VRBAS Media

Kategorija: Region

  • Vučić: Situacija sve teža, preduzimamo mere da zaštitimo građane

    Vučić: Situacija sve teža, preduzimamo mere da zaštitimo građane

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je situacija u Evropi i svijetu sve teža, zbog sukoba u Ukrajini, i poručio da rukovodstvo Srbije preduzima sve mjere kako bi građanima naše zemlje obezbijedilo normalan život.

    “Poštovani građani Srbije, situacija u Evropi i svetu, a zbog sukoba u Ukrajini je sve teža, i ona je teža iz časa u čas. Upravo zbog toga i u skladu sa tim, rukovodstvo Srbije preduzima sve neophodne mere da bi građanima obezbedila normalan život”, poručio je Vučić u video snimku objavljenom na instagram profilu “Budućnostsrbije”.

    Predsjednik je izrazio uvjerenje da ćemo političke izazove zajednički, ujedinjeno uspjeti da savladamo, ali i ukazao da su ekonomski izazovi sve teži i sve veći.

    “Zato i reagujemo i na najveće cene u istoriji uglja, struje i gasa, kao i svih sirovina, ali rastu cene, dramatično, i osnovnih prehrambenih proizvoda”, naveo je Vučić.

    Kaže da je zato važno da preduzimamo mjere i najavljuje da će sa tim mjerama upoznati građane u najkraćem roku, večeras ili sutra.

    “Bitno je da bez panike reagujemo, jer sam uveren da ćemo sačuvati i stabilnost i mir i dobar život za naše građane”, poručio je predsednik Srbije.

  • Dačić danas raspisuje predsjedničke izbore

    Dačić danas raspisuje predsjedničke izbore

    Predsjednik Skupštine Srbije Ivica Dačić danas će raspisati izbore za predsjednika Srbije, koji će biti održani 3. aprila.

    Dačić će predsjedničke izbore raspisati u 12 časova, saopšteno je iz pres službe parlamenta.

    Za 3. april su zakazani i izbori za parlament Srbije, gradove Beograd i Bor, kao i za 11 opština.Odluku o raspisivanju parlamentarnih izbora donio je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić na Sretenje, 15. februara, potpisavši ukaz o raspuštanju Skupštine na prijedlog Vlade.

  • Grlić Radman: Kriza u BiH može uticati na stabilnost u ovom dijelu Evrope

    Grlić Radman: Kriza u BiH može uticati na stabilnost u ovom dijelu Evrope

    Ministar spoljnih i evropskih poslova Hrvatske Gordan Grlić Radman ocijenio je da “prolongirana” politička kriza u BiH može direktno uticati na stabilnost i bezbjednost u ovom dijelu Evrope i da je izmjena Izbornog zakona ključna reforma koja može očuvati stabilnost i funkcionalnost BiH.

    Grlić Radman je u razgovoru sa ministrom inostranih poslova Norveške Aniken Huitfeld istakao da Hrvatska snažno podržava evropsku perspektivu zemalja zapadnog Balkana i smatra da je individualni pristup svakoj od zemalja jedini pravi put u procesu proširenja.

    Iz Ministarstva spoljnih poslova Hrvatske saopšteno je da su se Grlić Radman i Huitfeldova tokom posjete hrvatskog ministra Norveškoj saglasili da je bilateralna saradnja razvijena u brojnim područjima, ali da postoji potencijal za jačanje saradnje, posebno u područjima energetike, zelene energije, održivog razvoja, razvoja ostrva i brodogradnje.

  • Dačić povodom krize u Ukrajini

    Dačić povodom krize u Ukrajini

    Predsjednik Skupštine Srbije Ivica Dačić izjavio je danas da se opredjeljenje Srbije za vojnu neutralnost pokazuje kao optimalan izbor za njene nacionalne interese u momentu velike destabilizacije i vojnih aktivnosti u Ukrajini.

    Dačić je istakao da je Srbija i ovim povodom dobila razumijevanje i podršku za svoju principijelnu poziciju kako sa Zapada tako i sa Istoka, što na najbolji način potvrđuje ispravnost njenih odluka i stavova u dužem periodu.

    – Imamo puno pravo da u aktuelnim sukobima istaknemo našu vojnoneutralnu poziciju i da aktivno radimo na postizanju mirovnog i diplomatskog rješenja, jer smo i sami, ne tako davno, iskusili ratna stradanja usljed agresije NATO – rekao je Dačić.

    Obrativši se polaznicima 11. klase Visokih studija bezbjednosti i odbrane Škole nacionalne odbrane “Vojvoda Radomir Putnik”, prilikom njihove studijske posjete Narodnoj skupštini, Dačić je podsjetio da je u decembru 2019. godine parlament Srbije usvojio strategije odbrane i nacionalne bezbjednosti.

    Time je, kako je rekao, Srbija jasno definisala okvir u kojem djeluje njen sistem odbrane, ali i izazove koji mogu da se postave pred njen suverenitet, teritorijalni integritet i bezbjednost građana.

    Ovim dokumentima, dodao je Dačić, Srbija je na najvišem nivou potvrdila dugoročne nacionalne i državne interese i načine na koje trebaju da budu zaštićeni, a to se prije svega odnosi na očuvanje državnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta.

    – U osnovi ovih strateških dokumenata stoji naše čvrsto opredjeljenje za vojnu neutralnost, i ono je i na ovaj način dobilo još jednu potvrdu kao naš politički i društveni konsenzus – ukazao je Dačić.

    On je ocijenio da se politika vojne neutralnosti Srbije pokazala kao optimalan izbor za ostvarenje njenih najvažnijih nacionalnih interesa, te da je taj koncept nebrojeno puta naišao na poštovanje i uvažavanje najuticajnijih međunarodnih faktora, koji često nisu na istoj strani.

  • Milanović: Osim Ukrajini, status kandidata za članstvo u EU treba dati i Bosni i Hercegovini

    Milanović: Osim Ukrajini, status kandidata za članstvo u EU treba dati i Bosni i Hercegovini

    Predsjednik Republike Hrvatske Zoran Milanović smatra kako Ukrajini treba dati status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji što je prije moguće, ali i Bosni i Hercegovini i Kosovu.

    Nakon što mu je ponuđeno da se pridruži inicijativi predsjednika nekoliko država članica EU, kojom se traži davanje statusa kandidata za članstvo u EU Ukrajini, svoju podršku kandidaturi Ukrajine za članstvo, predsjednik Milanović prenio je u ponedjeljak i inicijatorima otvorenog pisma.

    “Ukrajina je izložena agresiji Ruske Federacije i svi mi joj moramo pružiti svu potrebnu pomoć kao što bismo očekivali i da se nama pomogne da smo u istoj situaciji. Hrvatska ne zaboravlja da je Ukrajina bila prva međunarodno priznata država koja nas je priznala, kao i da nam je među prvima pritekla u pomoć. Rat se događa u Evropi i moramo napraviti sve da se on zaustavi te da se izbjegne njegovo širenje. Ubrzani put Ukrajine u EU jedan je od načina i to podržavamo”, saopšteno je iz kancelarije predsjednika Hrvatske.

    Međutim, Milanović je iznio i svoj stav da se mora napraviti sve u cilju sprečavanja širenja krize na Zapadni Balkan i da se izbjegne svako ugrožavanje njenog susjedstva.

    “Hrvatski je strateški i nacionalni interes da i zemlje jugoistočne Evrope, koje su deklarirale i dokazale svoju namjeru i spremnost ulaska u EU, što prije postanu članice Evropske unije”, navodi se.

    Iz tog razloga Milanović je predložio da se zatraži status kandidata za članstvo u EU i za Bosnu i Hercegovinu i Republiku Kosovo te da EU, nakon višekratnih obećanja, odmah započne pregovore o članstvu s Republikom Sjevernom Makedonijom i Republikom Albanijom, koje već imaju status kandidata.

    Također, kako ističe Milanović, potrebno je ubrzati pregovore s Crnom Gorom.

    “Što se tiče Srbije tiče, u ovom, za evropski mir, važnom trenutku, ta se država mora odlučiti želi li stvarno članstvo u EU ili ne i prema tome voditi svoju politiku. EU joj mora dati do znanja da je ovo trenutak odluke”, zaključuje Milanović.

  • Vučić: “Ogromni su pritisci na Srbiju, biće teško izdržati”

    Vučić: “Ogromni su pritisci na Srbiju, biće teško izdržati”

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je pravo Hrvatske da podigne borbenu gotovost svoje vojske, ali da Srbija to neće učiniti.

    “Nemamo razloga da podižemo borbenu gotovost”, rekao je Vučić i dodao da to nikada ne radimo predstave radi.

    Kazao je da se protiv njega pravi kampanja sa ciljem da se naškodi Srbiji.

    “Zašto bi oni bili na strani uspeha Srbije? Kako da objasne da Srbija ima bolji klinički centar, da ima više auto-puteva? Danas se približavamo po broju kilometara auto-puteva Hrvatskoj. Što bi oni bili radosni kad, kad sam postao premijer, BDP je njihov bio 43 milijarde, naš 32, a danas je i jednih i drugih 53 milijarde. Je l’ biste vi bili srećni na njihovom mestu?”, upitao je Vučić.

    Kazao je da Hrvatska mora da nađe krivca za svoje neuspehe.

    “Ko im je kriv? Moraju nekoga da nađu. Ja sam im kriv”, rekao je on na ceremoniji kojom će biti obeležen početak radova na deonici Sremska Rača – Kuzmin.

    “Nije lako”

    Odgovarajući na pitanje: “Da li Beograd sedi na dve stolice?”, Vučić je rekao da Srbija ima “svoju stolicu”, te da su pritisci ogromni na našu zemlju i da će to biti teško izdržati.

    “Do kasno sam imao razgovore sa predstavnicima više zemalja, danas ceo dan”, rekao je on.

    “Toliko o poštovanju nezavisnosti i prava drugih zemalja da sami odlučuju. Koliko možemo, držaćemo se, nije lako”, rekao je on.

    Vučić je rekao da će Srbija nastaviti da poštuje teritorijalni integritet, ali se neće pridruživati sankcijama uvedenim Rusiji.

    “U svemu što se tiče teritorijalnog integriteta Srbija će se pridržavati, a što se tiče sankcija, Srbija se neće pridruživati, bar dok možemo da izdržimo, još koji dan dok sam defakto predsednik Srbije”, poručio je on.

    On je rekao da je bitno da sačuvamo svoj ponos i dostojanstvo i da se sačuvamo od “besa velikih”.

    “Da sačuvamo zemlju, da je odbranimo, a da nam obraz ostane neukaljan”, poručio je Vučić.

  • Rejting Srbije podržan kredibilnom fiskalnom politikom

    Rejting Srbije podržan kredibilnom fiskalnom politikom

    Rejting Srbije podržan je kredibilnom makroekonomskom i fiskalnom politikom, koju vodi Vlada Srbije, kao i snažnim rastom BDP-a tokom prethodne godine, ocijenila je agencija za ocjenu kreditnog rejtinga Fitc h Ratings, koja je u svom izvještaju od 25. februara potvrdila kreditni rejting Srbije na nivou BB+, uz stabilne izglede za njegovo dalje povećanje.

    Snažan rast ekonomske aktivnosti, rast poreskih prihoda, uz postepeno ukidanje vladinih mjera za podršku privredi, uticali su na smanjenje deficita opšte države, koji je u 2021. godini iznosio 4,2 odsto BDP-a, navedeno je u izvještaju, a saopštava Ministarstvo finansija.

    Takođe, Agencija Fitch očekuje nastavak postepenog smanjivanja budžetskog deficita, i predviđa njegovo smanjenje na 3,1 odsto BDP-a u 2022. godini, odnosno na 1,8 odsto BDP-a u 2023. godini.

    Zahvaljujući snažnom oporavku domaće tražnje, u 2021. godini ostvaren je rast bruto domaćeg proizvoda od čak 7,5 odsto.

    Takođe, i u narednim godinama očekuje se rast BDP-a iznad dugoročnog trenda, navedeno je u saopštenju.

    Agencija smatra da je očuvan jak bankarski sektor, ostvaren rast kreditne aktivnosti, smanjeno učešće problematičnih kredita, kao i da su preduzete pravovremene i sveobuhvatne fiskalne i monetarne mjere.

    Odgovorno vođenje ekonomske politike u prethodnim godinama i dobri ekonomski rezultati, ostvareni u periodu prije i zadržani tokom pandemije, rezultirali su postizanjem stabilnih i održivih javnih finansija, a efekti krize u Srbiji su znatno ublaženi.

    Agencija konstatuje da se učešće javnog duga opšte države u bruto domaćem proizvodu stabilizovalo na 57,5 odsto na kraju 2021. godine i očekuje njegovo vraćanje na silaznu putanju, uz projektovani pad na 52,5 odsto na kraju 2023. godine.

    Agencija pohvaljuje i činjenicu da je prosječno vrijeme do dospijeća duga produženo na 8,3 godina, sa 6,1 godine, koliko je iznosilo na kraju 2019. godine.

    Očekivanja Agencije su da će se u 2022. godini emitovati dug prevashodno u domaćoj valuti, što će dovesti do rasta učešća duga denominovanog u dinarima i smanjenja valutnog rizika.

  • Ukupan dug Crne Gore četiri milijarde evra, što je 83 odsto BDP-a

    Ukupan dug Crne Gore četiri milijarde evra, što je 83 odsto BDP-a

    Ukupan državni dug Crne Gore na kraju prošle godine iznosio je 4,09 milijardi evra, što je 83,79 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), koji je Ministarstvo finansija i socijalnog staranja procijenilo na 4,88 milijardi evra.

    Prema izvještaju Ministarstva finansija Crne Gore o stanju državnog duga na dan 31. decembra prošle godine, ukupan državni dug, sa depozitima, iznosi 3,63 milijarde ili 74,3 odsto BDP-a, piše Dan.

    U odnosu na kraj 2020. godine, državni dug je smanjen za 240 miliona evra, dok je u odnosu na 30. septembar 2020. uvećan za 430 miliona evra, prenosi RTCG.

    Upravo između septembra i decembra 2020. godine, kako se navodi, desilo se najveće zaduženje u istoriji Crne Gore od 750 miliona evra.

    To zaduženje je, kaže se, realizovano nekoliko dana po stupanju nove Vlade na funkciju, a, kako su pojasnili, za njim je posegnuto, jer u državnoj kasi nije bilo novca za još mjesec.

    Vlada Zdravka Krivokapića počela je sa radom 4. decembra 2020, a pozajmica je realizovana nekoliko dana kasnije.

    “Spoljni dug iznosio je 3,69 milijardi evra, odnosno 75,56 odsto BDP-a, dok je unutrašnji dug iznosio 401,54 miliona evra, odnosno 9,51 odsto BDP-a”, navodi se u dokumentu.

    Depoziti su na kraju prošle godine iznosili 464,02 miliona evra, uključujući 38,45 hiljada unci zlata, čija je vrijednost na 31. decembar 61,51 milion evra, ili 9,51 odsto BDP-a.

    Godinu ranije, na kraju 2020, državni dug je iznosio 4,33 milijarde evra, od čega je spoljni dug bio 3,84 milijarde, a unutrašnji 495,56 miliona evra.

    “Tokom četvrtog kvartala prošle godine došlo je do rasta državnog duga u odnosu na treći prošlogodišnji kvartal, prije svega usljed rasta ino duga koji je prouzrokovan povlačenjem sredstava iz aktivnih kreditnih zaduženja, imajući u vidu da tokom četvrtog kvartala nije bilo novih kreditnih aranžmana”, rekli su iz Ministrstva.

    U četvrtom kvartalu povučeno je ukupno 50,32 miliona evra, od čega se 16,51 milion evra, odnosno 18,71 miliona američkih dolara, odnosilo na povlačenje kreditnih sredstava za potrebe izgradnje prioritetne dionice Smokovac – Uvač – Mateševo.

    “Za realizaciju projekata u oblasti komunalnih djrlatnosti, energetske efikasnosti, razvoja poljoprivrede, unapređenja putne infrastrukture, nabavku vojne opreme i slično, u toku četvrtog kvartala prošle godine povučeno je oko 33,81 milion evra”, precizirali su iz Ministarstva.

    Tokom četvrtog kvartala prošle godine, kako su naveli, izvršena je otplata državnog duga po osnovu glavnice, u ukupnom iznosu od 37,37 miliona evra, od čega se 14,97 miliona evra odnosilo na otplatu duga rezidentima, dok je otplata duga nerezidentima iznosila 22,4 miliona evra.

    “U istom periodu otplaćena je i kamata u iznosu od 34,42 miliona evra, od čega je otplata domaće kamate iznosila 1,64 miliona evra, dok je otplata ino kamate iznosila 32,78 miliona evra”, zaključuje se u izvještaju.

  • Vučić: “Očekujemo da bude preko 1.000 zaposlenih”

    Vučić: “Očekujemo da bude preko 1.000 zaposlenih”

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je ceremoniji obeležavanja početka radova na izgradnji nove fabrike kompanije Vaker Noizon u Kragujevcu.

    On je poručio da je Kragujevac pravi grad za investicije, jer je uvek bio grad industrije, i pozvao i druge kompanije da ulažu u najveći grad Šumadije.

    “Nemačka mudrost kaze da je lako započeti, ali da u istrajnosti leži umetnost, odnosno uspeh. Naš prelepi Kragujevac, srce Šumadije, oduvek je bio grad industrije, neretko generator razvoja Srbije i nema boljeg mesta za domaćina vašoj kompaniji od Kragujevca”, poručio je Vučić.

    Podsetivši da je nemačka kompanija Vaker Noizon prešla dug put od osnivanja do danas, kada se njenim akcijama trguje na Franfurstkoj berzi, predsednik je rekao da živi za dan kada će Srbija imati mnogo porodičnih kompanija, koje će biti lideri u različitim industrijama.

    “Nadam se da će i drugi investitori dodatno da se zainteresuju za ulaganje u Kragujevcu”, rekao je Vučić dodajući da firme prepoznaju radnu etiku našeg naroda i da se naša zemlja time nalazi u društvu onih za koje smo mislili da su mnogo ispred nas.

    Dodao je da kompanija planira da nastavi projekat dualnog obrazovanja sa kragujevačkim školama, uz podsećanje da gotovo niko nije verovao u taj projekat, kada je polako uvođen u Srbiji.

    Vučić je ukazao da nemačke kompanije u Srbiju uvek donose viševekovno iskustvo, ogromno znanje i veliki kapita.

    “Broj zaposlenih danas ovde je veći od 600, a očekujem i nadam se da će da ih bude preko 1.000, pa i više kada budu doneli odluku o novom proizvodnom pogodu”, rekao je Vučić i dodao da je država dala subvencije od 1,6 miliona evra za ovaj novi pogon, čime pomaže zapošljavanje 200 Šumadinaca, Kragujevčana, što dalje vodi većim prihodima grada, industrije, izvozu.

    Vučić je istakao i da je Nemačka ubedljivo prvi partner Srbije, sa 6,5 milijardi evra trgovinske razmene prošle godine.

    “Za nas je važno da imamo više ovakvih, nemačkih kompanija, jer su veliki izvoznici”, naveo je Vučić.

    Dodao je da je za sam Kragujevac važno da se širi naučna baza, da imamo sve više razvojno istraživačkih centara u tom gradu.

    Takođe, poručio je Kragujevčanima da pepeo odlazi u istoriju i da država ulaže 18 miliona evra u zamenu kotlova na igalj, kotlovima na gas, kao i uklanjanje pepelišta, što za njih znači čistiji vazduh, bolji životni standard.

    Dodao je da kreću radovi na severnoj magistrali obilaznice oko Kragujevca, ali da postoji problem oko cene, jer cene građevinskog materijala, sirovina, rastu zbog krize.

    “I zato je važno da pozovemo nemačke investitore da ulažu u Srbiju, jer to ne samo što doprinosi ubrzanom rastu naše zemlje, već i mi dodatno učimo i dobijamo znanje na najvišem nivou. Hvala vam što ulažete u Srbiju, a mi čekamo odluku o gradnji dodatnog pogona na 30.000 kvadrata”, rekao je Vučić.

    Inače, Vaker Noizon u Kragujevcu posluje od od 2007. godine i zapošljava više od 650 radnika koji proizvode ključne komponente za građevinske mašine, odnosno zavarene konstrukcije. Kompanija je počela izgradnju nove fabrike i najavljuje da će u njoj organizovati moderniju proizvodnju, nova radna mesta i nove projekte.

    Direktor proizvodnje u ovoj kompaniji Branko Ilić ranije je najavio izgradnju proizvodnog pogona na 22.000 kvadratnih metara i novih 200 radnih mesta.

    Sedište grupe Vaker Noizon je u Minhenu, a kompanija se bavi proizvodnjom građevinskih mašina i mašinske opreme neophodne građevinskoj industriji. Grupa Vaker Noizon proizvodi robne marke “Wacker Neuson”, “Krammer” i “Weidemann”.

    Kompanija ima 50 proizvodnih i razvojnih centara u Nemačkoj, Austriji, Sjedinjenim američkim državama, Srbiji i Kini i zapošljava više od 5.500 radnika. U narednoj fazi kompanija planira proširenje proizvodnog pogona za još 30.000 kvadrata.

    Što se tiče juče otvorenog Kliničkog centra Srbije, Vučić je podsetio da će uskoro posao dobiti 400 mladih lekara.

    “Mislim da će to već za neki dan biti objavljeno. Imamo sve veći broj povratnika u našu zemlju, ni u jednoj oblasti nemamo toliki broj povratnika kao u zdravstvenom sektoru, jer smo upravo u tom sektoru najviše podigli primanja, a toga će biti još”, istakao je Vučić.

  • Plenković potvrdio: Hrvatska šalje oružje Ukrajini

    Plenković potvrdio: Hrvatska šalje oružje Ukrajini

    Hrvatski premijer Andrej Plenković najavio je da će danas donijeti odluku o slanju oružja Ukrajini.

    Danas ćemo donijeti odluku i o slanju vojne pomoći Ukrajini, tu je zaštitna oprema i pješadijsko oružje u vrijednosti od 124 miliona kuna – rekao je Plenković na sjednici Vlade.

    On je dodao i da podižu stepen pripravnosti za primanje izbjeglica, ali i za osiguranje snadbijevanja gasom, kao i mjere zabrane ruskim letovima u hrvatskom vazdušnom prostoru.

    Hrvatska će se, dodao je, pridružiti odluci EU da se neke ruske banke isključe iz sistema SVIFT, prenose hrvatski mediji.

    Za vojne opracije u Ukrajini, Plenković je rekao da to Hrvatska “ne može pasivno promatrati”, te da bi “to značilo kapitulirati pred najgrubljim nasrtajem na međunarodno pravo”.

    – Hrvatska je još jednom pokazala solidarnost – rekao je Plenković.