VRBAS Media

Kategorija: Region

  • Od danas pooštreni uslovi za ulazak u Crnu Goru, test obavezan ali nije dovoljan

    Od danas pooštreni uslovi za ulazak u Crnu Goru, test obavezan ali nije dovoljan

    Zbog epidemiološke situacije, od danas su pooštreni uslovi za ulazak u Crnu Goru, pa više nije dovoljno imati negativan test već je potrebna i covid potvrda, saopćeno je iz crnogorskog Ministarstva zdravlja.

    Crnogorski državljani i stranci mogu ući preko svih graničnih prelaza, uz posjedovanje jednog od dva dokaza iz covid potvrde.

    Prvi dokaz je da je osoba potpuno vakcinisana propisanim brojem doza vakcina protiv koronavirusa i da od druge doze vakcine nije prošlo više od šest mjeseci, a drugi je da je osoba preboljela Covid-19, prenose crnogorski mediji.

    U oba slučaja, kako je saopćeno iz Ministarstva zdravlja, mora se posjedovati ili negativan PCR test koji nije stariji od 72 sata ili brzi antigenski koji nije stariji od 48 sati.

    Državljani Crne Gore i stranci sa privremenim boravkom mogu ući u zemlju bez ovih dokaza, ali uz određivanje samoizolacije u trajanju od 10 dana, koju je moguće prekinuti najranije nakon tri dana poslije negativnog PCR testa.

  • “Ne osjećam se udobno u toj koži” Vučić poručuje da poslije izbora napušta čelo SNS

    “Ne osjećam se udobno u toj koži” Vučić poručuje da poslije izbora napušta čelo SNS

    Predsjednik Srbije, ali i čelni čovjek SNS Aleksandar Vučić rekao je u novogodišnjem intervjuu da smatra da je deset godina na mjestu predsjednika vladajuće partije sasvim dovoljno.

    Neću više da budem predsjednik stranke, mislim da je deset godina dovoljno. Ne govorim slučajno da treba da dođu mlađi. Ne osjećam se udobno u toj koži, i zato će neko drugi biti izabran za predsjednika stranke poslije izbora. Ali ću na izbore ići svom snagom zajedno sa SNS, da se izborimo za veliku pobjedu koja će značiti sigurnu budućnost za Srbiju. Snovi su jedina granica koju imamo i zajedničku možemo da se izborimo za uspješnu i pobjedničku Srbiju, rekao je Vučić za Novosti.

    Predsjednik Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić odbio je krajem novembra da prihvati jednoglasan prijedlog svih članova te stranke da se ponovo kandiduje kao jedini kandidat za predsjednika SNS.

    Na izbornoj skupštini tada je izabrano je sedam novih potpredsjednika stranke, kao i novi članovi predsjedništva stranke.

    Na izbornoj skupštini SNS za nove potpredsjednike SNS odabrani su Miloš Vučević, Siniša Mali, Vladimir Orlić, Nevena Đurić, Marko Đurić, kojem je zamrznut mandat zbog svog ambasadorskog angažovanja, Aleksandar Šapić i Ana Brnabić.

  • Luka Beograd ima novog vlasnika: Sudskim poravnanjem do 93,6 odsto akcija

    eogradski Metico Investment postao je vlasnik 93,6 odsto akcija Luke Beograd, navodi se u podacima Centralnog registra hartija od vrednosti.

    Na Beogradskoj berzi 30. decembra objavljen je dokument po kome je ta kompanija, koja nije imala akcije Luke, do krupnog vlasništva došla zahvaljujući prenosu akcija po osnovu sudskog poravnjanja.

    Metico je osnovan polovinom 2020. godine, a jedini vlasnik te kompanije čiji je zakonski zastupnik Goran Mrđa je Oradea Monoprosopi Ike iz Grčke.

  • Vučić: Najviše brige zbog BiH i Kosmeta

    Vučić: Najviše brige zbog BiH i Kosmeta

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da ga najviše uznemirava situacija u regionu, posebno u BiH, te pritisci spolja.

    “Najviše me brine situacija u BiH i sve što može, naravno ne samostalnim djelovanjem, već uz podršku onih koji su stvorili takozvano državu Kosovo, da se desi na teritoriji Kosova i Metohije”, rekao je Vučić za Večernje novosti.

    Povodom optužbi da se sprema da prizna samoproglašeno Kosovo, kategorično je odgovorio “ne”.

    Vučić je rekao kako ne misli da su Vašington i administracija američkog predsjednika Džozefa Bajdena glavni generator pritisaka i na njega lično i na Srbiju, već da su to prije neki krugovi u Evropi “koji su dugo bili u opoziciji, a sada se dočepali vlasti”.

    Na pitanje da li misli na “zelene”, odgovorio je da ne želi da generalizuje i da govori “a priori”, te da odlaskom Angele Merkel “Njemačka kao uporište evropskih narodnjaka, ali i izvor stabilnosti, više to nije”.

    Što se tiče izazova u narednoj godini za Srbiju, Vučič je ponovio da je prvi očuvanje mira i stabilnosti u regionu, zatim energetika, a novi izazov je da Srbija mora da počne da vodi računa o hrani i vodi, jer će u budućnosti očigledno hrana biti izvor moći.

    Kao četvrti izazov, naveo je očuvanje zdravstvenog sistema Srbije i unapređenje zdravlja ljudi.

  • Region u 2021: Prepucavanja, ostavke, izbori

    Region u 2021: Prepucavanja, ostavke, izbori

    Osim pandemije virusa korona, s kojom se gotovo dvije godine suočava cijeli svijet, i energetske krize, koja je takođe svjetskih razmjera, zemlje regiona u narednu godinu ulaze s teretom neuspješnih kohabitacija vlasti i političkim i institucionalnim krizama.

    “OTVORENI BALKAN”: Godina za nama obilježena je uspostavom inicijative prvobitno nazvane “Mali Šengen”, potom preimenovane u “Otvoreni Balkan”, koju su podržali predsjednik Srbije Aleksandar Vučić i premijeri Albanije Edi Rama i tadašnji premijer Sjeverne Makedonije Zoran Zaev.

    Predsjednik Srbije održao je s albanskim i makedonskim premijerima niz sastanaka u ovkiru ove inicijative u Beogradu, Skoplju i u Tirani, na kojima su potpisali niz sporazuma koji znače pojednostavljenje carinskih propisa prilikom transporta robe, međusobnih putovanja s ličnim kartama, ali i jednostavniji proces i režim u oblasti izdavanja radnih dozvola i zapošljavanja. Srbija, Albanija i Sjeverna Makedonija pozvale su i ostale zemlje regiona, a prvenstveno Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu te Kosovo, da im se priključe u tom procesu.

    DIJALOG BEOGRAD PRIŠTINA: S druge strane, iako se očekivalo, nije došlo do pomaka u pregovorima na rješavanju pitanja odnosa Beograda i Prištine. Odluka prištinskih vlasti da ne priznaju registarske oznake iz Srbije na teritoriji Kosova uzrokovala je zategnute odnose i njihovu eskalaciju, zbog čega su danima bile blokirane saobraćajnice na sjeveru Kosova, nastanjenom uglavnom srpskim stanovništvom. Odluka je bila uvedena kao kontramjera s obzirom na to da Srbija već godinama ne omogućava upotrebu kosovskih tablica na svojoj teritoriji.

    HRVATSKA: U Hrvatskoj, članici EU, političku scenu obilježilo je javno prepucavanje predsjednika i premijera Zorana Milanovića i Andreja Plenkovića i nekih ministara u aktuelnoj vladi, prije svega ministrom odbrane Mariom Banožićem.

    Razmjene uvreda i neprimjerena retorika među predstavnicima tamošnje vlasti su gotovo svakodnevne, zbog čega su nerijetko na meti analitičara i medija, koji uglavnom za Milanovića, inače socijaldemokratu, tvrde da je prešao na stranu desnice. Da kohabitacije vlasti nema, ukazuje i to da na relaciji predsjednik premijer nema dogovora ni o izboru ambasadora, ni o izboru određenih ličnosti na čelnim pravosudnim funkcijama i funkcionisanju bezbjednosnih službi i Oružanih snaga, pa čak ni u vezi s mjerama u borbi protiv korona virusa.

    U Hrvatskoj su se desile i promjene nakon lokalnih izbora. Naime, iako je Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) generalno ostvarila najbolji rezultat od svih stranaka, izbore je obilježila pobjeda kandidata zelenolijeve koalicije Tomislava Tomaševića (platforma “Možemo!”) u Zagrebu. Tomašević je u drugom krugu izbora dobio gotovo 200.000 glasova i time nadmašio najviši izborni rezultat koji je postigao Milan Bandić 2013.

    CRNA GORA: Ovu godinu u Crnoj Gori prvenstveno su obilježili neredi na protestima uoči ustoličenja mitropolita crnogorskoprimorskog Joanikija na Cetinju 5. septembra. Ovi neredi su otkrili duboke podjele u Crnoj Gori. Grupa nezadovoljnih građana nekoliko puta se sukobila s policijom u blizini manastira u Cetinju, gdje je trebalo da bude održano ustoličenje. Građani su blokirali i ulaz u grad kako srpski patrijarh Porfirije i ostali sveštenici Srpske pravoslavne crkve ne bi mogli da uđu u Cetinje. Među okupljenima bili su i predstavnici procrnogorskih organizacija i opozicije koji se protive ustoličenju. Na putu je bilo postavljeno kamenje, gume i kontejneri, kako bi spriječili prolaz prema gradu. Demonstranti su uzvikivali “Ovo nije Srbija! Ovo je Crna Gora!”, a mnogi su ostali na mjestu blokada i tokom noći jer su čuli da će crnogorska policija poslati dodatne snage.

    Došlo je i do smjene crnogorskog ministra pravde Vladimira Leposavića zbog izjava u vezi s događajima u Srebrenici jula 1995. Leposavić je smijenjen na prijedlog premijera Zdravka Krivokapića zbog javnog iznošenja stava kojim je izrazio rezervu da se u Srebrenici dogodio genocid. Inače, ove godine u crnogorskom parlamentu je došlo i do usvajanja Rezolucije o Srebrenici, kojom se potvrđuje da se u tom mjestu dogodio “genocid”. Ovo je dovelo do političke i institucionalne krize u Crnoj Gori.

    SJEVERNA MAKEDONIJA: Zbog poraza njegove stranke SDSM, na lokalnim izborima u Sjevernoj Makedoniji ostavku na mjesto premijera podnio je Zoran Zaev. Posljednjih dana ove godine mandat za sastav nove vlade od predsjednika Stevana Pendarovskog dobio je Dimitru Kovačevski iz SDSM, koji je izjavio da novi tim treba da odgovori ozbiljnim izazovima koji čekaju ovu zemlju u turbulentnim vremenima, vremenima krize i neizvjesnosti. Očekuje se da nova vlada bude izabrana 16. januara, a do tada će funkcionisati vlada u tehničkom mandatu.

  • “Situacija u regionu i pritisci spolja unose mi nemir”

    “Situacija u regionu i pritisci spolja unose mi nemir”

    • Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u intervjuu za “Novosti” rekao da njega najviše uznemiravaju situacija u regionu i pritisci spolja,

    Kada je reč o ekonomiji, Vučić kaže da je potpuno miran, srećan i zadovoljan.

    Na konstataciju da ga godinama optužuju da se sprema da prizna tzv. Kosovo, kategorično je odgovorio: “Ne! Kratko i jasno”.

    Na pitanje da li misli da je administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena glavni generator pritisaka, i na njega lično i na držzavu, Vučić je rekao da ne misli da je Vašington taj koji prevashodno stoji iza pritisaka.

    Pre su to, kako je naveo, neki krugovi u Evropi “koji su dugo bili u opoziciji, a sada se dočepali vlasti”.

    Na pitanje da li misli na “zelene”, odgovorio je da ne želi da generalizuje i da govori a priori.

    “Evropska narodna partija (EPP), kojoj pripadam, bukvalno je razorena, što mislim da je loše za Evropu. Najzapadniji od lidera EPP u ovom trenutku, a koji je na vlasti, jeste Janez Janša. Sebastijana Kurca su sklonili, odlaskom Angele Merkel, Nemačka kao uporište evropskih narodnjaka, ali i izvor stabilnosti, više to nije”, naveo je on.

    Kako je dodao, od Španije, Francuske, Italije, svuda su neke druge političke snage.

    “Taj konzervativni, racionalni deo više nije dominantan u Evropi, kao što je bio pre šest-sedam godina. A svi oni lažno levičarski i liberalni blokovi – pošto su oni sve samo ne liberalni – imaju pravo da kažu i urade šta hoće i da još sve to uviju u oblandu nečeg lepog i dobrog, pa makar to bila i najgora rešenja”, naveo je Vučić

    Kada je reč o kandidatu za novog ambasadora SAD u Srbiji Kristofera Hila, Vučić je, na pitanje da li strahuje da Hil dolazi da završi ono što je započeo devedesetih, da zaokruži nezavisnost tzv. Kosova, rekao da nema nikakav strah od ponašanja drugih, već od onog “kako ćemo mi da se ponašamo i zbog odluka koje bi u budućnosti trebalo da donesemo”.

    “Uvek treba da strahujete od sopstvene slabosti,a ne od snage nekog drugog”, poručio je Vučić.

    Upitan kako je shvatio “paklenu agendu Hila”, sadržanu u tri kl?učne poruke: Srbija da prizna tzv. Kosovo, RS da ostane entitet i oko neke vrste supverzije SAD nad izborima u aprilu, Vučić je rekao da kada je reč o izborima, neretko se osmehne kada čuje da neke zemlje govore o mešanju drugih u njihove izborne procese.

    “Najviše me brine situacija u BiH i sve što može – naravno ne samostalnim delovanjem, već uz podršku onih koji su stvorili tzv. državu Kosovo, da se desi na teritoriji KiM. Kada je reč o našoj ekonomiji, siguran sam da ćemo da grabimo napred, da držimo dobro stanje naših javnih finansija, da l?udi osećaju u svom džepu bol?itak”, poručio je Vučić.

    Na pitanje koliko ekonomske planove mogu da poremete izazovi koji slede, upravo oko KiM, RS i energetske krize, Vučić je istakao da je prvi izazov koji nas čeka u narednoj godini očuvanje mira i stabilnosti u regionu, bez kojeg, kako je naglasio, ne možemo da zadržimo postignute ekonomske rezultate i napredujemo.

    “Drugi je energetika. Preživećemo mi zimu bez problema, ali moramo da odlučimo šta ćemo da radimo u budućnosti, i to na racionalnim osnovama. Treća stvar je da moramo da počnemo da vodimo računa o hrani i vodi, to je novi izazov kojim ćemo kao država morati ozbiljno da se bavimo, jer će u budućnosti očigledno hrana biti izvor moći. Četvrti izazov je očuvanjĺ našeg zdravstvenog sistema i hoćemo li moći da unaprĺđujemo zdravlje ljudi”, naveo je Vučić.

  • Janša: Ako se EU ne bude širila na Balkan, širiće se neko drugi

    Janša: Ako se EU ne bude širila na Balkan, širiće se neko drugi

    Slovenija se tokom svog predsjedavanja Vijećem EU izborila da se u dokumente ponovo uvede pojam “perspektiva članstva” u toj integraciji, umjesto puke “evropske perspektive” za države na Balkanu i evropskom istoku, tvrdi slovenski premijer Janez Janša.

    Jedan od strateških uspjeha je da smo širenje vratili na sto kao jedan od ključnih strateških projekata EU. No za to je bilo potrebno mnogo rasprava, kazao je Janša u razgovoru za Slovensku televiziju, govoreći o uspjesima svoje vlade, u tradicionalnom razgovoru pred novu godinu.

    “U tim sam raspravama mnogo puta rekao da nakon svega što doživljavamo na istoku i što smo posljednjih desetljeća gledali na Balkanu, treba biti jasno da se EU mora širiti čime se širi prostor slobode i blagostanja. Treba se osloboditi iluzije da će se stvari rješavati same po sebi, a ako se ne širi EU, onda će se širiti neko drugi”, kazao je Janša.

    Janša je kazao da je time na sastancima u Briselu postigao da se u dokumente Evropske unije umjesto “evropske perspektive” evropskih država izvan EU opet unese “perspektiva članstva”, čemu su se prema njegovim tvrdnjama opirale i neke od starih članica, osnivača EU.
    Ukrajina ili pak Srbija imaju evropsku perspektivu jer su u Evropi i tu će uvijek ostati, ali one žele perspektivu članstva, no to je bilo teško napisati u dokumente i za to se trebalo izboriti, kazao je slovenski premijer.

    “Posebno je tu mnogo oportunizma kad se radi o Zapadnom Balkanu. Jedan od evropskih lidera, neću mu reći ime, čak je u raspravi rekao: ‘Zašto bismo ih uveli u Evropsku uniju kad su nam ovako jeftiniji kao radna snaga'”, kazao je Janša, dodavši kako i u nekim starim članicama prevladavaju uskogrudnost ili “nacionalistički interesi” koji prevladavaju nad vizijom slobodne, mirne i ujedinjene Evrope.

    Evropski projekt još nije dovršen, a mnoge zemlje koje bi željele postati članice Evropske unije još nisu slobodne. Taj projekt treba nastaviti, a proširenje je njegov bitan element, kazao je Janša u razgovoru za Slovensku televiziju.

  • Vučić: Uskoro sporazum o gasu sa Republikom Srpskom

    Vučić: Uskoro sporazum o gasu sa Republikom Srpskom

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić najavio skoro potpisivanje sporazuma sa Republikom Srpskom u vezi sa sprovođenjem gasa ka teritoriji Srpske.

    “Koliko sutra očekujem da se potpiše novi sporazum u vezi sa gasom i sprovođenja gasa ka teritoriji Republike Srpske i ka Banjaluci”, rekao je Vučić.

    On je naveo da je za Srbiju veoma važno kako će riješiti dugoročni ugovor snabdijevanja gasom i šta će dalje raditi sa širenjem gasa i gasne mreže po regionu.

    Kada je riječ o reakciji Srbije na dešavanja u BiH, Vučić kaže nije nikada odgovorio na bilo šta ili gotovo ni na šta što stiže iz Sarajeva.

    “Bio sam taj koji je pokrenuo nešto veoma važno ljudima koji svakog dana lažu bošnjačku javnost u vezi sa tajnim optužnicama u Srbiji. Želim svakog Bošnjaka sa teritorije BiH da upoznam sa činjenicom da nema nijedne tajne optužnice”, rekao je Vučić na godišnjoj konferenciji za novinare u Beogradu.

    Prema njegovim riječima, svi Bošnjaci mogu slobodno da dođu u Srbiju da posjete svoje rođake ili bilo koje mjesto.

    “Ne postoje tajne optužnice i nemojte više da vas lažu. Oni to nisu uradili za nas Srbe. Druga stvar je što mi znamo protiv koga oni vode postupke”, rekao je Vučić i dodao da sve što je mogla da učini na stabilizaciji i na očuvanju mira Srbija učinila.

    Vučić: Uputićemo pismo EU
    Komentarišući opstrukcije Prištine i pritiske na Beograd iz regiona, Vučić je rekao da “oni nikada nemaju ništa konkretno, a da je pakt Zagreba i Prištine, od medijskog, finansijskog i svakog drugog već potpuno vidljiv zato što postoje ljudi koji samo misle da je nepostojeća Srbija dobra Srbija”.

    Vučić je poručio da ne razumije zašto u Prištini vole da izazivaju tenzije, ali da će Srbija nastaviti da bude uz srpski narod, da čuva mir i poštuje Ustav Srbije.

    Vučić je, odgovarajući na pitanje da li očekuje bilo kakvu konstruktivnost od Aljbina Kurtija,koji iako od međunarodne zajednice dobija sve više poruka da je dijalog jedino rješenje, rekao da Srbija treba više da se promjeni i od koga to zavisi, od EU ili nekog drugog, uočio da to ne zavisi od njega, i dodao da ne voli da komentariše takve stvari.

    Vučić je kazao da će postaviti pitanje međunarodnoj zajednici, EU, SAD i svima koji podržavaju manje ili više nezavisnost Kosova, hoće li tako reagovati i ako Srbi prestanu da učestvuju na njihovim izborima, ili neće biti izbora na sjeveru KiM.

    “Šta će da rade, hoće li tenkovima, odnosno, pošto ih nemaju, oklopnim vozilima da ih uteriju na biračka mesta. Ne razumem što vole da izazivaju tenzije. Naše je da budemo uz svoj narod, čuvamo mir i poštujemo naš Ustav”, poručio je Vučić.

    Vučić: Nema zaštićenih u istrazi u vezi grupe Belivuka
    Vučić je izjavio danas da se nastavlja istraga o saradnicima i zaštitnicima u državnim institucija Veljka Belivuka i ističe da po tom pitanju nema zaštićenih.

    Vučić je to rekao odgovarajući na pitanje novinara na godišnjoj konferenciji o tome da li je nakon podizanja dvije optužnice protiv nekada visokih funkcionera MUP-a zbog trgovine uticajem kraj istrage o saradnicima i zaštitnicima Belivuka u državnim institucijama.

    “Mislim da nastavljaju da rade”, kazao je Vučić i dodao da je jedan protiv koga je podignuta optužnica najviši funkcioner efektivnog MUP-a, dok za drugo lice ne zna ko je.

    Istakao je da će za sve za koje postoje dokazi o izvršenju bilo kakvog krivičnog djela i Tužilaštvo i policija u skladu sa svojim nadležnostima preduzimati mjere.

    “Po tom pitanju jednostavno nema zaštićenih”, istakao je Vučić.

    Podsjetio je da su vlast optuživali i da su kuću u Ritopeku, koja se vezuje za slučaj kriminalne grupe Veljka Belivuka, kupili za sebe.

    “Ali, dobro. Tako to ide kada mislite da je politika svemoguća”, kazao je Vučić.

    Vučić: Koji ljekar traži novac trudnicama, uhapsićemo ga
    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao je danas sve, prije svega roditelje, da prijave ukoliko im je za porođaj ili vođenje trudnoće, neko od ljekara tražio novac, odnosno mito, kako bi državni organi reagovali i uhapsili te ljekare.

    Na pitanje šta će se, osim podsticajnih mjera, uraditi na rješenju problema roditelja – “akušerskog nasilja”, koje znači da roditelji tokom trudnoće, ili za porođaj, moraju da plaćaju mito ljekarima, Vučić je rekao da se lično nije suočio sa tim, da je za rođenje svakog djeteta počastio babice i doktore pićem, ali da, ukoliko se to zaista dešava – takvi ljekari treba da budu uhapšeni.

    “Ako se to traži, dajte da uhapsimo te ljude.. Samo nemojte to – čuo sam da se traži… Dajte primer, da odmah uhapsimo tog lekara, bilo koga ko je tražio stotine evra za rađenje dece. Takve stvari ne smeju da se dešavaju”, rekao je Vučić.

    Dodao je da mito krivično djelo i pitanje krivičnog zakona, te da se za takve stvari ide u zatvor.

    “Prijavite to krivično delo i time ćete da pomognete svima ostalima”, rekao je Vučić, ali i ponovio da, ako se izuzme rođenje njegovog najmlađeg sina, jer je on tada već bio visoki funkcioner, pa je logično da mu niko ništa nije tražio, to nije bio ni slučaj kada su mu se rađala starija djeca.

    “Molim sve da ne pričaju, nego da prijave i videćete hitru reakciju nadležnih organa”, rekao je Vučić.

  • Američka poruka Srbiji: “Ako se oslonite na Rusiju…”

    Američka poruka Srbiji: “Ako se oslonite na Rusiju…”

    Ambasador SAD u Srbiji Entoni Godfri govorio je o odnosima Rusije i Srbije, odnosno o sporazumu između dve države o gasu.

    On je naveo da bi najbolja ideja bila “diverzifikacija energenata”.

    “Srbija mora sama da donese svoje odluke, najbolja ideje je da uvede različite izvore energije. Diverzifikacija i način na koji proizvode energiju. Imamo izreku u Americi: ‘Ne želite da stavite sva svoja jaja u istu korpu’. Ako se oslonite samo na snabdevanje iz Rusije, biće vam teže da da pregovarate o povoljnoj ceni”, kazao je Godfri za TV Prva.

    “Očekujem da će Srbija učestvovati u važnom projektu za uvoz gasa preko Grčke, što je veoma važno partnerstvo”, dodao je američki ambasador i naveo da je važno da naša država uvede nove načine proizvodnje energije, odnosno zelene vidove energije.

    On je istakao da Rusija koristi pristup energentima radi političkih ciljeva.

    “Mnogo sam razgovarao sa (predsednikom Srbije Aleksandrom) Vučićem i srećan sam što neposredno razgovaramo. Za budućnost je Srbiju najbolje da diverzifikuje energiju, jer će onda imati bolju cenu. Rusija koristi pristup energentima u političke svrhe”, kazao je Godfri i dodao da Srbija ne bi trebalo da bude talac.

    Na pitanje da li SAD smeta vojna saradnja sa Rusijom u vreme tenzija sa Ukrajinom, Godfri ističe da je Amerika zabrinuta zbog situacije u Ukrajini.

    “To su važni ciljevi. Srbija se opredelila za vojnu neutralnost… Ali ponosni smo što je Srbija partner sa SAD. Bilateralna bezbednosna saradnja nam je na najvišem nivou, Srbija kupuje vojnu opremu od Amerike, Francuske… Da sam u ovom regionu, pitao bih se koji su vojni ciljevi Srbije i što troši novac na te stvari, a ne na infrastrukturu i energetiku… Imali smo nedavno padobransku vežbu sa Vojskom Srbije”, kazao je Godfri.

    “SAD ne vide Srbiju kao pretnju, ono na šta bih se osvrnuo kako se Srbija odnosi prema susedima i kako je susedi doživljavaju”, naveo je američki ambasador i istakao da bi susedne zemlje trebalo da vide Srbiju kao “lokomotivu regiona”.

    Na pitanje šta misli o KiM i ZSO, on je istakao da “SAD podržavaju dijalog koji potpomaže EU”.

    “Pozivamo Kurtija da se drži Briselskog ugovora. Specijalni predstavnik Miroslav Lajčak je izvršio pritisak da se na dnevni red uključi ZSO i očekujem da će se o tome razgovarati. Delim vaše nezadovoljstvo. To je najveća prepreka stvaranja veće stabilnosti u regionu. Očekujem da će Srbija i Kosovo postići napredak, jer moraju. Ako žele da obezbede bolji život, sve to mora da se uradi. Beograd i Priština moraju sami da kreiraju rešenje, ne može da dođe od Rusije, SAD ili EU. Postoje koraci koji ukazuju da se ide na bolje. Npr. konflikt o registarskim tablicama rešen je preko Brisela”, naveo je Godfri.

    U Vašingtonskom sporazumu postoji odredba o 5G mreži, prema kojoj delovi ne bi trebalo da budu nabavljeni od “nepouzdanih kupaca”. Sledeće godine je tender u Srbiji, te je Godfriju postavljeno pitanje kako bi SAD reagovale ako bi posao pripao kineskoj kompaniji.

    “Razgovarao sam sa ministarkom Matić, važno je da Srbija razume stavove Amerike. Postoji rizik. Neki strani investitori gledaju na kineske kompanije kao nepouzdane, ne bi želele da sarađuju u okviru mreže gde su takve firme uključenje.To bi moglo da bude prepreka stranih investicija u Srbiji. Srbija je bi morala da bude toga svesna”, naveo je Godfri.

    Govoreći o pravnom savetniku na Balkanu, on je istakao da “SAD sa Srbijom imaju snažnu saradnju povodom vladavine prava”.

    Komentarišući izbore, Godfri je naveo da nije posao strane vlade da se meša u političke procese u zemlji.

    “Očekujemo da svi građani Srbije učestvuju na izborima i dobiju priliku da izraze svoje stavove. Mislim da Srbija zajedno sa predstavnicima EP na dobrom je putu da unapredi uslove za izbore, ali ima još posla. Nadam se da će kandidati imati isti pristup medijima. Tu je izveštaj OEBS, jer će i on proceniti izbore. Pred vama je referendum i vidim da ljudi razmiušljau da li je to dobro ili loše, Vučić je rekao da su te norme bitne za put Srbije ka EU. Nadam se da će ljudi učestvovati na referendumu i izraziti svoj stav”, objasnio je ambasador SAD.

    “Primetili smo da je nedostatak transparentnosti u sudu velika prepreka i izrazio da nadu da će ovo uticati na to da se poboljša situacije, te da sa time dođe do povećanja investicija.

    Takođe, osvrnuo se i na učestvovanje pripadnika opozicije na predstojećim izborima u aprilu sledeće godine

    “Smatramo da bojkot nikome ne pomaže. Svi birači imaju pravo da će moći da biraju kandidata u zavisnosti od stavova. Očekujem da će politička raznovrsnost da se poboljša”, naveo je Godfri.

    Govoreći o USAID-u, on je istakao da je ponosan na rad te organizacije u Srbiji. On je naveo da je prvobitan cilj bila izgradnja infrastrukture, a kako navodi, sada želi da se ustanove i biznis rejting unaprede.

    Specijalni izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar je govorio o mogućim sankcijama protiv Republike Srpske, odnosno protiv Milorada Dodika. Godfri smatra da ova situacija ne ide Srbiji naruku.

    “On razume da za Srbiju nestabilnost može imati strašne loše posledice, odnosno po ekonomski razvoj. Srbiji ne ide na ruku nestabilnost u BiH. Drago nam je što Srbija nezavisnost i teritorijalni integritet. Sankcije jesu u opticaju” , kazao je Godfri i naveo da se SAD nadaju da će Dodik shvatiti da je BiH celovita država.

    Govoreći o njegovom nasledniku na toj funkciji Kristoferu Hilu, on je kazao da taj diplomata ima puno iskustva. Međutim, istakao je da se stav Amerike prema Srbiji neće promeniti.

    “Politika prema Srbiji, prema Zapadnom Balkanu ostaje konzistenttna, bez obzira na ambasadora”, istakao je Godfri i naveo da mu je drago da su se odnosi Srbije i SAD unapredili.

    Istakao je da će mu nedostajati prijateljstva i da je Srbija “neverovatna zemlja”.

  • Brnabić: Država po zakonu ima obavezu prema “Rio Tintu”

    Brnabić: Država po zakonu ima obavezu prema “Rio Tintu”

    Premijer Srbije Ana Brnabić rekla je danas da država po Zakonu o rudarstvu i energetici ima obavezu prema “Rio Tintu”, iako ne postoji nijedan dokument obavezujućeg karaktera prema toj kompaniji.

    Kada je riječ o projektu “Jadar”, Brnabićeva kaže da investitor može da izađe iz projekta kada mu se da pravo da istražuje ako ne nađe ništa i da nikom ništa ne duguje.

    Međutim, kako je objasnila, ukoliko nešto nađe i ispuni dalje uslove u skladu sa zakonima, onda po zakonu ne može da mu se kaže “ne”.

    Govoreći o istraživanjima nalazišta litijuma u okolini Loznice, Brnabićeva je rekla da je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić bio jasan kada je poručio da će projekat “Jadar” zavisiti od studije o procjeni uticaja na životnu sredinu i javnog uvida.

    – Ako po zakonu studija o procjeni uticaja na životnu sredinu kaže da to ne možete da uradite jer će biti negativnog uticaja na životnu sredinu, onda možete da izađete iz toga. Zato je to ključni dokument, ali mi do te studije uopšte nismo ni došli – rekla je Brnabićeva novinarima.

    Ona je ocijenila da će se vjerovatno ići na arbitražu ukoliko studija pokaže da nema štetnog uticaja na životnu sredinu, a građani na referendumu glasaju protiv eksploatacije litijuma.

    – Ako građani na referendumu kažu “ne”, onda mi kao država kažemo “ne”, a šta će dalje da se dešava, ja u ovom trenutku ne znam – rekla je Brnabićeva.

    Ona je naglasila da se Srbija kao država obavezala 2004. godine kada je data prva dozvola za istraživanje, jer je “Rio Tinto” tada uložio novac, navodeći da misli da je ta kompanija do sada u Srbiju uložila oko 400 miliona dolara.

    Prema njenim riječima, Rio Tinto” je uložio tako što je zaposlio ljude, platio rudarsko-geološke kompanije da rade bušotine i kupio zemljište od građana, dok Srbija nije dobila ništa osim novca od prava na istraživanje.

    To pravo, kako je objasnila, uvedeno je 2016. godine, a Vlada osim te promjene kojom se ostvaruje mogućnost da se naplati novac za istraživanja, nije mijenjala zakone, niti bilo šta drugo.