VRBAS Media

Kategorija: Region

  • Dritan Abazović privatno kod patrijarha Porfirija

    Dritan Abazović privatno kod patrijarha Porfirija

    • Potpredsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović sastaće se večeras u Beogradu privatno sa patrijarhom Srpske pravoslvne crkve Porfirijem, saznaju nezvanično podgoričke Vijesti.

    Abazović je, piše portal Vijesti, u Beograd otputovao komercijalnim letom.

    Razlog privatnog susreta Abazovića sa Porfirijem nije poznat, a iz Vlade Crne Gore je ranije danas saopšteno da postoji spremnost premijera Zdravka Krivokapića da Temeljni ugovor sa SPC bude potpisan u što skorije vreme.

    Abazović, čiji je GP URA inicijator formiranja manjinske vlade Crne Gore s ciljem izlaska iz postojeće političke i institucionalne krize u prioritetima nove vlade takođe predviđa potpisivanje Temeljnog ugovora.

    Usaglašeni Temeljni ugovor je trebalo da bude potpisan krajem maja prošle godine, ali je Krivokapić tada od toga odustao, a kasnije je u taj dokument uneo određene izmene koje su, kako je pojasnio, usaglašene na Ustavom Crne Gore.

    SPC se nije izjasnjavala o izmenjenim tačkama ranije usaglašenog Temeljnog ugovora.

  • Hrvatska nabavlja 89 američkih borbenih vozila za 145,3 miliona dolara

    Hrvatska nabavlja 89 američkih borbenih vozila za 145,3 miliona dolara

    Hrvatska je s Amerikancima postigla dogovor o nabavi borbenih vozila “Bradley”, za što će izdvojiti 145,3 miliona dolara, objavio je danas premijer Andrej Plenković.

    “Postignuti su dogovori s američkom stranom u vezi borbenih vozila pješadije o kojima smo govorili u proteklih nekoliko godina“, kazao je Plenković.

    Radi se o oklopnim borbenim vozilima M2A2 ODS, a ukupna vrijednost posla je 196,4 miliona dolara. Američka donacija će iznositi 51,1 milion dolara, što znači da će Hrvatska uplatiti 145,3 miliona dolara, navodi Hina.

    Hrvatska će dobiti 62 borbena vozila, 22 vozila za rezervne dijelove i 5 za obuku, a njihova modernizacija odvijat će se u Đuri Đakoviću u Slavonskom Brodu. Oprema uključuje automatski top od 25 mm, strojnicu kalibra 7,62 i protuoklopnih raketa.

    Plenković je naglasio kako je ovim poslom, o kome se razgovara još od 2017., ispunjeno nekoliko strateških ciljeva Hrvatske – jačanje savezničkih odnosa sa SAD-om, umanjivanje cijene vozila u odnosu na ranije pregovore i osiguravanje posla za Đuru Đakovića koji bi mogao postati servisni centar “šireg spektra”.

    Hrvatska je članstvom u NATO savezu preuzela obaveze da do 2026. formira srednju pješadijsku brigadu, što zahtijeva odgovarajuću opremu za kopnenu vojsku, rekao je hrvatski premijer.

  • Vozač “autobusa smrti” proglašen krivim za nesreću u kojoj je poginulo 45 osoba

    Vozač “autobusa smrti” proglašen krivim za nesreću u kojoj je poginulo 45 osoba

    Vozač autobusa proglašen je krivim za tešku nesreću koja se dogodila u Bugarskoj 23. novembra prošle godine, a u kojoj je život izgubilo 45 državljana Sjeverne Makedonije, albanske nacionalnosti, javili su danas kosovski mediji.

    Bugarski tužilac Borislav Sarafov rekao je u utorak agenciji BGNES da je za tešku tragediju odgovoran vozač autobusa agencije Besa Trans, prenosi Koha.

    “Uzrok nesreće je što je vozač izgubio kontrolu nad autobusom. Ali i visoka i neprimjerena brzina, iznad dozvoljenih normi”, naveo je Sarafov.

    On je rekao da sada odluku treba da izvrše pravosudni organi u Sjevernoj Makedoniji i da o tome obavijesti rodbinu žrtava, koji imaju pravo da provjere materijale.

    Nesreća se dogodila u ranim satima 23. novembra 2021. godine, kada je autobus agencije “Besa trans”, koji se vraćao iz Istanbula, udario u klupu na magistrali Struma, kod sela Bosnek, u kojoj je 45 osoba izgubilo život.

    Među žrtvama je bilo 12 djece, a većina članova porodica koji su otputovali u trodnevnu posjetu Istanbulu u Turskoj.

    Istrage o ovom slučaju počele su i u severnoj Makedoniji, pošto su vlasti zaključile da slupani autobus nije imao dozvolu za međunarodni prevoz putnika.

    Dvojica carinika suspendovana su nakon što su autobusu dozvolili da bez dozvole pređe granicu, turističkoj agenciji je oduzeta radna dozvola.

  • Vučić: “Uložićemo najviše”

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je da će država u ekologiju uložiti više nego ikada.

    “Mi smo slušali ljude, čuli smo probleme sa kojima se se stvarno suočavaju. To smo razumeli i zato ćemo u ekologiju da uložimo najviše”, rekao je Vučić u videu objavljenom na njegovom Instagram profilu “avucic”.

    Takođe je istakao da su sredstva planirana za zaštitu životne sredine za 2022. godinu veća nego svih ovih godina zajedno.”To nećemo moći lako da rešimo ni u godinama koje dolaze, ali ćemo stvari da menjamo i popravljamo. I kanalizacije i prečistači otpadnih voda, dakle – čista voda, čistiji vazduh, da što više gasnih priključaka imamo, da industriju što je moguće više prikopčamo na gas i na najčistije energente, da pokušamo da zaštitimo naše velike gradove koliko je moguće, ali za to su potrebna ogromna ulaganja i to je ono što radimo i što ćemo da radimo”, zaključio je predsednik.

  • Mandić i Knežević razgovarali su sa Abazovićem: “Ova vlada će biti smenjena”

    Mandić i Knežević razgovarali su sa Abazovićem: “Ova vlada će biti smenjena”

    Andrija Mandić i Milan Knežević razgovarali sinoć sa Abazovićem, i preneli mu stav da je neprihvatljiv bilo kakav dogovor i saradnja sa DPS-om.

    Predsednik Nove srpske demokratije (NSD) Andrija Mandić i predsednik Demokratske narodne partije (DNP) Milan Knežević, zatražili su od predsednika GP URA Dritana Abazovića da poštuje izbornu volju iskazanu na izborima 30. avgusta 2020.

    Napomenuli su da se samo u okviru aktuelne parlamentarne većine može tražiti novo održivo rešenje, saopštio je sinoć Demokratski front.

    Kako navode, Mandić i Knežević razgovarali su sa Abazovićem i još jednom mu saopštili jasne poruke o izlasku iz aktuelne krize i njihov nepromenjen stav da će glasati za njegovu smenu u Skupštini koju je inicirao premijer Zdravko Krivokapić, prenele su “Vijesti”.

    Oni su obavestili zamenika premijera da je njima i koaliciji “Za budućnost Crne Gore” neprihvatljiv bilo kakav dogovor i saradnja sa DPS-om.

    “Mislimo da to treba da bude stav i koalicije Crno na bijelo”, navodi se u saopštenju.

    Abazović je, kako se dodaje, saopštio čelnicima DF-a da je postojeće stanje u aktuelnoj Vladi neodrživo i da će ova Vlada biti smenjena, kao i da ima puno razumevanje za stav DF-a, koji će, dodaju, glasati za njegovo razrešenje.

    Dodaje se i da je saopšteno da Abazović želi da nastavi razgovore tražeći najbolja rešenja za izbor nove Vlade, prevashodno u okviru postojeće parlamentarne većine, i da će uraditi sve što je u njegovoj moći da do dogovora dođe.

    U saopštenju se navodi i da će DF nastaviti razgovare sa svim drugim subjektima aktuelne parlamentarne većine “kako bi kroz iskreni razgovor i novi dogovor zaustavili svaku mogućnost povratka DPS-a”.

  • Brnabićeva ističe da Srbija nikada nije išla ovakvom brzinom ka EU

    Brnabićeva ističe da Srbija nikada nije išla ovakvom brzinom ka EU

    Premijerka Ana Brnabić izjavila je danas u Briselu da je uspjehom referenduma o ustavnim promjenama u oblasti pravosuđa učinjen veliki korak u daljim evropskim integracijama Srbije, poručujući da će Srbija nastaviti sa reformama u četiri najvažnije oblasti – vladavini prava, oblasti javne uprave, ekonomiji i u zelenoj agendi.

    Nakon Međuvladine konferencije od 14. decembra prošle godine, kada smo otvorili klaster 4, koji se odnosi na zelenu agendu i održivi razvoj, danas dolazimo u Brisel sa izuzetno dobrim vijestima, koje se tiču našeg daljeg evropskog puta – rekla je Brnabić na zajedničkoj pres konferenciji sa Žozepom Boreljom i Oliverom Varheijem poslije Savjeta za stabilizaciju i pridruživanje između EU i Srbije.

    Brnabić je istakla da se većina građana na referendumu o ustavnim promjenama u oblasti pravosuđa, 16. januara, izjasnila pozitivno, odnosno rekla da su građani glasali da imamo veću vladavinu prava, nezavisno sudstvo i samostalno tužilaštvo.

    – To je ogroman uspjeh za Srbiju, velika stvar koju smo uspjeli da uradimo i ponosna sam na taj uspjeh. To je jedna od velikih stvari na našem EU putu, jer je to osnovna reforma kada se govori o reformama u oblasti vladavine prava – rekla je Brnabić.

    Dodala je da će se bez pauze nastaviti rad na reformama u oblasti vladavine prave, sa svim partnerima, kako bi se bez odglaganja formirala Radna grupa, bez čekanja na izbore 3. aprila, kako bi se već započeo rad na setu zakona u oblasti pravosuđa, budući da je kratak period usklađivanja sa Ustavom, od kako parlament potvrdi izmjene najvišeg pravnog akta.

    – Nastavljamo u istom duhu i sa istim entuzijazmom, pokazali smo da možemo mnogo i treba bez pauze da radimo na tome – rekla je Brnabić.

    Poručila je da će se nastaviti i reforme u oblasti javne uprave, koje će ojačati tržišnu ekonomiju, ekonomiju generalno, kao i reforme koje se tiču zelene agende, unapređenje zaštite životne sredine i tranzicije ka zelenoj, održivoj i cirkularnoj ekonomniji.

    – Te četiri oblasti ostaju naši ključni prioriteti u evropskim integracijama – poručila je Brnabić.

    Premijerka je rekla da je Srbija ostvarila odlične ekonomske uspjehe, uprkos kovidu 19, te da je važno da naša zemlja bude spremna za članstvo u EU.

    Navela je da je rast BDP-a Srbije u 2021. bio 7,5 odsto, jedan od najboljih u cijeloj Evropi, da će prosječna plata u decembru prošle godine biti veća od 600 evra, uz podatak da su strane direktne investicije u 2021. iznosile 3,9 milijardi evra, što pokazuje da je Srbija stabilna destinacija za investicije, dodajući da je preko 60 odsto tih investicija iz država članica EU.

    – Čini mi se da nikada ranije nismo na ovako pozitivan način, ovom brzinom išli ka Evropskoj uniji – poručila je Brnabić.

    Premijerka Srbije je poručila i da je važna regionalna saradnja, jer sve što je postignuto od 2014. do sada, može da se poremeti ako nema mira i stabilnosti u regionu.

    – Regionalna saradnja, bolje povezivanje i razumijevanje u regionu su ključni za dalji proces evropskih integracija. Veliki dio razgovora bio je o regionalnom pozvezivanju, saradnji i odnosima u regionu, te šta je ono što Srbija radi i može da uradi da region bude još stabilniji i bezbjedniji i da još brže napreduje ka EU – rekla je Brnabić.

  • Abazović nije došao na sjednicu Vijeća za nacionalnu bezbjednost

    Abazović nije došao na sjednicu Vijeća za nacionalnu bezbjednost

    Na sjednicu Vijeća za nacionalnu bezbjednost Crne Gore danas popodne nisu došli potpredsjednik Vlade Dritan Abazović, ministri spoljnih i unutrašnjih poslova Ðorđe Radulović i Sergej Sekulović, kao ni šef skupštinskog Odbora za bezbjednost Milan Knežević.

    Kako prenosi RTCG, na sjednici je trebalo da bude razmatrana aktuelna bezbjednosna situacija i izvještaj o rezultatima postupanja sektora bezbjednosti tokom ustoličenja mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija na Cetinju.

    Sjednicu saziva predsjednik Vijeća, odnosno premijer Zdravko Krivokapić.

    Članovi Vijeća su potpredsjednik Vlade Dritan Abazović, ministar unutrašnjih poslova Sergej Sekulović, ministarka odbrane Olivera Injac, ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić.

    Članovi Vijeća su i ministar spoljnih poslova Ðorđe Radulović, direktor Agencije za nacionalnu bezbjednost Dejan Vukšić, predsjednik Odbora za bezbjednost i odbranu Skupštine Crne Gore Milan Knežević i zamjenik predsjednika Odbora Mevludin Nuhodžić, navodi RTCG.

  • Stefanović sa Pičom o situaciji u Srbiji i regionu

    Stefanović sa Pičom o situaciji u Srbiji i regionu

    • Potpredsednik Vlade i ministar odbrane Nebojša Stefanović, koji boravi u zvaničnoj poseti Ujedinjenom Kraljevstvu Velike Britanije i Severne Irske, razgovarao je sa specijalnim izaslanikom britanske Vlade za Zapadni Balkan Stjuartom Pičom o aktuelnoj političko-bezbednosnoj situaciji u regionu.

    Ističući dugoročno strateško opredeljenje Srbije da zadrži status vojno neutralne države, ministar je ukazao na nastojanje naše zemlje da razvija i unapređuje odnose sa svim partnerima, u skladu sa sopstvenim interesima, a radi jačanja globalne, regionalne i nacionalne bezbednosti.

    Naglasio je da Srbija nastoji da razvija dobrosusedske odnose i ostane snažan faktor regionalne stabilnosti, a britanskog izaslanika upoznao je i sa inicijativom predsednika Aleksandra Vučića Otvoreni Balkan koja, kako je ocenio, nedvosmisleno potvrđuje opredeljenost Srbije za izgradnju stabilnog, bezbednog i razvijenog regiona.

    Ministar je izrazio zabrinutost zbog nepredvidivih poteza privremenih prištinskih institucija koji su usmereni na zastrašivanje Srba na Kosovu i Metohiji, ali i predstavljaju pretnju stabilnosti čitavog regiona. On je podsetio i ovom prilikom da je formiranje takozvane kosovske vojske u suprotnosti sa svim međunarodnim aktima.

    Specijalni izaslanik Pič pozdravio je posvećenost Beograda dijalogu, ističući da Ujedinjeno Kraljevstvo u potpunosti podržava stavove visokog predstavnika EU Miroslava Lajčaka po pitanju dijaloga između Beograda i Prištine.

    Pič je iskazao podršku procesu evropskih integracija i zabrinutost zbog mogućih destabilizacija Zapadnog Balkana, dodajući da će Ujedinjeno Kraljevstvo nastojati da zadrži svoju neutralnu poziciju i objektivno tumači događaje u regionu.

    On je, takođe, ukazao na značaj uloge Republike Srbije kao faktora očuvanja regionalne stabilnosti.

  • Šta je Milanović zapravo rekao? Nije rekao za Dodika da širi mržnju i još mnogo toga

    Šta je Milanović zapravo rekao? Nije rekao za Dodika da širi mržnju i još mnogo toga

    Nakon današnje konferencije za medije predsjednika Hrvatske Zorana Milanovića u medijima su se pojavile dvije verzije njegovih izjava.

    Kako su pojedini portali prenijeli vijest, Milanović je za Dodika i Putina poručio da šire mržnju, što nije tačno i očigledno je da im se potkrala greška.

    Milanović je za Putina rekao da vodi agresivnu politiku, ali da nije etnonacionalista.

    Pitanje novinara: Rekli ste da Putin nije etnonacionalista, da li je Dodik?

    “Nije ni on. Etnonacionalisti su ljudi koji šire etničku mržnju. Rekao sam da proslava Dana Republike Srpske jako loše izabran datum i to će ih proganjati kao tamna sjenka”, rekao je Milanović.

    Na pisanje medija da je Republiku Srpsku trebalo vojno uništiti, Milanović je govoreći o proslavi Dana Republike Srpske rekao sljedeće:

    “Mogli su to recimo, povezati sa nekim datumom u Dejtonu kada je Republika Srpska de fakto i de jure nastala. I ja to poštujem. Republika Srpska je trebala biti vojno uništena sredinom oktobra 1995. godine kada HVO, zato što joj je tako rečeno, nije ušla u Banjaluku”, rekao je Milanović.

    “Pupovac je nebitan i za njega ne glasa niko. Ali za ovog (Dodika) glasa stotine hiljada Srba. On nije bio ratni komandant. Nije organizovao logore, nije ubijao muslimane i Hrvate i ovo govorim kao predsjednik Hrvatske. S time Dodika ne mogu povezati i hvala Bogu na tome, a drugi su gori od njega. On je sagovornik i da, on nije šovinista”, rekao je Milanović i naglasio:

    “Trebam sagovornika, jedan od njih je i Bakir Izetbegović. Šta radi Izetbegović? On kupuje komade platna i čeka da prođe što više vremena da bi se Hrvati izmorili. Potkrada ih i laže im cijelo vrijeme”, rekao je Milanović.

    O Izetbegoviću je govorio kao o čovjeku sa kojim je postigao dogovor, a onda je on došao i rekao da nije na to pristao.

    “Onda navuče Plenkovića pa se nađe s njim. Onda kaže ko nas Bošnjake i Hrvate zavadi? Mi smo najbolji supsrat na svijetu, te Srbe, njih treba gurnuti. A vrijeme prolazi, a ja ne želim da se blamiram. Vrijeme prolazi, a izbori dolaze. Šta radi hrvatska diplomatija? Ništa, dopušta da se na silu proguraju zaključci koji su kao da ih je pisao Bakir Izetbegović kradljivac vremena”, rekao je Milanović.

    Ako neko iz Hrvatske bude glasao za sankcije Dodiku, za mene je izdajnik. Onda ću ja predstavljati Hrvatsku u Evropskom parlamentu, pa nećemo glasati za te sankcije. Trebam sagovornike! Izetbegović ih potkrada i ulazimo u izbornu godinu gdje se garantuje da će Hrvati biti pokradeni. Republika Srpska je to što jeste, unutar BiH. Ono što je za Hrvate vitalno su odnosi u Federaciji.

  • Srbija i ove godine pretekla Hrvatsku

    Srbija i ove godine pretekla Hrvatsku

    Prema podacima sajta Global Firepower, Srbija je i ove godine pretekla Hrvatsku u svojevrsnoj regionalnoj trci u naoružanju.

    A da se Hrvatska nije konačno odlučila na pojedinačno najveću vojnu nabavku u svojoj istoriji, kupovinu 12 polovnih višenamjenskih vojnih aviona “rafal” iz Francuske za milijardu evra, od čega je više od trećine već isplaćeno krajem 2021, njeno zaostajanje za Srbijom bilo bi de fakto i veće, piše Večernji list.

    Stranica Global Firepower svake godine još od 2006. objavljuje godišnji izveštaj i rang listu 140 nacionalnih oružanih snaga. I svake godine se s velikom pažnjom ta rang lista prati u zemljama bivše Jugoslavije, gde je, iz razumljivih razloga, vojno odmeravanje i dalje aktuelno.

    Premao podacima za 2022. Srbija je, kao i godinu dana pre, po jačini vojske ispred Hrvatske. Srbija je u 2022. rangirana na 61. mesto od 140 zemalja, a Hrvatska je korak iza, na 62. Prošle godine je Srbija bila na istom, 61. a Hrvatska na 63. mestu, podseća list.

    Premda Global Firepower svoj indeks snage i vojne moći računa na osnovu više od 50 faktora, ima tu i nelogičnosti, a i pogrešnih podataka, piše Večernji. Na primer, za Hrvatsku stoji da joj je godišnji vojni budžet jači od 2 milijarde američkih dolara, a vojni budžet Srbije da je dvostruko manji, tek nešto više od milijardu dolara. To je, naravno, potpuno pogrešan podatak, jer je hrvatski vojni budžet s uvećanjem za prvu ratu otplate „rafala“ sada u rangu 1,1 milijardu dolara, dok će budžet Srbije u 2022. dostići oko 1,35 milijardi dolara.

    Svejedno, s obzirom da se ova lista stvara iz godine u godinu, ipak se može uzeti kao donekle relevantna. Činjenica je da se u poslednjih nekoliko godina Srbija intenzivno naoružava i diže godišnje svoj vojni budžet i po 40-ak posto. Poređenja radi, još 2017. Hrvatska se nalazila na 68. mestu, a Srbija na 89. Dakle, veliki skok Srbije na ovoj vojnoj listi za samo pet godina, jer se probila s 89. na 61. mesto, nije iznenađenje, s obzirom da je u međuvremenu Srbija modernizovala celu eskadrilu od 12 MIG-ova 29, nabavila 20-ak tenkova T-72, novi protivavionski raketni sustav Pancir S-1, potom borbene helikoptere MI-35, te novi protivoklopni raketni sustav Kornet, sve iz Rusije. Iz Kine joj stiže kopija PVO sistema velikog dometa FK-3 (kopija ruskog S-300), a već su stigle kineske borbene bespilotne letelice, a dolaze slične iz Turske.

    Da se Hrvatska nije konačno odlučila na pojedinačno najveću vojnu nabavku u svojoj istoriji, kupovinu 12 polovnih višenamenskih vojnih aviona „rafal“ iz Francuske za milijardu evra, od čega je više od trećine već isplaćeno krajem 2021, njeno zaostajanje za Srbijom bilo bi de fakto i veće.

    Od zemalja bivše državne zajednice, nakon Srbije i Hrvatske sledeća po vojnoj moći je Slovenija, na 86. mestu, BiH je na 123, Sjeverna Makedonija na 134. Pritom, Crne Gore uopšte nema na ovoj listi, premda ima vojsku. Susedna Mađarska je na 56. mestu, Austrija na 58, Slovačka na 60. Dosta jaku vojsku ima Rumunija, koja je na 38. mestu, Norveška na 33, Grčka na 27.

    Izrael je 18. na svetskoj rang listi, Nemačka tek 16., Turska 13. Italija je bolje rangirana, na 11. mestu. Deseto mesto drži Brazil, Pakistan je na devetom, Velika Briotanija na osmom, a najbolje plasirana evropska i EU zemlja je Francuska na 7. mestu.

    To je, naravno, dosta čudan izbor, s obzirom da je Francuska i nuklearna sila, a poseduje i nuklearni nosač aviona, te nuklearne podmornice. No, na rang listi Global Firepowera od nje su jači, Južna Koreja i Japan, koji su na 6. i 5. mestu. Indija je na 4, a u samom vrhu su trećeplasirana Kina, drugoplasirana Rusija i još uvijek najmoćnija vojna sila na svetu SAD na prvom mjestu.