VRBAS Media

Kategorija: Region

  • Vučić: Jedinice RV i PVO su najsnažnije uporište Vojske Srbije

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić čestitao je Dan ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane (RV i PVO) svim pripadnicima tog roda Vojske Srbije, poručivši da njihove jedinice spadaju u njeno najreprezentativnije i najsnažnije uporište.

    On je naglasio da se na nedavnom prikazu sposobnosti dijela jedinica moglo vidjeti koliko se isplatilo dosadašnje ulaganje države u modernizaciju Vojske Srbije i najavio da će ulaganje biti nastavljeno, kako bi srpska avijacija bila još bolja i snažnija.

    – Čestitam vam praznik u želji da i dalje postižete zavidne rezultate i doprinosite razvoju operativnih sposobnosti Vojske Srbije, ali i sigurnosti svih građana naše države – navodi se u Vučićevoj čestitki.

    Dan RV i PVO slavi se 24. decembra u znak sjećanja na taj dan 1912. godine, kada je na osnovu odluke srpskog Vojnog ministarstva i Glavnog đeneralštaba, vojvoda Radomir Putnik donio Rješenje o formiranju Vazduhoplovne komande sa sjedištem u Nišu.

    U to vrijeme Srbija je bila jedna od 15 zemalja u svijetu koje su imale vojno vazduhoplovstvo i među prvih pet zemalja koje su upotrijebile vazduhoplove u borbenim dejstvima – tokom opsade Skadra 1913. godine.

  • Milo Đukanović pozitivan na virus korona

    • Predsjednik Crne Gore Milo Đukanović pozitivan je na virus korona.

    Đukanović ima blage simptome i osjeća se dobro, saopšteno je iz kabineta predsjednika Crne Gore.

    On se nalazi u samoizolaciji, odakle će obavljati predsjedničke dužnosti, dodaje se u saopštenju.

    Ranije je saopšteno da je Đukanović bio u kontaktu sa kovid pozitivnom osobom.

  • Nikome ne trebaju problemi u BiH, a najmanje Srbiji

    Srbija vodi odgovornu politiku, poštuje Dejtonski sporazum i integritet BiH, ali i integritet RS u okviru BiH, istakao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

    Komentarišući aktuelnu situaciju u BiH Vučić je za austrijski javni servis ORF naglasio da Srbiji nije u interesu da postoji napetost u toj zemlji.

    Vučić je rekao i da Srbija ima najmanje interesa, kao ekonomija koja najbrže raste, za napetošću u BiH i regionu.

    “Srbija poštuje Dejtonski sporazum, integritet BiH nikada ne dovodi u pitanje, ali istovremeno poštuje i integritet RS unutar BiH. Nikome ne trebaju problemi u BiH, a najmanje Srbiji, koja je najbrže rastuća ekonomija. Naša politika je odgovorna”, objasnio je.

    U prilogu u ORF-a posvećenom situaciji u BiH u okviru koga je emitovana izjava predsednika Vučića, ističe se da je Bosna i Hercegovina u dubokoj krizi, da bosanski Srbi blokiraju zajedničke institucije.

    ORF ukazuje da su korupcija, socijalni problemi i sve veći broj građana koji napuštaju zemlju negativne pojave s kojima se suočava BiH.

    Podseća se da se u oktobru iduće godine u BiH održavaju izbori i da Milorad Dodik i drugi političari u BiH koriste nacionalističku kartu da bi pridobili glasače.

    ORF, istovremeno, konstatuje da nema problema u suživotu građana u BiH. Nekadašnji član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović rekao je da su odnosi tri naroda dobri, ako se uzme u obzir da je bilo rata. “Hrvati, Bošnjaci i Srbi nemaju nikakav problem da provedu dane ili posluju u bilo kom delu BiH”, objasnio je on.

  • Omikron registrovan u Srbiji

    Omikron registrovan u Srbiji

    Novi soj virusa korona, omikron, stigao je i u Srbiju, potvrdila je doktorka Tanja Jovanović za srpske medije.

    Prije Srbije, omikron je registrovan u Hrvatskoj, Crnoj Gori i Rumuniji, javljaju mediji.

  • Skupština Sjeverne Makedonije konstatovala ostavku Zaeva

    Skupština Republike Sjeverne Makedonije je danas konstatovala ostavku premijera Zorana Zaeva, koja podrazumijeva i ostavku cjelokupne vlade.

    Zaev je ostavku podnio juče poslije četiri i po godine na čelu vlade, navodeći u obrazloženju da je ona logičan korak koji proizlazi iz ishoda lokalnih izbora i da je izraz preuzete odgovornosti za izborne rezultate, prenosi makedonska agencija MIA.

    Zaev, koji je nedavno napustio lidersku poziciju u vladajućoj stranci SDSM na kojoj je bio od 2013. godine, nalazio se na mjestu premijera od 31. maja 2017. godine, a na izborima 15. jula osvojio je drugi mandat kao premijer.

    Tokom njegovog premijerskog mandata, Sjeverna Makedonija je postala punopravna članica NATO-a, ali nije uspjela da započne pregovore o pridruživanju EU zbog blokade Bugarske, navodi MIA.

    Zaev je u avgustu 2017. godine potpisao Sporazum o strateškom partnerstvu, prijateljstvu i dobrosusjedstvu sa Bugarskom, a u junu 2018. godine njegova vlada je potpisala Prespanski sporazum sa Grckom za rješavanje dugogodišnjeg spora oko imena, prenosi Telegraf.

  • Oglasio se Siniša Mali nakon što mu je poništen doktorat

    Oglasio se Siniša Mali nakon što mu je poništen doktorat

    Ministar finansija u Vladi Srbije Siniša Mali ostao je bez titule doktora nauka.

    Senat Univerziteta u Beogradu jednoglasno je zbog plagijata poništio doktorat ministra finansija Siniše Malog, javlja agencija Beta.

    Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu ranije je utvrdio neakademsko ponašanje ministra Malog prilikom izrade doktorata, na osnovu čega je i Senat donio posljednju odluku, dodaje se.

    “Senat i Univerzitet nemaju više namere da se bave doktoratom Siniše Malog i baviće se time samo ako nas na to primora neka sudska odluka”, rekao je poslije sjednice rektor Vladan Đokić.

    Poslije odluke Senata, oglasio se i Siniša Mali i u objavi na Instagramu napisao da vjeruje u svoj doktorski rad i ocijenio da je riječ o političkoj odluci koju on ne može da prihvati.

    Najavio je da će iskoristiti sva raspoloživa pravna sredstva da odluku opovrgne.

    Odluku o poništenju doktorata Malog Senat je usvojio i 2019. godine, ali se Mali žalio na poništavanje doktorske disertacije Upravnom sudu, koji je zatim poništio odluku Senata i vratio je na ponovno odlučivanje.

    Sumnje u doktorat Siniše Malog, koji je odbranio na Fakultetu organizacionih nauka 2013. godine, pojavile su se u junu 2014.

    Mali: Znam da je istina na mojoj strani
    Povodom odluke Senata, Mali je na Instagramu je napisao da vjeruje u svoj doktorski rad i da je riječ o političkoj odluci, koju će nastojati da opovrgne svim raspoloživim pravnim sredstvima.

    “Ponosan sam na sve što sam naučio u poslednjih 20 godina, koliko se aktivno bavim ekonomijom i finansijama. Za to vreme sam uspeo da položim i najteže stručne, međunarodne ispite iz tih oblasti, koji važe za prestižne u svetskim ekonomskim krugovima”, napisao je Mali.

    Mali dodaje da je na taj način želio dodatno da unaprijedi znanje.

    Dodao je da se “ne plaši”, jer “zna da je istina na njegovoj strani”.

    “Nastaviću da se borim, kao što se borim već osam godina. Politička hajka koja se vodi protiv mene može samo da me motiviše da radim još i više i bolje”, napisao je Mali.

    Šta se dogodilo?
    Sumnje u doktorat Siniše Malog pojavile su se u junu 2014. kada je Raša Karapandža, profesor Evropske škole za biznis u Njemačkoj, objavio tekst na sajtu Peščanik tvrdeći da je Mali uzimao dijelove teksta iz tuđih disertacija i naučnih članaka.

    On je Malog optužio za plagiranje.

    Mnogobrojni profesori i studenti, tokom godina, redovno su podsjećali na ovaj slučaj i tražili konačnu riječ Univerziteta.

    O doktoratu se do sada izjašnjavalo nekoliko ministara prosvjete, dekana FON-a i komisije ovog fakulteta, i rektori Univerziteta u Beogradu.

    Godinama nije bilo konkretnih zaključaka, a proces je više puta odlagan.

    Studenti okupljeni oko “1 od 5 miliona” su u septembru 2019. blokirali zgradu Rektorata i tražili odluku o doktoratu Malog.

    Na FON-u je 22. oktobra 2019. ponovljen ranije izrečen stav da “doktorat Malog nije akademski čestit, ali nije ni plagijat” i predloženo je da se izrekne mjera javne osude – što je najstroža kazna koja se može izreći.

    O ovoj odluci FON-a raspravljao je Etički odbor Univerziteta u Beogradu novembra 2019, gdje je jednoglasno odlučeno da je Siniša Mali prekršio član 22. Kodeksa etičke profesionalne etike.

    Ovaj član bavi se samo jednim pitanjem – plagiranjem.

    Kada su se sumnje u doktorat pojavile, na Univerzitetu procedure u slučaju akademskog nepoštenja “nisu postojale ili nisu bile dovoljno precizne”, kako je 2016. godine objasnio tadašnji rektor UB Vladimir Bumbaširević.

    Pravilnik o postupku utvrđivanja akademskog nepoštenja Senat je usvojio 2016, a Siniša Mali je prvi visoki funkcioner čiji se rad ispitivao po ovom Pravilniku.

    Upravni sud poništio je u junu 2021. odluku Senata Univerziteta u Beogradu kojom je ministru finansija Siniši Malom poništena diploma doktora nauka, pošto je Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu zaključio da je njegova doktorska disertacija plagijat.

    Upravni sud donio je tada presudu kojom je poništeno rješenje Odbora za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu kojim je utvrđeno neakademsko ponašanje prilikom izrade doktorske disertacije Siniše Malog.

    Kako je objavio Beogradski univerzitet, predmet je vraćen Odboru na ponovno odlučivanje.

    Ponovno odlučivanje održano je u srijedu 22. decembra 2021. i doktorat Malog je poništen.

  • Vulin: Vučić jedini slobodni lider na Balkanu i u Evropi

    Vulin: Vučić jedini slobodni lider na Balkanu i u Evropi

    Predsjednik Pokreta socijalista Aleksandar Vulin poručio je na Pokrajinskom odboru svoje partije da Srbija, zahvaljujući predsjedniku Aleksandru Vučiću, vodi jednu suverenu i samostalnu politiku i da je Vučić jedini samostalni lider na Balkanu i u Evropi.

    “Svaka samostalna odluka predsednika Aleksandra Vučića nas košta strašnih pritisaka, jer veliki i moćni ne vole velike i moćne lidere malih država, oni vole male, nedostojne ljude, koje mogu da kupe, prodaju, ucene i kazne. Oni ne vole slobodne i nezavisne ljude kakav je Aleksandar Vučić, koji donose odluke u skladu s voljom svojih naroda”, kazao je Vulin.

    Da nije slobodne i nezavisne politike i slobodnog i nezavisnog lidera, Srbija bi danas bila u mraku i bez gasa, rekao je Vulin i naglasio da je samostalna politika, koju vodi predsjednik Vučić, politika u kojoj ima gasa, u kojoj su vojno neutralni.

    “Jedan od razloga zašto smo mi iz Pokreta socijalista čvrsto protiv NATO pakta jeste što nikada nećemo dozvoliti da nam strani oficiri komanduju našim jedinicama, da našu decu šalju na slobodne i male narode, da činimo drugima ono što su činili nama”, naveo je Vulin, saopštio je Pokret socijalista.

    “Nikada srpski vojnik neće drugima činiti ono što su činili nama i mi nikada nećemo učestvovati u nekoj novoj NATO agresiji na neku malu i slobodnu zemlju, baš kao što nikada nećemo uvesti sankcije Rusiji i napustiti Kinu, baš kao što se nikada nećemo priključiti sankcijama Republici Srpskoj”, poručio je predsjednik Pokreta socijalista Aleksandar Vulin, obraćajući se članovima partije u Novom Sadu.

    Lider PS i ministar policije istakao je da uvijek ima bezrezervnu podršku predsjednika Vučića i da su u proteklih godinu dana ulice sigurnije i bezbjednije.

    “Kada se trebalo suprotstaviti monstrumima za koje ljudski život ne znači baš ništa, siledžijama i ubicama koje su uživale u patnji i smrti svojih žrtava, kada se trebalo suprotstaviti najorganizovanijem narko-klanu u Evropi, opet smo bili zajedno i opet smo pobedili”, rekao je Vulin.

    Naveo je da su danas ulice bezbjednije i danas su ulice čistije, danas su ulice sigurnije.

    “Prošlo je već godinu dana od kako nismo imali nijedno mafijaško ubistvo, prošlo je već više od godinu dana od kako se više droge zapleni, nego što prođe, prošlo je već više od godinu dana u kojoj niko ne može da prisluškuje ni predsednika Vučića, ni njegovu porodicu”, istakao je predsjednik Pokreta socijalista Aleksandar Vulin u Novom Sadu na Pokrajinskom odboru svoje partije, kome je prisustvovao i član Predsjedništva SNS-a Miloš Vučević.

  • Ðukanović tvrdi da Vlada neće preživjeti januar: Podrška na istorijskom minimumu

    Ðukanović tvrdi da Vlada neće preživjeti januar: Podrška na istorijskom minimumu

    Predsjednik Crne Gore Milo Ðukanović tvrdi da Vlada “neće preživjeti januar 2022”.

    On je u intervjuu za Antenu M naveo da istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je podrška Vladi “na istorijskom minimumu”.

    “Posljednji podatak koji sam pročitao je da je to oko 35 odsto podrške javnosti. Kada ukrstite te informacije, jasno je da je ova Vlada potrošila svoje vrijeme i zbog toga je neminovno očekivati da bi već početkom sljedeće godine trebalo da imamo novu Vladu”, smatra Ðukanović, prenose podgorički mediji.

    Na pitanje gdje u tome vidi svoju partiju, rekao je da je DPS bila i i da će ostati “stožer stabilnosti Crne Gore”.

    Povodom izjave Ilira Harasanija iz GP URA da se radi na formiranju manjinske vlade, koju treba da podrži DPS, ali uz uslov da ta stranka ne učestvuje u vlasti i da se Ðukanović povuče, crnogorski predsednik je kazao da niko sa međunarodne političke scene nije ni pokušao sa njim da priča o tome.

    “To je tema koja je definitivno osmišljena u domaćim, pseudopolitičkim krugovima. Dakle, onim krugovima koji su uglavnom zaokupljeni posljednjih deceniju-dvije kako srušiti Demokratsku partiju socijalista i Mila Ðukanovića”, ocijenio je predsjednik Crne Gore.

  • Lončar: Omikron soj je u Srbiji, iako nije zvanično otkriven

    Omikron soj je u Srbiji, iako još nije zvanično otkriven, ali već ima dosta pacijenata koji imaju takvu kliničku sliku, izjavio je ministar zdravlja Zlatibor Lončar.

    Lončar je rekao da su ti pacijenti došli iz zemalja gdje taj soj obuhvata do 70 odsto oboljelih.

    Kako je dodao, pitanje je dana kada će se on sekvencionirati i kada će moći zvanično da se izađe sa podatkom da je otkriven.

    Ministar zdravlja je naveo da će mjere koje važe danas važiti i za doček Nove godine, 31. decembra. Kako je napomenuo, važiće kovid propusnice i oni koji idu u lokale na doček moraće da budu vakcinisani ili da imaju negativan test.

    Kada je riječ o proslavama na otvorenom, Lončar je za Evronjuz, rekao da će te večeri biti pojačane kontrole, ali da bi i organizatori trebalo da preuzmu odgovornost i da urade svoj dio posla.

    Lončar je napomenuo da je od srede u protokolu novi antivirusni lek koji će biti korišćen u zdravstvenim ustanovama, prenio je Tanjug.

  • Vaskrsava projekat koji bi mogao da podmiri potrebe Srbije u nafti za narednih 50 godina?

    Vaskrsava projekat koji bi mogao da podmiri potrebe Srbije u nafti za narednih 50 godina?

    Energetska kriza u Evropi nutiče na to da neki projekti sada deluju izglednije nego ranije.

    Planom JP PEU Resavica za sledeću godinu predviđen je projekat detaljnih geoloških istraživanja u okviru kojeg je planirano izmeštanje reke Moravice kod Aleksinca i moguće vađenje uljnih škriljaca, rekao je za Ekapiju Branko Đukić, izvršni direktor za tehničke poslove u ovom javnom preduzeću.

    “Predviđeno je da se na lokaciji kod reke Moravice izvrši jedan raskop u okviru projekta detaljnih geoloških istraživanja. Tu treba da se izmesti korito Moravice u dužini od 650 metara, da bi se možda mogla zahvatiti jedna količina uglja površinskom eksploatacijom, a tim zahvatanjem bi mogao da se izvadi i jedan deo uljnih škriljaca”, rekao je Đukić za taj portal.

    Prema njegovim rečima, to je ušlo u plan Resavice za 2022. godinu, koji je prošao nadzorni odbor kompanije i koji će ići na vladu na usvajanje.

    Podsetimo, plan vađenja uljnih škriljaca na lokaciji kod Aleksinca datira od pre petanestak godina, a 2012. godine država je čak tražila i konsultanta za taj projekat i najavljivala potragu za strateškim partnerom za taj posao za koji upućeni tvrde da je skupa, a i izuzetno prljava tehnologija.

    Tih godina se pisalo da rezerve škriljaca u Aleksincu podmiruju potrebe Srbije za narednih 50 godina u nafti, te da bi čak moglo da ih bude i za izvoz.

    Resorno ministarstvo na čelu sa ondašnjim ministrom Oliverom Dulićem takođe je najavljivalo izmeštanje toka Moravice, u dužini od 1.300 metara. Međutim, sve je ostalo na nivou planova, jer se ubrzo vlast promenila.

    Rezerve aleksinačkog mrkog uglja čekaju signal države

    Na pitanje da li se u jeku elektroenergetske krize u Srbiji možda razmišlja o pokretanju podzemne eksploatacije mrkog uglja iz Aleksinačkih rudnika, koji je, kažu stručnjaci, mnogo kvalitetniji od lignita, veće energetske vrednosti, Đukić kaže da planom Resavice za sledeću godinu nije predviđeno otvaranje rudarenja u okviru Aleksinačkih rudnika sa podzemnom eksploatacijom.

    “Posle nesreće 1989. godine to iskopavanje je stavljeno ad acta. Mi imamo određene, veće količine uglja u ležištu Dubrava u Aleksincu, i mogli bismo to da vadimo, ali kada, to ne mogu da kažem. Za to je potrebna strategija, studija, potrebna je dokumentacija, a to tek ako se donese donese odluka na nivou države da se ugalj kopa iz ovog ležišta. Ali po meni će proći vreme dok se to ne desi”, – kaže Đukić za Ekapiju.

    A kada je reč o iskopu uglja sa površine, u Aleksinačkom rudniku je 2019, prvi put posle 30 godina, izvršen probni iskop 3.000 tona uglja, ali se dalje od toga nije otišlo.

    Đukić, međutim, kaže da ta probna proizvodnja još nije završena.

    “Završili dmo dva iskopa, ostala su još dva, i to smo stavili u plan i za sledeću godinu, pa kad prođe zima izvršićemo raskop još ta dva i dati na analizu. Nakon toga se pravi izveštaj za ministarstvo da je projekat detaljnih geoloških istraživanja završen, kako bi se dalje pravili eventualni planovi da urade konkretni projekti”, navodi sagovornik portala i zaključuje da se u trenutnoj krizi ne može računati na ugalj iz Aleksinačkih rudnika.

    I direktor Aleksinačkih rudnika Nemanja Denić je za portal potvrdio da se nakon probnog površinskog otkopavanja čekaju dalji projekti.

    “Ne možemo bez projekata ništa da nastavimo da radimo. I dalje je površinska eksploatacija uglja u planovima, ali to ne mora da znači da će je biti. Uvek fali novca i fale projekti”, navodi Denić koji kaže da oni rade po direktivi iz Resavice, a da za sada nema direktive da se nastavi otkopavanje.

    “Sve što je traženo je urađeno, svi podaci su dati na obradu, i na osnovu njih bi trebalo da se završe projekti i tehnoekonomska analiza, da se vidi da li je to isplativo, pa ako država rada da se to radi, tek onda da se radi”, kaže Denić.