja i važeći Zakon o lokalnoj samoupravi.

    Ćorić navodi da je Zakon o izboru odbornika i poslanika neprecizan u delu koji se tiče odlaganja izbora, a da su za njegove izmjene potrebna 54 poslanika. Poslanik Socijalističke narodne partije (SNP) Dragan Vukić smatra da predsednik države mora da povuče postojeću odluku, a onda da donese novu u skladu sa zakonskim rešenjem koje je doneseno u Skupštini u petak 4. februara, kako bi se izbori u Beranama, Ulcinju i Plužinama održali sa izborima u 11 ostalih opština početkom juna.

    Poslanik Demokratskog fronta Predrag Bulatović rekao je ponedeljak u Skupštini, tokom rasprave o smeni predsednika parlamenta Alekse Bečića, da ne treba odlagati izbore i da je to “pravno i ustavno nasilje”.

    On je tvrdio da nekim političkim subjektima odgovara prolongiranje glasanja u Beranama i Ulcinju i aludirao da će biti odloženi i izbori u Podgorici, kako bi DPS koji ima vlast u ovoj opštini, dobio na vremenu.

  • Saradnjom u regionu do ekonomskog napretka Zapadnog Balkana

    Saradnjom u regionu do ekonomskog napretka Zapadnog Balkana

    Predsjednica Vlade Ana Brnabić ocijenila je danas u razgovoru sa specijalnim izaslanikom premijera Ujedinjenog Kraljevstva za Zapadni Balkan Stjuartom Pičom da je saradnja u regionu, kao i sa svim partnerima koji doprinose toj saradnji, strateško opredjeljenje Srbije s ciljem postizanja stabilnosti, ekonomskog napretka i prosperiteta Zapadnog Balkana.Predsjednica vlade istakla je da su članstvo u Evropskoj uniji i stabilan, ekonomski jak i dobro povezan region, prioriteti Srbije. Navela je da je dobrim ekonomskim rezultatima i stabilnošću postignutom reformama, uz kontinuirano ulaganje u infrastrukturne projekte i privlačenje stranih investicija, Srbija pokazala da je na dobrom putu, ali da je izgradnja povjerenja i čvršće povezivanju kroz regionalne projekte, put za prosperitetan i jak region u Evropskoj uniji.

    Velike mogućnosti za saradnju Zapadnog Balkana premijerka je prepoznala i u sprovođenju Zelene agende i razvoju investicija koje će omogućiti zelenu tranziciju u regionu.

    Pič je istakao da je britanska vlada posvećena napretku Zapadnog Balkana i podršci evropskim integracijama regiona, što bi, kako je objasnio, omogućilo i stvaranje prosperitetnijeg okruženja za ostanak mladih i budućih generacija.

    Premijerka je zahvalila britanskoj vladi koja je projektima poput digitalne transformacije i jačanje e-Uprave, koji su finansirani kroz Fond za dobru upravu, podržala proces reformi u Srbiji. Ocjenjujući da je reforma obrazovanja jedan od prioriteta Vlade Srbije, Brnabić je podvukla i značaj trogodišnjeg programa Škole za 21. vijek“koji, zahvaljujući investicijama britanske vlade, realizuje Britanski savjet.

  • Analitičari o političkoj situaciji u Crnoj Gori: U manjinskoj vladi više partija nego što se očekivalo

    Analitičari o političkoj situaciji u Crnoj Gori: U manjinskoj vladi više partija nego što se očekivalo

    Poznavaoci političkih prilika smatraju da bi manjinska vlada u Crnoj Gori mogla biti brzo formirana, ali ne vjeruju da će je DPS bezuslovno podržavati.

    Kažu da bi u toj Vladi moglo biti i više partija nego što se očekivalo.

    I dok su po njenom mišljenju na ovaj način Demokrate završile u opoziciji, ne znači da ista sudbina čeka i DF, ili makar jedan njegov deo.

    – DF je u celoj ovoj situaciji nekako neoubičajeno za njih miran. Vjerovatno da oni imaju neki interes, i da će biti neki dogovor sa DF-om. U ovoj situaciji vidim samo da su Demokrate otpale.

    Matijašević očekuje da u manjinskoj vladi bude mnogo više partija nego što se očekivalo.

    – Ja očekujem da uđu sve manje partije opozicije. DPS, formalno neće ući, ali mislim da će imati itekako veliki uticaj, jer je nerealno da neko ko je bio na vlasti 30 godina, da će podržati nekog drugog čisto onako, ‘ajde da vas podržim za dobrobit građana Crne Gore, vidjeli smo koliko su ovih 30 godina radili za dobrobit građana – rekla je Matijašević.

    Slično misli i programski menadžer CEDEM-a Marko Pejović.

    – Te najave da bi mogao dati podršku ali bez nikakvih uslova čini mi se gotovo nemoguće. Da će uticati i na izglasavanje određenih zakona ali i na funkcionisanje izvršne vlasti.

    Matijašević ipak, nema sumnju da će nova vlada biti brzo izabrana.

    – Izgleda da je sve već dogovoreno. Ko je i kada i kako dogovorio, to ćemo vjerovatno saznati u nekim narednim danima.

    Zaključuje, da ako već nije bilo većinske volje za vanredne izbore, što bi po njoj bilo najpravednije rješenje, onda makar priča o manjinskoj vladi treba što prije da se završi, kako bi se zemlja okrenula važnijim pitanjima, prije svega ekonomiji.

  • Kinezi otvaraju još jednu fabriku u Srbiji – ulažu 15 miliona evra

    Kinezi otvaraju još jednu fabriku u Srbiji – ulažu 15 miliona evra

    Šabac dobija još jednu fabriku.Naime, nakon prodaje 11 hektara građevinskog zemljišta u Severozapadnoj industrijskoj zoni u Šapcu 2021. godine, kineska kompanija Mint postala je vlasnik dodatnih 10 hektara zemljišta na ovoj lokaciji, gde planiraju da u avgustu 2023. godine otvore i drugu fabriku za proizvodnju delova za automobile, piše eKapija.”Čelnici kompanije Mint odlučili su da kupe dodatnih 10 hektara građevinskog zemljišta i otvore još jednu fabriku u našem gradu.

    Za kupovinu zemljišta i izgradnju nove fabrike biće uloženo 15 miliona evra. Očekivana ukupna investicija za 10 godina je 46 miliona evra”, rekao je gradonačelnik Šapca Aleksandar Pajić, a saopšteno je na sajtu lokalne samouprave.Goran Madžarević, pomoćnik direktora kompanije Mint za Evropu ističe da će kompanija Mint u ove dve fabrike proizvoditi metalne komponente za šasije automobila i da će zapošljavati radnike širokog spektra zanimanja.

    “Radi se o najnaprednijoj i najčistijoj tehnologiji, tako da neće biti štetnog uticaja na životnu sredinu. Politika kompanije Mint je da je jedino zdrav i zadovoljan radnik dobar radnik. Biće nam potreban veoma širok spektar zanimanja. Imaćemo od nekvalifikovanih, polukvalifikovanih u procesu proizvodnje koji će prolaziti kroz različite obuke i treninge, do prekvalifikovanih radnika, stručnjaka, inženjera mašinske i elektrotehničke struke, pravnika, ekonomista i prevodioca za kineski jezik”, rekao je Madžarević.

  • Vučić: “Pregovaramo sa 92 investitora, vrednost investicija 7,3 milijarde evra”

    Vučić: “Pregovaramo sa 92 investitora, vrednost investicija 7,3 milijarde evra”

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je novi snimak u kojem se govori o velikim investicijama koje će stići u Srbiju.

    “Pregovaramo sa 92 investitora. Ukupna vrednost tih investicija je 7,3 milijarde evra i to je preko 35.000 novih radnih mesta. Mi u ovom trenutku imamo rekordnu zaposlenost u Srbiji.”

    “Mi moramo da nastavimo taj niz uspešnih godina, što se tiče privlačenja stranih direktnih investicija”, navodi se u videu.”Istovremeno, moramo da jačamo domaće investitore. To je ta naša snaga koja nam pravi ogromnu prednost u odnosu na sve druge u regionu”, napisano je u opisu videa.

  • Vučić: Stranci narušavaju temelje Dejtona

    Vučić: Stranci narušavaju temelje Dejtona

    Na pitanje zašto su Amerikanci uveli sankcije srpskom članu Predsjedništva BiH Miloradu Dodiku, odgovor nije dobio ni Aleksandar Vučić. Problem je što se stranci pozivaju na Dejtonski sporazum samo kada njima to odgovara, a s druge strane kada ga krše, pravdaju se da on nije u duhu onoga što su ustvari htjeli da naprave, smatra srpski predsjednik.

    Ove riječi potkrepljuje činjenica da su uzeli šume i zemljište Republici Srpskoj. Na moje pitanje kada će im vratiti ono što im po Dejtonu pripada, kažu za 6 mjeseci. Znači, sada mora da prođe toliko, iako su im sve uzeli u toku jednog dana, kaže Vučić.

    “Moje pitanje je a što ste dozvolili da se narušavaju pravila Dejtona, a onda kao ustajete u odbranu Dejtona. U čemu je problem pa ne vraćate šumarstvo i poljoprivredno zemljište Republici Srpskoj, to po Dejtonu pripada Republici Srpskoj, ne postoji nijedno slovo po kojem biste vi mogli da tumačite kako to pripada nekome drugom”, kaže Vučić.

    Osnova Dejtona je ispregovarana prije skoro 3 decenije, sada se nerijetko krši i jedini izlaz je vraćanje na njegove početne osnove, kaže stručnjak za međunarodne odnose.

    “Ali je očigledno da Dejtonski mirovni sporazum u ovom trenutku zahtijeva temeljno preispitivanje i u suštini bi to bila neka izlazna strategija da se vrati na početne osnove od kojih je i počelo prvo uspostavljanje, a kasnije i održavanje mira u BiH”, kaže Miloš Šolaja, profesor Fakulteta političkih nauka u Banjaluci.

    Kada je riječ o posljednjim sankcijama one su bez jasnog koncepta, cilja i svrhe. Jasno je da su to političke sankcije samo za one koji se ne uklapaju u politike velikih sila koje su ih i uvele srpskom političaru, kaže Miloš Šojala.

  • “To je ključan, a vjerovatno i najveći projekat za Srbiju”

    “To je ključan, a vjerovatno i najveći projekat za Srbiju”

    Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastructure Tomislav Momirović započeo je danas zvaničnu posetu Briselu.

    Tokom ove posete Momirović će zvaničnike Evropske unije informisati o velikim infrastrukturnim projektima koje Srbija sprovodi kako bi se što pre integrisala i povezala sa EU.

    Momirović će u Briselu razgovarati i o drugim reforma na putu evrointegracija Srbije, kao što su reforma u oblasti valdavine prava i pravosuđa.

    “Naše strateško opredeljenje je da postanemo članica EU i nećemo se zaustaviti dok ne ispunimo celu agendu”, poručio je Momirović.

    Prvog dana posete sedištu EU, Momirović se sastao sa izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimirom Bilčikom, evroposlanikom Andorom Delijem i direktorm evropske izvršne Agencije za infrastrukturu, klimu i životnu sredinu Dirkom Bakersom.

    Na pitanje Tanjuga o napretku Srbije u okviru infrastrukturnih projekata koji su sufinasirani iz fondova EU, Momirović konstatuje da Srbija trenutno gradi 10 autoputeva i brzih saobraćajnica, a da je projektovana izgradnja više od 1.200 kilometara.

    U fokusu sastanaka u Briselu, kaže Momirović, biće upravo dva najznačajnija projekta koje Srbija trenutno gradi, a to su železnički Koridor 10 i Auto-put mira.

    “Auto-put mira, od Niša do Prištine, neće doneti samo ekonomsku perspektivu, nego će doneti i dugoročnu političku stabilnost u celom regionu Balkana. Mi to dugujemo našim građanima. Dugujemo da oživiomo ceo taj deo naše države i uveren sam da smo na dobrom putu”, kaže Momirović.

    On ocenjuje da je Srbija već uradila veliki posao otvarnjem pregovora sa EU o grantovima u iznosu između 300 i 450 miliona evra za brzu prugu, koja će transportno povezati Srbiju sa EU, ali i poboljšati robni i putnički saobraćaj unutar države.

    “To je ključan, a verovatno i najveći projekat za Srbiju”, kaže Momirović.

    Kada je reč o Auto-putu Niš – Priština, ministar infrastrukture Srbije kaže da je počela izgradnja prvih pet kilometara od Niša i da se radovi nastavljaju.

    Drugog dana posete Briselu, Moimirović će se sastati sa komesarom EU za proširenje Oliverom Varheljijem.

  • Vulin odgovorio Džaferoviću: Pokazuje strah pred iskrenom politikom Srbije

    Vulin odgovorio Džaferoviću: Pokazuje strah pred iskrenom politikom Srbije

    Predsjednik Pokreta socijalista Aleksandar Vulin ocijenio je da bošnjački član Predsjedništva BiH Šefik Džaferović napadima na predsjednika Srbije Aleksandra Vučića pokazuje strah i provincijalne komplekse pred iskrenom i otvorenom politikom Srbije.

    Ne može Vučić da bude toliko posvećen miru koliko Džaferović može da izaziva i traži sukobe. U vrijeme kada drugi bošnjački predstavnik u Predsjedništvu BiH odlazi u posjetu Kosova i Metohije kao da je u pitanju država, a ne sastavni dio Srbije, Džaferović napada Vučića za miješanje u unutrašnje stvari BiH – ističe Vulin, koji je i ministar unutrašnjih poslova Srbije.

    On je ocijenio da je glupo koliko i licemjerno, skoro kao kada Bakir Izetbegović napadne Vučića da je sam sebe pokušao da ubije u Srebrenici, saopšteno je iz Pokreta socijalista.

    Vulin je istakao da je Vučić jedini lider na Balkanu kome je iskreno stalo do mira i napretka svih naroda.

    – Srbija je garant Dejtonskog sporazuma i ima dužnost da brine o njemu, a obavezu da brine o Srbima u Republici Srpskoj, o čemu li brine Džaferović osim da napadne Vučića, to nikome nije poznato – naveo je Vulin.

    Bošnjački član Predsjedništva BiH Šefik DŽaferović optužio je predsjednika Srbije Aleksandra Vučića da se “miješa u unutrašnja pitanja BiH”.

  • Pravi se antisrpska vlada?

    Pravi se antisrpska vlada?

    Predsednik Pokreta za promene i član Demokratskog fronta Nebojša Medojević kazao je danas da će se formirati manjinska vlada Crne Gore.

    Kako je rekao, taj rezultat je epilog jednog opasnog političkog eksperimenta.

    “Trebalo je i treba trgnuti državu Crnu Goru i zarobljene institucije iz smrtonosnog zagrljaja mafije i sprovesti one reforme koje bi dovele pre svega do moralne političke institucionalne ekonomske obnove Crne Gore”, smatra Medojević, navodeći da je, nažalost, sve jedan element demokratizacije i demontaža države režima Mila Đukanovića.

    Sa druge strane, prema rečima lidera PzP-a, ono što je Demokratski front okupilo u jednu složenu političku organizaciju jeste to što je vreme da se u Crnoj Gori otpočne široko društveni dijalog o temeljnim vrednostima na kojima treba graditi buduću Crnu Goru.

    “Moramo da učinimo jedan istorijski zadatak u Crnoj Gori, a to je pomirenje unutar pravoslavnog korpusa, tačnije crnogorsko-srpsko pomirenje, kako bismo došli do kreiranja nekog modusa gde bi se ispoštovali svi kolektivni identiteti, što u Crnoj Gori do sad nije urađeno, već je praktično Đukanović od 1998. godine pokušavao da državu i vlast u Crnoj Gori kreira na antisrpskim i antipravoslavnim osnovama”, ističe Medojević.

    Smatra da je Đukanovića do pada na izborima dovelo ukidanje Srpske crkve, što je ljudima predstavljalo udar na dom.

    Dodaje da je glavni cilj Demokratskog fronta bilo pomirenje unutar pravoslavnog korpusa.

    “Taj zadatak nije urađen. Demokratski front je eliminisan iz Vlade, a na osnovu uticaja moći. Nažalost, uticali su i delovi Crkve koji su napravili jednu vrstu koalicije sa centrom privatnog kapitala, oni koji stoje iza političke organizacije URA, koja nije nikakva stranka, već političko krilo privatnog kapitala”, kazao je on.

    Medojević navodi da ciljevi nisu ispunjeni, pa dolazi do rušenja vlade.

    “Došli smo u još opasniji eksperiment gde je grupa nacionalnih stranaka sklopila čuveni memorandum i praktično sklopila dogovor o rušenju ove vlade koja inače nikad nije morala biti ni osnovana. I opet se formira jedan politički inženjering gde se želi napraviti nova Vlada, ali koalicijama koje su izrazito antisrpske”, naglašava.