VRBAS Media

Kategorija: Region

  • Robna razmjena Srbije i Kine uvećana 152 puta

    Robna razmjena Srbije i Kine uvećana 152 puta

    Predsjednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je, za kinesku nacionalnu televiziju ČTV, da vjeruje da će odnosi Srbije i NR Kine biti samo bolji i snažniji u godinama koje dolaze i ukazala da je robna razmjena sa tom zemljom uvećana 152 puta.

    Brnabić je istakla da je čelično prijateljstvo dvije zemlje učvršćeno ponajviše u doba pandemije korona virusa.

    “Lekcija koju smo svi naučili u doba pandemije je povratak multilateralizmu, saradnji i zajedičkoj borbi svih zemalja sveta. Inicijativa pojas i put je odličan primer toga i nastavićemo da sarađujemo sa NR Kinom i u tom okviru”, navela je ona.

  • Orban otkrio koliko koštaju sankcije Rusiji

    Orban otkrio koliko koštaju sankcije Rusiji

    ​Mađarska je zbog sankcija Rusiji izgubila 10 milijardi evra 2022. godine, rekao je premijer te zemlje Viktor Orban.

    Orban je rekao da je pogrešna politika sankcija Brisela “izazvala naglo povećanje cijena energenata, što je dovelo do deficita u mađarskoj ekonomiji od 10 milijardi evra godišnje”.

    Viktor Orban je takođe nazvao politiku sankcija Evropske unije korakom ka ratu, prenose Novosti.

    “Svako ko ekonomski interveniše u vojnom sukobu zauzima stav”, rekao je Orban u izjavi za mađarski radio, pojačavajući svoju kritiku briselske strategije koju smatra opasnom.

    Mađarski premijer je u julu rekao da je EU “pucala sebi u pluća” zbog odluke da uvede ekonomske sankcije Rusiji.

  • Đukanović: SPC je najveća prijetnja u regionu

    Đukanović: SPC je najveća prijetnja u regionu

    Balkanski nacionalizmi i kleronacionalizam koji promoviše SPC su najveća prijetnja po stabilnost regiona, tvrdi crnogorski predsjednik Milo Đukanović i dodaje da svako koketiranje s tim može biti fatalno.

    Đukanović je na Balkanskom integracionom forumu, u organizaciji Evropskog pokreta Crne Gore, rekao da se ne sme imati iluzija da su balkanski nacionalizmi sahranjeni.

    Oni su, kazao je, pretrpjeli poraz, ali njihovi autori, kaže, iz toga nisu izveli pravi zkaljučak.

    “Oni čekaju svoje vrijeme. Prepoznali su neke nove šanse baš sada. Ne griješim kad kažem da su prepoznali šansu u pretpostavljenoj snazi Rusije. Balkanski nacionalizmi i kleronacionalizam koji pomoviše SPC su najveća prijetnja po stabilnost regiona. Svako koketerije s tim može biti fatalno. A koketerija je kad se u rješavanju nekih pitanja pristane na – ‘hajde malo da iskorigujemo granicu’. Nakon toga s tim se više nećete pitati. To su opasna neznanja”, rekao je Đukanović.

    On je dodao da se “protiv velikosrpskog nacionalizma ne treba boriti crnogorskim nacionalizmom”.

    “Ako bismo se opredijeli na to, bili bismo gubitnici. Protiv svakog nacionalizma treba se boriti idejom građanskog društva. Prijedlozi koje sam kao lider DPS-a dobijao da bi težište partijskog programa trebo pomjeriti udesno – moj odgovor je bio ne”, rekao je predsjednik Crne Gore.

    Đukanović je naveo da se u Crnoj Gori velikosprskom nacionalizmu pokušava napraviti protivteža “kroz izmišljanje termina asimptomatskog crnogorskog nacionalizma”.

    “To je pokušaj da se prikrije njihovo služenje velikosrpskom nacionalizmu. Kad god vam neko kaže da je protiv velikosrpskog nacionalizma, ali i protiv velikog ‘asimptomatskog crnogorskog nacionalizma’, tome ne vjerujete ništa. Taj je na jaslama velikosrpskog nacionalizma i ruskog imperijalizma. Nema simetrije između velikosrpskog nacionizma i ‘asimptomatskog crnogorskog navionalizma’. To je izmišljotina kojom se ne treba baviti…”, naveo je Đukanović, prenijele su podgoričke “Vijesti”.

  • Brnabić poručila da nema dogovora sa Prištinom: Kurti šalje loše signale

    Brnabić poručila da nema dogovora sa Prištinom: Kurti šalje loše signale

    Premijer Srbije Ana Brnabić poručila je da sa Prištinom nije postignut bilo kakav dogovor o tablicama i istakla da od kompromisa nema ništa sve dok premijer samoproglašenog Kosova Aljbin Kurti šalje loše signale pričom da Briselski sporazum ne postoji.
    Brnabićeva je naglasila da Srbi sa Kosova i Metohije traže da se sve što je potpisano sprovede u djelo i da se poštuje, što se prvenstveno odnosi na Briselski sporazum.

    “Vladavina prava je evropski princip, koji se ogleda i u implementaciji potpisanog, a Beograd je svoje obaveze davno izvršio. Beograd očekuje da razgovori EU i SAD sa Prištinom urode plodom”, rekla je Brnabićeva za Tanjug.

    Reagujući na poruku Prištine da oni imaju 20 modaliteta za rješenje peoblema tablica, Brnabićeva je rekla da mogu da imaju i 120 modaliteta i da je to ne zanima sve dok Priština ne sprovede ono što je potpisala.

    Predstavnici Srba napustili su nedavno prištinske institucije dok se ne povuče protipravna odluka Prištine o preregistraciji i dok se ne formira zajednica srpskih opština.

  • Nema dogovora o povratku u institucije

    Nema dogovora o povratku u institucije

    Nikakav dogovor o tablicama niti povratku Srba u prištinske institucije nije postignut, saznaje B92.net.

    Vest o navodnom dogovoru Beograda i Prištine oko odlaganja uvođenja kosovskih registracija preneli su prištinski mediji, ali i pojedini u Beogradu.

    “Reč je o najobičnijoj dezinformaciji i plasiranju lažnih vesti s ciljem da Priština sa sebe pokuša da skine odgovornost za kršenje svih sporazuma”, kažu za B92.net u Kancelatiji za KiM.

  • Vučić: Potpisali smo, krećemo sa akcijom

    Vučić: Potpisali smo, krećemo sa akcijom

    Drugi trilateralni samit Mađarske, Srbije i Austrije počeo je danas u Beogradu.

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Mađarske Viktor Orban i austrijski kancelar Karl Nehamer potpisali su danas u Beogradu Memorandum o razumevanju tri zemlje za jačanju trilateralne saradnje u oblasti efikasne borbe protiv ilegalnih migracija.

    Nakon završenog sastanka, medijima se prvo obratio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

    Vučić na na početku poželeo gostima dobrodošlicu u Srbiju i naglasio da je velika privilegija da imamo takve prijatelje pored sebe.
    “Želim vam dobrodošlicu, za Srbiju i mene je velika čast da takve prijatelje imamo uz sebe i da rešavamo velike probleme. Potpisali smo važan memorandum i krećemo sa akcijom pre kraja godine. Govorimo o ilegalnim migrantima čiji broj udvostručen u odnosu na prošlu godinu, iz Avganistana stiže najviše, oko 40 odsto”, rekao je Vučić.

    Kako je sam rekao, nekoliko koraka je već preduzeto.

    “Pored Tunisa moraćemo da imamo bezvizni režim sa još dve zemlje”, rekao je Vučić.

    Vučić je precizirao da je broj ilegalnih migranata uvećan za 121 odsto i da migranti najviše dolaze iz Severne Makedonija (51 odsto) i iz Bugarske (32 odsto).

    Dodao je da će na granici biti angažovan veći broj policajaca. Istakao je da je dogovoreno da bude angažovan veći broj policajaca na granici sa Severnom Makedonijom.

    “Želimo da odbrambenu granicu pomerimo na jug jer tako čuvamo Evropu i svoju zemlju. Ne želimo da budemo parking za migrante”. rekao je Vučić.

    Predsednik Srbije je dodao da je postignut i dogovor o readmisiji i da će se ti troškovi ubuduće deliti na fer način.

    Vučić je istakao da ni Srbija, poput drugih zemalja ne želi da bude parking za ilegalne migrante.

    Nakon Vučića, obratio se Nehamer koji se najpre zahvalio na gostoprimstvu.

    “Osnoavli smo partnerstvo da se vodi borba protiv ilegalnih migracija. To je važno jer je sistem EU doživeo neuspeh. Pojedinačne države EU su primorane da pronađu nova partmersta. O dnašeg prethodnog susreta se mnogo toga promenilo. Hvala predsedniku Vučiću što je brige Austrije ozbiljno shvatio i što nas nije ostavio na cedilu”, rekao je Nehamer.

    Austrijski kancelar je dodao da će Austrija poslati još 100 policajaca i da će obezbediti dronove i vozila.

    “Želim da se zahvalim Srbiji i Vučiću na tome što se založio da azilanstki turizam bude okončan. Vučić je ozbiljno shvatio brige Austrije, nije ostavio Austriju na cedili, i to je zaista veoma važno i meni kao kancelaru i Austrijancima”, istakao je Nehamer.

    Medijima se takođe obratio premijer Mađarske Viktor Orban.

    Orban se zahvalio Vučiću i Nehameru na saradnji.

    “Sa jedne strane je rat i Ukrajina, sa druge Srbija i migranti. Moram da kažem nekoliko rečenica o onome što se dogodilo juče. Preminuli su građani Poljske, u našem susedstvu je rat, koji nas ne pogađa samo ekonomski. Ako se odvija rat u susednoj zemlji, ni ti nisi bezbedan, eto preminuli su građani Poljske na samom poljskom tlu. Juče je prekinut dovod nafte iz Ukrajine u Mađarsku. Kada si u opasnosti ti i tvoja zemlja, moraš da se trudiš da tu opasnost eliminišeš – to znači da mi želimo mir i da moramo da se posvetimo miru”, rekao je Orban. Orban je kazao da delimo sudbinu i u dobru i u zlu i da pomažemo jedno drugom kada je nekom potrebna pomoć.

    “To nije političko pitanje, to je pitanje instinkta, instinkta opstanka. Mi Mađari osećamo to, a verujem i Srbi – pošto delimo istu sudbinu, mi moramo da sarađujemo da bismo pobedili sve izazove naše zajedničke sudbine. Zahvalana sam predsedniku Vučiću što sam u njemu prepoznao najboljeg srpskog partnera Mađarske”, rekao je Orban.

    Premijer Mađarske je dodao da je od početka godine sprečeno 250.000 pokušaja ilegalnog prelaska granice.

    Naglaiso je da su ilegalni migranti i krijumčari ljudi sve agresivniji i da koriste oružje protiv organa reda.

    Vučić: Ulazak Srbije u EU biće vrlo komplikovan proces
    Vučić je, na pitanje da li se vidi datum prijema Srbije u EU, s obzirom da naša zemlja samo ispunjava zahteve, i da samo novi dolaze, kazao da je Srbija zahvalna posebno svojim mađarskim prijateljima koji se bore za našu zemlju, koliko se borimo i mi sami.

    Takođe je izrazio zahvalnost i Austriji koja je, kako je rekao, uvek podržavala integraciju Srbije u EU, bez obzira na određene razlike koje imamo po drugim pitanjima.

    “Verujem da je do Budimpešte i Beča da bismo imali mnogo veće šanse da budemo ranije deo EU. Ovako to će biti ne lak, već vrlo komplikovan proces”, podvukao je Vučić.

    Orban je kazao da je Srbiju “trebalo primiti juče jer bismo danas imali mnogo lakšu situaciju”.

    “Ali Mađarska ne može da prelomi ovo pitanje u EU, ali može da stvaramo koaliciju koja će podržati proširenje”, rekao je on.

    Ukazao je da se 2024 održavaju izbori za Evropski parlament i da iste godine Mađarska predsedava Uniji.

    “Budite uvereni da ćemo sve učiniti da se taj proces što pre završi”, poručio je Orban.

    Nehamer je ukazao da se austrijska podrška ogleda u dve perspektive, od kojih je prva bilateralna saradnja sa Srbijom.

    Podsetio je da austrijske kompanije spadaju u najveće investitore u Srbiji, da u privredi postoji dobra saradnja, puna poverenja, i da preduzetnici u Srbiji vide važnu lokaciju koja je produktivna i isplativa.

    Druga dimenzija je, kaže, EU i dodaje da Evropska komisija proverava napredak u pristupnom procesu.

    “Kada je u pitanju austrijska strana postoji jasna podrška srpskom putu u EU, ali i za druge države Zapadnog Balkana, koje su u različitim fazama razvoja i napretka. Ovaj region i posebno Srbija imaju važnu bezbednosno-stratešku ulogu i važni su partneri koje treba približiti i uvesti u EU”, istakao je on.

    Nehamer je kazao da će Austrija činiti i dalje sve što je moguće da pomaže Srbiji na tom putu, dodajući da je stalno ispružena ruka prijateljstva.

  • Vučić: “Nevjerovatna je potrošnja struje. Počeli smo da trošimo rezerve gasa”

    Vučić: “Nevjerovatna je potrošnja struje. Počeli smo da trošimo rezerve gasa”

    U Beogradu je danas potpisan Memorandum o razumevanju tri zemlje za jačanju trilateralne saradnje u oblasti efikasne borbe protiv ilegalnih migracija.

    Nakon potpisivanja memoranduma, lideri tri zemlje obratili su se na zajedničkoj konferenciji za medije.

    Predsednik Srbije bio je domaćin drugog trilateralnog Samita Mađarske, Srbije i Austrije, na kome su učestvovali i mađarski premijer Viktor Orban i austrijski kancelar Karl Nehamer.

    Predsednik Srbije je rekao da je neverovatna potrošnja struje u Srbiji “na ovako lepe dane”.

    Vučić se zahvalio Viktoru Orbanu na svoj podršci Srbiji.

    “Mi bismo teško prezimili ovu zimu da nije bilo razumevanja Viktora Orbana. Zahvaljujući njemu, želim da to kažem svuim građanima Srbije, teško bismo prezimili da nije bilo Orbana i njihove vlade, da možemo da smestimo gas u njihove kapacitete. Neverovatna je potrošnja struje u Srbiji na ovako lepe dane. Imamo svega i imaćemo svega zahvaljujući razumevanju Viktora Orbana i vlade Mađarske. Želimo da znate da imate zahvalnost svih nas”, rekao je predsednik Srbije.

    “Mi se nalazimo pod pritiskom sa dve strane, sa jedne strane je Ukrajina gde se vodi rat, a sa druge Srbija odakle je pritisak migranata“, rekao je Orban, dodavši da to Mađarsku ne pogađa samo ekonomski već i fizički ugrožava bezbednost.

    “Prekinut je dovod nafte iz Ukrajine u Mađarsku”, podsetio je Orban.

    “Počeli smo da trošimo rezerve gasa, jer ugovorene količine koje dobijamo dnevno nisu dovoljne za naše potrebe. Srećom, zahvaljujući dogovoru sa Mađarskom imamo 650 miliona kubnih metara gasa jutros. Juče smo napravili i dobar aranžman sa Bulgargasom, da bismo trošili manje rezervi. Nas gasne elektrane sada spasavaju, zahvaljujući panonskim elektranama mi možemo da prezimimo. Inače, na osnovu uglja i hidroelektrana ne bismo mogli da prezimimo”, upozorio je Vučić odgovarajući na pitanje novinara.

    “Želim da kažem građanima Srbije da smo se dobro pripremili i da smo mnogo novca uložili, da smo računali na to, a cena gasa je skočila čak pet puta u poslednjih devet dana, ne možete ga dobiti ispod 1.550 dok smo ga mi kupovali jeftinije. Svi sada u Evropi troše rezerve”, kazao je predsednik Srbije.

    “I dalje držimo izrazito niske cene struje i gasa za firme i domaćinstva u Srbiji i to je naš način da pomognemo i jednima i drugima, naročito firmama da budu konkurentnije”, istakao je.

  • Dačić: Srbija uvođenjem sankcija Rusiji i Kini ne dobija nove prijatelje

    Dačić: Srbija uvođenjem sankcija Rusiji i Kini ne dobija nove prijatelje

    Ministar vanjskih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je danas da Srbija ne može da uvede sankcije Rusiji i Kini jer ne dobija nove prijatelje zbog toga, a mogla bi da izgubi stare.

    Potpuno bi bilo drugačije da mi imamo na Zapadu razumjevanje. Da kažete: SAD, Francuska, Velika Britanija kao stalne članice Savjeta bezbjednosti će imati u vidu naše interese, neće gurati Kosovo u Ujedinjene nacije i sve ostalo, čuli ste i Tursku šta kaže, oni neće prestati“, rekao je Dačić.

    On je gostujući jutros na televiziji Hepi rekao da bi, ako građani Srbije procjene da je Kosovo „izgubljena priča“, onda mogla da se vodi nova politika, ali da u ovoj situaciji to nije moguće i da zbog toga mora da se vodi računa o tom interesu.

    „Neće biti povratka (Srba u kosovske institucije) dok ne bude iskoraka u vezi sa pitanjem “Zajednice srpskih opština”. To je metoda neoružanog otpora“, rekao je Dačić.

    On je ponovio da je nemoguće da Srbija prihvati planove koji polaze od toga da je Kosovo nezavisno niti da će ono prihvatiti da se vrati u sastav Srbije.

    „Jedino što mislim da je realno to je da se prihvati realno stanje na terenu kakvo jeste. A to je da se tačno zna šta je srpsko šta je albansko. Sve dok se ne razgovara o takvom političkom rješenju svako drugo rješenje će biti neuspjelo“, rekao je Dačić.

  • Hrvatska namjerava da postavi uslove za kandidatski status BiH

    Hrvatska namjerava da postavi uslove za kandidatski status BiH

    Najave pojedinih visokorangiranih hrvatskih zvaničnika kako bi njihova država mogla u jednom trenutku blokirati kandidatski status BiH za učlanjenje u Evropsku uniju trebalo bi ozbiljno shvatiti, ali u sadašnjim okolnostima ta prijetnja je tek “pucanj u prazno”.

    Istakao je ovo za “Glas Srpske”, politički analitičar i direktor Inicijative za bolju i humaniju inkluziju iz Sarajeva, Žarko Papić komentarišući izjavu ministra spoljnih i evropskih poslova Hrvatske, Gordana Grlića Radmana, koji je s margina sastanka evropskih ministara inostranih poslova u Briselu, na kojem se razgovaralo i o budućnosti zemalja zapadnog Balkana, poručio kako je njegova država među onima koja podržava “evropski put BiH”, ali uz, kako je istakao, određene uslove – “provedbu određenih ustavnih i izbornih reformi u BiH”.

    “Kao prvo, da budem direktan i jasan. Takvo nešto me apsolutno ne bi nimalo iznenadilo što, naravno, nikako ne bi bilo dobro za BiH. Kao drugo, ne mogu da povjerujem da bi BiH, kako neki najavljuju i priželjkuju, mogla za šest sedmica dobiti kandidatski status, jer ne postoji šansa da se vlast u tom periodu formira, što je jedan od elementarnih uslova za tako nešto. Prema tome, i ova, nazovimo je hrvatska prijetnja, odnosno poruka, uslovno je rečeno pucanj u prazno. Prazne su i priče pojedinih briselskih zvaničnika. Njih pola je zrelo za psihijatriju ili za dodatno školovanje”, kaže Papić.

    Član stručnog tima Instituta za društveno-politička istraživanja iz Mostara, Milan Sitarski, saglasan se Papićem da je nerealno očekivati da BiH do kraja ove godine i pored svih lijepih riječi i najava, dobije dugo očekivani kandidatski status.

    “Bilo bi dobro kada bi ga dobili, ali isto tako treba biti realan, jer se do kraja ove godine ne može formirati državna vlast i sprovesti sve reforme koje se od nas traže. To je proces. Postoji tu još sijaset drugih uslova koje naše vlasti moraju da ispune i sprovedu. Nije u pitanju samo izborni zakon, kojeg pominje ministar Grlić Radman. Mislim da ne bi trebalo da budemo razočarani ako ovaj kandidatski status ne dobijemo tokom ove kalendarske godine. Smatram da će nam u decembru biti saopšteno samo kako smo na dobrom putu. Kada se podvuče crta, do konkretnijih koraka, ako je Brisel uistinu iskren i odlučan da zapadni Balkan uključi u EU, moglo bi doći tek polovinom 2023. godine”, smatra Sitarski.

    Za razliku od Papića, on je mišljenja kako Hrvatska pritom ipak neće mnogo “zatezati”i kočiti ulazak BiH u ovo elitno društvo, pogotovo jer su ustavne i izborne reforme nešto sa čim će se nove vlasti morati pozabaviti u narednom periodu.

    Ministar spoljnih i evropskih poslova Hrvatske Gordan Grlić Radman poručio je da od političkih lidera u BiH očekuje da se usredsrede na brzo formiranje vlasti na svim nivoima, da preuzmu odgovornost i sprovedu ustavne, izborne i druge ključne reforme, kako bi BiH dobila kandidatski status za učlanjenje u EU. Kako je rekao Hrvatska podržava težnje BiH za učlanjenjem, uz opasku da prije toga vlasti u BiH moraju sprovesti sve reforme.

    Evropska komisija predložila je u oktobru davanje kandidatskog statusa BiH ukoliko budu, kako je tada saopšteno, preduzete konkretne mjere u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala u koordinaciji svih nivoa kontrole granica, osiguravanju funkcionisanja sistema za azil i garantovanju slobode medija. Konačna odluka o daljnoj budućnosti BiH trebalo bi da bude saopštena u decembru.

  • Ko je ukrao 200 kg kokaina balkanskom narkokartelu?

    Ko je ukrao 200 kg kokaina balkanskom narkokartelu?

    Na području Zagreba je proljetos ukradena pošiljka od oko 200 kilograma kokaina jednom od balkanskih narkoklanova posebno poznatom po brutalnim likvidacijama, piše danas zagrebački Jutarnji list.

    Kokain se, kažu, nalazio u jednome skladištu na širem području glavnoga grada Hrvatske, a droga je bila u tajnom tranzitu, odnosno s istoka je skrivena ušla u Hrvatsku i bila je namjenjena za tržište zemalja zapadne Evrope.

    Krađa kokaina velike vrijednosti, kako neslužbeno saznaje Jutarnji, rezultirala je vrlo brzom i agresivnom reakcijom narkoklana, koji je u Hrvatsku poslao svoje ljude kako bi utvrdio ko mu je ukrao drogo, da pokuša da je vrati i krivce “kazni”.

    Ta “istraga” narkokartela navodno je već rezultirala s nekoliko krivičnih djela počinjenih na području Hrvatske. Navodno je počinjena jedna otmica i premlaćivanje osobe koju su smatrali odgovornom za nestanak droge, ali i pokušaj otmice saradnika te osobe, kao i nasilni pokušaj povrata dijela otete droge.

    List piše da uprkos pokušajima od policije nije uspio da sazna da li im je poznata ova informacija o krađi narokotika.

    Međutim, piše Jutarnji, iz niza akcija koje su pojedina elitna odjeljenja kriminalističke policije posljednjih pola godine provodili, čini se da je policija itekako upućena u to što se događa.

    Naime, u jednoj od policijskih akcija koje su se u proteklih šest mjeseci zaredale širom Hrvatske protiv međunarodnih trgovaca kokainom detektovana je, pored ostalog, osoba za koju narkoklan sumnja da mu je ukrala drogu.

    Što je još važnije, navode, ta krađa kokaina daje mogući novi kontekst čitavom nizu hapšenja “opasnih momaka” iz balkanskog podzemlja koji su se u proteklih pola godine počeli da se “slivaju” u Hrvatsku pod lažnim identitetima, a koje bi zatim policija, u naizgled nepovezanim akcijama, hapisala zbog droge i oružja.

    List piše da postoji sumnja da je neke od tih osoba u Hrvatsku “po zadatku” poslao narkoklan, upravo kako bi se osvetili zbog nestanka droge ili su, pak, pokušali da je pronađu i vratiti vlasniku.