VRBAS Media

Kategorija: Region

  • Srušila se letjelica na Zagreb, ostao krater

    Srušila se letjelica na Zagreb, ostao krater

    Na Zagreb je sinoć oko 23 sata pala vojna letjelica navodno korišćena u sukobu u Ukrajini, najvjerovatnije izviđački dron Striž Tu-141. Kod Studentskog doma Stjepan Radić na Savi odjeknula je snažna eksplozija koja je uznemirila stanare okolnih zgrada, javljaju hrvatski mediji. Prve informacije su bile da je pala neka vrsta letjelice, a vatrogasci su dobili dojavu o pronađenom padobranu.

    Neidentifikovani objekat koji je pao u Zagrebu mogao bi da bude izviđački dron Tu-141 “Striž”, zaključio je Tajler Rogovej, stručnjak za vojnu avijaciju i urednik portala “War zone”. On je, kako je napisao, detaljno proučio fotografije ostataka letjelice iz Zagreba i zaključio da se gotovo sigurno radi o dronu, koji je vjerovatno stigao – iz Ukrajine.

    Kako javljaju čitaoci, eksplozija se čula daleko, a objekat je pao na samo 30 metara od paviljona studentskog doma.

    “Bio sam u sobi, čuo sam eksploziju. Prvo sam mislio da je bomba pala. Prvi sam paviljon do toga, bio je ogroman dim koji se širio. Ljudi su bježali i vrištali. Užasno je grunulo. Izašli smo, bojali smo se da nije neko stradao. Nisam nikada osjetio takav smrad, čovjek koji je bio u vojsci je rekao da je to smrad zapaljenog kerozina”, rekao je za Index student koji je nakon praska došao na mjesto eksplozije iz Studetskog doma koji se nalazi nekoliko stotina metara dalje.

    Nezvanično je potvrđeno da su dijelovi pronađeni oko studentskog doma definitivno dio neke letjelice.

    Vatrogasci su u ulici Petrine s drveta skinuli veliki padobran, a na tom području je viđen i još jedan padobran.

    Na licu mjesta se mjerio i nivo radijacije, ali nije se utvrdilo nikakvo povećanje, piše Jutarnji list.

    Nezvanično se saznaje da se na dijelovima letjelice vide crvena zvijezda i ruska ćirilica. Ovo nije potvrđeno, piše Jutarnji list, ali se o tome govorilo dok je trajao uviđaj.

    O incidentu na Jarunu oglasila se i policija:

    “Večeras (10.3.2022.) nakon 23 sata, Policijska uprava zagrebačka je zaprimila više dojava građana da su na širem području Jaruna osjetili detonaciju kojoj je prethodio pad objekta iz vazduha. Na mjesto dojave su hitno upućene policijske patrole koje su na zelenoj površini na adresi Jarunska bb pronašli krater, dok su u široj zoni pronašli dva padobrana, za koje smo takođe prethodno dobili dojave građana. Policijski službenici osigurali su užu i širu zonu mjesta događaja gdje se obavlja uviđaj, uz učestvovanje svih nadležnih službi. Za sada policija nema dojava o povrijeđenim osobama na području šire zone mjesta događaja. Oštećeno je nekoliko parkiranih vozila. Takođe, na terenu su policijski timovi specijalizovani za postupanje i reagovanje kod ovakve vrste događaja i u ovom trenutku nema razloga za uznemirenost građana. Medije pozivamo na odgovorno izvještavanje javnosti i iznošenje provjerenih informacija dobijenih od nadležnih službi, a kako bi spriječili širenje dezinformacija. Građane pozivamo da putem društvenih mreža ne dijele snimke/fotografije sa mjesta događaja. Ukoliko se zateknete u zoni postupanja policije, molimo postupite prema uputima policijskih službenika. Policija će kontinuisano objavljivati informacije koje su činjenično potvrđene”, piše u saopštenju policije.

  • Krizni štab Srbije odlučio: Ukidaju se kovid propusnice

    Krizni štab Srbije odlučio: Ukidaju se kovid propusnice

    Krizni štab Srbije donio je danas odluku o ublažavanju kovid mjera, pa se od subote ukida važenje kovid propusnica, ali i ograničenje broja ljudi u zatvorenim prostorima, prenijela je članica Kriznog štaba ministarka Darija Kisić-Tepavčević.

    Kisić Tepavčević je nakon sjednice Kriznog štaba rekla da je zabilježeno smanjenje svih parametara, od broja pregleda, do broja hospitalizovanih u odnosu na broj potvrđenih kovid slučajeva.

    Rekla je da su bolnice počele da se vraćaju normalnom režimu rada, i da su u ovom momentu kovid bolnice praktično novoizgrađene za vrijeme pandemije Batajnica, Novi Sad i Kruševac.

    “Sve to uslovilo je da se dođe do ublažavanja svih protivepidemijskih mera. Od subote ukida se važenje kovid propusnica. Na skupovima u zatvorenim prostorijama ukida se limit broja osoba, i tako će od subote svi bioskopi i pozorišta moći da rade po normalnom režimu”, objasnila je ona.

    Kisić Tepavčević je rekla da je odlučeno da ostaje preporuka nošenja maski u zatvorenim prostorima.

    Što se karantina tiče, prenijela je da je on i dalje na snazi u trajanju od sedma dana.

    Kada je riječ o putnicima međunarodnom saobraćaju, prema njenim riječima, mjere ostaju na snazi, odnosno za ulazak u zemlju obavezni su dokaz o vakcinaciji, dokaz o preležanoj bolesti ili odgovarajući serološki test.

    Prenijela je i da je preporuka Nacionalnog komiteta za imunizaciju uvođenje dodatne buster doze, za starije do 18 godina četvrta doza.

    “Ta druga buster doza, može da se dobije pet meseci posle prve, a odnosi se pre svega na one koji su pod većim rizikom od težeg oboljenja”, objasnila je Kisić Tepavčević.

    Ona je rekla i da je preporuka Komiteta uvođenje buster doze za vakcinaciju djece od 12 do 18 godine.

  • Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji tvrdi da se moraju uskladiti sa EU

    Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji tvrdi da se moraju uskladiti sa EU

    Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuel Žiofre izjavio je danas da je jasna specifična pozicija Srbije o ratu u Ukrajini, kao i da EU cijeni podršku ukrajinskom teritorijalnom integritetu.

    On je za RTS rekao da Unija cijeni i činjenicu da je Srbija podržala rezoluciju u Generalnoj skupštini UN, u kojoj se Rusija oštro osuđuje zbog rata koji vodi u Ukrajini.

    – Cijenimo činjenicu da je Srbija podržala 141 članicu UN u svojoj podršci žrtvama i osuđivanju Rusije za ovaj napad. To je važan stav. Takođe, cijenimo i to što se Srbija priključila humanitarnoj pomoći Ukrajini i što poštuje veliki broj deklaracija koje je EU donela na temu sukoba – rekao je Žiofre.

    On naglašava strateški cilj Srbije da postane članica EU, te navodi da se, kao od svake zemlje kandidata, i od nje očekuje da uskladi svoju spoljnu politiku sa politikom EU.

    – Nama je jasno da Srbija ima specifičnu istoriju i da je u specifičnim okolnostima i stalno razgovaramo sa Vladom na temu očekivanja postepenog usklađivanja sa politikom EU – naveo je Žiofre.

    Dodao je da je cilj pojačavanja snaga EUFOR u BiH još prvog dana rata – da se obezbjedi bezbjednost i sigurnost, kao mjera predostrožnosti.

    – Mislimo da je veoma važno da se sačuva mir i stabilnost u ovom dijelu svijeta i ne vidimo zašto građani Balkana treba da plaćaju cijenu ruske agresije i zato je važno da svi budu bezbjedni i uvjereni da će se sačuvati mir i stabilnost – ističe Žiofre.

    Kada je riječ o novim zahtevima za kandidaturu, koji su stigli usljed zaoštravanja situacije u Ukrajini, kao i o perspektivi Srbije, Žiofre je rekao da se stav Unije o Zapadnom Balkanu nije promijenio.

    – Vjerujemo da je Zapadni Balkan dio evropske porodice, uključujući i Srbiju, i želimo da zemlje Zapadnog Balkana postanu članice EU, i moramo da pojačamo napore kako bismo radili na reformama koje će Srbiju dovesti unutar evropske porodice, gdje treba da bude – naglasio je Žiofre.

    On je rekao da se, usljed napada Rusije na Ukrajinu, suočavamo sa humanitarnom krizom i da je “odgovor EU na tu krizu jasan”.

    Istakao je da je od Drugog svjetskog rata ovo najveća izbeglička kriza u Evropi, te da je više od dva miliona izbjeglica u susednim zemljama i da će ih biti sve više jer se borbe nastavljaju.

    Šef Delegacije EU u Srbiji ukazao je da je EU odreagovala odlučno i ujedinjeno, da je usvojen set sankcija, za koji kaže da je najveći paket sankcija u istoriji EU.

    – Sankcije su usmjerene na pojedince koji su odgovorni za ovu agresiju, na rusku privredu kako bi se spriječilo da se agresija nastavi – naveo je Žiofre i dodao da su meta ruskog napada u Ukrajini i “infrastruktura, škole, bolnice, zdravstvene ustanove”.

    Pored sankcija Rusiji, usvojene su, kaže, i mere za ekonomsku i humanitarnu pomoć Ukrajini, a odgovoreno je i na zahtjev Kijeva za vojnu pomoć.

    – Odlučili smo da ćemo obezbjediti 500 miliona evra za vojnu pomoć, 50 miliona za neubojita oružja i 450 miliona za kupovinu oružja, kako bi Ukrajinci mogli da se brane. EU nikad ranije nije učinila nešto tako – rekao je Žiofre.

    Napominje da su usvojene i određene sankcije u energetskom sistemu, tj. da je zabranjen transfer određenih tehnologija u ruske rafinerije, ali je problem zavisnost Evrope od ruskog gasa.

    – U EU dolazi 40 odsto gasa iz Rusije i postoje razlike među državama, u zavisnosti od toga koliko pojedine zemlje članice zavise od gasa i drugih energenata iz Rusije. Ali, postoji jasno jedinstvo u EU kada je riječ o potrebi da se okonča ova zavisnost – naglasio je Žiofre.

  • Krivokapić u ofanzivi na Rusiju

    Krivokapić u ofanzivi na Rusiju

    Kako saznajemo od našeg dobro obaveštenog izvora iz odlazeće Vlade Crne Gore, smenjeni premijer Zdravko Krivokapić je doneo odluku da se i formalno-pravno uvedu sankcije svim državljanima Ruske Federacije i toj državi u celini, nadajući se da će kroz taj potez kao odlazeći premijer odobrovoljiti NATO i američku administraciju da ga “imaju u vidu” u budućnosti prilikom novih političkih raspodela.

    Pre nego što je doneo predmetnu odluku, Krivokapić je obavio konsultacije sa mitropolitom Joanikijem, koji je sa razumevanjem prihvatio Krivokapićevu inicijativu da se i suštinski uvedu pomenute sankcije Rusiji i obećao mu je da će ga podržati.

    Kada se sve sumira, nijedan premijer u istoriji Crne Gore nije bio u tolikoj meri antisrpski i antiruski nastrojen kao Krivokapić, čije su nesagledive razmere podaničkog odnosa prema stranom faktoru zaprepastile čak i diplomatske predstavnike zapadnih zemalja u Podgorici.

  • Vučić o Šalenbergovoj izjavi “Za Srbiju važno da ne učestvuje u ratovima”

    Vučić o Šalenbergovoj izjavi “Za Srbiju važno da ne učestvuje u ratovima”

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je danas u Loznici da je za Srbiju važno da ne učestvuje ni u kakvim ratovima i sačuva mir i stabilnost.

    To će Srbija i da radi, podvukao je on na pitanje da prokomentariše izjavu šefa austrijske diplomatije Aleksandera Šalenberga da nije optmista da je moguće postići rješenje putem pregovora u vezi ukrajinske krize, i koji je upozorio na opasnost od Trećeg svjetskog rata.

    Vučić je kazao da je Šalenberg pametan čovjek, ali da se nada, što se tiče svjetskog rata, da nije u pravu.

    – Da li ja mogu to da isključim, ko sam ja da o tome govorim – rekao je Vučić.

    On je izrazio žaljenje što današnji pregovori u Turskoj šefova ruske i ukajinske diplomatije, Sergeja Lavrova i Dmitra Kulebe nisu posebno pozitivni.

  • “Sve važnije mjesto Srbije u svjetskoj auto-industriji”

    “Sve važnije mjesto Srbije u svjetskoj auto-industriji”

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je prilikom posjete radovima na izgradnji nove fabrike kineskog proizvođača auto-dijelova “Mint junajted aloj-tek Jurop” (MINTH United allou-Tech Europe) u Šapcu da Srbija u svjetskoj podjeli posla zauzima sve važnije mjesto u automobilskoj industriji.

    Vučić je istakao da ovaj kineski proizvođač auto-dijelova ima važnu ulogu u lancu nabavke za najveće evropske i svjetske proizvođače automobila, a u Šapcu će raditi aluminijumske dijelove za krov, vrata, kao i druge dijelove od livenog aluminijuma.

    – Sve će se izvoziti. Mi smo postali sjedište, rekao bih, svjetske automobilske industrije, jer gdje god da krenete i kad otvorite haubu u Dajmleru, Be-Em-Veu”, “Folksvagenu” ili bilo kojem automobilu, vidjećete mnogo dijelova na kojima piše mejd in Srbija` – rekao je Vučić.

    On je zahvalio kineskim investitorima i istakao da je veoma važno za Srbiju što se u njoj u ovakvim trenucima otvaraju fabrike i zemlja može da razvija, te napomenuo da će u fabrici u Šapcu raditi 800 ljudi.

    Vučić je saopštio i da je od kineskih partnera dobio informaciju da željezara “Smederevo”, za koju se koks nabavlja u Ukrajini, neće prestati sa radom.

    Fabrika u Šapcu će početi sa radom u avgustu i zapošljavaće 800 ljudi, a kineski investitor planira u naredne dvije do tri godine proširenje kapaciteta.

    Vučić će nakon posjete Šapcu prisustvovati svečanom otvaranju kineske kompanije “Mint automotiv” u Loznici.

    Fabrike u Šapcu i Loznici dio su Mint grupacije sa sjedištem u Kini, koja se prvenstveno bavi projektovanjem, proizvodnjom i prodajom opreme, dekorativnih dijelova i dijelova karoserije za automobile.

    Kamen temeljac za fabriku “Mint automotiv” u Loznici položen je u aprilu 2019. godine u kojoj bi, kako je tada najavljeno trebalo da bude zaposleno 1.000 radnika.

  • Dačić: Kad čujem Stoltenberga šta kaže o Ukrajini dođe mi da skočim sa…

    Dačić: Kad čujem Stoltenberga šta kaže o Ukrajini dođe mi da skočim sa…

    Predsjednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić izjavio je danas da se njegova zemlja principijeno postavila prema dešavanjima u Ukrajini i da “neće uvoditi sankcije Rusiji, ne zbog toga što se plaši Rusije, već zato što bi to bilo na štetu Srbije”.

    “Kako bih se ja osećao da to uradimo. Lavrova sam zvao 100 puta za neka pitanje, koji mi je javio da će oni da ulože veto na rezoluciju o Srebrenici, i sad da mi uvedemo sankcije. Pa čekajte…”, rekao je Dačić na TV Happy.

    Dačić je naveo da generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg sada kaže “zamislite Rusi gađaju civilne ciljeve” i da mu, kad to čuje od Stoltenberga, “dođe da skoči sa… ne znam šta da uradim”.

    “Kako neko može da bude tako licemjeran, oni koji su objašnjavali da su to kolateralne štete. Šta su oni radili – gađali su civilne ciljeve u Srbiji i zvali su to ‘Milosrdni anđeo'”, rekao je Dačić.

  • Beograd će braniti svoju poziciju, bez obzira na pritiske

    Beograd će braniti svoju poziciju, bez obzira na pritiske

    Srbija će braniti svoju poziciju u aktuelnoj krizi bez obzira na užasne pritiske, jer se oslanja na međunarodno pravo, pravdu principe, rekla je premijerka Srbije Ana Brnabić.

    • Odluke su teške, ali morate da branite sopstvene interese i političke i ekonomske… – rekla je Brnabićeva na zatvaranju Kopaonik biznis-foruma.

    Brnabićeva je navela da neki kritikuju neke poteze Srbije, a ne sagledavaju cijelu situaciju i širu sliku koja se tiče poštovanja međunarodnog prava u njenom slučaju.

    • Mislim da je ono što štiti male zemlje kao Srbija upravo argumentovana pozicija. Pozicija koju smo zauzeli je pozicija koja brani sve što smo postigli do sada – rekla je ona.

    Brnabićeva je navela da će pred novom vladom Srbije biti najveći izazov “energetska jednačina”, odnosno izbor između energetske tranzicije i energetske održivosti, ili da se nađe neki srednji put.

    • Pitanje je da li ćemo da budemo “zeleni” i više štitimo životnu sredinu ili da budemo energetski samostalniji, što je sada i politička odluka – rekla je Brnabićeva.

    Ona je dodala da sada mnogo zemalja razmišlja da li da ima veću energetsku samostalnost i da ima termoelektrane ili da zavisi od uvoza energenata, prenijeli su beogradski mediji.

  • Stoilković: Ukrajina nije članica NATO-a, niti će to ikada biti!

    Stoilković: Ukrajina nije članica NATO-a, niti će to ikada biti!

    Predsednik Demokratske partije Srba u Makedoniji i poslanik u makedonskom Sobranju odgovarao je na pitanja popularnog makedonskog portala lokalno.mk :

    Poštovani gospodine Popovski, želim da Vam se zahvalim na mogućnosti da, kroz odgovore na Vaša pitanja, iznesem i predstavim makedonskoj javnosti deo svojih razmišljanja. S posebnom pažnjom sam proučio pitanja koja ste mi namenili, i odmah želim da vam ukažem da ista nisu kompatibilna s mojim poznavanjima vojne tematike, tako da ću to prepustiti „slavnim“ kvazi analitičarima, odnosno krvožednim navijačima, inače običnim najamnicima. Budući da nisam vojni analitičar, ne bih mogao da znam da li se stvari odvijaju prema Putinovom ili planu nekog drugog u tom pravcu, ali ono što je sada već vidljivo jeste promena u ponašanju ukrajinskog rukovodstva koje poslednjih dana daje izjave potpuno oprečne od onih pre početka specijalne operacije Ruske Federacije, vidljiva je spremnost da se neki od zahteva ipak prihvate. Kako vreme bude odmicalo biće ih sve više. Iz ovakvog ponašanja mogu se izvući odgovarajući objektivni zaključci.

    Što se tiče Srbije, moram još jednom da istaknem da ja nisam advokat ni Srbije, ni Rusije, niti je to moj posao – s obzirom da ove dve države imaju svoje legitimne predstavnike u liku Aleksandra Vučića i Vladimira Vladimiroviča Putina. Ja sam makedonski političar, predsednik političke stranke koja ima svoj program i registrovana je u skladu sa Zakonom o političkim partijama, i ne bih znao da li stav Srbije da zauzme neutralnu stranu u sporu znači razlaz sa Zapadom, iako sam potpuno siguran da se Srbija ponaša veoma dostojanstveno i, prema mišljenju srpskog naroda i građana Srbije, na adekvatan način brani interese srpskog naroda i srpske države.

    Inače, mene i nas u stranci pre svega zanima sprovođenje partijskog programa i njegovo dosledno predstavljanje javnosti, za ostalo što se dešava zainteresovani smo prvenstveno s aspekta uticaja istog na život građana i države uopšte. Stoga mi je potpuno neshvatljivo Vaše pitanje kako komentarišem odluku tzv. kosovskih vlasti da počnu pregovore za članstvo u NATO-u, a da me pre toga niste pitali o ključnim uzrocima ruske specijalne operacije u Ukrajini, s obzirom na Deklaraciju usvojenu u našem parlamentu o poštovanju međunarodnog prava. I to ne kako ja tumačim istu, već kako makedonska javnost tumači izjavu predsednika Džaferija, koji je zvanični predstavnik naše države, a koji je odlučno podržao tu bruku. Poštovanje međunarodnog prava par ekcelans, zar ne? Smejurija koja može da završi tragično.

    Pitate šta znači to što je Rusija stavila Severnu Makedoniju na listu neprijateljskih zemalja? Kao da ste zaboravili izjave naše ministarke odbrane koja je hladno ponudila naše trupe kao topovsko meso za Ukrajinu, iako ista nije članica NATO-a, niti će to ikada biti. Na stranu što je odluka o slanju oružja u Ukrajinu smešna, s obzirom na kapacitete, ali prećutati to što neko u tvojoj državi otvoreno regrutuje pse rata i ne fali mu ni dlaka s glave, stvarno je degutantno. Zbog toga otvoreno pitam teledirigovanu javnost, koji je stvarni razlog i izgovor brutalne eksplozije pritajene rusofobije i kako se to ležerno promoviše militarizacija društva i države, iako se sve ovo lako može pretvoriti u nuklearnu katastrofu. Stara pogubna praksa, ne želimo da vidimo ništa loše u onome što sami radimo, ali smo uvek spremni da delimo pridike drugima. S kojim mozgom ovo rade nosioci javnih funkcija kod nas – pitanje je svih pitanja, kao i hoće li odgovarati za svoje krajnje neodgovorno ponašanje kojim su državu doveli u veoma neprijatnu situaciju. Ja ne bih bio toliko ležeran posle ovakve odluke Ruske Federacije, što ne znači da neću pomoći da se situacija popravi.

    Kad me već pitate o upozorenju Ambasade RF u Skoplju da se dešavanja u našoj zemlji prate, te da li je ugrožena bezbednost naših građana i države, odnosno kako Rusi mogu ovde da efektuiraju svoja upozorenja, odgovor je vrlo jednostavan – posao ove institucije je da prati dešavanja i da zvanične stavove prenosi državi čiji je predstavnik. Zabrinjava odnos medija, a još više cenzura i jednostrani pristup u izveštavanju i histerično antirusko kevtanje, inače klasična diskriminacija ruske kulture i njenih vrhunskuh predstavnika. Ispočetka je bilo „Ne primamo pse i Srbe“, a sada „Ne primamo pse, mačke i Ruse“ – što je u najmanju ruku sramno, iako je sada već očigledno da je ovo suprotno većinskoj volji građana Makedonije.

    Vreme će pokazati da li su Makedonci uglavnom proruski raspoloženi, ali već sada je izvesno da je to pre svega rezultat dugogodišnjih nepravdi sa kojima se suočavaju na međunarodnom planu, a još više što su to iživljavanje i sve te nepravde doživeli na sopstvenoj koži. Osećaj poniženosti i sistematskog obezvređivanja učinio je Makedonce osetljivim na nepravde vidljive i iz aviona svima, osim ološu od elite koji bez ikakve odgovornosti upravlja društvom.

  • “Ne sećam da su ljudi pričali toliko kada je moja država bombardovana”

    “Ne sećam da su ljudi pričali toliko kada je moja država bombardovana”

    Ruska vojna operacija u Ukrajini tema je i na sportskim terenima pa su tako novinari tražili komentar i od Željka Obradovića, trenera košarkaša Partizana, nakon poraza od od Lijetkabelisa (78:93) u Evrokupu.

    “Ne želim da kometarišem. Ovo nije prvi rat tokom mog života, imam 62 godine, sećam se mnogo toga, ali se ne sećam da su ljudi pričali toliko kada je moja država bombardovana 1999. godine! Takođe imamo Irak, Avganistan, Siriju, sada ljudi pričaju o ovome u Ukrajini, naravno imaju pravo na to. Kao čovek sam protiv svakog rata, velika je tragedija kada samo jedan čovek pogine u bilo kakvom ratu”, rekao je Obradović.